| би ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“. |
| оде, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док |
| флије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и |
| не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они |
| о увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанче |
| мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим пам |
| другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" |
| беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од кона |
| стаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване |
| руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и |
| е ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даљ |
| </p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да |
| овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која |
| та чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао |
| ође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више |
| м црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од |
| ви добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жут |
| јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хла |
| рипасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Луд |
| а или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче |
| то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио и |
| ас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог м |
| — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} |
| цио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На |
| опада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — |
| ишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p |
| и домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, |
| Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p> |
| Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав |
| ничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико по |
| заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћем |
| ше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвени |
| и онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, |
| год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у мла |
| ашти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мук |
| а, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао |
| а ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, п |
| омотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљ |
| о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— |
| има несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Виц |
| стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Де |
| ро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми ум |
| других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да |
| ити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану же |
| није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један о |
| аше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао |
| собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — |
| изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из |
| а молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конра |
| ве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се п |
| нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језе |
| еног језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза |
| је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варо |
| — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања какв |
| е грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду пр |
| нуло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох ог |
| о последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много |
| то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од ти |
| сто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад |
| а на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што |
| вар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе |
| миње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом |
| ест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} К |
| Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголас |
| јводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да |
| само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли |
| по узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој ј |
| ду.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим круна |
| беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћен |
| ири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи |
| борави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мил |
| а нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомили |
| едро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величан |
| малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на н |
| не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе |
| он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је |
| сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према |
| о не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећ |
| p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пе |
| преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S |
| ео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па |
| срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој |
| д зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} |
| дица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p |
| <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији |
| ! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако |
| ом колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако удар |
| Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет |
| е Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку |
| ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва з |
| Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на |
| са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се |
| епријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} О |
| е кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомага |
| дан пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у н |
| "28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} |
| осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} |
| и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набрекл |
| а уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, п |
| траје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера |
| уте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> |
| а је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у |
| анем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрнит |
| е машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењ |
| ро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што |
| до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу в |
| м завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају |
| бијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном |
| сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај |
| срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже пева |
| штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S |
| р дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш |
| благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч |
| прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф |
| {S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за т |
| диже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од |
| уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекив |
| дати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете м |
| реном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p> |
| што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Јо |
| му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах н |
| је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести це |
| ом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да ска |
| чује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док о |
| ове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима |
| феричлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако |
| наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херо |
| ла за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно де |
| е била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ног |
| ну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се вр |
| Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чем |
| ихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово. |
| ије ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза ча |
| но весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим леш |
| ао што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где |
| не за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко јез |
| ране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гл |
| ца откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих |
| и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на |
| олд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign xml:lang="de"> (Grieswärtel |
| стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xml:lang="r |
| .{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се до |
| се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном к |
| рценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се з |
| нише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби с |
| опео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="d |
| главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву |
| удгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год |
| ло увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: р |
| испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој |
| је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зари |
| ешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месец |
| ве и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зим |
| ерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда |
| то наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне ма |
| ици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод з |
| ирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собиц |
| говске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљати |
| ок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да |
| крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да на |
| ао да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад |
| ажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се з |
| својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Б |
| Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више уте |
| ше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну |
| и ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на с |
| ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало дланови |
| ди у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на д |
| се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, |
| света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какв |
| помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S |
| лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, м |
| врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S |
| е ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија |
| ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за |
| не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и как |
| мери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији |
| се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <p |
| буре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава по |
| ије згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један |
| ога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се и |
| утова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао над |
| о магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско |
| а, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши |
| це) траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми |
| шки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — д |
| сом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — у |
| ст са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да пр |
| } Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестан |
| га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник |
| нсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао |
| тице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра бу |
| , а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштро |
| разим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе |
| вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни |
| пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунд |
| ти.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљ |
| колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} З |
| пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? |
| штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господ |
| у могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савр |
| е више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, |
| мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу п |
| и — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога |
| ко да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све |
| рсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом |
| ни као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља |
| ела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва пр |
| намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, ко |
| та дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по с |
| сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Н |
| нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила велик |
| ао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну |
| занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна |
| о зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црва |
| но!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени уч |
| упље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се пов |
| ику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само |
| овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запа |
| n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> < |
| тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} |
| а што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у др |
| оки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре |
| у одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башт |
| разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, глед |
| то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И |
| очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених о |
| } На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу ј |
| адова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не о |
| а са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите о |
| доћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достој |
| ледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници |
| преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте су |
| смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше са |
| ељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио к |
| и да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана н |
| јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре ко |
| ати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас о |
| артиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само |
| ма.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теф |
| аше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{ |
| беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, нам |
| ужја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није |
| а кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и |
| купе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе о |
| ричу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту г |
| во не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би да |
| целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{ |
| о да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је |
| ало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени |
| ије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати с |
| нио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не и |
| зили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој |
| помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко наб |
| по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, |
| емљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој |
| младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варо |
| један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> |
| и, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у |
| из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref target="#SRP18632_N1 |
| ља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако сил |
| и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, на |
| предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благор |
| Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви с |
| ољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра |
| р у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила |
| о да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског л |
| та се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше ду |
| само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) |
| војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те та |
| на газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева о |
| ш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, к |
| се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, |
| племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> < |
| ице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је |
| <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сва |
| им најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подога |
| чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова |
| >Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену п |
| опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор нама |
| ти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано ч |
| се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кро |
| ече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам из |
| траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> |
| грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господа |
| о је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на к |
| ђе.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да |
| уљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окрен |
| нас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја пар |
| штеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да ј |
| ажарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа |
| еше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, кој |
| а ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одго |
| страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и |
| ромицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у ко |
| опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар |
| и?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике ва |
| Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— |
| , и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себар |
| /p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био п |
| е да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} |
| гледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела са |
| рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који са |
| ц бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне шт |
| .</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толи |
| је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... |
| помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко |
| прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети |
| олико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао |
| те се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пош |
| нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде с |
| ће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакв |
| ринети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском |
| а му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је дра |
| вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у |
| је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она |
| бродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати |
| која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не да |
| ко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда см |
| , те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек |
| се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете |
| де, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си |
| пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на та |
| на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо |
| на уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти зн |
| <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девој |
| агама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо |
| а, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чи |
| пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће |
| ене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар та |
| ушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него |
| на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је |
| ри поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он |
| се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако ниј |
| оиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто |
| растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мрж |
| еро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погод |
| не је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на пр |
| има и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, |
| и.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> |
| стом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му о |
| то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих дв |
| да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим друга |
| ногоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегда |
| т устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога к |
| прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао једа |
| раган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му |
| оји је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовс |
| о он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозбо |
| не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је си |
| а л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> < |
| га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а |
| ђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове су |
| “ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћ |
| се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим |
| >— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден |
| уо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама |
| рани језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi> |
| рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, |
| , особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше |
| о једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и раста |
| може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: |
| ахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пр |
| S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима |
| о да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућ |
| ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста |
| око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасн |
| ним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне си |
| 60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирском |
| весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ д |
| ту нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне |
| ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погл |
| >— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за ј |
| S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић ма |
| ва лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један погл |
| стају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо с |
| ду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која |
| сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је |
| ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S |
| у Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са |
| не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула р |
| ак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгле |
| да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа |
| оз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи? |
| као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Њего |
| вота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури св |
| ав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и њег |
| дини, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежат |
| есније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи |
| мен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безо |
| ари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се |
| тивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, |
| етнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамо |
| ану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина |
| небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отока |
| и та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и |
| његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с у |
| крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у в |
| на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред О |
| ем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица п |
| поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да |
| оћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“. |
| ’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет јо |
| ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили д |
| р: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>! |
| тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над с |
| екидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang |
| а се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пеп |
| а свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким |
| тских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да |
| а у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколик |
| обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значењ |
| и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, |
| све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за шт |
| из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} О |
| } Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, |
| ебре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до с |
| е вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ак |
| ма много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они |
| а“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и |
| грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb |
| т језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени |
| ја као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако |
| рок као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама |
| n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се м |
| ао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но ш |
| о му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили |
| е с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан |
| ита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о зем |
| војци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Li |
| дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљ |
| висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на њег |
| вој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још син |
| истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да |
| - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав п |
| рци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или |
| ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер |
| држи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци |
| њарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у |
| аваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је |
| стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p |
| нило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је т |
| мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем гр |
| зад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из |
| а душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па ни |
| и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна го |
| p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори: |
| p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <p |
| де да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвал |
| ом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђери |
| нако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а |
| Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још не |
| —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу |
| ији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још не |
| а руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф |
| љао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се п |
| ре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако не |
| му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако |
| х за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, |
| захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас в |
| пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на сам |
| тене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се |
| недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до |
| ру леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа |
| —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остав |
| стина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и т |
| p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче д |
| вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за ва |
| хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три |
| је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И |
| {S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних |
| њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила |
| ог милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје глав |
| Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по с |
| рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку о |
| тано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прођ |
| то несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће |
| Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који |
| он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу |
| е_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> < |
| му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с њего |
| енутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љуба |
| емо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала насло |
| ладих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну |
| баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да с |
| и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као д |
| нежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало св |
| уго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамц |
| ик?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи |
| забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својо |
| кајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме ра |
| Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже |
| /p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те н |
| е непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да |
| здање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби |
| вадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли сас |
| а сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi> |
| а јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад ви |
| .{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту |
| ставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за |
| постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „дев |
| ако ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака кој |
| уда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цве |
| ји је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, |
| јом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах |
| г зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико |
| десет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је |
| т који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе |
| вала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћ |
| ао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, на |
| олике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занима |
| н (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са |
| о одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти с |
| о језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који |
| ја у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о |
| казао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону |
| оме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није |
| д, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећин |
| нутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда мо |
| але ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухвати |
| знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда м |
| смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p |
| , да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дне |
| башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, о |
| а се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су по |
| нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака |
| ше имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мал |
| е сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни вриса |
| стане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се строп |
| х ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског |
| куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целц |
| нити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали |
| ити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни ј |
| о, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се |
| ени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу |
| мо машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара |
| , и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота с |
| оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешт |
| госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - при |
| , па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте бар |
| а до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ла |
| внога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачин |
| јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како |
| езера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена би |
| мане којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без ика |
| о така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> < |
| шно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да н |
| е свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих |
| глас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је |
| и на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући с |
| олико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распл |
| це, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он |
| лаву у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде |
| али у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108 |
| Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено |
| а чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који ј |
| ељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разго |
| а далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени |
| посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке |
| рчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очеви |
| са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ож |
| њем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ћ |
| <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и пра |
| чинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрења |
| ише ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је зна |
| роћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци |
| , и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуља |
| х, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облик |
| д ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен |
| ју, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— |
| крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз гла |
| а, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па к |
| ме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечове |
| , на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита пола |
| оћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; д |
| уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена при |
| шно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто |
| џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се с |
| e </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што ч |
| доземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и н |
| е видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језе |
| сбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{ |
| а!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везен |
| код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо |
| емо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну с |
| ена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога п |
| ј тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлад |
| аш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту |
| уге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, кој |
| рта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада |
| но што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп из |
| ор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном цркво |
| Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душ |
| идла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у поче |
| а га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим |
| ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да |
| а леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара к |
| /p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који т |
| >Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од ко |
| во.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговор |
| који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држ |
| регледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше к |
| , па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да н |
| , и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларм |
| цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p |
| љени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрска |
| таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они |
| устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> < |
| намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја ми |
| могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без |
| којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Вар |
| отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чи |
| ладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородиц |
| Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију ка |
| даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бу |
| т, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за те |
| м кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега |
| ари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, |
| ора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и |
| , а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за |
| она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Луд |
| ари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58 |
| ше два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у |
| р ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје |
| ити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву |
| да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево закл |
| је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај д |
| вори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све |
| </p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и оки |
| рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских гл |
| ас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —< |
| адесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и |
| Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни |
| ко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад ути |
| од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су ди |
| Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочек |
| по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, нау |
| много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад |
| ј се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падн |
| оје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она леп |
| та останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела |
| дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне о |
| покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писм |
| дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој гр |
| и је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, |
| сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изла |
| ву двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и |
| Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом |
| ше.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту |
| о...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слези |
| е нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо |
| ици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се |
| спођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме |
| штва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна от |
| аву, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у |
| она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или ст |
| ивео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да п |
| штимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном закле |
| а, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је глед |
| божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном |
| радила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим шт |
| “ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде |
| се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као |
| овара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се |
| још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде |
| у су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од |
| м светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред зам |
| свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском |
| е вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто |
| онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђ |
| начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонит |
| Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно бл |
| вам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ жи |
| } Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, |
| из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике |
| га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане |
| и на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не |
| у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила с |
| ам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама |
| вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на |
| —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е |
| } Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати к |
| ера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију н |
| рода око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зе |
| риси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као го |
| и вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се к |
| новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скор |
| рили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав бу |
| клети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица с |
| илима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разгов |
| те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога паж |
| невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крај |
| ка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку |
| еко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда |
| друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под |
| Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и к |
| бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} |
| мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на |
| се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухват |
| јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и |
| као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и |
| та љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} |
| своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једн |
| а особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вред |
| од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које и |
| олико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли см |
| је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам |
| мех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није м |
| p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али |
| сам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгу |
| ршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта |
| као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm </ |
| ...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на р |
| ата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле |
| иза и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху |
| народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за бог |
| це Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе |
| огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, к |
| ледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више д |
| а стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио сво |
| рофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до т |
| није препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ |
| а се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. < |
| на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој |
| у светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три |
| у, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело |
| тури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико |
| Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезни |
| риорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити |
| вима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар |
| <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, п |
| ег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио к |
| и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{ |
| загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, |
| е око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор |
| обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо |
| аставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лу |
| ао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме |
| ланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати ве |
| тили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свег |
| {S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у |
| су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих |
| Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у п |
| брните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је |
| еба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, |
| .{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један |
| е на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру ба |
| S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало |
| руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога |
| се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш |
| та где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S |
| као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско |
| се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па |
| у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле |
| је и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брз |
| ти успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} |
| т буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седе |
| проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је дан |
| е за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред |
| ше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да |
| таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из |
| режуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталас |
| едан звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! |
| митьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим б |
| изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела |
| ћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> |
| овину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићим |
| кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да ни |
| потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пре |
| ако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало |
| едну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж о |
| е из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} |
| ечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погл |
| це кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цв |
| ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су ј |
| , убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину |
| рних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и |
| у прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Са |
| , шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седел |
| о његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина |
| виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристан |
| о скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му с |
| оким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не зн |
| ирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким |
| ставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испр |
| гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без ма |
| и до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:la |
| S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наш |
| уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — т |
| му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да с |
| агњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не тре |
| диних бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на в |
| хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра |
| болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том |
| окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се |
| погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ног |
| гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око ма |
| аге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатни |
| и прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Так |
| остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци наг |
| матрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, ко |
| им нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и п |
| ити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S |
| ш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— |
| све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнут |
| говање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас ви |
| ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуб |
| твори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Л |
| толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што |
| изу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој дон |
| та савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чу |
| ав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Он |
| м лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај ма |
| одигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, |
| и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ о |
| >— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на |
| сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онак |
| стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш т |
| е суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуг |
| и на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас |
| рестолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очара |
| ретворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који с |
| око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли |
| душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра т |
| ти свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвет |
| о верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пр |
| арод заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на он |
| предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо даје |
| тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа |
| он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече препли |
| тан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би |
| и.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако мо |
| је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" / |
| ски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни |
| рого ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђ |
| „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени ј |
| гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад |
| жић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; а |
| раст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као |
| рима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустиња |
| ама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке п |
| н-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива ма |
| ећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и |
| еликога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа ј |
| дара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која |
| {S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како и |
| охе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамење |
| ли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ ог |
| ашта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав погл |
| у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле ти |
| а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше |
| аде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки об |
| , па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастив |
| а прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна с |
| глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према |
| на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и ко |
| и оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Чит |
| ви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их |
| се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега |
| цу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенск |
| } С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} |
| ег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жен |
| денско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div> |
| ти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, |
| оји одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако |
| лсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тиш |
| } Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати по |
| р мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џ |
| ’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа |
| а чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, п |
| месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се д |
| трасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> |
| (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пр |
| а пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна |
| е, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвон |
| , стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону т |
| ицу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ј |
| оче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, |
| атворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе с |
| на, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као |
| и мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, |
| безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад с |
| јчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем |
| о над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао ј |
| оји јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, поди |
| а цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула и |
| е.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било |
| оји му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњ |
| еко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по ком |
| ло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце |
| а брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпс |
| м заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико |
| ти, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час |
| еше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послет |
| ве окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} |
| е за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ови сво |
| ни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којим |
| м приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше |
| да намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху |
| ип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њи |
| ако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с каме |
| е на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима зна |
| це и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице син |
| и се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, |
| рађено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и на |
| Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а ос |
| а возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар |
| им црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица |
| ијорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да |
| дрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким |
| и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само п |
| очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како |
| адни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и к |
| новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши с |
| ј прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Оток |
| су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — |
| о им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама |
| о на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше к |
| та и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Ко |
| у црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она с |
| есло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе |
| и лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још једа |
| и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху с |
| згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Трау |
| насти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал медено |
| о живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ |
| {S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с |
| ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет и |
| могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као зг |
| ота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини вид |
| је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из да |
| које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само |
| јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту ц |
| н дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капи |
| и још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу |
| испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку г |
| шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец д |
| девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако л |
| гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и |
| риш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново |
| д једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију |
| лости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје при |
| аво лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у ле |
| тавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица ж |
| х „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опрос |
| ко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервија |
| м спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено |
| нце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред к |
| страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога м |
| че небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одва |
| љно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фри |
| е оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пруж |
| су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла |
| народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога |
| се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му |
| ајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију стр |
| гледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела |
| има.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф О |
| се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта д |
| колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе |
| је пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и |
| од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела у |
| астирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас да |
| стисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана пост |
| ш један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж с |
| акаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово |
| ао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовл |
| а једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху под |
| ешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је |
| ма и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљ |
| ли он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> < |
| нага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се о |
| ртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p> |
| зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памти |
| д тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нест |
| ужби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за ш |
| а и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук |
| је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку |
| n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код |
| ко врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док с |
| м црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, к |
| херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од |
| ламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црв |
| ва намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе о |
| ађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас за |
| е дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и |
| језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне к |
| око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад |
| еше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и |
| а страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} |
| цијално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црв |
| е победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сва |
| слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да |
| воју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и |
| му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за |
| а па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад д |
| ави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планин |
| олико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубин |
| не речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кул |
| му у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и |
| <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се |
| теху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо |
| } О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави |
| с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова н |
| И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{ |
| анина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба |
| ек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не са |
| сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа |
| оман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини ст |
| и је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке наусниц |
| ав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближ |
| </p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натуш |
| b n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким |
| својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и |
| аразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један |
| ним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник |
| не.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва с |
| и зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих хр |
| пиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам |
| е главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> |
| опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се |
| очено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, к |
| </p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој |
| ако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера мн |
| ада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све с |
| и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили ча |
| а нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи |
| е.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху д |
| једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођ |
| планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том |
| зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако зат |
| спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да |
| леда у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, гд |
| у крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад |
| лопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ |
| е сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стаја |
| већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамац |
| ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена |
| ти. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна |
| унден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде ка |
| то’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на неч |
| показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео ви |
| ом вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним |
| последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које ви |
| је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела |
| на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и |
| ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој п |
| м дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме н |
| мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прси |
| лова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице |
| енути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} |
| о, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на |
| ика него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, т |
| најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата кра |
| је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златни |
| то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће про |
| ове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да углед |
| ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да ј |
| едне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S |
| крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових |
| олико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмунде |
| у беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n |
| му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме мест |
| рдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метн |
| pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђ |
| ма боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим |
| етљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p> |
| ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина ни |
| p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило |
| био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху но |
| литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из да |
| то врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно |
| јхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати |
| ека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред беч |
| а.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај |
| ео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим |
| оје допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху в |
| даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ с |
| ш грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоц |
| је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре ј |
| а околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{ |
| његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими мило |
| ало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена пам |
| pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако руж |
| његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p> |
| а запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} |
| испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице преки |
| ију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један ка |
| науа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</ |
| боравивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који |
| мо да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе к |
| фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ли |
| али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у ти |
| ка у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по |
| има лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито о |
| милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бл |
| сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намеш |
| на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и |
| ри мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане |
| не заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смер |
| и размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гост |
| ској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа зада |
| а руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биљ |
| ед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржа |
| ена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њи |
| ланину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} |
| да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „по |
| језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао |
| пореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{ |
| коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати п |
| мо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружн |
| p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачн |
| је здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни |
| од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а кам |
| еца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бо |
| ако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај ист |
| ршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође заустави |
| његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се в |
| би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоко |
| епа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно |
| о — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладостра |
| да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако с |
| ати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је прос |
| ре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно |
| б или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он ус |
| а вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном преж |
| рајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за |
| грали наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, н |
| омах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — |
| p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар вит |
| </p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим клан |
| гу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема |
| на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи |
| ш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} |
| је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младос |
| а скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телес |
| и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није |
| во беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не |
| цем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло |
| и прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одм |
| ало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебе |
| ?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и |
| о лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену |
| вој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постр |
| остригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантиј |
| ом у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> |
| ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да |
| жасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и |
| исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима |
| /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди |
| имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најб |
| о је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме з |
| ејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од ср |
| јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог |
| , махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се ст |
| гова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намас |
| је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријат |
| иким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна |
| у саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље |
| н био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женид |
| је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гл |
| том где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидо |
| њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па г |
| установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</h |
| по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ак |
| тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас о |
| забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим при |
| и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, хр |
| шу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умр |
| е реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне се |
| ац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас |
| tigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то п |
| јстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове у |
| То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> |
| а који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих пред |
| адну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигр |
| ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могл |
| елом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> |
| ..{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{ |
| ч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од с |
| да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђер |
| а још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру ст |
| морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би |
| Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S |
| оказа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за к |
| с оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио |
| срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном ме |
| ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На пос |
| обише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, а |
| мастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати воза |
| раво, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те |
| несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим в |
| би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауски |
| наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p |
| песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, |
| Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истера |
| мољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> |
| <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни д |
| ко старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог з |
| и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам з |
| о ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, кој |
| ло громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј с |
| ="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске с |
| Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одго |
| је, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога цар |
| о стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће те |
| амастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре н |
| не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p |
| ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две сн |
| ико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још ко |
| та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици позна |
| очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не |
| твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски |
| е дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је с |
| оласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не |
| тављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње н |
| {S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, |
| и ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачији |
| са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам |
| ношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, с |
| елени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера сво |
| вце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се |
| ше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфиније |
| а две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако сл |
| се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад та |
| омада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена зај |
| росто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан с |
| ан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако д |
| тели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спа |
| а имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— |
| ang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти нај |
| и се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем о |
| спршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више |
| хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико ј |
| трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n= |
| афта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда |
| да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се |
| ље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за |
| ки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву п |
| н није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужа |
| але читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу то |
| и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна |
| еко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, |
| уђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном |
| те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у сн |
| е на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се см |
| алу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки |
| " /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те пол |
| ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе |
| о на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном р |
| лико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али ч |
| понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице |
| мастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново сво |
| е бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бле |
| провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као |
| преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове г |
| е неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити |
| уша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђери |
| сле закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам |
| трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стаја |
| ренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој ц |
| згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и поди |
| адим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати |
| белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој в |
| <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — |
| Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљ |
| ерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— |
| ато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој н |
| руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом мунициј |
| прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да ни |
| радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саон |
| своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести ј |
| амо се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело пи |
| о н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпи |
| бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она од |
| амо док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој |
| о чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испо |
| } Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хт |
| у на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро |
| длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји дв |
| кне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе |
| или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штед |
| да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврд |
| мни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притишта |
| „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење |
| еда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, ил |
| а тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{ |
| и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим мес |
| рици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана |
| питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чи |
| езбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт п |
| азији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као |
| љакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа |
| ше ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртно |
| еђу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирц |
| о што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако |
| А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред |
| очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима ј |
| p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у |
| са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, ал |
| ’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим мести |
| вчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој |
| кви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путено |
| ота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намас |
| а се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, |
| не дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и |
| у ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која |
| n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{ |
| у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра |
| а онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испре |
| или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад |
| е они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут |
| жао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека стра |
| о је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава |
| обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ ка |
| {S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђ |
| собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних гром |
| хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног |
| ке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном |
| азише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и |
| сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар |
| руги грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало глав |
| ободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислит |
| и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба |
| к онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог л |
| ицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у в |
| сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу |
| ригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије.. |
| на машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бу |
| где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом н |
| ти усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на |
| де да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ пред |
| едају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи ра |
| њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је з |
| гаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила |
| годила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у |
| ираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> ш |
| на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слобода |
| га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака к |
| : — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једн |
| гао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди |
| >Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здрав |
| мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш мор |
| нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећ |
| кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве |
| о би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба коли |
| трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех |
| часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске |
| људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички см |
| молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине к |
| ху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледал |
| ци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, |
| не звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, је |
| су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над о |
| један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да к |
| ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на |
| наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као с |
| н ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њ |
| била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересан |
| ничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сре |
| ман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и пре |
| —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али она |
| јима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} |
| класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон |
| Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг дв |
| > <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на |
| јачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и |
| озденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где |
| стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно ни |
| и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео |
| о џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики н |
| онрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којо |
| а прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нов |
| Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} |
| а га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и к |
| са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти п |
| иву таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе с |
| но и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се |
| пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети вена |
| распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са сво |
| види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада од |
| е Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога и |
| би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г |
| е да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми |
| не, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>ко |
| ете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је |
| огао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужас |
| док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорд |
| , на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш |
| ругом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбиј |
| д моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> < |
| ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је |
| тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} |
| ворим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте |
| м за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па о |
| шке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о стра |
| јчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у к |
| > <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и ст |
| ам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих уздан |
| унданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараш |
| ним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила |
| рски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И |
| и на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад пог |
| х витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А |
| д би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p |
| младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показа |
| ек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n |
| >— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој |
| сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и сед |
| радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, п |
| разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. |
| х оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, ш |
| ... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — |
| е некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, п |
| ).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод ја |
| ве више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одв |
| аљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој |
| на ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него шт |
| данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у |
| е у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном |
| да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња |
| ла наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, |
| је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, |
| оидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале |
| људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ им |
| а никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница не |
| анас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За т |
| Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могуће да г |
| агостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној по |
| азао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила ц |
| а са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одрж |
| зеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибам |
| набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само ј |
| смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све т |
| од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> |
| д дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, |
| ign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема |
| р и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква же |
| ан честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да |
| Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничк |
| икупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, д |
| је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа н |
| — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини |
| ородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те |
| стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код |
| у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као |
| ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше |
| етку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <p |
| је, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо н |
| да и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с |
| у, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан |
| м местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаствен |
| племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима |
| на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремн |
| во друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што са |
| растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и клан |
| р за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што с |
| мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те |
| поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на |
| оме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају |
| а сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путо |
| и пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} |
| причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! |
| осветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носић |
| ајнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубит |
| којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божије |
| чно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урад |
| >— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! |
| зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анато |
| и двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам ј |
| ба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од |
| по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухва |
| а?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благ |
| диш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога |
| и уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ј |
| згледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати о |
| де...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело |
| ...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична киф |
| ати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста д |
| то је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред стани |
| Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да м |
| е тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у пот |
| у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А н |
| рљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте |
| а није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђ |
| ио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на бо |
| ...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо.. |
| једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певниц |
| удгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде.. |
| У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има ј |
| м живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрат |
| попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се |
| поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском ј |
| >— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и нај |
| био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше глав |
| ило неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врел |
| и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, |
| и оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да |
| м на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа |
| где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људских — пок |
| ој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њ |
| удима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсе |
| нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао |
| у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одм |
| ан живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина п |
| служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе |
| о вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p> |
| опови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или |
| уначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима |
| сећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и п |
| че, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само |
| вота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоу |
| каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , |
| е руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> < |
| пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> < |
| Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је м |
| него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле |
| орни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да |
| пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке |
| сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте |
| о три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву |
| чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетк |
| лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с |
| > <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покаж |
| е по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учин |
| вога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, |
| а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се |
| коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се при |
| Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — |
| али са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији би |
| исаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре |
| а — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до |
| воје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове |
| како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у |
| стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собариц |
| еда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одмо |
| се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој |
| ну или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука |
| се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змиј |
| над свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни је |
| мо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у сред |
| рно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!. |
| ртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S |
| дњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} |
| страма има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па |
| и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топ |
| тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој к |
| пљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким |
| га? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S |
| о се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за |
| p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ни |
| куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло |
| јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгард |
| приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга рауб |
| ебе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што и |
| божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, њ |
| них руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јадн |
| био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови |
| ји је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само |
| њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак ка |
| дите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено д |
| <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове |
| је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се об |
| di Gott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назов |
| чка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док |
| пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше |
| резирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није б |
| д очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, |
| по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мисл |
| такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је |
| само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред о |
| један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница |
| е ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па |
| јица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> < |
| арда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну |
| сноватељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме к |
| есам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао пом |
| г Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад ви |
| а у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ен |
| > <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико ј |
| ве иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. |
| слио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко вазд |
| о смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му |
| вити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један |
| м изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом п |
| прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид пра |
| р у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден не |
| ле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како |
| а китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезер |
| ој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког |
| у низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{ |
| на је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала |
| на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, ос |
| бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Де |
| о по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саоп |
| еко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} |
| сника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на ра |
| >— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи ск |
| ни својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> |
| не из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части |
| — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотичн |
| бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег ши |
| Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера |
| горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свиј |
| га намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да |
| ски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене |
| и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} А |
| , рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јова |
| отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је |
| ње гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајн |
| а је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау |
| м својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{ |
| каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот |
| на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p |
| до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се |
| госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати кос |
| д се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као |
| гарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџи |
| и сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго пита |
| уше своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хла |
| pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заш |
| и е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао д |
| о.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За т |
| ан намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху про |
| ч што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје |
| пте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башт |
| лити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог |
| другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуни |
| а подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; |
| 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово |
| би за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се раскл |
| аку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв |
| хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи |
| он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим пл |
| </p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балз |
| су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмун |
| и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противност |
| дни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће х |
| {S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на кој |
| нама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не д |
| та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растап |
| оје се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње по |
| о.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећ |
| еве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег ј |
| дио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа |
| а да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путо |
| страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људски |
| моли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики о |
| еше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи свој |
| ица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а д |
| у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове стар |
| није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешн |
| ама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Рад |
| о што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Ов |
| посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веом |
| д угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у |
| рде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожн |
| е каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој ис |
| пице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне гос |
| нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, |
| една епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако |
| којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу |
| војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда ни |
| ла.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, |
| носу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су вил |
| из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког |
| ренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и |
| росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских гл |
| но, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола |
| озора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онд |
| у руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да |
| ени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{ |
| на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицах |
| идаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноград |
| се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а ка |
| следње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... |
| о не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је ка |
| марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заје |
| варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљу |
| турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дич |
| ме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пеп |
| н „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ак |
| цима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на |
| е за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем пр |
| величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским |
| својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу |
| ише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише |
| 69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету није |
| ом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} |
| осподар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи |
| рчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас прем |
| о, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био веш |
| који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т |
| еколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p> |
| беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже ма |
| цателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „л |
| ш беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стан |
| који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која |
| е беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, д |
| лно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођош |
| тукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то |
| аре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било |
| ити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ј |
| заћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао |
| бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али |
| , и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре |
| двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика и |
| ј земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чује |
| е шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње нево |
| тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} |
| хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарско |
| ичању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по ј |
| на шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покв |
| <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим весло |
| S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} |
| калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље |
| многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао |
| , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у |
| м мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> < |
| !{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти |
| рда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростит |
| е боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари |
| е дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али |
| а, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда н |
| а ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahrer) |
| мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду |
| нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гле |
| еролд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и гр |
| тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог |
| с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прог |
| онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху |
| да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с |
| свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле |
| Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље изм |
| цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и |
| утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмунден |
| .{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни уда |
| о ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> < |
| ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све к |
| у она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p> |
| а и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао б |
| ким балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било К |
| ити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серави |
| илику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене |
| несе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у са |
| неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али |
| тлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се |
| и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> г |
| ји сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затр |
| ари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме з |
| стра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за гол |
| к.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три п |
| свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око оград |
| му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао п |
| механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не |
| разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која леков |
| задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје ха |
| ината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канап |
| али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало ви |
| езано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима кој |
| узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из |
| а власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме глас |
| са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натушт |
| го што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пош |
| </p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц ра |
| ву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму бож |
| Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега ор |
| пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали |
| <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до јед |
| ести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво дру |
| Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p |
| дне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предава |
| разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер |
| је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвож |
| /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад |
| лса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су |
| да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плави |
| на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева простран |
| живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво |
| ад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си |
| а не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овог |
| , сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наши |
| посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се |
| еста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога гр |
| а попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке годин |
| ити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме |
| е само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко т |
| S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера |
| арси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковер |
| и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, |
| један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и |
| и савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљ |
| оздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мири |
| и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је |
| резања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га некол |
| е. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати |
| ирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:l |
| етар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p |
| ље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу |
| њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских |
| све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махн |
| врнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирал |
| а граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају је |
| <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има |
| илажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежа |
| сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цве |
| Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваш |
| а смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен |
| а варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намешт |
| ази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траункирхен</ |
| нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рам |
| безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учин |
| прти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је с |
| огурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали |
| ад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесе |
| кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са |
| ом писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауеншт |
| ма.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} |
| ш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао побе |
| лости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и |
| Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше заме |
| немио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах |
| цбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места |
| ј земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се |
| роте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и |
| {S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако |
| прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. |
| здаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорк |
| по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче иг |
| еше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца |
| у, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састаја |
| спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши |
| ом рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртон |
| <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као го |
| ико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је К |
| де шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна б |
| е, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —< |
| е девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „ |
| оследње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала кад |
| то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по шт |
| трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу |
| које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то н |
| турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на |
| утовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили час |
| њак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! |
| амашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, |
| опушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она ниј |
| аном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше нек |
| м! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то |
| но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши мно |
| гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све |
| а не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу |
| } Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се п |
| ртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куд |
| трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер из |
| пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега п |
| } Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје мес |
| се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз |
| ж пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе |
| Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из |
| } Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, ј |
| нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливреј |
| За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јо |
| ћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>Посл |
| Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Как |
| е него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас |
| н седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p |
| вају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред на |
| </p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као |
| зничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине г |
| могне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који |
| ирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидб |
| ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо |
| токара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека д |
| Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожн |
| ка срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља жив |
| Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити |
| бе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— П |
| ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> |
| да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима план |
| х!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узе |
| слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе н |
| и, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језе |
| м која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воз |
| Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем в |
| бузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хи |
| и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ов |
| велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, осо |
| кога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p> |
| ме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењ |
| руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која до |
| ложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и |
| а за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противник |
| љених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком ба |
| ки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херол |
| е гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов па |
| него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон |
| и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</ |
| ним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа |
| — А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и |
| Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и |
| да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског о |
| д ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу т |
| а, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добр |
| мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојн |
| љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> < |
| у, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у |
| светљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не пој |
| је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час |
| девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи |
| ца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега |
| Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, как |
| е толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа науд |
| а овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица |
| плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n |
| је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посв |
| бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чис |
| оже да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, д |
| испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и а |
| пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагон |
| оју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Т |
| ола за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави ду |
| .{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Ка |
| црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се о |
| смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега бурш |
| /p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите с |
| ко о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— |
| оидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места на |
| , али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са сви |
| p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да |
| ом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа |
| вери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и заг |
| а отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? |
| о збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по се |
| де, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>М |
| оспа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p |
| варати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којег |
| да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бу |
| срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да |
| ој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупљ |
| е приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро |
| ак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за |
| гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1 |
| удисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповеда |
| ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не п |
| p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, ка |
| Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћ |
| сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати сам |
| лешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши б |
| и се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђ |
| угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу |
| немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се ка |
| ждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе |
| отиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљам |
| — Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви |
| чу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, д |
| овском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и |
| а је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесов |
| гонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско д |
| ве „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign |
| ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви |
| арамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја ва |
| з тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о кал |
| них бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> < |
| ије га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су м |
| А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто |
| е и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красо |
| у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари к |
| ом да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да мл |
| !“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у и |
| ="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега с |
| редели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздај |
| о огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није |
| гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да |
| о сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, |
| акше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> |
| четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пош |
| зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином |
| ћи руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благослов |
| содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо с |
| је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у |
| момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замис |
| ког и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три од |
| љена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили. |
| убок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесн |
| чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна |
| ахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помис |
| гог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу з |
| гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, |
| путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, |
| е у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фур |
| Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, д |
| еда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо |
| и с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар своји |
| је царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које |
| какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју т |
| но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она ост |
| друге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави |
| земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезов |
| следњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, |
| ође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што |
| е земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћ |
| детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађен |
| е врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добр |
| планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ру |
| „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна |
| м снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад |
| на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица |
| подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па |
| за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, а |
| њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине раз |
| ше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинс |
| ског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче не |
| ородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и |
| немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом с |
| изода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито |
| излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не зна |
| .{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима |
| шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како ко |
| сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл |
| ору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} |
| мити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће |
| е да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачу |
| рује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста би |
| ајважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога з |
| воје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горки |
| се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, ч |
| ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на проток |
| S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се |
| много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, так |
| напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на |
| е, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и с |
| суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срч |
| душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хва |
| од твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су јо |
| ер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али бр |
| гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од с |
| и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем |
| кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и о |
| , где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или руп |
| анас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестри |
| ди војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу напи |
| пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови |
| нском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским шт |
| о једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваља |
| дна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је |
| азнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упа |
| уше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са п |
| час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсе |
| е ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које ј |
| а коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где |
| е са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер |
| з снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на |
| било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се он |
| е. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да |
| ма наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш П |
| а противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини |
| „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктор |
| ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек са |
| </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Б |
| /p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити |
| е келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна |
| υρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да н |
| тављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да |
| оје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демокр |
| кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за сек |
| дуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показ |
| питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању |
| n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродил |
| е дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким п |
| .</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка |
| тишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам |
| није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњеч |
| труцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских |
| S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убе |
| дати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмунден |
| природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који уду |
| но да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благ |
| борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде ври |
| да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје |
| својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади |
| ифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p |
| ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђе |
| р ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише |
| <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био прину |
| </p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао |
| јом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег влад |
| А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој |
| самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у |
| атрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабра |
| јсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небе |
| саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево ве |
| , уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што с |
| али према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајућ |
| своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодил |
| кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви |
| во друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господин |
| било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из |
| воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренув |
| о чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самн |
| оје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> |
| што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију нег |
| и је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{ |
| .</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> < |
| треле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и ос |
| RP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам |
| . »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не |
| каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак нек |
| а дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на ч |
| н тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи |
| вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; ост |
| тало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S |
| умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пиш |
| оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебен |
| Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у |
| кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сок |
| лази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе |
| зговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не |
| старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на св |
| од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S |
| одор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло |
| е обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из к |
| С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све ла |
| так некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крс |
| турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој н |
| брике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb |
| омне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак ос |
| } За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људ |
| /p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S |
| м штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамењ |
| них заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" |
| ти старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље ду |
| поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, |
| на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још |
| слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали јез |
| {S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са п |
| си од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла он |
| и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! |
| на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> в |
| А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи о |
| у причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунд |
| момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је |
| гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту |
| с на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетво |
| је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистог |
| ликашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке ши |
| њечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, |
| олила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипну |
| ко Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано |
| ђу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други |
| а како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико мест |
| вом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p |
| о да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде |
| мели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја са |
| лан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гм |
| их несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n= |
| нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица |
| о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се так |
| ођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматр |
| ке цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поу |
| уле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће та |
| себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде |
| те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше н |
| е једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико муш |
| а зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухва |
| о, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могл |
| ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па |
| о остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пент |
| екати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут |
| ратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{ |
| езера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила |
| би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар је |
| учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздовани |
| ју“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме |
| н да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</ |
| вље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са |
| ет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша с |
| сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским |
| Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, к |
| , барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један |
| свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешн |
| ала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођ |
| </p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за |
| воту лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би |
| дњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметник |
| и.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислим |
| ва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш беја |
| о, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајн |
| сних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више наг |
| вечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које |
| а... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки |
| ко узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целок |
| ку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и п |
| одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Д |
| амента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби перга |
| "87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе бој |
| .{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда оп |
| ве ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трб |
| сташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента наг |
| ећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец у |
| христића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да |
| прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не з |
| лажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно по |
| биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком нар |
| а просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а.. |
| н да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш |
| цено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. |
| што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да |
| раг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику чове |
| нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерг |
| доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне д |
| адионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на некол |
| отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога |
| олико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? |
| зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто на |
| пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оно |
| ц небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! |
| не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно |
| кићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у |
| много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господск |
| ичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и |
| ме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својо |
| иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње по |
| остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Ма |
| знате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предк |
| ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај ма |
| не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конр |
| јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, |
| сликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње нап |
| е велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до бар |
| ји леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном |
| хом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије бо |
| саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, |
| ирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да в |
| штапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога има |
| о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за |
| ош не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка скло |
| реда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу пр |
| газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје др |
| умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њим |
| из, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у и |
| ше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, п |
| >— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком с |
| о да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба тв |
| за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алп |
| ним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, пог |
| таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око |
| асти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да пом |
| е од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и |
| такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој |
| ао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајућ |
| загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четир |
| н тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што о |
| > <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад |
| оснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке прем |
| а се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беш |
| оже бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелиге |
| , па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми уја |
| репаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се |
| а бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би мог |
| скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна д |
| и...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве вис |
| стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по |
| гарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви |
| заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме |
| свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спре |
| стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је м |
| име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод |
| ле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, |
| ојом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Бог |
| био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув |
| ије могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљен |
| а које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати г |
| или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, уто |
| љски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човеч |
| , и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не |
| росуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше |
| смо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.< |
| га пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњурим |
| онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још с |
| у причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? |
| за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепт |
| тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на тур |
| ју а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што с |
| би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо |
| а си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оц |
| атко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом |
| д одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар |
| </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</ |
| се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико |
| која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у ц |
| ви ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи |
| га ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сир |
| одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја ис |
| ерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек че |
| нда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах пос |
| је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба з |
| једно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човеч |
| ласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице п |
| пимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који |
| лан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане т |
| д Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на о |
| зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла гос |
| ваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо |
| </hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... |
| да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанер |
| а до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећ |
| и и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно х |
| д оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако |
| обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем |
| Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и |
| ању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет |
| ју угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} М |
| само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18— |
| жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнир |
| је јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вод |
| е Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса |
| али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, на |
| поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео жив |
| госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио н |
| Kreuzschokdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То |
| полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалос |
| ену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траун |
| /p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час |
| тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језе |
| е труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи з |
| укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> < |
| рисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледат |
| оле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и |
| .</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу |
| о.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песам |
| ељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под н |
| мишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место сарав |
| енкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се бо |
| и стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у го |
| што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се мил |
| Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} |
| је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском о |
| где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камен |
| господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко |
| мац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за с |
| SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— |
| ек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту о |
| ула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени ка |
| м је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и |
| дан изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље иг |
| оме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио |
| регови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, |
| летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и |
| Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања |
| присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се кре |
| друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне о |
| мо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са своји |
| у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да |
| поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они |
| хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као |
| једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни |
| планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из теме |
| зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или нас |
| и шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали с |
| , и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав сил |
| оследњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац.. |
| Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан там |
| —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши |
| ар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женск |
| } Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрч |
| ир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почи |
| ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и так |
| , јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не пок |
| лина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што |
| е могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо |
| само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглуп |
| зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} О |
| лу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај неср |
| иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{ |
| и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се |
| али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики |
| оме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Ба |
| а и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> |
| ч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којеш |
| ом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху ста |
| утра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни п |
| мо погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како зап |
| воје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, |
| оци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао |
| одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и и |
| душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и |
| о пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разг |
| емљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића п |
| е па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као |
| оју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуд |
| света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, |
| оде.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама |
| -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је св |
| еђусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има |
| ад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може расп |
| Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст |
| дрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно од |
| } Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном сна |
| обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој |
| ји беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може |
| аги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побе |
| мунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског |
| ћ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олт |
| и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлеп |
| етним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пур |
| унце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну |
| лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл |
| <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башт |
| аници.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по о |
| дакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две |
| у, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће |
| нстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љуб |
| вице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче |
| белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да |
| Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Из |
| — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — |
| један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па ужив |
| .</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне |
| све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О си |
| о:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла го |
| се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна < |
| ве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав це |
| , дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилим |
| тети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и ма |
| азбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвр |
| ријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову |
| ђе даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили ча |
| у, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p |
| земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмањ |
| ављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоц |
| унден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га |
| варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледа |
| тајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те в |
| певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, е |
| о, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ — |
| империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра |
| ни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ х |
| кара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чед |
| з немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обичн |
| опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што |
| мастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна |
| срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл |
| рауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign |
| ако пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маш |
| о себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, д |
| не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то |
| зимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из т |
| е занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли |
| ог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и ла |
| вога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше бузд |
| ести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> |
| с у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, |
| х и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао ка |
| ди до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура п |
| устити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме |
| ју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрага |
| мени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње |
| — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у |
| ати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи он |
| оме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање |
| ељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Н |
| з далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неум |
| из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео ост |
| и је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форина |
| није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде |
| итро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко |
| ">Vergnügungs Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и |
| извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се |
| азао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, |
| местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерат |
| ном и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, |
| еколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункир |
| расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо |
| е могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и пев |
| p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавали |
| ункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија |
| уке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред т |
| били у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце |
| тку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако |
| азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо- |
| драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце п |
| ма, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке је |
| илан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи н |
| лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, |
| бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздањ |
| не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, д |
| не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац мл |
| речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад |
| м том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи |
| апе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час |
| траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо |
| ца женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле јез |
| шовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, узд |
| ни, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка |
| грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојн |
| рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18 |
| мнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама пос |
| вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога в |
| се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја мор |
| ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да |
| ас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро |
| што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се |
| денског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви |
| кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим |
| реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> s |
| што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а дес |
| ате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, |
| ти као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађ |
| оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не ж |
| као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} |
| рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На о |
| </p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— |
| </p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио |
| ажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге ге |
| илици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела |
| дећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски св |
| целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више |
| о.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један |
| gn>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које ле |
| у чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад |
| асет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а кој |
| таде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и |
| ад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл |
| је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени |
| луга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>К |
| нога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе |
| морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац ш |
| катнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна |
| сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „про |
| лас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним |
| ави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{ |
| га знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу |
| у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху јо |
| и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесн |
| ко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног |
| је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат |
| а један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађ |
| она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају |
| м ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и по |
| оше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку |
| би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калу |
| ква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да |
| <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена к |
| з душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је |
| ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој |
| ћ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... |
| ћ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у свој |
| оја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао |
| крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних |
| рдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p> |
| и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ћ |
| ену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му з |
| јом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је |
| </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити |
| , па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да глед |
| о имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се |
| утак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се мог |
| на нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, ал |
| ше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили |
| је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> |
| да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову |
| лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету |
| <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бу |
| а побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{ |
| је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондо |
| p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта |
| уна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дође |
| у једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из бли |
| а до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у ли |
| старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча |
| поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог г |
| њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложн |
| . д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помис |
| оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприч |
| ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века |
| ервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што ј |
| како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби ру |
| ошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује |
| ара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешк |
| вим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема |
| жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање рек |
| и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се о |
| ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерс |
| азник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! |
| огашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На |
| и док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро. |
| ањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до д |
| да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, је |
| скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах |
| ли се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога б |
| „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду. |
| одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде б |
| држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни |
| и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет |
| но у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какв |
| ме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме |
| ребао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, |
| нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на |
| ерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво на |
| г себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — |
| издаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му |
| S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа св |
| 97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро |
| ћа сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве марам |
| јном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно |
| денска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога ште |
| намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, н |
| са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше |
| поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да с |
| аки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац |
| ше вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и св |
| ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму |
| еде је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слу |
| ред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је |
| многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном св |
| што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи |
| у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно |
| ристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он уг |
| сној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовско |
| ака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје |
| а херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвиш |
| у љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> < |
| пак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсе |
| бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар м |
| ше не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Х |
| м све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је |
| м читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца ок |
| дних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина ко |
| т, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше |
| ице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окамен |
| е макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игр |
| ка бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као |
| чно и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој пол |
| Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — п |
| уше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се см |
| не.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у ј |
| рећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под |
| аласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — |
| ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по х |
| о пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, ил |
| ко те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај ма |
| ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај с |
| ош пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на наш |
| мо сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен к |
| одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него |
| дам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори |
| и по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето |
| вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може |
| д утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописни |
| еки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашара |
| а пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим |
| ишта друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца в |
| да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу о |
| па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже |
| па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} |
| олико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, |
| р нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и угов |
| аде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око нам |
| онише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари ( |
| једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре под |
| у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини ј |
| колико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> Έυρίνα </foreig |
| да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у соб |
| Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Дев |
| елога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најма |
| о лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој |
| л, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме д |
| <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му м |
| ен, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмун |
| вља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И та |
| паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вили |
| едан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисер |
| овечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој п |
| сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за |
| ед онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два |
| иње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по ваши |
| ок смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепш |
| е залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона |
| подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде с |
| ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку мер |
| које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дв |
| на била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад |
| учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи |
| мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} |
| са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо и |
| су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене |
| ина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високо |
| само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло. |
| же две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који |
| ојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати чи |
| уро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљад |
| ад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили час |
| ца у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога |
| е јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> |
| ве четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржават |
| ом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме пада |
| стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с те |
| имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. ш |
| чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет |
| таде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасн |
| зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу полов |
| оме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски нос |
| о врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучић |
| олико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице ка |
| ој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на л |
| х леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже са |
| ештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако |
| ји му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који |
| у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе с |
| зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза ње |
| чима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што |
| победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнир |
| скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенити |
| е рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука |
| о онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли сто |
| екао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, а |
| ан поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота |
| има, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да с |
| борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на против |
| сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклиш |
| којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потп |
| пак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких миши |
| за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се |
| кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{ |
| и може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору свом |
| илац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово |
| сим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта |
| ољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, |
| лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се ј |
| урнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском окр |
| ву где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од |
| господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који |
| редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га |
| а снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са |
| себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме |
| рцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудг |
| мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један |
| борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узра |
| Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским |
| а његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмун |
| у, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишењ |
| лед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој д |
| чке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ва |
| ушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} |
| ој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене |
| да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господа |
| ерни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога |
| Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и б |
| ...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Кон |
| еране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов |
| еђу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога наро |
| ше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач |
| и војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се |
| токара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздо |
| ји би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 с |
| у па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb |
| е с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да бо |
| буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад |
| је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је з |
| им гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њих |
| ш имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек |
| о најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју |
| у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скуп |
| ирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни |
| , а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам с |
| Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезов |
| а <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред |
| коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом |
| олим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И т |
| е гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и с |
| ао беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зеле |
| на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од св |
| и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољ |
| нце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком сило |
| ледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> удари |
| се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да с |
| ији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, ка |
| ре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гро |
| авани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, и |
| ључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиш |
| /p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу так |
| м имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весе |
| гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр |
| па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и вр |
| цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике |
| се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да |
| е само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p |
| „У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Н |
| офе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига ка |
| арцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p> |
| d !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје ср |
| ајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукум |
| у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допада |
| е пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они вид |
| ад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка п |
| махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран |
| азнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог |
| грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију |
| и трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да |
| славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи. |
| летву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и п |
| Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто |
| дног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа |
| даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у |
| коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пу |
| ила померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па к |
| нушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи |
| в, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њ |
| аше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичић |
| у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрд |
| едње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, |
| адне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тр |
| у ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку нал |
| је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, г |
| свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближ |
| мрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна поја |
| ој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред |
| ешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полусед |
| ој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирућ |
| аше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне т |
| их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} М |
| ј јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па |
| синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су |
| скога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба |
| висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак оч |
| се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишин |
| другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за н |
| хитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али |
| лико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’ |
| тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да ујед |
| остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да си |
| ањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се |
| ти отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда |
| ап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити че |
| се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах бу |
| гао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само је |
| кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да |
| воздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на |
| рцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а по |
| о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у њег |
| Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} С |
| ени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> ле |
| си чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми б |
| аш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас |
| це из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, и |
| ваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито |
| на мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја |
| дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад с |
| слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било ш |
| квама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које т |
| мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговор |
| овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца к |
| е какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> |
| пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— |
| цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Ло |
| нске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа |
| к са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и приј |
| им назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли |
| Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до |
| дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви св |
| акнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од |
| ојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о д |
| ад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали |
| е кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерно |
| е латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Тр |
| а један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и |
| и гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се оно |
| ојом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с |
| метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, |
| д радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гонд |
| којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> |
| ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да |
| а свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. прио |
| сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу |
| на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио д |
| Е ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front> <body> <head>ГМУНД |
| <div type="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско |
| и људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, |
| овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад вид |
| Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска п |
| глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до |
| његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чува |
| им телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, па |
| ици казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског |
| чне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изг |
| њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега |
| егова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигн |
| ли.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што не |
| као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више н |
| атинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака иша |
| з Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине |
| исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{ |
| ј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукт |
| и беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначк |
| шки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свито |
| а преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хи |
| , па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђ |
| едиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирск |
| лиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћери |
| <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју |
| , тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док ј |
| ајдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје |
| осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у |
| госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица |
| о лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).< |
| ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — гр |
| благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор |
| /p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двоји |
| ледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било. |
| је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле |
| а, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хте |
| иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, бо |
| а Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} П |
| и је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зен |
| орске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче св |
| зеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту |
| ише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у је |
| апати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у |
| он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, п |
| е опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје |
| од Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за |
| њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао ј |
| усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчеви |
| обеде над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она ј |
| спрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну ж |
| летку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саониц |
| њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силн |
| ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да с |
| целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као шт |
| че неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> |
| ла звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Г |
| камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> |
| и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S |
| па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак пут |
| оји се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше |
| се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори |
| ру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор д |
| у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво |
| гу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поска |
| и.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на |
| ајближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ как |
| ч до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug</for |
| очковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и сл |
| етку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни јед |
| авим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухват |
| није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беш |
| чком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се |
| , па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „зам |
| оз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да |
| вој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира. |
| лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе ма |
| га чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пу |
| ли око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја |
| емо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они |
| иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни |
| а у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса |
| у, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад ј |
| туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било |
| же крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеос |
| и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па ос |
| ћи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако си |
| о се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у ча |
| заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како |
| какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог |
| речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер н |
| причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Ш |
| ан пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји пот |
| најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на |
| још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> |
| ад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А ка |
| је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... |
| .{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} |
| инског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, с |
| месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ ј |
| и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ћ |
| онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, |
| је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазали |
| кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да с |
| ло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седо |
| рај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело |
| ога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезо |
| лики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у |
| де на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем |
| начком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да |
| девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткам |
| ара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варош |
| ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па р |
| гог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на |
| нуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има св |
| ене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширају |
| беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на |
| ица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим с |
| амење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> |
| рс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога зе |
| ј страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако |
| ди ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и г |
| херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што |
| чевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам в |
| буна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао |
| {S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Ку |
| -Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, |
| eign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на не |
| огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих с |
| а драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта |
| мену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, он |
| д су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно друго |
| успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се и |
| енски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сум |
| кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време и |
| ну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густо |
| старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ |
| ешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, |
| ло је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појав |
| ом веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици |
| нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски С |
| и корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саони |
| ајвећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на проз |
| намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их з |
| у постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво ос |
| е ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врат |
| езолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц |
| е полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — узд |
| ма изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>По |
| гог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала д |
| м је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на |
| с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загр |
| два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш |
| /p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који |
| сли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у ње |
| а јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учин |
| езера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ |
| ахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури с |
| поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе |
| какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не |
| а док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — |
| и га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царски |
| {S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти |
| а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети |
| га бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер |
| а станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_н |
| врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спрем |
| ћ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу |
| е.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоид |
| жаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе преч |
| елим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију с |
| е неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати |
| ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Б |
| м и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана |
| за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет |
| видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђери |
| вако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбај |
| отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са |
| новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш |
| овој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милост |
| свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га п |
| вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт |
| клонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдан |
| другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит |
| се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као к |
| д себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb |
| сност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Леде |
| ерије! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прек |
| грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десн |
| ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл |
| , певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак ко |
| пада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који ж |
| егледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за са |
| вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небе |
| </p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћ |
| ра који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p> |
| ти у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један б |
| штријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева |
| ала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из г |
| агоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да |
| као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, там |
| жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острв |
| ављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код но |
| и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која и |
| да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намас |
| е и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пре |
| ро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџи |
| квог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и |
| е Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није |
| де са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са |
| омене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p |
| изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> < |
| ајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев |
| __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, |
| кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па |
| ине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ј |
| и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа |
| а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрав |
| вица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармо |
| кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ј |
| о њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што |
| може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче п |
| под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди с |
| пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем с |
| сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Ка |
| д ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да |
| ји беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и |
| ле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше |
| е око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па |
| ад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане |
| м лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене т |
| љубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Кон |
| да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не пад |
| , па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, |
| осподе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак |
| и потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајт |
| и се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред дру |
| а.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, |
| брнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углав |
| о: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него |
| гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разгово |
| т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по ј |
| он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим весла |
| нога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> |
| домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних |
| м ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му |
| похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одре |
| карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар. |
| 23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао |
| Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем |
| још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунде |
| лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обал |
| p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако к |
| онска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква |
| за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице |
| рже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Њего |
| мао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цур |
| а трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао |
| ead> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ ј |
| асну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије |
| ји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дан |
| пасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоће |
| дите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се |
| по стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а з |
| озденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што прави |
| брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покуша |
| дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са свој |
| она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Г |
| тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ва |
| гледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установ |
| му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> це |
| лзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и |
| чарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставил |
| леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоћ |
| е, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за |
| што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, |
| скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref target="#SRP1 |
| ем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, ал |
| буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— |
| као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност |
| иша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте глед |
| ањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на |
| цу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm |
| ико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја с |
| богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред |
| ори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па м |
| гла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} |
| подствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осет |
| пу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух ка |
| } Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти |
| гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да ве |
| који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док |
| (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега |
| <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} От |
| вар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим н |
| више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловић |
| левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, је |
| јег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. < |
| о после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда гр |
| одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, |
| сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Да |
| ; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима свој |
| после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађ |
| али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих |
| ио у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран. |
| ечи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам мо |
| даху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви |
| победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Кон |
| Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи |
| е покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него зби |
| један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да ниг |
| је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и |
| пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако за |
| е општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир доче |
| га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни каз |
| ли.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја |
| } Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљ |
| а калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у с |
| оме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за |
| небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену п |
| метови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општ |
| ав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —< |
| оји га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који |
| ном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов |
| ло, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није |
| здрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, |
| >Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дош |
| ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Гд |
| ожим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да с |
| своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за |
| и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога б |
| а лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су |
| куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а |
| г котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему о |
| није гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} |
| мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке |
| онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трб |
| у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је |
| жасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју |
| зор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане |
| м.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земља |
| ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер |
| ...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је |
| амога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, |
| ладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас |
| плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао по |
| забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која с |
| рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и |
| да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац |
| а видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва узд |
| ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле |
| господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј б |
| а љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него |
| . <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено |
| > <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, |
| беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити |
| .</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки окл |
| ошљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узд |
| и, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, м |
| идео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“ |
| ичку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Та |
| младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребле |
| <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони |
| ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти ј |
| ред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, |
| ановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Страж |
| м о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогут |
| а га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекош |
| где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже г |
| шног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирц |
| аункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мен |
| качући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да |
| свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу буду |
| је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга о |
| скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута плива |
| ојим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљ |
| и то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао |
| осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо |
| е узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко |
| његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупш |
| ндену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало ка |
| моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи на |
| превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сув |
| ску оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не вра |
| Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу |
| епа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну |
| окар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ри |
| Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби ј |
| о је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код |
| да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, |
| илосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на |
| атрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од п |
| беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му |
| ај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен п |
| спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено де |
| је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни мат |
| јажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико |
| ери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате |
| А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га ба |
| то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је дра |
| се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа ск |
| у свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио на |
| ера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад |
| што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојач |
| евник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус кој |
| Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лиц |
| Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p |
| енског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза на |
| руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ор |
| е по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрв |
| gn>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, |
| p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да ц |
| есто граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да |
| еке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак ж |
| ја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} |
| уштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветр |
| и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће б |
| ну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мал |
| ше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима на |
| идла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под |
| ом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде |
| овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотин |
| са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што с |
| земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Grüss |
| сподара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p |
| је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што |
| говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај |
| подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо |
| а ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на нов |
| н већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p |
| } Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо мо |
| вски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио |
| а би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те |
| ом и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима |
| ац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из дас |
| да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитији |
| ћи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гле |
| <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још |
| ги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске про |
| е на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у |
| књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну |
| дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфу |
| нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо воз |
| Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, |
| сти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p> |
| је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са |
| а мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и |
| непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p> |
| тешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била |
| уком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром |
| е и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки с |
| рела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умук |
| ију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе |
| су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер н |
| сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју стр |
| ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли |
| не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламам |
| </p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око |
| талој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари |
| и сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо бе |
| , па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубаст |
| у је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по д |
| мрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудно |
| ај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се р |
| а несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни јед |
| да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску црк |
| о га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебе |
| обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једно |
| ти доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на |
| орком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту. |
| и, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с какв |
| ога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су бил |
| где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај сева |
| иром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па |
| лико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пр |
| из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све |
| ј обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима |
| ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} |
| раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти бола |
| смо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:< |
| што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друг |
| а.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под др |
| као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде |
| овати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на це |
| као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријате |
| видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —< |
| оже да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте |
| пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једн |
| колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То с |
| амо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње |
| лу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима |
| з куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да |
| њој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмунден |
| ју...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвоје |
| стане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом г |
| е молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испосниц |
| ше не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу |
| одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није |
| ет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред др |
| жишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше! |
| пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли з |
| ако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако. |
| је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се пр |
| реву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку |
| мнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вр |
| имског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бран |
| здах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то |
| метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај м |
| се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узм |
| е многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљд |
| а онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на ск |
| страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је |
| дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славн |
| аља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми |
| еше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи |
| о је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер м |
| о не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек |
| е траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем |
| леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасн |
| непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима њ |
| плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо |
| .{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мо |
| да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено г |
| о су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и |
| жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по катка |
| моран кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он с |
| а сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде нич |
| ију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо |
| рча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, |
| се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину шт |
| гове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је граб |
| нкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо д |
| из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и пре |
| е он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим те |
| ици све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још |
| је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов |
| о сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, наниша |
| а крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од |
| /p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и |
| р оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту |
| није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене |
| S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помеша |
| својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова |
| арити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одл |
| ало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, |
| к озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све |
| сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај леп |
| ач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се ра |
| нате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити |
| . — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу ш |
| и шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планинс |
| из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и та |
| оват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све ст |
| ја, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофов |
| даше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} |
| ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и |
| лко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на нов |
| ди једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та гру |
| око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненад |
| на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звиз |
| с одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи је |
| ело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши с |
| ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> |
| руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је |
| чима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, |
| очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!. |
| беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог сн |
| Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда |
| продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж |
| начи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој су |
| ије заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. |
| принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа |
| од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој |
| ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, је |
| бично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беш |
| талом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чест |
| а онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица |
| — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — |
| репаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго м |
| л“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> < |
| тка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S |
| песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш фи |
| ном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док |
| ном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче |
| ред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на |
| е не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду |
| лих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза ст |
| .{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не ч |
| ој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </ |
| чни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на ком |
| пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се |
| очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да |
| етку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела и |
| три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таки |
| ним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> и |
| ала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва |
| , чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву |
| рига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може |
| ло као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан |
| јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог пл |
| њаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни |
| тала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у си |
| >И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Ку |
| мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени |
| ед пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натера |
| с’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђериц |
| велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као н |
| „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је |
| е л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у ср |
| ко било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p |
| тране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платн |
| он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Ни |
| у бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И дру |
| це проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му |
| евртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је |
| <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и К |
| У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, |
| те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живо |
| } Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми |
| уздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледат |
| вила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду |
| ену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много |
| на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати з |
| се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда |
| огао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Х |
| херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него |
| ли, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је пр |
| слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дет |
| му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или |
| Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и бу |
| да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по |
| олико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу |
| е пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <p |
| > <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ |
| остионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки за |
| е. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би прои |
| ем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту моли |
| же ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собо |
| ећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава хрис |
| којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики тала |
| ш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју сн |
| кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, |
| нога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухват |
| ла него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој тр |
| а скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> |
| д ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном |
| бе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршта |
| пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је |
| емениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чуп |
| се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те б |
| мрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на д |
| клети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао |
| начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слоб |
| а зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже |
| го слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа О |
| ску Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у |
| е и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма |
| ме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну |
| ије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша ма |
| арди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем |
| аљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете |
| ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а та |
| што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и |
| ој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче с |
| </p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најбли |
| народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети м |
| овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам |
| мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га ча |
| е само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних |
| чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басама |
| та полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, с |
| ким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана ја |
| дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрт |
| p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> |
| ких сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете |
| а, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:< |
| жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да изма |
| е и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узим |
| урш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ |
| вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до мол |
| а? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби |
| ама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима |
| на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне |
| Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не мо |
| с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па |
| ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избит |
| ао да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само |
| спуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, |
| /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умуко |
| ху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb |
| је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна изве |
| х лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> про |
| а бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, |
| а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, та |
| с, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шам |
| ли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који |
| сле по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пун |
| наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. |
| сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игр |
| ју страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће о |
| колине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т... |
| и већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да |
| о може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остал |
| еља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа ос |
| као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње. |
| p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју |
| ог верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света |
| его хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзи |
| малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језер |
| омислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач |
| дгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у њ |
| ла наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На |
| рубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши |
| а отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко |
| оспода раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред нај |
| гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} |
| видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбу |
| ам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној |
| ека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер так |
| веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је о |
| ...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од |
| одару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конра |
| а то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, шт |
| одопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као т |
| не, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по к |
| из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоре |
| ао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о оном |
| варати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила |
| пали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражи |
| неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху кар |
| ркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што ј |
| ад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове |
| по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти д |
| ко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог весело |
| е нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се |
| смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показ |
| ше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} |
| Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста |
| ј чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенит |
| по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, д |
| мо још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до и |
| ој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше |
| рејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n= |
| приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити |
| дан пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми |
| о на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његов |
| ресује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} До |
| у, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их |
| згледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући |
| кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови |
| кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет |
| о.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пас |
| лаве до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пе |
| , и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је б |
| Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да |
| вар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме |
| и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца к |
| ед баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p |
| д двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна ј |
| бухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи ме |
| епи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, уг |
| твар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили |
| балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине сл |
| ашка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Бо |
| ајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера |
| оме догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног |
| ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Серв |
| г пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотив |
| Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на |
| рењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још јед |
| >— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори на |
| а, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и |
| ако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (бога |
| {S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет |
| која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „ |
| још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће |
| ао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан... |
| атих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију стр |
| довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према |
| послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором д |
| толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим |
| .{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши се |
| ке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да т |
| говора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер с |
| ферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси |
| да у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како |
| наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог п |
| ји наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign |
| смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад |
| ћску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадн |
| .{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публик |
| груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву сит |
| кирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — |
| нден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају |
| који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепом |
| а види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ћ |
| же под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и |
| апији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовањ |
| ено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже ко |
| си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гле |
| {S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</ |
| пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> Plätten </ |
| :lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена |
| и „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с |
| ни чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S |
| ецо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? |
| езера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему гов |
| Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама прек |
| езера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— |
| ђевић.</p> </div> </front> <body> <head>ГМУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> |
| НА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p |
| еда само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснам |
| м фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што |
| зати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гм |
| м и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој |
| бити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати п |
| ње ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновс |
| одревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђ |
| смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним вели |
| се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> |
| е војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па м |
| огао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где |
| оју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша |
| ве то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а с |
| о муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад ни |
| је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Кон |
| више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву з |
| па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Луд |
| вим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу н |
| арског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола |
| т истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око ј |
| оживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> < |
| ога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским.. |
| шла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно д |
| тале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се з |
| има, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p> |
| ило, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго до |
| српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</ |
| к опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само |
| ар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десе |
| ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и пра |
| да и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пр |
| јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна |
| витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једв |
| да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме ј |
| ашна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...< |
| што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто |
| лугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по саха |
| ли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт? |
| ве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита ц |
| часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, |
| ет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> |
| чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху пои |
| ледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио |
| цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — од |
| ог попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовје |
| и се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му н |
| пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у ов |
| о је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја с |
| мој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, е |
| ли траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја с |
| а ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </ |
| јама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми |
| едају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онд |
| —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу н |
| чати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да с |
| у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала мног |
| право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојк |
| цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге закл |
| епу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанај |
| а да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно ј |
| тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се |
| новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у в |
| о воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а п |
| здухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну |
| ма и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све сл |
| ко вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме к |
| ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јад |
| је да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ј |
| царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо зем |
| ла је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала ј |
| уђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца д |
| о је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу |
| а цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} Н |
| овиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пе |
| ичу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У |
| поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу |
| били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за |
| олугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђер |
| ло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xm |
| и — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде |
| илике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку |
| дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке кој |
| здахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше ус |
| упљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да |
| радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху св |
| ко је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не мо |
| ене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђ |
| рака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну |
| о какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то с |
| тих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако д |
| нате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној ка |
| ханџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он дон |
| порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да |
| сећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она ј |
| на, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци |
| но с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче |
| ду, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрас |
| човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом |
| ху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца |
| укоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с тво |
| ки чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанка |
| у једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каља |
| оћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат |
| едним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. |
| и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жаг |
| ликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На |
| ива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало з |
| који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских с |
| мама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофов |
| ши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стран |
| пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око мех |
| троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити |
| салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је |
| чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Доб |
| предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) дод |
| ја је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима |
| у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостион |
| а десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, |
| смо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што по |
| , осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" / |
| му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео |
| ераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера |
| ва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима |
| се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Иш |
| макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.< |
| немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од ту |
| сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n=" |
| се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела |
| > залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни |
| уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова на |
| са, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у ср |
| кри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</ |
| исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према ку |
| само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} |
| површнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и та |
| о 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у веч |
| постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што с |
| орева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то |
| на ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих |
| нима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа |
| зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као пар |
| синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чароб |
| p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих с |
| уша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун |
| допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једа |
| огодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледи |
| одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени |
| ца ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" / |
| у.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбуди |
| воје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би с |
| у на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, |
| <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p |
| њавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. — |
| безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде гл |
| то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци в |
| , сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегн |
| та, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, ле |
| ању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој |
| жени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким само |
| ше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити вес |
| ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} |
| е око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на |
| причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и |
| ви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беш |
| устио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни |
| јатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља пр |
| аж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог гр |
| ви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је с |
| пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених зна |
| вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосве |
| </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као |
| с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и |
| титовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу бор |
| {S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно т |
| а витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и |
| један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу |
| а је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да |
| ко да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети до |
| о сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад |
| ки, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржав |
| приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Р |
| ши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — |
| се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га |
| ако који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер |
| р ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p |
| ког лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарује |
| ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто |
| гл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче при |
| сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, п |
| н да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од |
| а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити |
| Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у |
| валира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена к |
| ура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! |
| траг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао до |
| та Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!. |
| унденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је с |
| могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p |
| здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене |
| војим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после о |
| а нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка |
| ати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>См |
| републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <p |
| ака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херце |
| b n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу |
| амопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се д |
| S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у ист |
| мастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога х |
| а подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху |
| она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао |
| вне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехот |
| реми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том св |
| н је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{ |
| у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах |
| ка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајућ |
| омаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — |
| ице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не |
| на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском чес |
| право лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише св |
| о у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије го |
| т, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и |
| ах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како и |
| упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек |
| за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, |
| p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава |
| — А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не до |
| дану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ћ |
| у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога б |
| ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној закл |
| нашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа |
| <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори дев |
| Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћем |
| , говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твој |
| јега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити |
| ...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисл |
| ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах |
| радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ |
| блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве |
| сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама |
| оје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних |
| на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који ј |
| лавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим |
| зи, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на м |
| енским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и |
| ачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по сво |
| </p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме па |
| ата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се вра |
| е спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да н |
| асти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло < |
| милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и из |
| а живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија унифо |
| лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само |
| обито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфог |
| о смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које с |
| не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко |
| штавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и |
| т.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа |
| скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао |
| одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и у |
| такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходни |
| ојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> < |
| и, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ ка |
| ваничних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на |
| на и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница |
| ине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била |
| па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, т |
| се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он |
| о се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва паж |
| ског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало |
| д стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из к |
| јући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при |
| остаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хла |
| јаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем то |
| нутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p |
| ао што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне влас |
| n xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Д |
| з најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да ј |
| јим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за к |
| и удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја |
| атера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p |
| > <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та вели |
| пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гму |
| овином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царе |
| а каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то |
| но „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не |
| не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним н |
| ти пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општин |
| окар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, |
| ају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, оч |
| н.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављ |
| х срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекну |
| зи Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај ов |
| то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, |
| по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесови |
| реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику |
| ежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту |
| е пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је д |
| идл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају. |
| ати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој виде |
| овалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му |
| пи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где нас |
| унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар в |
| хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустош |
| же, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стот |
| н угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од |
| ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице уки |
| Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву |
| убље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном пр |
| ј мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међ |
| а је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} |
| лушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мисл |
| ем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Изви |
| ј драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — |
| па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао |
| опе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који |
| чком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах по |
| да још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо св |
| енитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угле |
| зеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице |
| вакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу прип |
| ја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, |
| а — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити |
| Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око |
| аже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n=" |
| се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јунач |
| сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије сво |
| Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо |
| ош лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кл |
| треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју |
| а црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама |
| oreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потес |
| га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат |
| rythematosa</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјалн |
| лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осе |
| лштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<foreign xml:lang="de"> Grate </foreign>) и ос |
| хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамн |
| м њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погл |
| траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божиј |
| гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја |
| ловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчић |
| изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву ко |
| у косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црн |
| незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну |
| година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним гре |
| оугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на мој |
| све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање |
| за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милост |
| ји су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога све |
| док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток |
| , који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наде |
| ачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сам |
| херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> |
| а могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајет |
| откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. |
| теде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не да |
| изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} |
| ога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчеви |
| грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil, Heil Otoka |
| апрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутр |
| беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретни |
| о?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њ |
| ло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p> |
| нама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан окв |
| повима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукош |
| ске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирим |
| мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко см |
| и на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што |
| може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпов |
| скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад по |
| ир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћ |
| какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз |
| штва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с мест |
| арду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај ј |
| људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњо |
| ема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код ме |
| и <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити |
| је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њено |
| —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и он |
| после оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је к |
| ио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница д |
| те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} |
| детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намас |
| ст или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих |
| е? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у |
| ада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам спо |
| равњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано |
| ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на |
| таде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна |
| ом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у сво |
| морним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепш |
| пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упал |
| десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону стра |
| S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, |
| ромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбун |
| унштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни обл |
| не лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да в |
| ило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле о |
| д не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио |
| појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у п |
| ји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност |
| је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, |
| о доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Тр |
| макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и зе |
| колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се |
| — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми ј |
| Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отиша |
| ом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — |
| у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p |
| цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молит |
| , и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенити |
| рану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мал |
| ћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађ |
| ило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу с |
| 8" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога кр |
| на није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше |
| , али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није в |
| еменитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу |
| је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беш |
| </p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може сам |
| анице римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Мож |
| ао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у |
| озлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијо |
| рт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на |
| ричати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим |
| p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав пошто |
| лом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгард |
| остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова м |
| ако је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече: |
| сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p |
| свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у пр |
| lein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар |
| паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га |
| ...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљ |
| ружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанск |
| ај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гла |
| еди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене |
| дети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се виш |
| куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и г |
| n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на |
| пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на |
| сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао |
| /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све посла |
| ео паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар |
| јући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ б |
| заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви за |
| опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турни |
| мани.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, |
| госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ св |
| p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— |
| и се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звез |
| у и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са |
| олине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свеча |
| какав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на ку |
| анцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ |
| ш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штау |
| у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци |
| p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из нар |
| чкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне |
| i>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом |
| у с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти т |
| рнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне сво |
| чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље закле |
| сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ј |
| риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, д |
| и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељ |
| паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> |
| вао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је треб |
| дговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути с |
| цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегле |
| ле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не |
| зови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства нема |
| азноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у н |
| и, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне стра |
| простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила с |
| > <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смеју |
| онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само је |
| та си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је |
| живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу |
| честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На |
| досним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: |
| опља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па |
| ош ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S |
| у само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луш |
| само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — |
| е дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешен |
| ву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силн |
| ма у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах |
| речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој |
| м руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у мл |
| траја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није |
| је осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>Н |
| е и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај кој |
| м намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрић |
| ра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један к |
| витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме к |
| ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледа |
| на паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а |
| руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути: |
| </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било |
| о кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после оног |
| авио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— |
| , у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста |
| овних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутат |
| ри.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намаст |
| дан свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? |
| ани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једн |
| леда ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромни |
| ше се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут н |
| изати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при |
| гарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало п |
| >Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо прим |
| се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један |
| обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до ваг |
| није нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а |
| а једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га н |
| у обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтел |
| еше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек ни |
| лем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шле |
| беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прси |
| ову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда |
| под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, он |
| ијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола |
| ало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело с |
| угачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђа |
| и се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обра |
| својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше |
| оји у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину |
| и пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом на |
| атинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од |
| ршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и ос |
| а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа |
| ано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује |
| рдени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он |
| истити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бо |
| а тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздеље |
| .{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој |
| ки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад |
| до опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме бог |
| рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке |
| сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми |
| зода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи п |
| моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толик |
| иста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} М |
| сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска ода |
| калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} С |
| и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољу |
| лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то та |
| у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу |
| перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је зн |
| аде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашњ |
| мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она |
| мунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога |
| у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи мест |
| При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње доби |
| сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да с |
| о оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише в |
| за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за |
| спосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до |
| офа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружј |
| мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у д |
| кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново скло |
| а га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не ос |
| месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако |
| гда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Л |
| танка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл по |
| к, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.< |
| крнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</fo |
| г зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта вел |
| у у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо |
| са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није |
| го и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језер |
| еч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — < |
| упца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечер |
| е кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и |
| е из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После нек |
| је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је остави |
| аква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших мо |
| и реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у об |
| чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост ил |
| романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да зак |
| , кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да |
| језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију њ |
| ико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном су |
| голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да |
| а острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на са |
| Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, |
| ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене кућ |
| и су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, |
| шина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на ч |
| а је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно |
| иђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по свој |
| /p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам п |
| ајфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са пам |
| зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како не |
| ера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли |
| о тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај |
| енутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> кан |
| а није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n= |
| витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да |
| а живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења бе |
| и кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се |
| и, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи поглед |
| еди на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ства |
| је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наред |
| д калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несу |
| , да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели |
| су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су |
| у оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па ужива |
| лико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за ко |
| е, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с |
| озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје |
| ва може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре не |
| стрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он |
| ело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши |
| симо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да |
| ством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц мо |
| силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те |
| дморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p |
| ђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи ц |
| е прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она |
| увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме м |
| т број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кут |
| јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај |
| ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, сва |
| ама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких реф |
| ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p |
| задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауст |
| у о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Офиц |
| атио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица с |
| n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила ово |
| очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, |
| а начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајск |
| слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се ника |
| м, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас јо |
| ија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који |
| е кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честит |
| мо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>ту |
| зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за сп |
| к пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и |
| /p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га иша |
| рице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу |
| о чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на |
| <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака ш |
| н пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости ју |
| одиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех ј |
| будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста по |
| азне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да ј |
| {S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега |
| бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој р |
| кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" / |
| S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах |
| то му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду |
| Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је |
| овитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштај |
| Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, |
| и су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да |
| па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намасти |
| заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и д |
| аж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{ |
| даше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да т |
| жна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку ж |
| га махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигу |
| и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила |
| куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу |
| ити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој с |
| l:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и лов |
| га прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу |
| е не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него |
| врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На с |
| је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ пита |
| х очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто |
| ч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о з |
| ово своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, уг |
| предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је м |
| нтересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много ла |
| х сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше власт |
| ац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри љу |
| се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла сла |
| то ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</ |
| т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сва |
| о, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, н |
| ји је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући крив |
| а се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да ру |
| есмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од д |
| /p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер |
| „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан |
| али лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз т |
| ала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљу |
| м паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рам |
| а Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте ви |
| то би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом ст |
| страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори. |
| и домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријат |
| пања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту ил |
| ли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми с |
| м само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало бл |
| ори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену р |
| м преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — < |
| анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у |
| .{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа |
| ам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер |
| а не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у |
| као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Оти |
| а Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он п |
| ад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све ост |
| пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била гот |
| је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у су |
| удијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} |
| рло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} |
| свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну н |
| чима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обр |
| и, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овд |
| ицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> |
| коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" |
| да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на пр |
| је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{ |
| драсту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо ов |
| вача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по на |
| ,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Зами |
| м на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој з |
| сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, к |
| {S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) |
| бедиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад |
| ипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мо |
| рне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако |
| .{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање |
| који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то велич |
| а сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I р |
| речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се |
| но захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Тако |
| е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по |
| — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{ |
| ца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— |
| тудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу |
| н мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру би |
| о изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо |
| , па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где б |
| ички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповед |
| говором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се п |
| на прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хук |
| ци.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у |
| ру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он |
| и и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што |
| рцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панцир |
| ивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки |
| џбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирс |
| исти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>!</p> < |
| заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у |
| ив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена |
| у учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време д |
| з много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо |
| незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирс |
| е јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други љу |
| кар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свет |
| ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкињ |
| цл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи. |
| пасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али |
| аре другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око њ |
| нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не |
| це се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га з |
| а се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а |
| ик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога з |
| изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око ш |
| ју са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ бе |
| ше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему ј |
| самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тре |
| и божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у реч |
| ста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви тв |
| па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко п |
| же још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо |
| , учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила лити |
| > <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим как |
| ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију заб |
| ојим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој |
| ружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим От |
| о лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је |
| д његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна гос |
| али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилиц |
| да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> |
| м Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви дв |
| лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму с |
| и пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Серв |
| од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обе |
| ут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут д |
| мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и ди |
| сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан бо |
| ве на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да |
| иње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подај |
| е ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести |
| о да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова |
| а да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да ле |
| нија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} А |
| н, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше |
| где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни |
| штена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер |
| капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђа |
| њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама |
| руги људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да ме |
| ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја с |
| раго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладос |
| емље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није |
| ко замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој |
| нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај огл |
| стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно ж |
| је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пу |
| оље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога с |
| аоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла |
| не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, он |
| p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Ах |
| господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не о |
| тке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошт |
| погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, |
| p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа з |
| ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни ил |
| и,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим |
| асна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред на |
| ом помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим |
| тро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а ка |
| авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покв |
| бнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта виш |
| ијорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа приј |
| огао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш |
| бро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предо |
| n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе |
| ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у прич |
| али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се б |
| и јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли |
| е ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} |
| Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за с |
| ати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније поло |
| на је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео |
| обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, д |
| гу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца |
| мах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, |
| како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест и |
| на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важ |
| кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде |
| Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој |
| еше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе |
| јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све заб |
| и, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио. |
| раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива |
| где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Та |
| ву, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје др |
| његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво |
| а господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред |
| е само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филист |
| стивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осе |
| де збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га |
| пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику |
| за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да |
| ало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе |
| велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уст |
| па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} |
| да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети |
| ву дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи р |
| да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, |
| идећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, ал |
| соко изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопо |
| језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч |
| поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Ко |
| м торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дуга |
| а чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручи |
| синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене |
| јвише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и |
| о пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује |
| нча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да |
| њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — п |
| окривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегов |
| ћи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако |
| ја се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа н |
| аданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то |
| S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на |
| лепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме |
| исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрн |
| ају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de" |
| верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турн |
| Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у про |
| побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратн |
| нце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спрем |
| од пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле ваза |
| чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да ти |
| !..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у коли |
| ретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру д |
| ово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше |
| гарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати |
| .</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може би |
| она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна и |
| махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пош |
| , и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова |
| устизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грч |
| се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не м |
| ном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу за |
| агонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју ду |
| клопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -< |
| > <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају мест |
| Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... |
| најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девој |
| а га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да |
| део, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави |
| е забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема |
| ко као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Серв |
| ме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је нек |
| " /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бес |
| ким благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разго |
| зађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <h |
| Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — о |
| агати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није |
| слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, |
| ног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јед |
| интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — т |
| к је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутит |
| жи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити с |
| гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} |
| мпозиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога |
| Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоруч |
| а ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиоз |
| празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи |
| а што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, |
| у а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је |
| тла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудга |
| S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт. |
| куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим врато |
| товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни јез |
| и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лои |
| тина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми |
| е види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, |
| е гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био намест |
| <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изро |
| </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо |
| нством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравње |
| а, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова |
| нда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на м |
| пографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено ј |
| јега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће т |
| мо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џ |
| } Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало поста |
| стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било пол |
| то виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он прис |
| с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од лив |
| шају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и дра |
| што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и ос |
| спадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све црк |
| одар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, |
| тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито а |
| у куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и г |
| војчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју |
| шали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима тека |
| еба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p> |
| љене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете |
| када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну |
| сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и не |
| се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шт |
| да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да ј |
| дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хи |
| ама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица |
| -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обу |
| а.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу |
| па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као как |
| а за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу ка |
| , седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне |
| ријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се рад |
| ва уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— |
| м се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир д |
| мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На |
| вору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда |
| аденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање |
| <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зид |
| е за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи |
| ани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хрон |
| га ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види |
| и племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају |
| ри, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чед |
| ио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хте |
| сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за |
| е — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут п |
| вом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он |
| је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу мн |
| атова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која бех |
| тао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражи |
| и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нест |
| огородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па мож |
| о у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже |
| .{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мач |
| пазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко |
| то-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода растављ |
| и им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па |
| увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити њ |
| ика, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ј |
| и се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девички |
| клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав умо |
| могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрогра |
| ља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому бож |
| је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту. |
| равио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p |
| жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на стар |
| универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би |
| 65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманс |
| >Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наши |
| ила, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста |
| твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких |
| тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи |
| вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми с |
| ега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у |
| обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима |
| да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{ |
| и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он са |
| ="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога |
| јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек |
| аж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни к |
| кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамље |
| оји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племе |
| ду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, |
| ући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни |
| је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, в |
| да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни |
| ено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био з |
| смо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, ос |
| у могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали шт |
| чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе |
| обити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је би |
| пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас из |
| срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спас |
| раја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...< |
| а долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио |
| тена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити о |
| ти свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чини |
| при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је јо |
| то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па на |
| ађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да п |
| е је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад с |
| па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једн |
| руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} |
| како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше једа |
| к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на ка |
| стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на |
| пким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — - |
| азне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски чов |
| би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од рад |
| у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служб |
| очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док сле |
| тражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више... |
| {S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног |
| смо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та ба |
| ко да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Так |
| ти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те |
| а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се |
| и, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> |
| у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> |
| тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, |
| сто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свак |
| и многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка |
| отраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, |
| ше, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> ј |
| о логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био п |
| вом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на |
| > <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још |
| дини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одве |
| о својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као |
| То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, к |
| ва слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни глав |
| у пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати мо |
| видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> |
| ига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му ис |
| де да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да ра |
| енити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота и |
| рхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p> |
| ам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине к |
| ено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми |
| е с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, |
| но понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, |
| поведио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисн |
| дремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та при |
| ко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрве |
| је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb |
| од живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још ка |
| громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</ |
| гребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још |
| гња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину стран |
| спитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја уд |
| ве за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то |
| па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} |
| кудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак |
| доше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмунд |
| л’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како с |
| било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима ко |
| скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездуш |
| мом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! |
| то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се ка |
| ма ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. |
| њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угле |
| p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогач |
| и и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а ка |
| нцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим пос |
| мундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да пок |
| је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи |
| апочели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме има |
| вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола |
| обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме |
| за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — |
| о благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> |
| > <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} |
| све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су маче |
| е имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл |
| се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година |
| -минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда |
| може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на тре |
| — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и |
| ца на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад с |
| олико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то |
| ти, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, наг |
| и разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно д |
| ајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Вид |
| крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да в |
| а бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{ |
| це познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенс |
| .{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде д |
| поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало |
| у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао ср |
| ако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрест |
| само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао ко |
| се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се |
| оидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она |
| а колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе св |
| ора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар |
| орам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама |
| ну не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије |
| > мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога зна |
| сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а |
| то си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, |
| } На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандил |
| ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну |
| ледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, |
| им за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше је |
| дравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може |
| {S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у чове |
| ачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавр |
| О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме ниском |
| заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало |
| на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној |
| е на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом зано |
| а од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме |
| целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да н |
| итву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са зна |
| ва, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево з |
| а, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће д |
| на! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда дол |
| на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! |
| /p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред |
| ш једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и |
| грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати |
| ићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за |
| , рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу тра |
| таху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. |
| Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можд |
| а која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, там |
| То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесе |
| <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те |
| е бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш |
| но умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у т |
| и, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још неп |
| беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у |
| њало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут |
| пе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако |
| ик.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата |
| казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је п |
| рваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хла |
| okdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа |
| иш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку |
| урнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се |
| . </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Св |
| гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он |
| вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренута |
| ва и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те по |
| — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p> |
| ен неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па как |
| а несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад |
| ра, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за |
| ена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима |
| ине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, |
| нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} |
| иви кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело н |
| ’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и |
| чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутил |
| е она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његов |
| епи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, |
| Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце но |
| ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и |
| е.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски |
| и нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако у |
| разником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изне |
| ћних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> |
| инског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по з |
| ојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу |
| ији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, |
| тња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, |
| бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{ |
| p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да |
| аља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју |
| ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од |
| реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</ |
| ан прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених ус |
| нама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном п |
| ?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се од |
| за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено |
| име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хи |
| ац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрен |
| ку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи |
| ти како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава! |
| а.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одгов |
| ртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад с |
| ати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, |
| грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним врат |
| оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звиз |
| што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, т |
| ли да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица ко |
| д ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва |
| нију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гм |
| лности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и |
| друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — |
| рло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. |
| ону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му к |
| морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема |
| д десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> |
| ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостим |
| кога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче |
| тујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену |
| „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> |
| ачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од о |
| ини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То |
| а је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво |
| оваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угас |
| стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа |
| о, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшн |
| > <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске |
| раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, |
| аље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не |
| ао у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половин |
| је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том шт |
| стер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане оно |
| </p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехот |
| — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се нео |
| , а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра |
| а беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћа |
| а! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију м |
| х кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи ру |
| S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто |
| к се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао г |
| на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вече |
| али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијута |
| га грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како м |
| бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне |
| остојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причи |
| е стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> |
| и не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копре |
| ела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце та |
| У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се ј |
| ало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразу |
| идео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p> |
| зеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна |
| брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше |
| незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се та |
| ца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загл |
| ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога |
| егово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним ско |
| гле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади |
| лава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љуба |
| у погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца |
| та оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за ц |
| ао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а нек |
| има од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, вид |
| естано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа |
| е тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" |
| сну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од |
| апији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. < |
| ло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама ист |
| и запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, с |
| гледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготи |
| и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце |
| рдиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив с |
| под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с игр |
| земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алп |
| људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах про |
| ва!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног |
| т без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има баре |
| младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — |
| отивника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап |
| и беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар |
| пи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} З |
| огне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње |
| сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан |
| чки израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она и |
| ерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, как |
| едаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да |
| је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме |
| ет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас |
| га а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мрш |
| да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради |
| рло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку |
| зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуш |
| сетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и који |
| илни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад |
| о не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д. |
| ојаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета д |
| х било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један п |
| аменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбру |
| види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што т |
| шио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме |
| је каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колиб |
| не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпун |
| у се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о к |
| ји је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз п |
| ела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело с |
| ма летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану ран |
| ло за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Ото |
| аклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега |
| осник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ај |
| } Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако гр |
| едну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да |
| авом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје д |
| мљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјућ |
| прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам! |
| које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је |
| пуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера |
| з крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> |
| о јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, ос |
| језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те с |
| собито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, |
| мака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила п |
| е беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше сур |
| о силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из м |
| је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— |
| ебо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога г |
| а пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој так |
| ол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ло |
| је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и после |
| ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не |
| ђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове |
| у јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намас |
| ало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове |
| етске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега с |
| и друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </foreign> зна |
| ад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код |
| еда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила |
| о положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у |
| p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обр |
| ојој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах ст |
| ви наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части |
| едеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а м |
| {S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле |
| <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од |
| старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи с |
| нине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледат |
| просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито |
| вору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе |
| бу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући |
| а Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали |
| пче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике |
| ме прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би |
| милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколи |
| ога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све |
| ви и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема н |
| са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, |
| рно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника |
| беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру |
| ундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастоп |
| одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за р |
| ек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је прода |
| ајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком |
| е. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло |
| разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој зе |
| младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земљ |
| ди, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни в |
| ебе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у о |
| ше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недр |
| довог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога |
| дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да |
| — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажни |
| у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и ба |
| и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} |
| ве стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао д |
| {S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако |
| та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" |
| ута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном |
| ој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад |
| кама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између стр |
| еднога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако |
| трић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p |
| риродну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као |
| кву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо |
| поство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— |
| и кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од о |
| у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безб |
| ам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао ј |
| на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} |
| и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку |
| обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} |
| упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} П |
| се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда з |
| како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је ве |
| овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега по |
| </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му ц |
| ање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је |
| роиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса |
| мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така ти |
| мах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Ва |
| з мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се бор |
| м утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па с |
| ком и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па |
| дне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак. |
| пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језер |
| ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно коле |
| е цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо |
| зеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и пр |
| ну модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз пр |
| ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и зб |
| адосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особ |
| ти ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу |
| за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватр |
| а је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг з |
| ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу |
| и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњ |
| драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећ |
| , учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај п |
| едај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном |
| прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој |
| и огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде н |
| е послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг ст |
| /p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г |
| тара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служите |
| лука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права д |
| кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама зг |
| грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмун |
| млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко с |
| калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне прим |
| пањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио |
| какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! |
| а се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад ј |
| ? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узи |
| чувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера |
| . ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S |
| џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух |
| ио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, скл |
| ут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревају |
| а се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{ |
| амац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леа |
| р у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден! |
| ад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвож |
| једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с кој |
| обро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерк |
| огоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудга |
| же, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>А |
| паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> < |
| стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош |
| девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољуб |
| тра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на |
| S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, |
| крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нем |
| едаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намаст |
| целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право |
| оре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он |
| д Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју п |
| сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то |
| ријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудг |
| срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у с |
| е милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него |
| ти, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Ко |
| 51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, т |
| тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начи |
| ђе неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по |
| олини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у р |
| већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имај |
| адити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа бра |
| к изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти |
| ом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару м |
| една по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па |
| оја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</ |
| {S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике |
| м далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету в |
| ама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она ода |
| итез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери |
| да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која |
| тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна ка |
| аси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад о |
| Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и |
| р који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, к |
| риорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из нам |
| ар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче на |
| прлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескоч |
| док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку т |
| једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у |
| што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповед |
| , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места мака |
| ц пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он |
| Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите |
| а после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није ника |
| лд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задоби |
| а издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде м |
| који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т |
| <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њ |
| а део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо |
| и се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме |
| гога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> |
| људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти |
| уставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми ј |
| уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља т |
| који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет фор |
| д обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама |
| рестаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , |
| ртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да прому |
| аги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се у |
| ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штаје |
| уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопи |
| ед светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана би |
| апиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ће |
| итамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употреби |
| ва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} |
| х пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостиониц |
| де у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, |
| наест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световн |
| нц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш |
| тао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категор |
| ико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и |
| о да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владај |
| и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бран |
| о памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљд |
| е најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе пор |
| се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — |
| и ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знај |
| летњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се |
| оидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срц |
| кав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза |
| и још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на |
| рене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни ка |
| луго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју |
| за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књ |
| p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него |
| обро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи. |
| што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зе |
| лиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без с |
| } Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живо |
| о ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p |
| хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој |
| се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него. |
| Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и у |
| калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p |
| а дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у ро |
| победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке |
| ма, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у |
| мејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; ал |
| ше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам |
| сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору л |
| огледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво |
| место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се |
| луђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнут |
| адник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој |
| и ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким н |
| е клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Бог |
| који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања |
| саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше |
| планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети к |
| и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без с |
| иво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, |
| свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бу |
| у тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о |
| у славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, мо |
| осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и оч |
| еста па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</ |
| заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачи |
| кође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху ср |
| се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем з |
| бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> |
| ако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја са |
| дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно |
| молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са |
| жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се е |
| крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не |
| адемију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне? |
| јку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој прид |
| стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од |
| теријалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особит |
| неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како ј |
| а, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учи |
| које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе дево |
| е то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је |
| народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се иску |
| и пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> < |
| у колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене поп |
| S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезн |
| p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p |
| анимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и в |
| и сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се н |
| руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и |
| м хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, г |
| одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи |
| као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи |
| рога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа |
| це ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине о |
| се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да |
| езбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим |
| регови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешт |
| на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати |
| језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти п |
| о „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде |
| вори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божиј |
| ски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год |
| л у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је |
| јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“ |
| и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућ |
| по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви |
| народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим к |
| ама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје |
| Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Луд |
| прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модр |
| нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и |
| о, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима |
| д је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћи |
| небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, |
| вом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу о |
| ... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у р |
| људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлат |
| у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, је |
| о среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али |
| на ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда ј |
| звуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Гр |
| м, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.< |
| чијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" |
| p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљк |
| обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт |
| а беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни ј |
| а не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је |
| тира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој |
| испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше |
| /p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад до |
| е полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још м |
| страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, св |
| ене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њени |
| b n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је |
| илазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклон |
| е које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Шт |
| ше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене |
| д око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако д |
| јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојал |
| ила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву |
| беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали ј |
| е које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота. |
| да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би пр |
| па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се |
| } А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром |
| је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много в |
| не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама прос |
| ни Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветли |
| ваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово |
| ма правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p |
| и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он |
| настирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника |
| буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле |
| могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та |
| оквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне |
| ао момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свиј |
| замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајн |
| живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На та |
| ш на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, |
| јале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако |
| у земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара п |
| арац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види |
| а Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је |
| им људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесн |
| снике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у з |
| ве љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно че |
| каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу |
| p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S |
| } Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, ј |
| .{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да ниј |
| е далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма р |
| као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу |
| фа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и т |
| Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још |
| {S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им |
| ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у р |
| !{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј |
| ети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне узда |
| тир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и ош |
| а што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:< |
| шким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке |
| а главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у |
| есрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" |
| ветим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не |
| а. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује |
| „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="1 |
| ој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар |
| које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, ли |
| } Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема на |
| ад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „М |
| утем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у И |
| послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, кал |
| роз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често к |
| о што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира с |
| то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако по |
| њ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа |
| е грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске |
| уд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем |
| лиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко |
| ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и |
| Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гм |
| не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског |
| му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу к |
| авале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене |
| бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, је |
| јзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на кол |
| ара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој |
| нкирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} |
| м пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херо |
| изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.< |
| да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим го |
| ако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткам |
| ња, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако св |
| гри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад ј |
| п по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под |
| ље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прим |
| во што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим вите |
| почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што леде |
| непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи сти |
| он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно ж |
| ве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се |
| ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи |
| лд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Бавар |
| радом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мал |
| редаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање |
| са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва |
| ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, |
| и није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Lieb’b |
| } Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју и |
| аћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онд |
| шта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш са |
| о причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо |
| цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа |
| тирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које буб |
| а — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, г |
| јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка ј |
| и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна по |
| и, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, |
| помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Как |
| н га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку к |
| у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај да |
| м <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба вла |
| дан пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што |
| морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни т |
| „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар |
| Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обучени |
| fter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На т |
| она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу |
| њским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога |
| воје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="d |
| , кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге сл |
| ц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао |
| ћу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањс |
| рсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са пр |
| нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју |
| нкирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из |
| ићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћем |
| даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, ј |
| едно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрова |
| ас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пу |
| писивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а |
| али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љу |
| кав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни с |
| едао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који |
| ако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не |
| тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва ве |
| то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, с |
| ред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — т |
| не чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и |
| души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови |
| већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, п |
| ње — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 8 |
| а га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или уп |
| у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стра |
| ма обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе |
| су отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше карта |
| оред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати |
| иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена |
| атељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастив |
| мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сач |
| ош у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш с |
| огло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никог |
| а Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у кој |
| таса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима |
| сет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — и |
| ета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата |
| с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с |
| и, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква |
| ледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији ка |
| , сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти у |
| тране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са т |
| а, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и плем |
| игну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју |
| тисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једн |
| м саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирх |
| Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, |
| при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? — |
| ше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон |
| , да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем |
| сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље |
| >, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шт |
| станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гос |
| , сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а н |
| језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога |
| {S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер |
| одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога пр |
| кле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше |
| еше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, |
| се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божи |
| te> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се пом |
| би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме к |
| поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена |
| ла, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у |
| ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има једа |
| д чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на |
| > <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не м |
| у све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни |
| угачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким пл |
| на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на |
| онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадово |
| ну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху |
| к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одгова |
| тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове |
| рош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона р |
| на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужн |
| 54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим |
| Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са прест |
| д тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </ |
| ко допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места по |
| „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— П |
| је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем дру |
| Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до |
| ост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За |
| уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — |
| уске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше пр |
| ј показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро п |
| у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичк |
| им гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био зат |
| дног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бл |
| што је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред б |
| језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, |
| ви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p |
| ут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међут |
| шташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је |
| парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зра |
| са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се по |
| — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчи |
| ио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина |
| ш неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је |
| коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка рум |
| х.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напас |
| токар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл |
| ли где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — |
| ј —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би |
| их врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе ка |
| сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хо |
| ршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним сто |
| да се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то он |
| војим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> < |
| На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Пр |
| ути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас |
| не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на п |
| буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ |
| окажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњ |
| га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика |
| м гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> < |
| у од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, |
| етку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и |
| — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога с |
| седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догод |
| — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна |
| недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвеснос |
| девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи |
| пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисба |
| еху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на |
| ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па ка |
| би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих |
| исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да |
| ерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслужива |
| младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут поглед |
| ба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— П |
| свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестри |
| зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p |
| едрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко |
| а на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносит |
| p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се |
| ема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ћ |
| ом!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне сл |
| и врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S |
| е обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом ј |
| орено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној т |
| е „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољн |
| осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само |
| ти се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију зг |
| ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи |
| е није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и т |
| а брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око ба |
| а за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком |
| 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{ |
| на.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу д |
| едно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам |
| оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце н |
| нути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, к |
| га! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и |
| тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла |
| ав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срц |
| рекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је |
| онрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак д |
| љадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Тра |
| Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у п |
| обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам ч |
| <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. ниј |
| о.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је |
| у гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка преблед |
| стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беш |
| г лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да г |
| /l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попе |
| као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинско |
| а с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и јед |
| да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред ко |
| једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала |
| спођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим пр |
| опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунаки |
| акању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера |
| соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверс |
| сница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине вес |
| сред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је с |
| се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богород |
| ран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} |
| <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помисл |
| r a Stern!</foreign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та |
| дно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег |
| лако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је |
| ?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса ко |
| аше мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да |
| S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том ко |
| пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p |
| т мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па п |
| нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој ми |
| и поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се |
| {S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа |
| да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што |
| поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, |
| а у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачк |
| с подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше к |
| поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — |
| не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на ж |
| нао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео |
| не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још пита |
| етути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати з |
| стињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за ж |
| таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан |
| мовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме |
| ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двој |
| племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеш |
| о допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати д |
| ветаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта ј |
| упила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пеп |
| , грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пре |
| а, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као |
| ени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанс |
| заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ |
| е те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О све |
| ера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у |
| оређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела ос |
| а одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја |
| илу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти м |
| а остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на б |
| уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао жел |
| и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главн |
| о сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу ( |
| да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да ј |
| ича му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповед |
| вом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали. |
| ница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S |
| амастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да ја |
| и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет |
| је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема нијед |
| се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се сп |
| еста, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> с |
| левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, пок |
| е обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је |
| у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на дес |
| нако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са |
| думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљк |
| а и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га неп |
| {S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише то |
| тоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и сме |
| за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желел |
| ару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћа |
| а вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнас |
| рнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега само |
| не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и у |
| — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па |
| а крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила р |
| ом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он |
| пасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудга |
| у левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на |
| ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклони |
| хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац |
| , све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S |
| авницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити не |
| испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на к |
| је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у |
| ало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажал |
| мех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — од |
| дару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим |
| итвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здр |
| чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да под |
| колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</ |
| д те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у п |
| нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве |
| титора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и ку |
| ити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си |
| тке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење ду |
| д дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опа |
| нрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога б |
| ло то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је нео |
| а земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и |
| т без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статист |
| ни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога поп |
| нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подари |
| Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на |
| агле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско јез |
| мо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та |
| ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврд |
| ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да |
| m </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _ |
| а више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна < |
| свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају к |
| ави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, |
| коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем |
| јем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше |
| ао исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, |
| којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности |
| ву.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћ |
| сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан |
| чинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзер |
| траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у дру |
| па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и |
| где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се са |
| ао у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи |
| до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свак |
| .{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише |
| ји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, |
| не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући с |
| што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне |
| аду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, |
| о возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио ј |
| о онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је до |
| ...</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је воле |
| да и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера < |
| и да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до |
| > дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као беса |
| собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго лети |
| сле тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баш |
| јајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела |
| којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у ко |
| и паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Кур |
| подар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Неброј |
| маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који |
| жуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да цр |
| а, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у |
| лони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш |
| нстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осе |
| пут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, |
| , лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем тефери |
| авних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сф |
| } Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме |
| сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који |
| У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног |
| нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом |
| и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друш |
| д на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек шт |
| а...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал е |
| горела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетн |
| рашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — п |
| е речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као |
| сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се поглед |
| га бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сј |
| је, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отока |
| и четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси н |
| кав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па оп |
| од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, он |
| љамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и |
| а само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом |
| ши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо |
| нце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хе |
| кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет |
| ије ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека |
| се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као |
| и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у |
| ога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сус |
| тај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати |
| ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ва |
| евојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Д |
| дговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше |
| е поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{ |
| ој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловц |
| да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нес |
| у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на н |
| мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом на |
| ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење |
| сет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремо |
| ци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је б |
| сподара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од |
| мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење |
| исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка... |
| ко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, |
| уку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна |
| ми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како |
| запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја |
| сти, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али |
| на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две с |
| жао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље |
| > <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погле |
| ар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада |
| у под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па |
| и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на |
| ију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не пр |
| и девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том ч |
| ју сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да |
| војче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га |
| е са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</h |
| да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги |
| збуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника ш |
| се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један |
| арице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о т |
| д престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнир |
| о на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не с |
| камергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ић |
| спада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево к |
| његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико п |
| S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све |
| ла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упро |
| ли да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар |
| све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше |
| разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим буси |
| родицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није м |
| ао из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном |
| а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Хи |
| а нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само |
| јке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу д |
| > <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита |
| еној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла б |
| есно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе |
| рши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја н |
| Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистар |
| сположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он |
| а како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани гр |
| ; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир |
| ече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све |
| .{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ |
| је ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од л |
| и на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мези |
| ном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме к |
| ашући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благос |
| м телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој |
| 2" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и |
| а је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској |
| е виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} Н |
| n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S |
| е не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео |
| ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покун |
| о што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зо |
| ши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радим |
| љина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као д |
| таде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на |
| eign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузе |
| нити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте |
| кићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудга |
| ре зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана |
| х поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Коли |
| ду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне же |
| но површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} |
| и с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Ко |
| добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он б |
| душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу |
| <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донел |
| {S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се |
| ко ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се с |
| нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи |
| сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело |
| отиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</ |
| остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и т |
| ећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавн |
| ао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћа |
| кар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ |
| сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из ово |
| нтрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи |
| > <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, ка |
| ји камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивља |
| и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n=" |
| они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа гово |
| — Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — о |
| ла сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери з |
| и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђ |
| нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био |
| а са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго |
| n> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и |
| шким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким ја |
| n </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно б |
| се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом мо |
| што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са |
| јом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и |
| и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале |
| гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Шта |
| коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, |
| осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то д |
| омку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign x |
| сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није има |
| кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу |
| ан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за |
| м се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од свак |
| а — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p |
| ине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да сврати |
| е завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи сам |
| у гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да в |
| ослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, ко |
| било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опе |
| оји је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче |
| да се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигн |
| вем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше |
| што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде |
| Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунден |
| лаван борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на кр |
| овориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он нан |
| о господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; |
| задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити вит |
| који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<fore |
| звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — ре |
| ћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку зашт |
| ад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ће |
| се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети не |
| од заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестим |
| јим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око |
| .{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешћ |
| 31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они з |
| потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" / |
| е фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по С |
| е да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидов |
| набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> |
| и ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и за |
| снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијај |
| е одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме та |
| ласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта на |
| њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па |
| е код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} |
| или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на |
| ко рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад н |
| , које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би чове |
| о ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбога |
| њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не мога |
| гоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити та |
| во од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слу |
| Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме |
| тац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да по |
| се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком прек |
| е стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упиш |
| офа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајник |
| Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда рук |
| астркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа кој |
| платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозо |
| Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један да |
| i>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка |
| по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пић |
| другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсве |
| е живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ћ |
| ћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка |
| о послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отп |
| уку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпоч |
| хат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се ок |
| било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу д |
| је на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га ма |
| тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на |
| после кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским рученд |
| рућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижур |
| ава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако клич |
| жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој госпо |
| у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу |
| љивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни ре |
| ески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама |
| , мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми ј |
| е Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен се |
| ој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопча |
| Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашен |
| последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружј |
| идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си ус |
| апали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде |
| лаве до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје у |
| и ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби тр |
| истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, т |
| ло би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом то |
| зговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре и |
| ма краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крва |
| вде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја |
| ти“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:la |
| јући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио окани |
| у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страхова |
| дан од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што ј |
| ања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па |
| ао запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш |
| рунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално |
| е, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас |
| ље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па |
| и —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како |
| ски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у |
| е једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и |
| арио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да |
| омних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра |
| тешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде |
| незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци к |
| мерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у |
| даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је би |
| лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ |
| један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју |
| 36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћ |
| му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће н |
| које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S |
| ашна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На т |
| кочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину |
| водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики |
| ено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бој |
| олико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{ |
| су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{ |
| ста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па |
| н је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан см |
| —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако ист |
| note> <note xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} |
| добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити |
| ла, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху с |
| а њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти |
| ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје. |
| ивени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а |
| е на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у нам |
| по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих друж |
| рану, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је дана |
| Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и п |
| лишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украс |
| полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је т |
| ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један о |
| ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од слав |
| , ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пр |
| срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересу |
| ше.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, как |
| разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога |
| ign xml:lang="el"> Έυρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој т |
| решине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега |
| морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где как |
| тави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „ве |
| овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>О |
| едном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, се |
| не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на |
| е и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни |
| ахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак н |
| о гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, шт |
| >Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам |
| ришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде ис |
| би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски мо |
| слање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше |
| ао што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} |
| кама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да |
| ани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден |
| да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— |
| еликом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта ва |
| из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила р |
| анио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима |
| е хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати д |
| још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а |
| Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица заустави |
| како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш прим |
| ци; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо |
| xml:lang="de"> (Grieswärtel) </foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда рас |
| ишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на страж |
| са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича св |
| од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја |
| приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по |
| пита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S |
| гом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским |
| а Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само ј |
| тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела |
| ом супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке тру |
| дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спа |
| иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Ото |
| дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај прич |
| ожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као шт |
| ак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p> |
| га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће |
| ам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као но |
| лавно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ |
| покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескат |
| са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим б |
| мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до |
| ти је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза си |
| ра у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, |
| низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а |
| премала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се по |
| S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и њ |
| И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање |
| али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере згр |
| нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у |
| n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендије |
| на жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се |
| путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда |
| —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза на |
| ица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о |
| својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она н |
| ча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, прову |
| је је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати |
| га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разгов |
| муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити! |
| Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намасти |
| те.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и |
| ло пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, г |
| и!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захр |
| о? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен ог |
| драво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и |
| вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, је |
| на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него |
| котрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p |
| а је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори |
| а се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све |
| тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чам |
| ма, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са |
| стит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да осле |
| дова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салоним |
| ом повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место |
| жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо о |
| >Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима к |
| , мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само п |
| учју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први за |
| рско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ в |
| ио, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснил |
| ио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега импера |
| чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Ге |
| е као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се |
| илог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле |
| „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода р |
| ше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље |
| се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми |
| тересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало |
| ао што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери тол |
| у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова це |
| орном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p |
| се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу От |
| догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибин |
| који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Д |
| оју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</ |
| ао мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалек |
| нти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по |
| те за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у р |
| на није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их з |
| о стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Он |
| ке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити |
| , и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута |
| њенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ак |
| >— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и пан |
| рше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га по |
| аопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред све |
| се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па |
| женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би |
| а?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, |
| олико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје кућ |
| овек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме |
| лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим |
| ли дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру |
| о њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а л |
| е те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оста |
| сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај |
| мо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и |
| Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Нај |
| , који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и свето |
| кој обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гла |
| пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збо |
| све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше так |
| мо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — о |
| м светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} С |
| за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овд |
| обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора |
| камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач р |
| а, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике рек |
| то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланц |
| </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и |
| ог већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ |
| села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопа |
| /p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври |
| е чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и госп |
| велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срам |
| ост, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво ст |
| цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сати |
| мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико трену |
| екиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу у |
| ваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здр |
| p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан |
| за мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игр |
| ме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво пок |
| машне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у |
| лзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумр |
| желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље |
| море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени |
| аље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни вет |
| че у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, а |
| м је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— |
| и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата |
| то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада стр |
| ио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непри |
| их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и оби |
| дао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази |
| а) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнад |
| кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два |
| а подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу к |
| џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зе |
| ојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје б |
| Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, |
| па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али.. |
| >— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом |
| онрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав м |
| одрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се |
| ојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са |
| ампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> св |
| мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а |
| ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре и |
| ам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли |
| дом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намасти |
| вести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче |
| ке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара у |
| етог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављај |
| али; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су то |
| е мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично врем |
| нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица о |
| ње мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више н |
| у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут |
| е своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз |
| ао да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме |
| бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Сл |
| лчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде |
| о и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и |
| који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једн |
| е као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирк |
| у удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела слав |
| - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! |
| пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже с |
| нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало |
| онства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} |
| <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S |
| вом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера |
| а затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за |
| обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намеште |
| вим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљци |
| "95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p> |
| ани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздо |
| а на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу з |
| тину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна |
| постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, |
| них песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, п |
| ни и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га |
| беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију пле |
| с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да с |
| ем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама |
| то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, |
| , па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се г |
| сли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде |
| поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав стран |
| рмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф |
| S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати гла |
| ма или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с бу |
| и?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— |
| це, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно |
| били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући |
| дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ен |
| и дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изаб |
| аде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за ко |
| а!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену к |
| о слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранич |
| освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне |
| екоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) |
| о у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка н |
| ек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл з |
| е припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом |
| та хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговор |
| рави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећн |
| тано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово с |
| пштина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекат |
| и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим дра |
| и у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека |
| да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безгранич |
| о се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помо |
| изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језер |
| висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на |
| м истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по |
| ној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слобод |
| ш јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгар |
| ле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу д |
| м...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, сре |
| дл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупа |
| сносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јеле |
| у у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да |
| о се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти |
| у образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе |
| вечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестан |
| , или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему |
| це, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја |
| лишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чи |
| лити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је н |
| екати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опе |
| се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се зграну |
| а смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ћ |
| ном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, м |
| /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве дец |
| рнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима ниј |
| се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и о |
| и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, ка |
| да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девој |
| док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у |
| плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала о |
| јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.< |
| јче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезд |
| а, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз баш |
| кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана |
| штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући |
| силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на ус |
| и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску |
| најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније заб |
| м шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Кон |
| ра цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало |
| ја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један вели |
| их молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци |
| и можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш м |
| купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дра |
| јфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он |
| горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш |
| е ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим црт |
| омислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, ко |
| ирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим стра |
| бор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — |
| сбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један п |
| чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је |
| <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце |
| ти...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га |
| е кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да |
| башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује |
| </div> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТО |
| и брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да |
| ављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели д |
| Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кук |
| са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком |
| ма, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са злат |
| та јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад |
| кога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И |
| чне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре разда |
| ма је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди |
| гао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мир |
| спод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под |
| оја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на ј |
| опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника не |
| ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, |
| и са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном п |
| ма шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с |
| оме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на не |
| ајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пу |
| воје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се с |
| у ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до |
| хов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио |
| Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спас |
| ијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и |
| та, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек |
| ве се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се она |
| ква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово ј |
| мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и п |
| птио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се нек |
| а мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за |
| то чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за |
| ра соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један |
| и, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов дру |
| ле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму |
| ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важ |
| да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише влас |
| ти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и |
| ТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђо |
| Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div> <div type="titlepa |
| живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. < |
| ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети р |
| не, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојо |
| м балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осуше |
| У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као |
| усти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он сп |
| ше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и по |
| еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смер |
| елије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право под |
| и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и |
| је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим с |
| илно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа див |
| ху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угасито |
| свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прођ |
| Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу от |
| пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се на |
| добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута |
| камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> |
| једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати |
| јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даљ |
| Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у |
| о.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити |
| сима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муњ |
| с Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а ов |
| м таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче и |
| ЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p |
| ека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са л |
| е — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде оп |
| о збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. баро |
| боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши |
| овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до моје |
| ито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да |
| све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навик |
| оди па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} |
| ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним крше |
| не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у |
| је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} |
| г.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе н |
| страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твој |
| што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <p |
| а од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. |
| ешетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђа |
| ило чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и глед |
| е кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској баш |
| епријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него |
| да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав |
| цем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све |
| облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{ |
| била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногам |
| у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњо |
| аји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и н |
| е стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се непов |
| ане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме д |
| велике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у |
| не жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздра |
| ...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче не |
| риш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — |
| особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибриг |
| тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га нес |
| што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом |
| ки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и |
| овлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево |
| слетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за |
| е би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све т |
| би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњ |
| За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако |
| дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш |
| ну што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он |
| азговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подзе |
| о време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако |
| пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу вид |
| не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би дана |
| а друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> < |
| асе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, и |
| онски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до м |
| утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша |
| и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много |
| ци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или |
| оћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{ |
| у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задо |
| аџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за |
| око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога |
| аше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад ниј |
| рчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са шт |
| е тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао |
| на, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Д |
| ђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што |
| изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати, |
| и више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S |
| ц буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекета |
| оспођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало гре |
| </hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета |
| на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче |
| е то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Мол |
| дов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуск |
| аљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад бе |
| е обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђериц |
| варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови си |
| победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ај |
| рме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљал |
| о витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — ц |
| таја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p |
| .{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде |
| онраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану |
| рдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, |
| х места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше |
| и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујаха |
| их реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло |
| до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у |
| о другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе нај |
| а су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху |
| умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек |
| гога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> к |
| ама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо не |
| да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње |
| Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би т |
| од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не |
| одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта |
| прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега |
| Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам ка |
| > <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој |
| да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и по |
| оникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у нап |
| е чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гу |
| талности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћупри |
| та корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани д |
| важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавањ |
| аде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} |
| и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да поч |
| тупа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позв |
| ици се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ |
| о вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба |
| сти неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х... |
| ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на св |
| ли после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</ |
| лима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У ј |
| то још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign |
| ле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, |
| а моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} |
| ику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојном |
| ин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја |
| да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како св |
| сети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од |
| </p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{ |
| коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо |
| у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па за |
| нику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала |
| на никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашарил |
| у пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима к |
| приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у св |
| итати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше |
| Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо! |
| о се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж с |
| богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отока |
| ме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његов |
| је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љуб |
| гу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} |
| давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро. |
| е куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној о |
| о крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше в |
| спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавн |
| пу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — ша |
| израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа |
| ођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неко |
| каз да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне леп |
| не стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаве |
| S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пук |
| Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелен |
| јој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с |
| Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ к |
| да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се ј |
| хенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, |
| у предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да |
| тола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрен |
| з особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара ну |
| па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечу |
| ане, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један па |
| стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу |
| а непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> |
| један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на с |
| а руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица |
| прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} |
| p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених к |
| н на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити |
| је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом |
| јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко окло |
| је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испос |
| у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изра |
| гону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајт |
| пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) тра |
| еко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских |
| та несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови ју |
| су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и |
| оје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних к |
| е и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовим |
| аторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од х |
| о у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око б |
| странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан |
| Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован н |
| чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с п |
| стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл |
| е вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на б |
| тео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту |
| раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком |
| ање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то би |
| мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тум |
| е жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама |
| хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако |
| зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тр |
| собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао н |
| и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан как |
| зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл дв |
| ви мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови је |
| шту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Х |
| да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко |
| би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, ка |
| па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећањ |
| своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутр |
| свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади п |
| видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира |
| } Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први са |
| анство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море с |
| ... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите |
| ебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> |
| ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на |
| јвеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно |
| ан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десн |
| стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —< |
| ло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим |
| аш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуп |
| а у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад |
| ропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је |
| омци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, х |
| ављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло не |
| , да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му |
| осиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди мо |
| чне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрич |
| међу онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао |
| ашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стиго |
| зари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут |
| хенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се |
| (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је |
| тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 4 |
| знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у гор |
| новске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и п |
| а језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се |
| ама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како |
| , тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше право |
| е бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу |
| рнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући о |
| удре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у св |
| како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та он |
| е л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доње |
| ова, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроште |
| амастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с први |
| {S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а |
| свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит |
| ивници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при |
| близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слат |
| е ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и |
| е упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати мо |
| оћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угас |
| о све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би т |
| глупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенат |
| S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више |
| та“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарам |
| леда око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у клан |
| о да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га ј |
| јемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! |
| кви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје |
| тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не з |
| аписао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину вра |
| м молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недос |
| а, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, пр |
| а те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — |
| шао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лои |
| и и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудга |
| ду могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике |
| покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје со |
| васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да по |
| те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека |
| сна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за |
| чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам пом |
| љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру |
| рца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око ви |
| ким, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану о |
| е „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од з |
| да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, т |
| из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љ |
| огли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и иш |
| е моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео н |
| молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у се |
| које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа |
| е свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће |
| </p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— |
| есрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има |
| ице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љу |
| </p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће к |
| неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако |
| диш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим пр |
| едно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — |
| је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седел |
| , то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ |
| управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом |
| А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави |
| о „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је |
| нице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора |
| сти договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечер |
| ма, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њим |
| м! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ј |
| но, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним |
| </foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам |
| све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов сед |
| АРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front> <body> <head>ГМУНДЕНСКО Ј |
| e="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро. |
| , за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, |
| /foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> < |
| иста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на тво |
| где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест год |
| зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, ка |
| стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста ср |
| но псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више |
| ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака цркви |
| lang="de"> schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па |
| војом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој |
| а у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око н |
| о да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу |
| х га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да забора |
| о пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер са |
| уно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> P |
| анаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не |
| ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини |
| з Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панор |
| рич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по п |
| фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде др |
| кати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваз |
| је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> |
| че све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или с |
| другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се |
| уку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} |
| ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгард |
| а, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна |
| је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Луд |
| емо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за |
| {S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траунки |
| а прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верн |
| пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи |
| може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе с |
| pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији н |
| аслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш |
| избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач |
| ораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p |
| сти толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жр |
| јке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни на |
| " /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху пр |
| бљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само |
| буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно |
| з то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се |
| чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пеп |
| с већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек |
| које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откуп |
| ада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да с |
| , а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф От |
| и његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и за |
| је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у св |
| форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та д |
| е пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим к |
| а да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним |
| ражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словим |
| ра и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиљ |
| жи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви |
| е Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста |
| ране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече |
| свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ ј |
| иста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до ст |
| неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, |
| смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спус |
| брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден |
| главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда ст |
| да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с д |
| не неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни |
| д оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да |
| бу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“ |
| /p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора д |
| ико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ен |
| и секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је си |
| лантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена чи |
| у, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо зна |
| у меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити |
| пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим |
| громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<foreign xml:lang="de"> |
| била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку но |
| две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу п |
| .{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовски |
| тас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „јед |
| ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећни |
| са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што |
| ошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред р |
| ти на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бес |
| цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он |
| ну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се |
| </p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, в |
| тезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у ј |
| о сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невест |
| сео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја н |
| који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе нај |
| аместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мис |
| тора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и с |
| једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала |
| lang="de"> schlimm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске |
| налих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода бе |
| љима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да с |
| атељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! — |
| оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, |
| ачела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за т |
| ора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео |
| да! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га б |
| ин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лак |
| кву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност с |
| це, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи |
| нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људ |
| .{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чу |
| за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто |
| и могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрз |
| <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати. |
| своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда п |
| о исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвије |
| ва, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говоро |
| аласаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мал |
| настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно |
| ају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера |
| аше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у |
| о, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пив |
| е у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило к |
| } Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље сло |
| продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гем |
| мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> |
| о лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносн |
| зад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се |
| их нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, д |
| а Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта з |
| а бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући |
| јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи |
| имо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмањ |
| и и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те |
| одну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је пр |
| 1" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се |
| та без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно |
| адоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше |
| почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника који наст |
| рло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца к |
| ели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагон |
| кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни |
| калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда с |
| књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо |
| рло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали пр |
| лики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски мом |
| о да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу |
| гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастир |
| мунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез ко |
| о мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, |
| /p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које мест |
| запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понуди |
| та, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом |
| у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, |
| а, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S |
| ога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеск |
| а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један м |
| ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему |
| а о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвоз |
| Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не |
| те жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало |
| да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крај |
| шовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да с |
| Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда за |
| ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све в |
| ери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људ |
| ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беш |
| ња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова рим |
| сом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p> |
| себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што |
| из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито |
| аје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз г |
| њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл |
| {S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац |
| . узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши |
| } Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти |
| то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кул |
| каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и поп |
| и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у |
| сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xm |
| — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на ев |
| ња, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувиш |
| да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну бр |
| einem Tōchterlein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</ |
| Heil seinem Tōchterlein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчи |
| „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n= |
| и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала ва |
| о пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{ |
| не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за нед |
| друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слат |
| ео свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо је |
| е један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја некол |
| смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „з |
| S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, да |
| е.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуци |
| до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</ |
| , час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама |
| човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што зб |
| све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бран |
| тио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све про |
| оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, |
| ала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погл |
| ри поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му к |
| кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито жив |
| елац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се н |
| .{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше н |
| не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гле |
| аласа то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ћ |
| ру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека |
| у десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победил |
| шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да |
| токарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштен |
| еграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, |
| мерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона |
| ра и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опе |
| ројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да др |
| ндалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка до |
| мачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу |
| ј, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунц |
| аквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело с |
| радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епиз |
| намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских бога |
| створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стот |
| ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му чести |
| говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас |
| се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је |
| оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и гр |
| је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{ |
| а, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је ј |
| ина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим у |
| ла даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више |
| ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без св |
| де да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да |
| могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да по |
| јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих |
| анинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико не |
| у можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојн |
| тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова |
| а места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (н |
| ј вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јо |
| м пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. |
| ојих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним |
| покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је |
| елнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми |
| је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.< |
| а вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које |
| них осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да |
| ојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је о |
| него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а ка |
| смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Ј |
| помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, |
| ти, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне |
| бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије |
| ојом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на |
| S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год |
| љак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам х |
| моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, |
| ету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је |
| ном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спас |
| овори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би так |
| </p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одгово |
| ицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим |
| и се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носор |
| “, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећа |
| зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па |
| тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је |
| а беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео д |
| ед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао |
| S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако по |
| да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике сп |
| нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, н |
| Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемз |
| анас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихрис |
| ки и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> |
| драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твом |
| га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он |
| рости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Л |
| спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама |
| грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у послед |
| с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота д |
| онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике при |
| било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним жи |
| еки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{ |
| ило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне н |
| оћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војн |
| и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај д |
| је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цик |
| д сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а |
| нко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и п |
| који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се |
| док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним стр |
| сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} |
| ро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвуче |
| сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састо |
| ебе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је п |
| и ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши пл |
| коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Му |
| звалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за ш |
| ију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад |
| ећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем |
| з раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кад |
| ивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невести |
| и само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бит |
| вника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упит |
| аду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја са |
| итија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и |
| турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бој |
| стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице |
| и сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опе |
| више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за ше |
| м право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не |
| уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Ч |
| оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а |
| у не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, |
| ене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста са |
| у, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, |
| олико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, |
| и гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро би |
| а једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако ис |
| е дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} |
| д онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке |
| иликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако разв |
| искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! — |
| постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру |
| Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око |
| алуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад |
| и број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочи |
| ивот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign |
| још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са јез |
| осподара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, |
| са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином |
| тички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали |
| буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а |
| у, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, је |
| онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као |
| ој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (т |
| јом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим пароброд |
| сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — |
| , испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош. |
| укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се с |
| аручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд |
| а који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за |
| жа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу |
| с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb |
| це развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра буде |
| гдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу пог |
| е до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе сво |
| ажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три пра |
| риорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знал |
| вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу |
| но што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себ |
| тељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које ј |
| ити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено |
| уб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са |
| ули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нам |
| драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> < |
| страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стр |
| жним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи |
| ни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} |
| не до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} П |
| естанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст |
| ку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на ос |
| будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{ |
| цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко ње |
| м очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мис |
| тала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно с |
| г заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богород |
| грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну |
| езера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази |
| е доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је с |
| езарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по |
| нута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже св |
| о што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница |
| хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скри |
| оје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти |
| фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће |
| рилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је с |
| ала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од |
| лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, н |
| евојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига ј |
| — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, |
| ога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лу |
| на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму |
| ситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кух |
| нио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међ |
| била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисба |
| граду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча |
| не тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта |
| ад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидло |
| али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, |
| рах од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у |
| оноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду сам |
| овољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бел |
| {S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довућ |
| мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш |
| вест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдос |
| м страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору по |
| , па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — к |
| исте са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете |
| места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него д |
| — Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцва |
| кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај огл |
| и Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у |
| ница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку н |
| ифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници бу |
| од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора м |
| арио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који |
| ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упути |
| господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу |
| о и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допушт |
| ало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушероват |
| н велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите к |
| за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о ка |
| м о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу зво |
| {S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно |
| пливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ |
| у божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише оч |
| реживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, н |
| резирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна н |
| да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сам |
| ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је |
| Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то ск |
| И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био сво |
| цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — |
| прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој |
| пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> |
| алази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, ко |
| сак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велик |
| самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није мог |
| ота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну р |
| дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видел |
| сто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, д |
| дложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута |
| И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То ник |
| веће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе п |
| вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила. |
| Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак |
| би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је позна |
| но дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и наро |
| ј је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тиј |
| ну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ |
| пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је н |
| вах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уг |
| већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке |
| ма већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута |
| теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија см |
| срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очи |
| еди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При с |
| реда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење |
| } Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан |
| умем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од |
| аходчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враг |
| у све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носе |
| ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се |
| у мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... |
| <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не |
| ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски г |
| па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха |
| а жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он по |
| ише нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљ |
| маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један ма |
| игнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да в |
| ндену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S |
| ице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи п |
| аш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> < |
| облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они |
| та макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — |
| његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се |
| али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с |
| о г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали свој |
| — Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, сокол |
| Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug</foreign |
| за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим з |
| ицу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечен |
| офом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни |
| кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њ |
| >Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога |
| стадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, а |
| цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месе |
| само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p> |
| } Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у |
| и који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата пос |
| а сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих пл |
| аби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као к |
| и ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) |
| ију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који д |
| Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће в |
| еђење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричави |
| јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу ј |
| варили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта |
| ного; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они раз |
| ну, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој |
| како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кав |
| лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завил |
| не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и с |
| <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! |
| ственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што |
| другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коњ |
| преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадо |
| ст од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог |
| вили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језе |
| </p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним |
| ањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} |
| пошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сироти |
| е поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се С |
| ух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} Н |
| рца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И |
| сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе иза |
| један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једин |
| ти у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, |
| појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи |
| оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост |
| ви, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За нек |
| , па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеж |
| ледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица.. |
| они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако |
| инском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њи |
| — А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум |
| а ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А нај |
| покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи сам |
| камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{ |
| остионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју бесед |
| клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваш |
| д куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка ско |
| мент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, |
| ке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра. |
| Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез |
| временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари |
| да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, ш |
| а, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти пар |
| па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати |
| мљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по ку |
| га тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова |
| за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њи |
| > да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света |
| мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти |
| о и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом |
| ој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим ка |
| ега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима пл |
| сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав |
| оји до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви |
| ога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране ј |
| вио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што |
| , захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављ |
| — То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађа |
| т отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та д |
| нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, |
| момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он ј |
| два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p> |
| Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскоч |
| пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стр |
| начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу п |
| намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S |
| ој страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људ |
| претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони кл |
| , ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, |
| штва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију |
| сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит м |
| ер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство. |
| се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и крш |
| е да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, |
| као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане |
| о парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Во |
| ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене |
| знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који |
| } Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну |
| е народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута ш |
| м угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Дев |
| .{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тим |
| " /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со |
| алзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од с |
| ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне триби |
| ; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у т |
| куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не са |
| великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушк |
| ешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад е |
| ад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога ду |
| вима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо при |
| дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они пр |
| лду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у после |
| за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целив |
| ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаж |
| ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то |
| а. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила так |
| коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова |
| а као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, ко |
| ји се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене |
| корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и нама |
| е не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више је |
| ци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са с |
| уштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да |
| pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне оста |
| па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без к |
| који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3— |
| а самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи с |
| здрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код |
| о начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође мог |
| н Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем. |
| мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конр |
| ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није |
| Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за |
| га грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и |
| о близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође д |
| олико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим уч |
| ише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Са |
| -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише |
| тов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сир |
| е смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог госпо |
| ервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је |
| иста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад с |
| ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало |
| ма, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике |
| а па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода п |
| асе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час |
| цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога гос |
| јом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госп |
| ош једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три с |
| АКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front |
| се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио |
| прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду нау |
| цвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити мог |
| ву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа дево |
| но како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена за |
| , доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу к |
| окушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај д |
| **, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. |
| .{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околи |
| у Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула |
| ст причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи |
| клони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с |
| гче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после то |
| морска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађи |
| нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом |
| њем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретат |
| ше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију ј |
| — Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створите |
| одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо н |
| /p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио |
| достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у једа |
| зу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само |
| благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку тра |
| а чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никак |
| аљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} |
| е шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један |
| е то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је |
| лиже били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није |
| дац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање кој |
| е, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у се |
| це правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у |
| да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше |
| изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само |
| се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки ј |
| продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да |
| у, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обо |
| мантику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачи |
| озналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, |
| рата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које |
| ажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезано |
| > <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како м |
| другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч |
| бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим |
| ље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се прежив |
| <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред ко |
| , јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући |
| руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина |
| носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се |
| тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он |
| аласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S |
| е!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <forei |
| , имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без |
| јни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они |
| беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих |
| и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта ве |
| ма браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликам |
| и као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се м |
| дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да н |
| ђаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је |
| оидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора. |
| о парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химе |
| нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом |
| ође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на |
| е душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, б |
| ица хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али ње |
| башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на друг |
| и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгле |
| али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми |
| (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних з |
| а седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да з |
| тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то не |
| клицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки слож |
| дена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасм |
| вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута од |
| омка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако ла |
| па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли св |
| дан <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде |
| > <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено п |
| авитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског |
| додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за ј |
| оследњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице за |
| му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диж |
| требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлет |
| е руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који муда |
| овски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемер |
| им народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreig |
| у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хао |
| о, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека |
| а један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе св |
| ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа ок |
| зера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} |
| дног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких. |
| за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну па |
| , Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је п |
| л је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дир |
| ренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Луд |
| , протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други |
| и му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима |
| тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та |
| уло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина ве |
| p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је јо |
| оплији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и на |
| а радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког зна |
| аших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам |
| осио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би п |
| за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у с |
| н пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као к |
| педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако см |
| силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, |
| . — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима |
| еговим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери |
| га сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових |
| {S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господи |
| е држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћ |
| у, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме ув |
| , милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је ст |
| то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу ве |
| ем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у по |
| на какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по |
| не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у ср |
| ти такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, |
| да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто |
| дао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њег |
| и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта |
| м брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јаг |
| ећ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз к |
| изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на |
| сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она сам |
| а противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о |
| ирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му ре |
| оследњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане за |
| научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати |
| снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чисти |
| рош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале |
| самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко |
| гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Ка |
| их боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо једа |
| p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, |
| земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, он |
| око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземно |
| девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у |
| планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— |
| а, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико х |
| ерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама |
| ешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести |
| нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, |
| раункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, |
| успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густо |
| су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и |
| ли она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, п |
| у притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, |
| лики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се др |
| ила, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко ње |
| зумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж њег |
| чевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од то |
| аше се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгле |
| још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „од |
| ац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лак |
| д пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу |
| капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џент |
| си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си |
| {S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздроб |
| свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и с |
| ао да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати св |
| али пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљ |
| ер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђери |
| оследњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само |
| а племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да ј |
| остељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живо |
| моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави и |
| ! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће К |
| </p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S |
| ерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— До |
| е јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у трау |
| на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или |
| толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву |
| а један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са сво |
| езерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега |
| љади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је |
| ..{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде |
| ти, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је |
| и, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и |
| ма и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари |
| и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повади |
| у тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕ |
| ри стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки |
| знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зелен |
| ренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ј |
| ку страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела п |
| ога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да |
| е те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше н |
| ехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше |
| р обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </ |
| н дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Кур |
| је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше корак |
| ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} |
| о као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацврк |
| нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо |
| ша свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Х |
| .{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (н |
| и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спа |
| акве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега др |
| рича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду |
| теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да с |
| ећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - б |
| орима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} |
| вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гле |
| пријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С то |
| им рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пу |
| мастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео п |
| је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад п |
| и гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде |
| а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, оч |
| дношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо |
| S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гај |
| Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p |
| а већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз гл |
| пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екип |
| наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу |
| да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један |
| а прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме |
| .</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — разм |
| ј несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на св |
| у.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био разд |
| 109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо. |
| .{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га |
| > <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље бе |
| ху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто |
| придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се г |
| Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Је |
| Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и |
| жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са јед |
| на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p |
| де са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је |
| сле турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да скло |
| реме целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је бр |
| пет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важн |
| " /> старински „<foreign xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом |
| веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако |
| на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким |
| ешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде |
| о јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти п |
| нске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благос |
| има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је ц |
| маше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могућ |
| да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то |
| ли Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се |
| рвијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче |
| идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!.. |
| м мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непре |
| што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту није |
| xml:lang="de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има |
| — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу с |
| еш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника к |
| који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим ку |
| помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S |
| из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорел |
| о прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоимен |
| <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она |
| ен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па |
| ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа |
| убити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац с |
| тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што са |
| ан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину кој |
| ду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају |
| ранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинск |
| епе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче д |
| и ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, |
| ој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у п |
| ске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друг |
| моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна б |
| јаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху те |
| /p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из |
| ра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла |
| стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако је |
| тву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p |
| и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили ш |
| ске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да р |
| уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —< |
| али буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земља |
| итали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, иска |
| како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} |
| елику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хла |
| S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао ч |
| своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из |
| се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви |
| а својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па ош |
| је ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — прича |
| ичким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном св |
| рнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт |
| беда; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, к |
| азнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски мл |
| <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И чест |
| невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окуп |
| и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, |
| подине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n="109" /> <p>Последње речи то |
| ра наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге |
| ињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша де |
| о што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па |
| , <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу н |
| ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и после |
| д сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} |
| а и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане т |
| м драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело |
| <pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да мо |
| авање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била |
| се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад на |
| ти.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Dirnl |
| е после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој двор |
| погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пет |
| је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Кон |
| шка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све |
| љом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с |
| о затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку |
| огућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у |
| агог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чи |
| ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га |
| здање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико го |
| ико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце |
| ран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено ј |
| ика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом |
| еш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то |
| урну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што не |
| ратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?.. |
| очи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си з |
| > <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благоста |
| угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру? |
| — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти |
| да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још |
| се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} |
| м, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упи |
| јде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хр |
| пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете ј |
| бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како |
| а, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе |
| емати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може б |
| д њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од п |
| необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним к |
| а крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог |
| да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S |
| а намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча м |
| ам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Иг |
| амења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну в |
| којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрел |
| S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве с |
| ику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климн |
| се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> |
| славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу |
| и је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3 |
| а, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мо |
| о недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, а |
| тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гв |
| адали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ в |
| ма свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), ос |
| м балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава |
| их скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоцен |
| а поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо |
| скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олта |
| варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар о |
| емићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њи |
| да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је г |
| јима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, |
| Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настад |
| аш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу |
| и на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама |
| р на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше на |
| им цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парче |
| ко пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Л |
| бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху |
| се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не |
| се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде кр |
| ува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи врати |
| екиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се јед |
| е робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са |
| начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или ја |
| е обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! — |
| земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува |
| и које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које до |
| т сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у к |
| цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по в |
| леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, шт |
| ну стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, |
| лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, прист |
| у у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p |
| таху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штац |
| еома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше след |
| суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се прв |
| .{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, |
| доше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на дру |
| недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с |
| на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним |
| ог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила пр |
| па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} |
| су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати |
| а да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени р |
| у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох |
| а вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фија |
| а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести |
| о јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људ |
| како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомуч |
| ионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на |
| тине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Св |
| . грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност по |
| .{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један з |
| сто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима |
| >— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као шт |
| де увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствар |
| сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зор |
| еде, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију |
| ред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене |
| гл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — - |
| атрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали |
| .{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на оно |
| о љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по д |
| ађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од |
| и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљак |
| дугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil Konrad, R |
| че до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом с |
| не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у |
| падају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у л |
| обије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које удара |
| ницом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича |
| е силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — |
| а о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало г |
| чи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна |
| То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кава |
| осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Б |
| аде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око |
| <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се |
| ој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земљ |
| препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу |
| са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест |
| ц наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па з |
| гао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвор |
| —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега |
| помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје се |
| сети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к |
| еда та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали |
| ући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их |
| оју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар ост |
| не се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за ти |
| зера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који |
| ијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се над |
| иву иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — |
| димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много л |
| е локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, кој |
| да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена. |
| ти Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега |
| ити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на |
| а о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се за |
| не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за н |
| ама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Неш |
| вом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем сми |
| где ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство |
| ач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити |
| ениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није |
| ој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родби |
| д се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда |
| ледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он |
| испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену |
| у заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да р |
| скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... преч |
| поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, |
| у, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} |
| ија Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја до |
| елике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад д |
| .{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарски |
| ! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и |
| у би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на п |
| (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те |
| и.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља за |
| пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе |
| ра, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало те |
| стану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим сту |
| а ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> |
| на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окрен |
| ни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет |
| <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... |
| {S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обр |
| ј мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, а |
| у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по ка |
| моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, |
| стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад поглед |
| о право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На стани |
| и, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> |
| стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нест |
| >И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепе |
| врне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши њ |
| танак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се |
| е песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхен |
| ика! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда мног |
| тисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је |
| теља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у план |
| <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и ра |
| ј стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око њ |
| {S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у |
| залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје ј |
| тарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> |
| у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на в |
| ску, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да |
| укну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном посл |
| уга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука нате |
| о ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор |
| блазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један О |
| е испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што |
| ичку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно к |
| ; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — З |
| све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беш |
| ени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали ј |
| ку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> |
| а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез |
| главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, раскло |
| ана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неко |
| баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњ |
| утака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте г |
| цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и пр |
| еним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзну |
| њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог в |
| себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшн |
| ђи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Ј |
| блаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни |
| з вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— |
| се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике |
| особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљи |
| аки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</ |
| нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме с |
| млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друш |
| с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, |
| сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких по |
| азну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирен |
| се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших наро |
| ? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благос |
| лону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпа |
| оје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на |
| к у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, |
| ила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе? |
| а то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распозна |
| лити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној |
| срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако о |
| још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сео |
| на светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} |
| ру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, св |
| ана громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{ |
| црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле |
| е свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија н |
| овеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна сви |
| ољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне плани |
| огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевањ |
| ла која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су |
| десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауе |
| , чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на |
| едала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што |
| уже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траун |
| оју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенаус |
| ка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</ |
| то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народ |
| го тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p> |
| рса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се |
| ако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У |
| p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја бо |
| м непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанстве |
| угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати |
| трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ |
| . Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више |
| нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним осо |
| гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Доша |
| сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из |
| ди лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу т |
| пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадав |
| погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако д |
| наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —< |
| сположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична вед |
| > <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће |
| епљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, |
| ра о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка |
| полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну г |
| > <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо ап |
| двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох |
| ман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је |
| </p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Серву |
| има о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли |
| ледње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да с |
| Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се не |
| ду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе |
| гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острв |
| ве, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале |
| језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - мил |
| —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва |
| један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати |
| е од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га |
| ресто и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирско |
| n> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше |
| м (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакам |
| оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена |
| јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} В |
| се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф От |
| е он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала ка |
| оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти тр |
| њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им |
| едног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још јед |
| ожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џи |
| прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сун |
| ат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам |
| отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да ч |
| одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „ |
| а, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као |
| биђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се п |
| ла фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабри |
| а тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се |
| чавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} |
| пра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:< |
| њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, чове |
| не дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне с |
| е дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— |
| да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест |
| Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.— |
| е тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах ври |
| шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно тр |
| ац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и |
| се.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, н |
| вно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, |
| а све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустом |
| > <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јо |
| ше сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на |
| цу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну ба |
| био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се |
| Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сиро |
| , — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која |
| ше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде ни |
| тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки др |
| уком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњи |
| падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један |
| самљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама зат |
| нутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су о |
| све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} |
| што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика пошт |
| ога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што не |
| језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језе |
| ек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао |
| ка, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То б |
| {S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео |
| ико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи |
| ла да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручник |
| , ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој |
| име, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе ра |
| н собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и |
| ху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком мук |
| тпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак к |
| уће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију стр |
| ична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавниц |
| а растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна |
| весе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти |
| ити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне |
| пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de"> F |
| олико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године н |
| цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не |
| л како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} |
| .{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањам |
| ажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по ка |
| ang="de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагд |
| се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше с |
| .г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим |
| алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјај |
| бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим: |
| небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим та |
| езан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одуше |
| ењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — д |
| авила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици каз |
| ао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз |
| аху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо на |
| својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбиј |
| женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На |
| који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пли |
| евали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Ми |
| свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од ст |
| <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које бе |
| de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет |
| би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} Пос |
| могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб.. |
| се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њено |
| е могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" |
| о састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лои |
| на зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени ч |
| ко заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа |
| жио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на |
| и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их не |
| Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} |
| ен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниж |
| рање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био о |
| о злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред оноли |
| <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица с |
| не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се |
| ш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријск |
| било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто ве |
| е један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек кој |
| во ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „ |
| рбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није |
| ој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — про |
| ме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој зам |
| ицима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда |
| у.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" / |
| аповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од о |
| у нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву нево |
| илосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мириса |
| ва,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху о |
| перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јед |
| ја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зно |
| уди располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разли |
| промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молит |
| стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу гд |
| а јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице ста |
| тињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо |
| дне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве |
| иде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у сво |
| та зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна вре |
| у како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је |
| а ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој |
| ма) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са сво |
| племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви |
| чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њ |
| лонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херол |
| и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек п |
| е му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако ист |
| ила без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богат |
| рећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив нам |
| ад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто |
| и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </fo |
| p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „п |
| ако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако гов |
| тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја ма |
| сплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31 |
| а убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече |
| ра — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, к |
| и спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени с |
| вајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући |
| ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па |
| .{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих преда |
| бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повели |
| ранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, ал |
| али гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју |
| — Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи јо |
| ћина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 2 |
| т; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја |
| е, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један |
| а) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго |
| ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила |
| песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш |
| е у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обич |
| обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихо |
| У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену ч |
| а својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући |
| (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска |
| погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да |
| рјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном лан |
| једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазиш |
| оји су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.< |
| а оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском т |
| непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S |
| језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Ми |
| у, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је |
| га противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап п |
| рне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној л |
| се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски погле |
| тиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар о |
| , који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна |
| а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако? |
| обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме добро |
| дри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више р |
| је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о ње |
| p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de |
| и или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчанош |
| е помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се ра |
| , јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разб |
| не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном кал |
| цлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици |
| неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко |
| а, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим |
| не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оц |
| {S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језе |
| громне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној стра |
| о сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се ти |
| и где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке |
| се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а к |
| ило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се |
| аво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза је |
| >Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, осо |
| е Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађо |
| увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не ум |
| у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљиц |
| reign xml:lang="de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста кој |
| > <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у бур |
| дмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дој |
| и за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборав |
| ик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта с |
| на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она н |
| је непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруг |
| и казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није не |
| ва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајер |
| } То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Т |
| Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То б |
| ше очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби сам |
| . </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено она |
| n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је мор |
| а ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — бе |
| да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! |
| о те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постан |
| овски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> < |
| /p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре |
| ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани рад |
| Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж |
| а сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот |
| во са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је о |
| ог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, |
| а мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па к |
| и ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, нег |
| д зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекин |
| они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка пруто |
| н у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци |
| рилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице о |
| „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то ј |
| .{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорев |
| варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <p |
| /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског |
| вославне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало |
| устоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На ор |
| тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножим |
| ких језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њем |
| то и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сази |
| едогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда мог |
| ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ |
| ани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, |
| „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по ш |
| рашан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како |
| мо: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра |
| о целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени |
| нога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у |
| ало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, сп |
| </hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и |
| ру за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио |
| ом ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су |
| шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женски |
| у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље |
| збашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијам |
| обро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункир |
| тиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си д |
| у жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та |
| мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима иза |
| громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како |
| роф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу сил |
| и на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних д |
| спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захват |
| преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О |
| анџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} |
| ме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанс |
| е, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свеча |
| коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенит |
| } Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трау |
| ниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испос |
| и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбуно |
| баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним |
| ну мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене |
| јући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као |
| леде слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се |
| штица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова |
| бру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да |
| а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгар |
| дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа |
| } Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести |
| кажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само ш |
| ти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не о |
| — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори |
| п, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га та |
| дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је |
| oreign xml:lang="de"> Grate </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не мож |
| eign xml:lang="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, |
| рчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћ |
| рски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једн |
| ања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно |
| а буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ход |
| о зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша |
| ога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону |
| лаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у |
| од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске з |
| рцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девој |
| ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити |
| аницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осеч |
| дине, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика с |
| не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно |
| љене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено пла |
| нити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му ј |
| страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који кора |
| наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако м |
| после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, |
| у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, |
| у љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојч |
| трији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите д |
| тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шеће |
| оњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захук |
| лико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти |
| своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прили |
| е ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке ср |
| чника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, |
| “: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па |
| — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје |
| е, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштам |
| проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang |
| грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси н |
| ше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију |
| и жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срд |
| еху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке |
| доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошт |
| ти.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се в |
| а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој кр |
| између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас п |
| о у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу |
| ну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мал |
| есмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов |
| Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одгово |
| руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадниц |
| не коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какв |
| довишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито сте |
| мљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука уну |
| p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовим |
| х народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову п |
| шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорк |
| дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло |
| онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, |
| аку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задње |
| им бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким |
| ма растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне м |
| рећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампа |
| есе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад ме |
| све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, м |
| дни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од |
| а прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама рас |
| ина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на те |
| оји се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девич |
| се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред тру |
| презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није |
| лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на |
| беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пус |
| /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав у |
| промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, |
| ао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило |
| тадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по с |
| то се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудесни |
| ирода тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој д |
| не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрог |
| нденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на |
| n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна бе |
| <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и после |
| чтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је кра |
| ео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше у |
| Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} З |
| диља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому б |
| ред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина |
| о да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред |
| пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. нем |
| навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст... |
| а кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на |
| дости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, р |
| асне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усу |
| ити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метут |
| на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да |
| еше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ к |
| чијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па |
| са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само мн |
| арошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети стану |
| себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи мо |
| овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да |
| ојих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црви |
| ад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је т |
| > <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И че |
| -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али м |
| <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високог |
| али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи н |
| двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, |
| цире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи и |
| лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод гр |
| блисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} Т |
| ћом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак узд |
| прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој |
| се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита ко |
| други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући |
| јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствар |
| ности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или |
| о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лута |
| ру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан вит |
| свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као |
| езеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника пог |
| ф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — |
| за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љу |
| да он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко о |
| некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца г |
| ци Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђе |
| главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, |
| још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и |
| ге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то уч |
| се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, са |
| боравио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> |
| ла код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! |
| пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и |
| громадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежни |
| лина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде |
| ијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. < |
| сле по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Тр |
| престано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да |
| га језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...< |
| ле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у једа |
| уђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није д |
| у страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или д |
| дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, |
| у жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на ст |
| обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац |
| е све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је |
| , слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву жи |
| такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху |
| сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за |
| но и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између |
| зађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једн |
| пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распозн |
| Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на |
| а је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... |
| али су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу |
| мови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} |
| застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, |
| е стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе јед |
| ку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта |
| е песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заст |
| еплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда ју |
| зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад |
| е на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његов |
| иког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци |
| а језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Со |
| а зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> |
| b n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турни |
| ину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш д |
| на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта б |
| да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девој |
| ="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерма |
| мену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом др |
| увима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас |
| о да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и ис |
| <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли на |
| аше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња |
| била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доис |
| оше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоћ |
| ду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса ко |
| ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатк |
| и гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> |
| атељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једн |
| ао онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако ј |
| ешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја |
| х двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих |
| рави се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Л |
| ке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања |
| има, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред пре |
| Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те п |
| како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> < |
| е се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на |
| у да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с |
| p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, т |
| великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством свој |
| љи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам |
| поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли м |
| S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ћ |
| ави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p |
| ма, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p |
| и се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је |
| о тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отр |
| —</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ле |
| дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} |
| лу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с л |
| аласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше |
| нитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце од |
| са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би м |
| амаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки |
| у својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време д |
| ући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви |
| ле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један |
| лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народ |
| ни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквења |
| <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико |
| ане, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> < |
| истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му |
| ам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми |
| {S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пе |
| ер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих |
| ути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче попра |
| сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и па |
| амењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једн |
| фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љ |
| јутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица зв |
| беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам посл |
| м да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим дру |
| човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да к |
| приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад ч |
| м шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и уч |
| ије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху |
| овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљнос |
| језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће |
| е претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као окв |
| анија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не мог |
| нирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца ка |
| ве, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се |
| обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црно |
| отиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредн |
| ла да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај је |
| ју страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које м |
| снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је |
| и једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} С |
| то ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе |
| џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос.. |
| удгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне цр |
| мереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и |
| ога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведоч |
| ирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромн |
| м мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је |
| да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужности |
| а стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори К |
| споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{ |
| и онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најф |
| постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо < |
| е спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног ме |
| ог цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би ме |
| ега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња |
| стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и |
| аљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може |
| више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није мо |
| ова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (т |
| забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивни |
| до, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а |
| правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и шт |
| била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике |
| дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше |
| ргамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пер |
| а, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рај |
| илости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску |
| — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула |
| све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој д |
| е да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави |
| многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мег |
| е, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он |
| дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок |
| оздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљи |
| христа Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на н |
| ј сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гла |
| n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једно |
| о скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пр |
| ила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад из |
| на одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је |
| урт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога |
| кво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p |
| ле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удов |
| а прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао је |
| нама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кул |
| не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" |
| здраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта м |
| чу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беш |
| аквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе н |
| жније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у н |
| у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, т |
| ватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упусти |
| који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лаво |
| ласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p |
| ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла ф |
| на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала плам |
| светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је х |
| х вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебе |
| паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни |
| ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч проз |
| , али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> < |
| уначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сја |
| вега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу |
| ет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је |
| вет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у |
| ававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је бил |
| бричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола т |
| нага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конрад |
| био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пу |
| ила страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше се |
| не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз |
| ко себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац кој |
| куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква |
| S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једн |
| а се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> |
| оздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако глас |
| а стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на с |
| J.{S} Rodenlierg , Leipzig« </foreign> и то: <foreign xml:lang="de">»Witer in den Alpen«</fore |
| чнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беш |
| ет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло б |
| ...{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска |
| едне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верн |
| ред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} |
| кати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити дог |
| а била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Ш |
| Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза |
| , у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се ч |
| му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турн |
| своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа прио |
| !...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не б |
| ају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не пом |
| т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа т |
| , здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Јед |
| руги какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице шт |
| има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој |
| ре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре р |
| акита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад< |
| љушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно дваде |
| бном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке т |
| само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{ |
| стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкр |
| де дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео с |
| драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже гл |
| ме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и млад |
| ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толико |
| да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> |
| ас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, |
| на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта |
| о што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што |
| им се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да |
| д мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога кра |
| од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђери |
| пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док с |
| са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако вр |
| одитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У |
| емо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом |
| ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз понос |
| ...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— |
| је....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве |
| познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега суп |
| оже са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме не |
| остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав ј |
| окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појаво |
| , ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц бе |
| пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку с |
| бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси т |
| дгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господ |
| кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, |
| е сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он у |
| и. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још ста |
| лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче |
| вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која м |
| а зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред тет |
| азати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи б |
| онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухв |
| може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p |
| могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али он |
| укавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржњ |
| це црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се |
| p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, зла |
| о лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој |
| гова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, < |
| ријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цел |
| ваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чека |
| да положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Дос |
| ла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласим |
| и стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и |
| ти причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замк |
| гарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас ос |
| мена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој |
| старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е |
| неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам |
| еше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поре |
| сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколи |
| ндијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, нег |
| се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени |
| цу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара |
| мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме |
| ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се |
| ко је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе ко |
| е читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, и |
| ла стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} А |
| ца! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— |
| подар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на м |
| да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад.. |
| а нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи |
| ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија гл |
| ху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намеш |
| кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на |
| ју кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усам |
| о чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> |
| је обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна у |
| а скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад |
| у природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар |
| и уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је |
| дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неуде |
| тер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? — |
| зађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротиц |
| отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз |
| јући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пр |
| небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за |
| би карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ства |
| и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом обра |
| мунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су ле |
| е принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпо |
| ћу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад је |
| цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се уб |
| се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега с |
| у, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна ц |
| иво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела |
| 70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога |
| исну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На свак |
| чију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гин |
| чели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају |
| лова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да |
| ео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта |
| е и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замис |
| у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако |
| лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну т |
| им благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо |
| стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и |
| не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама и |
| о је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у је |
| окле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше г |
| на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не виде |
| е су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, до |
| нији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власи |
| таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице |
| стове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на |
| срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје |
| о цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога д |
| кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша. |
| генције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уст |
| мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како |
| дљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе. |
| ме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеско |
| стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би |
| единице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрај |
| чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сун |
| филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи ова |
| иви анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако |
| .. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми вер |
| ице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине |
| мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ п |
| p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не |
| ква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску |
| шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све з |
| сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанст |
| ћ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — |
| ишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> |
| овори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати |
| и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки с |
| ли можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бац |
| ревелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и |
| броји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако пле |
| ест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас |
| је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати |
| ама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико кор |
| где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици ј |
| и пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио |
| „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом |
| ро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, |
| тионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да пут |
| Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном вр |
| са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од |
| о беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на пр |
| на га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли |
| цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенс |
| а је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да |
| ама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког з |
| млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао п |
| х и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно м |
| ти каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица |
| беђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове |
| рата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да к |
| аложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за т |
| е у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило |
| ауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у н |
| рибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгл |
| ких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!... |
| ви овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de"> |
| ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао? |
| а, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхен |
| силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, ле |
| па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> < |
| {S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце |
| зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у |
| ела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, у |
| е користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал |
| м капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека |
| у (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз |
| усти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав х |
| међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога на |
| сташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамуза |
| е од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијане |
| ...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на |
| и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви крену |
| и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и |
| је боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па и |
| у, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, |
| и са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и |
| униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас |
| дајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та |
| не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали |
| и живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На |
| дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под гроф |
| тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасни |
| штеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако |
| све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах |
| небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела |
| збуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се ј |
| беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој м |
| ба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави |
| ке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да див |
| очинио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, а |
| нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше пос |
| а колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте |
| ке (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене |
| двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним ш |
| па глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута прем |
| стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окр |
| оде, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима на |
| ка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути |
| > здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија кре |
| ари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му |
| > <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима плив |
| е се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у |
| и своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на |
| искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је |
| расти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за не |
| ме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину |
| тној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше |
| или да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо д |
| p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце |
| е сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања |
| лас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозн |
| зеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, |
| а чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласов |
| {S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући |
| на, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, |
| његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по д |
| е на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред но |
| да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата |
| ростасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим виш |
| путише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разн |
| часној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапеза |
| овена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се |
| без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара |
| > <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разно |
| немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од |
| вљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, л |
| наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та при |
| {S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље с |
| се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Г |
| царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир |
| ђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се за |
| ћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па |
| лаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наст |
| после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је па |
| ако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет б |
| ма, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак |
| м.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише |
| ини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у ј |
| да, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потуж |
| p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign x |
| знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витез |
| м, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да до |
| до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? |
| замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Се |
| како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштован |
| сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата п |
| ас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он ј |
| а нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете им |
| а ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у зап |
| гао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околин |
| ко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно с |
| а превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} А |
| нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војско |
| е уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво |
| и, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога |
| у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог јез |
| се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна на |
| ађана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сак |
| вом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тих |
| ог похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и |
| еље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у |
| нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио б |
| к онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упр |
| а тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој |
| била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиж |
| ребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново на |
| астира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пет |
| имфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза |
| , скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад |
| а склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад |
| и аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тил |
| а...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитањ |
| просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јо |
| ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са сви |
| рхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средње |
| поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију |
| /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево з |
| ли се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах |
| . обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне накл |
| е неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стој |
| а тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и |
| ини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже |
| еше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који с |
| n xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукн |
| обеду, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну |
| и остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци н |
| аробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још бех |
| ) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега виде |
| ог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати б |
| Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе |
| оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сен |
| гим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — д |
| оје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остан |
| та“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично ра |
| дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> < |
| ичког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца |
| и и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, |
| аке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице |
| а поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају. |
| де је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при с |
| чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— |
| ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневн |
| тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар б |
| сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут |
| коше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, |
| ове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати |
| никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли |
| лико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре |
| има да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху |
| ароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће |
| а другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни м |
| ..{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају |
| за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим з |
| још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хо |
| е идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике! |
| Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да |
| а се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима |
| инило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне |
| ди.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћ |
| није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико п |
| а“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али |
| стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад |
| са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајућ |
| де какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како |
| није и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника |
| мах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго п |
| и се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново удари |
| свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста |
| ови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо |
| ти о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле тр |
| лашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да п |
| од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза то |
| неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> Έυρίνα </fore |
| ше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше |
| не стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; ал |
| ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да по |
| ак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје з |
| био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести |
| обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи |
| го да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога госпо |
| брати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p> |
| ане, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опази |
| арду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатк |
| је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо |
| слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по са |
| јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични |
| о трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се до |
| поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено |
| многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у |
| вога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на ком |
| се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и он |
| лане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу так |
| уго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p |
| ре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране ч |
| е, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> |
| штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галант |
| предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравањ |
| не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да уми |
| што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, |
| ијатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду |
| е у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње |
| у чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и |
| има које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали њего |
| На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не |
| који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све |
| >И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозор |
| и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заб |
| У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете |
| и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево с |
| — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ споп |
| његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоид |
| воја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему ш |
| јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега |
| шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога |
| — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... |
| двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит |
| ојој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беш |
| смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до ваго |
| аквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше |
| светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оруж |
| беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту б |
| рвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да |
| тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{ |
| шчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поно |
| иште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује |
| } Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче бо |
| оје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се п |
| рофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао |
| тра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни |
| ружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало |
| ало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних пес |
| дина, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па ка |
| ерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше са |
| уним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то |
| оје што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите неп |
| а? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Он |
| ист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка |
| вој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти От |
| јом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Мес |
| бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> |
| који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, |
| један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — |
| з планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем т |
| ање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи |
| wefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На |
| о.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} |
| зе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустит |
| хнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж б |
| аним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и |
| све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се о |
| нага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком по |
| , што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само |
| поштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у ср |
| су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се н |
| уте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да г |
| ахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче |
| еће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечи |
| беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао |
| н продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне г |
| размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и |
| милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесен |
| бе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „мла |
| г детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у нам |
| ледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S |
| ше на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева простр |
| абатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када |
| о још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, |
| аше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостион |
| жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под |
| здух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божиј |
| о, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да ка |
| рећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-жив |
| све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се о |
| егдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле |
| леда још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо |
| црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешави |
| још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна |
| гледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на усн |
| какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирх |
| д није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда от |
| Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три го |
| ћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над је |
| однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ д |
| а цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где |
| а и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање ов |
| е кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, стро |
| на но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она о |
| ђаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда |
| “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту ге |
| наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ мор |
| ељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан п |
| ти.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогур |
| > <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</ |
| оме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију |
| лично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што |
| а је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> |
| у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако |
| foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем тур |
| његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начи |
| угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па е |
| није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљ |
| лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође дома |
| једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вућ |
| н и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућит |
| гоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се зата |
| чио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро мо |
| а да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенш |
| едан пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један |
| есној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све ст |
| >Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црн |
| другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође |
| брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио |
| У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!. |
| арни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на лива |
| г брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као шт |
| ме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег |
| етнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера по |
| рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече |
| томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} |
| сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на о |
| у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мал |
| омене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзе |
| што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта |
| осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и |
| ом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У та |
| да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка |
| дрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у ви |
| он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне |
| о кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила д |
| гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим |
| кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а |
| це о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у њ |
| обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец |
| ога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један |
| пођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер |
| ица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се зат |
| кну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на как |
| аћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве бо |
| вицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај при |
| ворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше она |
| {S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паро |
| јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли |
| шном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом ру |
| ћина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све з |
| ама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној |
| енске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара |
| м, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог п |
| слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке |
| ајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и лати |
| загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами |
| глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види м |
| од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} |
| На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и как |
| гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више |
| близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога бе |
| и народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за б |
| е одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је |
| , у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к |
| , па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S |
| срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што |
| преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо г |
| е истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, |
| ко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим б |
| вог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе |
| ше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап |
| је племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је |
| па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци |
| дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак ва |
| ежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе ш |
| } Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати |
| S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он п |
| } За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и пр |
| е какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кро |
| е ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајн |
| га гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што |
| а тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма |
| Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколи |
| .{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <p |
| ала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p |
| леко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени рите |
| тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог |
| ову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама. |
| да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти ј |
| ругаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, к |
| кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође н |
| , али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да |
| траха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцела |
| верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свог |
| томе двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот |
| је су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба |
| ко овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и н |
| цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили |
| ву изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот м |
| тво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крс |
| идла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само |
| љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају свак |
| тупимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, кој |
| не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од |
| арди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је |
| покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило |
| џије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам з |
| или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле т |
| и помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,.. |
| седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушај |
| .{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадов |
| рали смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, ко |
| >— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> < |
| чника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопшт |
| редан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је о |
| знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, пор |
| чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиро |
| тица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и |
| еп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> < |
| ек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две сит |
| <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се |
| о тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим п |
| ра бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p> |
| алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му д |
| х корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Пр |
| нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеро |
| —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти |
| једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу об |
| ој драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце |
| p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш |
| возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску |
| вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми |
| оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толи |
| стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дуж |
| на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по |
| мо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће т |
| девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на |
| зоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не по |
| дан мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гр |
| ом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и |
| утници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и |
| тушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило т |
| воте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупа |
| видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морал |
| ржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малк |
| ичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис |
| дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раз |
| о је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> цариц |
| а све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</ |
| беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, может |
| и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једн |
| менитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка |
| узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конр |
| ње, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса ка |
| ном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај |
| и у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после нап |
| своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мај |
| тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног жив |
| жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми |
| са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше под |
| идл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p> |
| коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога с |
| што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је |
| пи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају см |
| равог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно о |
| ом несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секи |
| амастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да |
| коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег сн |
| је прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> |
| {S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четвор |
| двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме вите |
| колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје к |
| тину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазал |
| ну језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се са |
| се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је ч |
| дина.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу |
| обици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који с |
| као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе |
| о сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали |
| о је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, |
| ука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих |
| а своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше |
| је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, вите |
| ћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да |
| одине!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мир |
| го пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу |
| елике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима |
| што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута |
| небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали |
| ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти |
| ши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд про |
| ио је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико |
| скочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још |
| ички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак |
| зи.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копљ |
| павице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, је |
| тка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. |
| и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад наста |
| прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога ви |
| иваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули |
| ије срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— |
| и се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и он |
| ез очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једн |
| х у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још |
| још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка ск |
| ед које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језер |
| >— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо |
| ео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за некол |
| пша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти ме |
| да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на |
| народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на |
| уженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је |
| угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb |
| у, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Хрис |
| тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну |
| ма, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара ста |
| спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као |
| повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна с |
| ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох |
| права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, бл |
| и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним о |
| видно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним |
| неје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледал |
| ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, д |
| н да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам н |
| ва дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењ |
| ало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити |
| скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, о |
| Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па |
| ро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна |
| у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зр |
| ака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци |
| ском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове н |
| е јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасн |
| на на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака |
| пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем т |
| ега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију |
| олако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стр |
| већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићи |
| n>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља зам |
| после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се п |
| гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости. |
| умене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост св |
| у жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше |
| а јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало д |
| хен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стра |
| е молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да |
| места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда о |
| наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и бе |
| каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мо |
| наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као |
| у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према |
| ко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се вр |
| оји је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне тов |
| столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад паз |
| окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да с |
| жавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та |
| , <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени |
| S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан п |
| допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који |
| е за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у < |
| лази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— На |
| наца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко сави |
| друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највиш |
| ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока |
| p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло |
| оведамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког пој |
| вају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде |
| га Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није зглад |
| Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мен |
| лом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим |
| ећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно позд |
| едом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радознал |
| шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, |
| водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као |
| се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Бог |
| осле њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу |
| рне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах в |
| му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни |
| ораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који |
| стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са |
| је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплем |
| а да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шт |
| ађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био |
| који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу д |
| могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се |
| и радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Госп |
| илама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде бо |
| а не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час по |
| сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Как |
| епи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица одн |
| јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до |
| ам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну |
| само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало с |
| ше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи |
| мачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог |
| ко чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први м |
| а Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, |
| е чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о с |
| м остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и |
| ом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати чита |
| едан камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати једа |
| личаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно |
| ткинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се |
| а дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасј |
| <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива прав |
| на</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села |
| ан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите к |
| , тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање |
| .{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! |
| .{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шес |
| м по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних |
| да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгрт |
| ба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} Пр |
| а све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да |
| се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати |
| ти и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око вра |
| више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале |
| Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, |
| озору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S |
| предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се |
| у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја |
| штво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се |
| елудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их ј |
| рица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође |
| исто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на ов |
| досмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, |
| а се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође |
| ах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где с |
| лопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звон |
| за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест... |
| ама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђос |
| слите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и |
| калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегн |
| ијорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуно |
| рси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се дана |
| тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пи |
| знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из |
| <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херол |
| Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вог |
| кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <r |
| мастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, |
| ксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није |
| гове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестан |
| немо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са сво |
| беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци н |
| давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи баб |
| одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак |
| види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и п |
| у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање |
| унце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — |
| ог зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и бли |
| пре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, |
| зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас трој |
| а тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То ј |
| Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па |
| <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако поч |
| дмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да |
| х, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојег |
| у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} |
| и што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па по |
| троме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витеш |
| S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слу |
| клони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дан |
| ајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на |
| ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја мом |
| ијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар |
| луге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли |
| епог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је ни |
| астира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку тво |
| Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, |
| на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, |
| се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете |
| аше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да |
| мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или де |
| лике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа бра |
| <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунд |
| имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске н |
| ри да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред нам |
| {S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све |
| беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац. |
| тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар |
| р међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</ |
| ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а |
| } Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} |
| ос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref tar |
| вију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад |
| еда на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а П |
| итељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама |
| свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређа |
| главило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карба |
| ерује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени |
| замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место сар |
| у негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} |
| ану те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе |
| на била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено |
| ају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и |
| сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> |
| појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној |
| лаве, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинам |
| велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за |
| почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изр |
| А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостив |
| ених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се м |
| час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше |
| ли гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намасти |
| чку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко те |
| и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним ус |
| штено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишк |
| са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, |
| у.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, |
| а старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песм |
| сера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, |
| цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> дев |
| се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твој |
| што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од |
| калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута би |
| ише у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не може |
| не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељн |
| ватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у пл |
| их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадници |
| покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармони |
| време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> |
| а је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је вр |
| ро и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али |
| ад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу кој |
| е.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А |
| емљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне соп |
| ланину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети |
| (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио с |
| х да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не |
| жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хи |
| А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не |
| да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да |
| везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5 |
| грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој |
| и још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, |
| во и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај |
| есао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао |
| лоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по |
| а туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешњ |
| Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку |
| глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатн |
| зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечиј |
| у племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било |
| беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p> |
| езера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве ра |
| ардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука ј |
| рио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} З |
| доше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а нај |
| а одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n="103" /> < |
| и из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгор |
| трменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова. |
| ањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уз |
| неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, |
| о поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад п |
| четом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старин |
| лазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, кој |
| муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог |
| мо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" |
| , потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" |
| му и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене ре |
| ете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па |
| ергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — |
| и сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку |
| ти оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и |
| а када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тр |
| } Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му М |
| је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Д |
| а што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војв |
| S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски |
| о земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда |
| ита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенит |
| и.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погл |
| токар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је |
| ли у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су обра |
| од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо |
| ли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у |
| комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке |
| ош јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто па |
| дизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међ |
| емо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата и |
| , са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друшт |
| рка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се свет |
| алуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читав |
| е би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири ст |
| се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} |
| от</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.. |
| в, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима сам |
| да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздравља |
| помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, |
| евап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим |
| ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само |
| су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали |
| нкирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике вл |
| говој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастир |
| е планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заг |
| ом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! |
| зовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловље |
| О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у оном |
| чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у прича |
| јмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказа |
| не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним игр |
| ему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „деран |
| /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да |
| езбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онд |
| страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</h |
| дробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је |
| е смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега бу |
| оћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири с |
| а у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недељ |
| целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, |
| нате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем т |
| ким хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да |
| е да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже на |
| зора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо |
| им на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој ст |
| зи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, |
| га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче |
| их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, с |
| и какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p> |
| би иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић О |
| решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьр |
| еж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с друг |
| ли у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и с |
| да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе с |
| како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор |
| о лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан с |
| ољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видако |
| !...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна к |
| срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико |
| ани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећн |
| ign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих јед |
| га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги каз |
| ој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у |
| добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга ко |
| ице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две |
| ивота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситн |
| а у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се |
| емзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би |
| рцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} |
| на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, с |
| е сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих прол |
| и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда |
| путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог ка |
| .{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који ј |
| сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете ок |
| каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и |
| веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у р |
| им привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастроф |
| ан дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све иг |
| 104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на ле |
| ти она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање |
| змеђу страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог талас |
| на душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта |
| бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео ш |
| о бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско р |
| да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима |
| ценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже побед |
| оценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <h |
| сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки маче |
| много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која |
| везда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свак |
| прекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p |
| сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повелич |
| ! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и б |
| шло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког |
| авом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су |
| , прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве побе |
| троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хл |
| акле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој б |
| амо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст |
| о ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се п |
| а се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте. |
| сту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога |
| S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем |
| ке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то з |
| >— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p |
| е му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако вео |
| обро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе |
| свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хо |
| овори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми мо |
| та ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„ |
| ло зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе г |
| тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да |
| ма своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да |
| же дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше |
| е ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад с |
| иближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како |
| па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahr |
| зим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њо |
| па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се |
| ећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траун |
| у им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и п |
| ђицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је |
| чили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мис |
| , жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су |
| истар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где |
| <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ће |
| <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена |
| ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па |
| — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце о |
| лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адам |
| та је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од |
| јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35 |
| на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} К |
| аде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване пр |
| рави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, |
| ро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанст |
| Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку та |
| вати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S |
| подске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места |
| била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега с |
| , која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљуд |
| његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ |
| ве мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабр |
| ад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме оч |
| знавање и братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређ |
| двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој |
| а час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихо |
| стили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто прича |
| о се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронс |
| на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице м |
| шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало с |
| ве послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговоро |
| илостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil, |
| обија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само гро |
| ди, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају |
| заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама |
| с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом кам |
| око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Оток |
| оаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову |
| у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за |
| уку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. |
| ајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи |
| чена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је вел |
| се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али |
| ницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p> |
| ији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно п |
| д једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за |
| цали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То |
| .{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једи |
| На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке |
| ноги очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну |
| ка!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше |
| ивен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима |
| аходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше сли |
| нден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем неб |
| на одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предло |
| стојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехот |
| ду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне р |
| нтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше о |
| сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људ |
| пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са сво |
| на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак |
| старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзен |
| ра, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, |
| на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако с |
| аска више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар по |
| ра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а |
| нкирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој до |
| ло за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на друг |
| дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита сл |
| копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше |
| се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обичн |
| ед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да |
| од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи ка |
| ној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша с |
| ехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — < |
| засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и н |
| стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један |
| инице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајин |
| еше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је |
| прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полак |
| би у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице бур |
| , своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из |
| аласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене |
| кара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лу |
| љивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши с |
| да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зо |
| него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад |
| а тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше м |
| и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано напад |
| бој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши |
| n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, |
| /p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну |
| енити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоц |
| ајбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и дру |
| ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, |
| з далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се иск |
| ске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад |
| пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не заним |
| чекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским посл |
| моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш побе |
| ти даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је и |
| а.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Ш |
| пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, ис |
| кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, |
| оруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као д |
| м.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем |
| разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, је |
| равље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у д |
| било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, са |
| и и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, |
| а се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А ш |
| <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хис |
| уштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш б |
| тује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли |
| они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, моли |
| и вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је |
| или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који пре |
| вишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ |
| махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако туж |
| није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберш |
| А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му |
| оследњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако п |
| прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да |
| на, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de">Kre |
| и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. |
| акви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и |
| ао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не |
| и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове |
| но зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалин |
| не мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— |
| , пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de" |
| теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на к |
| е оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од г |
| — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше ру |
| мо пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкири |
| нас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети ова |
| ну и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану ј |
| лади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему нада |
| стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је |
| ем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, ко |
| не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу с |
| о најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у свој |
| овој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „с |
| е једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отр |
| тре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на к |
| а на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако |
| Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје т |
| из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом |
| и брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране н |
| такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разно |
| сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче је |
| преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} |
| је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi |
| овитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала |
| ек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто |
| а остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прег |
| ајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва т |
| омне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видес |
| b n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко |
| д свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква ј |
| у до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турн |
| е...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као н |
| педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико |
| ицир окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том мл |
| летку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по |
| ш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је гр |
| загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа |
| м својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се п |
| а! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље |
| мо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се |
| се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити |
| ри он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то |
| о њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника |
| зенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са |
| обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на об |
| аудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле |
| досно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња ко |
| који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљад |
| заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на |
| амати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас г |
| ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас |
| вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико |
| у, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небес |
| S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али |
| 41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену |
| почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни на |
| убоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после тур |
| r von Eisenau </foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца |
| а, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то |
| ора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки к |
| пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад б |
| хат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа |
| и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне |
| могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити |
| е неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и |
| и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама на |
| а се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једн |
| љескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. г |
| ако већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она |
| од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код |
| се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цр |
| p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости до |
| говоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, |
| астиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да г |
| днога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број с |
| се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, к |
| рад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун с |
| му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча к |
| рош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на |
| сена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете |
| достојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дуж |
| а десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз |
| ним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за |
| колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваља |
| преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру |
| Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да |
| ше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим |
| несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече о |
| ајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога |
| ама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну с |
| свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестри |
| тешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенити |
| онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више |
| на, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколи |
| Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла |
| веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху |
| ="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пено |
| ни шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покрива |
| , ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, |
| ивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је ја |
| а тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упути |
| на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту јед |
| као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадив |
| ако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена |
| ли то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Е |
| пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишиц |
| ја је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заус |
| уђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варва |
| колико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваља |
| ебројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху оба |
| аша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче |
| стима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и |
| већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" / |
| е земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — - |
| беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе |
| и за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за |
| он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потер |
| сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници виш |
| дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их ј |
| на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је П |
| хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобр |
| } И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> < |
| село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају р |
| зима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад |
| е у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карб |
| а знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову зв |
| нице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад прв |
| и нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од |
| енаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што мног |
| е вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којо |
| „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми |
| /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја |
| е тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, д |
| ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} П |
| м језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим ли |
| пште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се м |
| на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш с |
| ош витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најда |
| дбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким р |
| пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витк |
| е до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој С |
| шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и н |
| — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као |
| виши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девој |
| овека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно |
| .{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само |
| </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} |
| знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног са |
| па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После з |
| ких лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — |
| дена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S |
| Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се м |
| д 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али |
| нитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на с |
| нама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било |
| државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друш |
| њи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упу |
| Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Л |
| , сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста ни |
| и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, |
| а сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи ст |
| е ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" |
| пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очев |
| ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти |
| 4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси |
| , и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда са |
| тна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у п |
| Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи с |
| срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше су |
| један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а |
| е као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не п |
| лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозо |
| p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књи |
| ем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи шт |
| са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових ско |
| note xml:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">» |
| би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању да |
| ном срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то ра |
| ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта |
| при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика |
| ше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардо |
| зеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама |
| ика и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, |
| онраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> О |
| штице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја.. |
| не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као д |
| питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаш |
| Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти г |
| ко потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине |
| јбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом ср |
| гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село |
| таву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним |
| е Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што ј |
| ма се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и не |
| е узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку о |
| иру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је с |
| !{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју пр |
| јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за кој |
| инистар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста и |
| се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има ј |
| гаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало |
| се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи свак |
| ег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је К |
| в анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило |
| ећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ло |
| о у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном |
| штајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад |
| ирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, в |
| еба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је к |
| но велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њи |
| се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер — |
| .{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело и |
| где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану сво |
| ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били |
| јаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори х |
| к на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаниц |
| зеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као с |
| ло да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску оград |
| ју из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>П |
| ине!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцл |
| вим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа п |
| подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ре |
| рими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} |
| дног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што к |
| ијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </b |
| огом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовск |
| а преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет |
| , добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли т |
| неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до в |
| > <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих |
| расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме |
| кују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, |
| калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се ј |
| причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако |
| за тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако |
| да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и |
| де сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до м |
| еда на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама. |
| да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у |
| — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни |
| бина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци дол |
| заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности при |
| ољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе и |
| а руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда |
| ка госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало |
| што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! — |
| мо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога |
| о нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загуше |
| дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је |
| ра али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако ве |
| другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати |
| } Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и р |
| не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чуд |
| За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски гр |
| сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она |
| асти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не |
| и овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме п |
| а књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда м |
| </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девој |
| нство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>. |
| мци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} |
| ите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, |
| ш овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, д |
| reign xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{ |
| а што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих с |
| намења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљи |
| а — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа |
| роугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе ст |
| ли да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у |
| који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорење |
| доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пиј |
| па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="c |
| 4 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду |
| S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, и |
| да?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију света |
| е сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет па |
| еним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се у |
| , али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно к |
| .{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора |
| е ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „ч |
| ош по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{ |
| има је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у мно |
| племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепо |
| пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи ни |
| чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што |
| што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 фо |
| игде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене то |
| великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад вит |
| раматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне не |
| .{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беш |
| је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи |
| од било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и |
| } Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута |
| руди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и |
| док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе |
| нити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, |
| ба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> |
| а је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста |
| који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лу |
| њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска |
| ом великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по цел |
| борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добиј |
| да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледа |
| шнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао |
| ане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароб |
| имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ |
| p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} |
| паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа сво |
| је које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако паз |
| био а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи! |
| није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној нов |
| ="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> |
| нрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у |
| ремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред н |
| , диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу |
| чепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издад |
| е, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што с |
| ако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар |
| жећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуд |
| говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с |
| а за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да |
| има, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано н |
| мо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету |
| превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране ша |
| д?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да б |
| инем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требал |
| , јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника |
| у Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да |
| ти витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишче |
| —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долази |
| еху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху |
| е громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.< |
| ци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо п |
| тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућ |
| љиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, свак |
| гадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зо |
| ђу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зени |
| беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно |
| окривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће у |
| се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше ва |
| драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блиста |
| са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно |
| кну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који б |
| кле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао |
| Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китн |
| мљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој |
| седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не п |
| е сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први п |
| ну и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза |
| м они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би ње |
| дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!.. |
| рне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемз |
| шкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стр |
| сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила |
| ир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до н |
| све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је до |
| ри несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се расп |
| и немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечен |
| /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двој |
| аказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! |
| рагих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов им |
| ати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца, |
| о издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} |
| воме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетит |
| збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Кон |
| естита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може. |
| кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са це |
| панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматиц |
| вака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од кол |
| ики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језер |
| а све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“. |
| вратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и |
| говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион го |
| не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, са |
| допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички |
| ло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја |
| денке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прв |
| лико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом |
| нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем и |
| } А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} |
| њу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа |
| се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло старод |
| лацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} К |
| } Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је н |
| ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знал |
| са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зо |
| сет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свак |
| властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div t |
| е (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да |
| бито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје вре |
| у ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим |
| ошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и велика |
| пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опру |
| —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао б |
| ао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у дл |
| од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он |
| н само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, бац |
| ас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати шт |
| Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну |
| пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у к |
| конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости |
| вачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — < |
| јевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас ј |
| сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица ал |
| устињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли |
| наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу он |
| колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима исп |
| као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{ |
| тъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" |
| и ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашин |
| te xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам о |
| ше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслуже |
| тела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки |
| аром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, из |
| роз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S |
| једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бист |
| добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога де |
| им поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до |
| етка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале см |
| девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест |
| га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гле |
| ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то |
| а!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p |
| ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање |
| и колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркав |
| имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају |
| иње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — д |
| pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њ |
| угу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета п |
| за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздрави |
| не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</ |
| зно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске мона |
| све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари вој |
| лаву младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпо |
| тнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад м |
| се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ј |
| нда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, |
| своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгар |
| {S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се |
| олд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— |
| авао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, |
| е тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и парко |
| пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том ш |
| а да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори |
| оји ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака |
| ок сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из не |
| а видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> |
| не малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господст |
| замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} |
| о смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо че |
| страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га мо |
| нцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вр |
| ати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, |
| стирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него |
| и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А |
| тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </ |
| Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ ме |
| /p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— |
| а од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Х |
| ин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће |
| у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да уда |
| језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} По |
| м, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} |
| а, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред веч |
| това који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој зе |
| победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да поб |
| ивам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хер |
| пиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од ле |
| гарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год в |
| никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгард |
| и ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од |
| тале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био |
| Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак |
| ти станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелра |
| слетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као |
| у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода кој |
| ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са сво |
| ер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође |
| а што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са тв |
| Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и дан |
| кс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна гос |
| а, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света |
| јанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је |
| дицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити ар |
| лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако |
| поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка |
| калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти |
| динство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари |
| ма својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а |
| и каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!.. |
| цу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прику |
| ашна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очи |
| нахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрн |
| брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још то |
| љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Хим |
| а је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гму |
| морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенаус |
| и старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непоми |
| еводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign |
| /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли |
| у у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто |
| требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне |
| овори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руко |
| мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, |
| а сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозн |
| азговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно друг |
| а њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом |
| знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена |
| дицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ |
| густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину |
| осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да она |
| — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говор |
| коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беш |
| бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким ки |
| ху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатл |
| а хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, |
| аца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки с |
| ише, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући |
| кну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па |
| годне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по |
| на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шт |
| } Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудга |
| толик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и с |
| му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који |
| о и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прси |
| е такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Л |
| цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори |
| {S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро по |
| о преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад какв |
| ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак у |
| на гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или |
| увио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ |
| ине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима |
| ала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се он |
| на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни |
| ати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали бур |
| , зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако |
| половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, к |
| после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између дес |
| скаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни |
| девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошт |
| твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за тв |
| све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго |
| ког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како ј |
| оф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све он |
| 89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, |
| На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што |
| какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине |
| це, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, нег |
| отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатл |
| ка, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази пла |
| нински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није |
| — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом пав |
| а густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним пром |
| ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса |
| т ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p> |
| јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слуша |
| пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се |
| се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто |
| да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! — |
| на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језер |
| тионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на |
| е заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обав |
| итав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, а |
| грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А ко |
| љицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!... |
| же.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, н |
| све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чам |
| а који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га сил |
| смислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут д |
| ља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу. |
| тву.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку |
| овату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на груди |
| омично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји |
| поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је ј |
| а још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико и |
| причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, |
| из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз так |
| е извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вр |
| ске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по |
| а с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и до |
| анствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко |
| тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад |
| побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви. |
| ња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло |
| ш био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и ј |
| ика.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштит |
| оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину |
| у Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безг |
| > <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} |
| ву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb |
| отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је сам |
| м, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а |
| , Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз н |
| епи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за п |
| лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном |
| у грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми |
| да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и т |
| неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љу |
| то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборав |
| А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су |
| х лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде |
| ачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p |
| ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који |
| м трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип ли |
| S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако у |
| твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти |
| своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и |
| би већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} |
| ухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лои |
| а она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета |
| уху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесни |
| аног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао ко |
| ехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је |
| да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и |
| стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је |
| <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај |
| еше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и се |
| савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, п |
| регледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико ч |
| о име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим д |
| мати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p> |
| ентима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше м |
| Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, до |
| ка из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку н |
| едина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где п |
| .</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем с |
| /p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио с |
| да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је |
| ти какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> |
| нако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше |
| врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборав |
| У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али |
| брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Ко |
| долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети |
| стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико |
| е језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али |
| ни девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви ри |
| и сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Ми |
| кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све з |
| ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носил |
| ну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, |
| рна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак с |
| S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb |
| и плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Ка |
| ини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац п |
| гу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је по |
| међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде о |
| Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их |
| саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш р |
| одно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера |
| дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође не |
| г поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из окол |
| м се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастич |
| Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и |
| њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раста |
| м једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена го |
| е три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани |
| ица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које јо |
| чао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде |
| е сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце св |
| нд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих |
| је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арк |
| вши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам |
| да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку |
| ики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколик |
| Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је |
| а прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и |
| обро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стре |
| м, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један |
| ад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба |
| анцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отока |
| кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на |
| једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том см |
| ервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описив |
| нда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикота |
| казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, п |
| рјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао |
| ога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, |
| отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} |
| еговим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођ |
| он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с |
| "32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те |
| на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задат |
| м се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опе |
| ио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Ме |
| једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака и |
| , устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на стр |
| а по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се |
| беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не х |
| еру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада о |
| адило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић |
| и низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих ко |
| тао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштил |
| но пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове о |
| едног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубљ |
| ог царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо |
| лији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињ |
| ти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду з |
| с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и поби |
| подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше |
| ари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одма |
| мање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не сам |
| ом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даљ |
| и људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију ра |
| Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па т |
| е на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалек |
| ромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и |
| одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету ку |
| 3" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не |
| и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стад |
| епо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у |
| мршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрве |
| а се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега ко |
| е. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник мора |
| ездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и оста |
| <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, вазду |
| су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> |
| тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили ром |
| ко намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не |
| их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро |
| олике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их |
| умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> < |
| ирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро то |
| знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у |
| да сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та |
| ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се та |
| е месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! |
| пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним шт |
| за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господ |
| а у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је вид |
| а, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} |
| апут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панта |
| оста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бој |
| па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо п |
| ана, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре |
| аиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} |
| егово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} |
| ју први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang= |
| линског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А |
| заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула п |
| у сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и де |
| ам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, |
| и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих |
| ирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баш |
| други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетв |
| е где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а |
| це докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дат |
| двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здрав |
| богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пут |
| рам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после |
| гли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p |
| каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег |
| гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред о |
| xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и |
| о у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На т |
| длога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше прот |
| е се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Не |
| адану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — пом |
| ај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ај |
| рци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кр |
| као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно са |
| трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би сво |
| м ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру |
| са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да прича |
| - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем |
| чух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто |
| на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш п |
| даш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи |
| рце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у теш |
| си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, је |
| е буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чу |
| кво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} |
| падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S |
| а — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца |
| <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако бил |
| а? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>В |
| да! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, |
| Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи |
| могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе н |
| ам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{ |
| — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стоје |
| ропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мен |
| и местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храбр |
| {S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те ми |
| {S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{ |
| је, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој |
| спођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је |
| појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без р |
| Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да иде |
| ваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и ср |
| не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>ан |
| божна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти |
| ори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштује |
| ли жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, |
| вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секундант |
| а одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом граци |
| ажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога век |
| ноге варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гм |
| ну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да |
| <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш пока |
| о другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако б |
| осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица |
| ет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње ко |
| у, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оруж |
| ј живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су т |
| а прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накарад |
| дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколи |
| Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Неб |
| е усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене |
| p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје |
| не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје пород |
| ладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </ |
| тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре н |
| опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја т |
| p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав |
| требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађо |
| то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ниш |
| и сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу |
| ва врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, |
| си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се т |
| а до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју |
| .{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови при |
| е да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето |
| Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - |
| одине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволиш |
| егујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда мило |
| буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати неверни |
| поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— |
| ј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница пр |
| мних таласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видел |
| че, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу м |
| Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите |
| ак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледат |
| а половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али |
| Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти мом |
| еше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо исп |
| <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам |
| бави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би на |
| д испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и |
| ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком распо |
| ер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио |
| ја држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, |
| н.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам |
| а ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за |
| p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л |
| молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад |
| <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи |
| } Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за тво |
| ти?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми |
| е највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео |
| омоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} |
| могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и саврше |
| ја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да |
| дом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи. |
| ећ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> < |
| но море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, м |
| надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вам |
| ива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервија |
| вом својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењим |
| гаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда |
| о — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју же |
| да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу зн |
| S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом с |
| ринска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да |
| нтихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љуба |
| агом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад |
| олеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{ |
| по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било мог |
| ажити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да уби |
| сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још |
| ...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу |
| н не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима |
| . то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам |
| стна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја |
| ш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који |
| /p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измеш |
| ешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо ски |
| сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друшт |
| -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не зна |
| ки сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна |
| баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез |
| од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и |
| ет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја |
| бећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац н |
| вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовле |
| тила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио |
| госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима. |
| дар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на мла |
| сти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неко |
| — Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml |
| је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> да |
| тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!... |
| Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо с |
| карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколик |
| а га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени |
| а тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на ов |
| ислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или деве |
| сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на |
| у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у ш |
| ио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао |
| вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и |
| е пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г |
| у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, |
| омицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На |
| ци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу |
| ила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше |
| баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је н |
| је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас у |
| ету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, св |
| не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено вед |
| оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже п |
| дгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница |
| за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} |
| .{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица |
| Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен |
| започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је |
| емни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом |
| ... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па |
| Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад |
| , и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p |
| 7" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да |
| м</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различ |
| .</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако |
| о лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве |
| надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмун |
| иче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и |
| идети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треб |
| :</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви |
| лиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кро |
| каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и пра |
| во шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, св |
| е љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се при |
| ју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепар |
| екрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа веш |
| ци.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два г |
| о поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколи |
| Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерен |
| да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћ |
| Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или ст |
| да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! |
| та.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја су |
| д куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награ |
| оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај н |
| онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекакв |
| ер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на |
| игли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поуздани |
| а неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерко |
| се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом |
| дне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном ра |
| поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретн |
| p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину как |
| сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све жи |
| ер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово таја |
| одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах д |
| вим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n=" |
| ати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац де |
| м како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве роман |
| S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважниј |
| } Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храбр |
| а као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени ч |
| анчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху д |
| а, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, е |
| акве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од |
| оши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са |
| та народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. < |
| ној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стај |
| е и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајз |
| чинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија |
| лашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурн |
| , шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се св |
| номе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? |
| ити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" |
| е чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{ |
| сла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да |
| дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће дан |
| их и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку |
| плео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што |
| <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак |
| чете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} |
| лирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунда |
| обици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим р |
| његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гр |
| стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем н |
| а.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила |
| <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноли |
| тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови п |
| плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се и |
| ма, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много наки |
| да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, |
| је да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи им |
| ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па |
| ка где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати п |
| ...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог |
| и, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} |
| едам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, м |
| дала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме к |
| емљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у |
| ије видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљад |
| трана високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак |
| ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у нару |
| ви намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напреза |
| арда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господар |
| о блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио |
| здања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се доче |
| да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, а |
| сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна го |
| ..{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда пад |
| нију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву б |
| Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да |
| гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p |
| е испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стоти |
| саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курт |
| е изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и |
| ком љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих б |
| д толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и |
| се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештау |
| /p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди |
| чким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, |
| е на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве |
| ак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, |
| чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> < |
| је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... б |
| Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини и |
| бро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и |
| њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће м |
| срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штито |
| и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па |
| као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже |
| је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда |
| аптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то |
| својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на једа |
| обу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговара |
| лаву.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај дра |
| рча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не прин |
| смо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта |
| те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда по |
| ла са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо |
| а госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, |
| не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице.. |
| о је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 |
| о с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па |
| па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који ј |
| мен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемз |
| и један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај |
| а би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна де |
| крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све |
| та, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту ле |
| одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер |
| мало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за л |
| глади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p |
| екам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два саха |
| да обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну гла |
| — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је с |
| главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја |
| то говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у г |
| реклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу |
| е онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракну |
| јаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден |
| S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама им |
| ћном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прек |
| о Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше |
| ло.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одгов |
| ој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја |
| његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој по |
| отурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; |
| е науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, т |
| ункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе |
| стина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, |
| ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безб |
| , него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а ге |
| ло жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, м |
| , онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те |
| >заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони нес |
| рт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још |
| е ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње |
| ам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од посл |
| ког зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намас |
| једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб |
| ан коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао |
| што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то |
| {S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво д |
| ако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати кол |
| пет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог мило |
| ре? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хи |
| јно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом |
| му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње т |
| х не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она кри |
| — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> |
| ад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и он |
| Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у |
| стрву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму |
| е узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно кра |
| ића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он ниј |
| ’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака |
| уцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурну |
| ang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачк |
| са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа |
| је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво п |
| омаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља |
| је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он |
| није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру о |
| о своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки му |
| и што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>!</p> <p>— |
| замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој доб |
| добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ |
| ица ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кра |
| подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они ч |
| свесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, |
| и испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све |
| ноћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене бас |
| беђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник |
| нуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто |
| племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју једини |
| е још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити н |
| А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} |
| ажнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратолом |
| иди се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у д |
| му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{ |
| рафији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једн |
| а момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако |
| а личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерад |
| упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде |
| родице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда |
| мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља д |
| дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} |
| м ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви |
| Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сј |
| , држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два |
| ћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мор |
| а дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> |
| и.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На |
| дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом |
| који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна с |
| тах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја удари |
| тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав |
| дену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже |
| лаги?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p |
| ко приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су |
| визе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите |
| их се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} |
| познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском |
| ету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, |
| Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечиј |
| ече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже. |
| г зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда п |
| и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поста |
| есрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врл |
| гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и |
| абити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима |
| .{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му каза |
| е била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво бо |
| менима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, ју |
| > <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице |
| и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопаж |
| с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра ну |
| само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак н |
| грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му с |
| е крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене |
| за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљи |
| вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа |
| и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од се |
| ји зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> |
| — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина |
| и, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просип |
| вника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да |
| каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{ |
| м с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добр |
| а.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путн |
| астирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим |
| испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца |
| b n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чег |
| осиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито до |
| у, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по |
| збашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земља |
| стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да ј |
| се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је |
| одну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као му |
| — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варош |
| мо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено |
| смо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито |
| нај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих |
| гањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на п |
| е Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Л |
| . није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Н |
| ојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубиво |
| ни гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разг |
| и живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј |
| ст година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним |
| Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што |
| о ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зениц |
| е на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необич |
| као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост в |
| мундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас с |
| мљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта св |
| — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што |
| {S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава |
| м ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> < |
| и сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровн |
| другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањс |
| раункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{ |
| ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити бр |
| еним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном вели |
| е свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком |
| оте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, гд |
| едно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређа |
| иво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе |
| замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт |
| јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него |
| ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање к |
| м врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, на |
| је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на п |
| да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, |
| али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала |
| о код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, про |
| ти да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао |
| о и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна |
| пушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и |
| огла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да т |
| цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све шт |
| ти благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могл |
| дно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастир |
| чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из |
| која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену |
| аповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... |
| ок је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби |
| руго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога |
| чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те на |
| мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако мног |
| е месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтми |
| оворе: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стран |
| ваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледат |
| игнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах |
| ако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледниј |
| склици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његов |
| грли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово м |
| вљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида нама |
| е сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неуми |
| ше и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небеск |
| то слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима сво |
| p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да про |
| а њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене оч |
| д појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или |
| лно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа |
| е пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсе |
| ојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле |
| миљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њо |
| питкивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били |
| си богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>От |
| ри руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муни |
| несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив |
| е кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако ј |
| странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она |
| је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио |
| га, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, |
| ећине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско досто |
| м, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а |
| љало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под |
| витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро |
| /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад. |
| нушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да |
| /p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту |
| да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да |
| год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних |
| p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни ви |
| ао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега п |
| шег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора |
| >Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по проп |
| мртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут |
| рачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажн |
| би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, |
| давно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у д |
| зни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала с |
| одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души јо |
| м топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој з |
| шка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе п |
| исак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше |
| Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче |
| о да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је в |
| p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе |
| е ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херо |
| о је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, ка |
| у неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође |
| свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другом |
| ра? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и прија |
| наду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, к |
| {S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто шт |
| ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толи |
| оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока ра |
| — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још |
| у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмисле |
| >Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао |
| о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је |
| лесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње прези |
| арије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи |
| ио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али |
| ико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година. |
| славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да |
| т, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше |
| а је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости њег |
| т од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала |
| ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без |
| тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудњ |
| искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су н |
| штено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — |
| човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрес |
| езера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих бр |
| жавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се т |
| текли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас го |
| едаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спрем |
| д изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену пр |
| еше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала м |
| ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цур |
| заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} К |
| људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да оп |
| питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како |
| веда са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешк |
| хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет |
| тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале је |
| између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га п |
| осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па с |
| љно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да ј |
| пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што ј |
| гу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен |
| ао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас |
| ању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл б |
| не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође ко |
| <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гро |
| i>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у к |
| им зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искр |
| краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче! |
| на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.< |
| сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се р |
| ж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у |
| ици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с |
| ј памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши т |
| це, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали глав |
| онрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и њего |
| мо за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух |
| </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам |
| су радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један с |
| стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зе |
| света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били та |
| у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап уч |
| ар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сут |
| } Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрвето |
| и Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело о |
| и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, |
| жавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није мог |
| ус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим |
| прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на |
| у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут |
| страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо воз |
| прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожа |
| опора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и преврта |
| ог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у р |
| имицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} |
| земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ ј |
| а језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи |
| адница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на |
| зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... |
| сле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, |
| тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, |
| а вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно за |
| мо пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у |
| седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу н |
| Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентр |
| још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Јо |
| с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак |
| д његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћ |
| а мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на сваком |
| очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на |
| ри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како |
| јном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби х |
| Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, п |
| бе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосн |
| и.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да |
| — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провес |
| едаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао |
| ла да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђе |
| и.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим |
| етле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у кор |
| атко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога трен |
| је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази |
| брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примица |
| истајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у на |
| ра изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружј |
| p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испо |
| ише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намест |
| одине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са м |
| а млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах б |
| тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва м |
| ли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мо |
| наге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју с |
| а, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара |
| тара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поноси |
| о да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му ј |
| му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом |
| оре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зн |
| <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цр |
| ће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Ку |
| на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће |
| ити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докл |
| на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу |
| како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан п |
| је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и |
| стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем |
| адрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље |
| она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи |
| ио.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе |
| илу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљ |
| аквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хт |
| дл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му |
| јка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и ње |
| леда оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварско |
| ти за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој пош |
| ајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала. |
| гарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лаб |
| аћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заус |
| ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж |
| ли да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим |
| рила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својо |
| „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би |
| когла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном талас |
| би, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{ |
| е неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је г |
| ати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као |
| м поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан ду |
| дања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још јед |
| гов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... |
| да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онем |
| ћ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају на |
| турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па |
| тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? — |
| маже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој зем |
| ац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да |
| зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на т |
| ху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињс |
| у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из |
| ман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир у |
| на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи |
| лагоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена |
| тице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , |
| ачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог и |
| "7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у н |
| } Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S |
| ко се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што |
| , него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећ |
| ори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми |
| мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што см |
| туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не |
| се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с |
| да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење |
| орећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бу |
| е лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим бит |
| официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том |
| свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим зв |
| >Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из |
| д и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати пре |
| гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан о |
| с настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што |
| ту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и с |
| беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p |
| рима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва трој |
| да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ва |
| о чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p |
| озорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пуст |
| ј калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре уве |
| ао да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила |
| ог прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углав |
| од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измуч |
| коле, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —< |
| ећ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет м |
| ричаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу ша |
| и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у |
| Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је гре |
| о да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем с |
| које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице |
| S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао н |
| ле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси л |
| амастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строг |
| е рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang=" |
| ти по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло |
| апућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни |
| радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви д |
| о.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као < |
| ј земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчић |
| е свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и та |
| ветлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке |
| т ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима |
| кажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене д |
| , Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио опи |
| , ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ће |
| епо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући р |
| дам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге |
| леда од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми ј |
| цвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца сла |
| туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не |
| ти један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не поми |
| pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се пр |
| о машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, бла |
| ише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој побед |
| — Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва |
| кад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да ра |
| че отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који |
| овања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако |
| будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштен |
| ваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али |
| то.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss< |
| есног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, |
| она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости |
| бе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манасти |
| Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што |
| показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах ос |
| ..{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стаб |
| дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да |
| рави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само ј |
| оће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</ |
| шком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и ос |
| .{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до |
| га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби |
| дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о раз |
| е пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на |
| S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и пад |
| метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{ |
| кар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које |
| стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врући |
| до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе |
| бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он |
| зера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и сам |
| ати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па |
| да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике |
| бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксал |
| уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпо |
| ања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто разм |
| им другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ п |
| јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је та |
| кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким |
| осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши о |
| — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био |
| ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" |
| и подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки п |
| ијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну |
| у сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли |
| ивају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усуд |
| агоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало |
| дла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнаст |
| .{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој див |
| оше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређ |
| и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза ре |
| ни купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене |
| је и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу |
| у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до наше |
| е ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацим |
| на лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несре |
| ом — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грех |
| прости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескач |
| која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види |
| кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и пр |
| </p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као |
| емо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље |
| ку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи прав |
| мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда по |
| небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та на |
| велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срд |
| на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру к |
| избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари н |
| ријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар |
| ике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменит |
| ов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога го |
| тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око сво |
| че којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година прету |
| ло дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, |
| } Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> |
| адовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; |
| злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка н |
| душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је |
| особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију |
| ротиву таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спас |
| уде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаг |
| S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно вес |
| на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то дога |
| ћ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја ми |
| је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први |
| гађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, |
| аки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се т |
| {S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у |
| о је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто р |
| едним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са с |
| } Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и |
| /p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте |
| Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти |
| ју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</ |
| хао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он ј |
| о му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео ј |
| да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи та |
| сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом. |
| уке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. |
| сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као |
| ени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом п |
| /p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капи |
| а лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази |
| </p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па |
| . није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде с |
| рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Ва |
| ег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите |
| S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни би |
| амастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... |
| беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састана |
| но маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до к |
| шу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли |
| шити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломље |
| штрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дах |
| или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелази |
| је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај |
| си?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон нап |
| а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који ј |
| манског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваља |
| овор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. гро |
| почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јед |
| ј игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Са |
| овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечк |
| ане побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развр |
| на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и кр |
| оји се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад |
| То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, |
| х тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, кој |
| и, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а дев |
| ође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — < |
| уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа сам |
| е са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. п |
| казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, |
| она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није це |
| граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра |
| па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један са |
| је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско с |
| још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а друг |
| , оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, је |
| језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и |
| обито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па |
| /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме су |
| це штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљају |
| , а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигн |
| удгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им с |
| але, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно и |
| спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим |
| шљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако |
| ћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да заг |
| јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху |
| елом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад ј |
| о као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учи |
| је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земља |
| ти кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џи |
| ме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети в |
| нда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских |
| брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да |
| </p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука |
| иди да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидл |
| а један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, |
| вој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, гал |
| ечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало |
| о је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она п |
| за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — |
| за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том закл |
| ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што |
| ца непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао |
| ли да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих довед |
| с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити |
| ка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ прос |
| ла.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </ |
| е победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у |
| свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци д |
| имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што |
| — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога нов |
| о је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, |
| с судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу т |
| нда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобра |
| ља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена |
| ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за |
| , па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је ис |
| ут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног висок |
| мо језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер |
| дању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под какв |
| риду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав |
| како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду |
| акву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало н |
| на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло |
| >Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар |
| м штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" |
| и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом. |
| и у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба |
| на.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грање |
| вца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после т |
| p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромн |
| али.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у |
| о сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „па |
| оњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у |
| од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до тр |
| се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су пут |
| гуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами |
| у.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу пр |
| амо још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он |
| био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и |
| у тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сази |
| а га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица п |
| стир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим |
| ло се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите ц |
| е, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо |
| едне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа к |
| кав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на |
| е остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с друго |
| то јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њег |
| едан пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја |
| е виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</ |
| е и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па |
| ј срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само |
| </p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену н |
| било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногам |
| сто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да |
| и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још |
| тар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а т |
| а то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и тр |
| је далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите |
| ога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које м |
| му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лои |
| ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напева |
| моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> |
| и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница п |
| ају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме б |
| ој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непри |
| А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевн |
| e Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, у |
| врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. б |
| а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију стра |
| ратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја |
| за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој |
| икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних з |
| ста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош |
| разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи н |
| че он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим |
| децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Шт |
| где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћ |
| ћано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) |
| оме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Прокл |
| сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које сп |
| на биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, к |
| уке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о ко |
| о јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам |
| } Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело |
| у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} От |
| онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте |
| епријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херо |
| орате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, кал |
| лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, шт |
| Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну ниј |
| ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија |
| поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога |
| боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је |
| раби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом |
| зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као |
| ења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде |
| дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би |
| тале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </ |
| ћи творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена н |
| кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“ |
| сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, поста |
| ео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то с |
| Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причало |
| станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задир |
| ма....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је в |
| фер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско ру |
| ома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутр |
| ад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе |
| беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се к |
| езеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки и |
| ичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешест |
| .{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто |
| их прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, са |
| алзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао ј |
| о је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза |
| паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S |
| о! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срц |
| у па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с |
| ко силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на |
| на, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге з |
| га, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што |
| погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, мла |
| угара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> |
| даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф |
| око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чама |
| аде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши ј |
| да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на св |
| им таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичк |
| оз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима о |
| еко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S |
| ти и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти н |
| е народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и пе |
| ца на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни |
| ијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађ |
| бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхт |
| ране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му са |
| по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо |
| у, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А с |
| , али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске |
| Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p |
| ="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасен |
| о о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме св |
| врамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави н |
| небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак |
| заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан |
| твени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није мога |
| опе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати |
| вету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га |
| з главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради го |
| прости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрост |
| бу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда |
| ди какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, |
| а које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње |
| Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже |
| ј је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен |
| дно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није кој |
| м да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке |
| reud !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје |
| талим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прв |
| рт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио |
| естима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали њ |
| ило је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору |
| пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и |
| свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео ка |
| de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. |
| а налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, |
| ети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њи |
| весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши |
| ући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S |
| осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при |
| и коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од |
| тезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и сво |
| ко им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала |
| е ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу |
| де <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна вољ |
| и парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у |
| пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој |
| а мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, |
| аде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, с |
| ишта, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, ч |
| о лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једа |
| и ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а он |
| p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасн |
| на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу |
| стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Lieb’bestätt |
| се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са |
| па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом |
| што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходник |
| да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада |
| к се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити |
| не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брег |
| „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с ј |
| и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема оп |
| стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву сна |
| нда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице позна |
| кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва бе |
| јанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосн |
| укала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће б |
| але гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега по |
| кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу п |
| као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било |
| војом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти ла |
| носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S |
| мљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр вид |
| и.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и |
| о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у п |
| вима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p> |
| и постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дан |
| ошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача моли |
| е чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је о |
| ад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, |
| о смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији ч |
| е свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у |
| и калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно за |
| држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека с |
| се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десно |
| што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мириса |
| уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још м |
| ер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћ |
| у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de |
| агрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> |
| стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на |
| е као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко при |
| рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским |
| часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју ве |
| Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и |
| на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ |
| е брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове сне |
| ога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно |
| о другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи |
| мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомил |
| ог камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у |
| е две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само п |
| него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље в |
| /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би |
| еравима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше |
| ице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале |
| силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p |
| намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не об |
| на на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких |
| реће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насу |
| непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и |
| /p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна |
| двојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пр |
| т, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} |
| га света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језер |
| ути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му ј |
| ђа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у |
| ладе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (оног |
| што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке |
| oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="de">Је schöner das Gläut,</foreign> </l> <l> <foreign xml:l |
| х безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, |
| /p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Је höher der Turm,</foreign> </l> <l> <foreign xml:lang |
| грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</ |
| Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица |
| мао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места разд |
| на разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у д |
| х раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади |
| на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици |
| брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— К |
| , не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону |
| дашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жен |
| претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада |
| ратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p> |
| сницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њен |
| а, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али |
| После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им |
| а како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко и |
| није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у п |
| од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог опш |
| се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно |
| Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како ве |
| ркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља |
| , а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магл |
| х“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има св |
| се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да от |
| арда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њи |
| једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда |
| ргаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, |
| кама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> < |
| о.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему |
| у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он о |
| у, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и ње |
| ни!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону |
| грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n= |
| еро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл |
| ше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само От |
| и како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— С |
| о задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано в |
| ло у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И |
| <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витк |
| > <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ј |
| здави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф о |
| е би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, п |
| дгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намасти |
| аље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за ма |
| је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагон |
| ала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точко |
| чи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се т |
| иди те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна |
| е мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из њ |
| > <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> |
| и како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у дру |
| н кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се на |
| у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира в |
| својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, под |
| или с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви докт |
| а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у н |
| е ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштн |
| посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте |
| својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити |
| што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са ц |
| грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо |
| ма, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Ме |
| м на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Прио |
| х госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше гд |
| воје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на ка |
| 113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам ка |
| стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Вел |
| ости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах |
| м га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је з |
| буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи |
| p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњ |
| језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соне |
| ењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно |
| Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним |
| ше бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале де |
| pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p |
| људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадо |
| ава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вар |
| n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Е |
| е споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером |
| хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојиц |
| а су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у жив |
| е да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту |
| играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако. |
| е пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати |
| колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, гов |
| о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, |
| ђу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? |
| оспође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} С |
| ао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на п |
| ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас |
| зарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то б |
| он?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све |
| вачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здр |
| опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад |
| здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. |
| вима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нам |
| ије...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологл |
| ента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпођ |
| аше кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на ч |
| радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде п |
| и се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом |
| сија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе њ |
| у који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до са |
| добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p |
| сима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n=" |
| а је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда тр |
| ко се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па пор |
| зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу с |
| S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред с |
| ао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у |
| оласти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо |
| празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста |
| било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што д |
| дла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио св |
| окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе |
| >— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање с |
| остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Ло |
| да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не с |
| безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посма |
| епоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођиц |
| а то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је |
| и главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страх |
| то је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} |
| Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад та |
| в глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно |
| спознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, |
| урирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Ов |
| тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види |
| набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао |
| подин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једни |
| нпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штит |
| би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— |
| коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче бож |
| тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! — |
| мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? |
| жати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздо |
| у којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутак |
| о срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу |
| ра ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чу |
| турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у |
| бедитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној зем |
| ро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице кој |
| прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> |
| које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да ниј |
| калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, |
| тела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" / |
| не су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо мој |
| во.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца |
| е најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах |
| у беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи б |
| исму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена |
| јеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред |
| није, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагом |
| сподара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стран |
| ош плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве |
| лаве, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено д |
| дох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је св |
| ко на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала |
| дао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како |
| це, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико |
| ну.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално ра |
| ваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји |
| чким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не |
| ање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породиц |
| шао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од он |
| арду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижа |
| има, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа скл |
| а светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој пева |
| и дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, с |
| чу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била |
| безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој |
| токар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви |
| на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгард |
| немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство |
| тва у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и интересу прав |
| S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Мендел |
| онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> |
| ик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегињ |
| и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца.. |
| о да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, |
| ђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док |
| у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе |
| ом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која ј |
| ко света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном пове |
| међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом |
| ори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година |
| им, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљ |
| х Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност ти |
| силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, |
| иташе мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на |
| едној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих м |
| светљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако |
| тају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново |
| јање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} |
| ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре кал |
| ита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљ |
| .</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од |
| е ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јур |
| ази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветро |
| најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или д |
| егнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу |
| што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све шт |
| да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које п |
| д свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо |
| Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда т |
| чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци су |
| ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад ово |
| е сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи |
| {S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <h |
| "> schlimm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесн |
| се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као к |
| чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и узда |
| више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов т |
| но погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко |
| ћу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се зајед |
| му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још с |
| и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам ника |
| е то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног за |
| ко се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у је |
| орке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном |
| а чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудн |
| ставити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и п |
| лати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недог |
| на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један чов |
| пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није |
| а чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне |
| настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости су |
| једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три стол |
| шта није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника |
| па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и не |
| т... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> < |
| вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хт |
| ило могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са св |
| је ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и |
| Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је с |
| чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудга |
| еде звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири |
| вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ |
| најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дуб |
| Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла бил |
| ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом док |
| бе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа н |
| све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује |
| зглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за |
| где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{ |
| ва штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} |
| е „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзе |
| ако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало д |
| иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све ст |
| тита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла о |
| онрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде |
| ег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало с |
| какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их |
| врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељс |
| идело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала |
| у, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које |
| сподара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек ш |
| ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да |
| де су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити |
| који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни хрис |
| и да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опш |
| кав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад |
| у једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — запо |
| ане? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је |
| гао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А |
| лице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми см |
| ког шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвор |
| ећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у |
| ако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљи |
| а се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је ц |
| ати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драг |
| а испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и је |
| и се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камен |
| аваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, ист |
| ом, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, |
| > дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из |
| језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што |
| снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбух |
| да у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, бра |
| ће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!.. |
| ске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но |
| Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично к |
| искочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако н |
| међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што |
| те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, у |
| ожију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Побе |
| а у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем т |
| ако је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа |
| е.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама |
| l:lang="de"> (Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштав |
| <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло |
| себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне з |
| ри своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље |
| начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом с |
| у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се пари |
| саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разбо |
| устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну стареш |
| о свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турн |
| еколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђош |
| прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси |
| е ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке р |
| о, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пре |
| Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом лич |
| ешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше б |
| тати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за ср |
| (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено мес |
| } Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, |
| i>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља доч |
| летку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљен |
| станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве вел |
| {S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громад |
| двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуб |
| мерена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се |
| оји је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину |
| ови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине |
| сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет |
| S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у сме |
| осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули |
| е.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прил |
| еро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <h |
| а жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гоми |
| ши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина |
| едрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па ви |
| даше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој |
| оји... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру |
| пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде мол |
| ао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко |
| бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да |
| ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки |
| е један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим |
| 2" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело јо |
| оми се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда строп |
| нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi |
| ign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, |
| какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим краје |
| чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојиц |
| та захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног рите |
| — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја с |
| мом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов па |
| не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у м |
| угу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а друг |
| ју два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} Н |
| отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с как |
| ћа у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се |
| трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако је |
| ен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах |
| ебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само та |
| нувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} |
| једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зид |
| то је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око |
| ма му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах |
| дина претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно искази |
| и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, кој |
| е Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица |
| поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрл |
| ом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним зак |
| > <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу |
| а до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год |
| вот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — |
| .{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајах |
| тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, с |
| кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да |
| биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи и |
| траха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију., |
| ра... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p> |
| на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S |
| ају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег м |
| гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — З |
| јица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече |
| ом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљк |
| у која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми |
| асима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је про |
| амо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпи |
| (Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједн |
| ква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци |
| ланине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n=" |
| аункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много п |
| мо климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод о |
| ију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога ре |
| на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег ауст |
| те ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се |
| он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из р |
| {S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на де |
| вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско јез |
| странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не |
| тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свет |
| е би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне |
| еђу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу с |
| оченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ог |
| олико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p |
| ни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавај |
| p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к неб |
| ну и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очим |
| ва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громо |
| горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тр |
| оја се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисм |
| е на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство |
| ода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је бил |
| тише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне |
| а се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погл |
| тајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад |
| драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај бе |
| много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од |
| дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карб |
| море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, |
| етлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и |
| њима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога |
| инкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре |
| длагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у стари |
| им срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп в |
| ого пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опаз |
| елике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање |
| а очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није ј |
| тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месече |
| о за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док г |
| првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, |
| кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју |
| в ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на оба |
| зера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно а |
| ла тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слат |
| ер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и |
| што их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне |
| и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко.. |
| ај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не пот |
| рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilder |
| силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно |
| м би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Сонен |
| уљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе |
| златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа к |
| ко чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим тала |
| орокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{ |
| у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо при |
| чи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут нама |
| ше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нес |
| езера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или |
| итерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — г |
| ни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистани |
| са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у |
| јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје |
| хвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашег |
| schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у в |
| амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти зна |
| м код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особи |
| ране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зелен |
| е, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не |
| е по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли к |
| видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно ј |
| која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и ви |
| ој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се |
| ом силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не от |
| ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне |
| че Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— |
| кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огро |
| <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“ |
| </div> </front> <body> <head>ГМУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> <pb n="1" |
| А</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖА |
| иљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се зем |
| аже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, н |
| гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно м |
| жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пуст |
| а дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном |
| а дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и а |
| се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само |
| и се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали п |
| на на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут |
| х код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога поток |
| Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестри |
| које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која |
| тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од |
| пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближ |
| ивачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим нена |
| ве, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на пов |
| алив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему |
| го нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао |
| ове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да н |
| гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у |
| ко брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се п |
| </p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера т |
| чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у нама |
| ио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{ |
| ао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљењ |
| иле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не |
| оји би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на је |
| замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у је |
| стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет |
| ју, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо |
| је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се |
| зима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенау |
| едном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, |
| у, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара сон |
| дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угле |
| зера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, |
| асића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у ј |
| ко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих уд |
| одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене план |
| непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих кри |
| пим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна |
| погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамц |
| коше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Луд |
| </p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад |
| ла Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре |
| е до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл |
| лцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хи |
| сину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) н |
| ју.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу |
| кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије |
| ким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> |
| Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треб |
| арера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пу |
| иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме л |
| своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на к |
| ија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пе |
| авши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та вел |
| Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав |
| са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи |
| читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и ко |
| за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног н |
| ар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечем |
| е пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућ |
| еху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n= |
| руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и |
| ена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда |
| казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој ре |
| витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигн |
| ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава све |
| ote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за |
| за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уш |
| стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је |
| едо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеш |
| нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело |
| авде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу |
| еш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Как |
| ундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново |
| најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави |
| опе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сети |
| вот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију |
| је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он изб |
| љало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најп |
| е се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми т |
| шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелоди |
| дне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро |
| чаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су ко |
| раз ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келне |
| у лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у |
| уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, вој |
| тумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући тв |
| спођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па пох |
| и ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуг |
| пет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не нач |
| околово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, суд |
| здробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он |
| е снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконог |
| ти девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који |
| о бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли |
| арајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлем |
| , у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растур |
| ској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и т |
| ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се |
| нице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <p |
| ида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а |
| стоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлага |
| за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство |
| на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у с |
| ј прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је ц |
| непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмун |
| да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чам |
| и да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће |
| у не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмет |
| не и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови |
| е боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки |
| драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није |
| века са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити ш |
| свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу |
| и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скор |
| о возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намаст |
| естрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турнир |
| ратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се |
| сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо так |
| о с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад о |
| е да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим вар |
| смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S |
| ажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пр |
| о размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— П |
| есам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге |
| ер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јерг |
| љу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и ве |
| његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места |
| да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољ |
| не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат |
| Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше н |
| ли он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких |
| ако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да ње |
| е са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али |
| тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам ил |
| ао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, |
| онети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти |
| ему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи пок |
| Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу |
| ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и ја |
| , витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и |
| карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мо |
| онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма |
| ко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се м |
| у стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетк |
| о, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" |
| е толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа |
| заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола с |
| > <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до |
| ровима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновс |
| и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда оча |
| да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за нек |
| ише никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Луд |
| твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срц |
| онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па при |
| благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори |
| у и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мисл |
| И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало |
| .{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у клан |
| ли нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој |
| тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао д |
| рилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе д |
| пет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траун |
| беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војв |
| агон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању |
| "6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће |
| ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, О |
| >Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Gr |
| к своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших де |
| се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко јез |
| о главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фех |
| лободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна |
| квом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ј |
| ошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на њ |
| пису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он |
| ену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било ј |
| том руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па а |
| , па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл |
| наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа |
| Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда |
| ј олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина г |
| боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и |
| има и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја св |
| т-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо |
| Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од о |
| велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући |
| , гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-М |
| са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, |
| нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на н |
| кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број |
| , него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирх |
| абастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не бу |
| .{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти с |
| оз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref |
| о палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо! |
| ако вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам сам |
| и верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао с |
| али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља з |
| псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њег |
| у, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад ус |
| а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме |
| <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толик |
| , ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карт |
| истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашт |
| родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, с |
| у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, са |
| оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом |
| је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— |
| "14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бо |
| д се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико |
| reign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>П |
| едну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с |
| онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако јед |
| нда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те сво |
| це, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p> |
| а Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху сво |
| , кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стад |
| стог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и и |
| на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач |
| и овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише |
| рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељи |
| а, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашч |
| чи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се жу |
| чинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да ј |
| доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како |
| пре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка |
| иверзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би бил |
| ћу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном |
| олазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с н |
| шко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да |
| олена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје |
| , и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, ве |
| сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> |
| пи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите как |
| рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза стр |
| е мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а н |
| јл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мица |
| да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од |
| глиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па ка |
| описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће |
| езање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки |
| гове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у ду |
| ред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се |
| мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно |
| здера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела |
| на стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страж |
| јући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разгова |
| дним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из неда |
| муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренут |
| коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га |
| е никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, д |
| евојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа к |
| д није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> |
| сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови к |
| много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред д |
| и је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто |
| како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није |
| срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај |
| га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху ру |
| траховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички |
| јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и по |
| Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S |
| ојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога |
| га сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на |
| и још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башт |
| е мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је ниј |
| лу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред оч |
| ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а |
| арда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нане |
| знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих са |
| кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличнос |
| он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог |
| рдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка мла |
| рда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свако |
| но као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо |
| ће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, |
| злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">B |
| амо неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дош |
| ог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шеш |
| јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове сурово |
| госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак п |
| ио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више ст |
| у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више ос |
| куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му он |
| чина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам буда |
| нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој |
| вет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, к |
| да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је |
| зиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је јед |
| е зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици ман |
| ога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четир |
| .{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, |
| з руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрн |
| е, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конр |
| <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде н |
| нчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку нап |
| и да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он |
| о слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је д |
| а не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренута |
| е упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треб |
| ott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љу |
| Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са ле |
| са удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и |
| раги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да |
| , али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p> |
| азе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез пр |
| свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке |
| тала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цел |
| но, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S |
| гачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мисл |
| Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твој |
| о ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или |
| весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом |
| Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим ј |
| отла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одра |
| вршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш т |
| е? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега поста |
| о је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле |
| једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним |
| ухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови к |
| или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на стра |
| ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи |
| ог стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њ |
| о људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и |
| чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревн |
| ољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове с |
| оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он сле |
| Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је |
| а не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији гл |
| и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе |
| у од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтив |
| јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам тре |
| е видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се |
| ај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде вр |
| грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни неб |
| арвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес |
| више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од нек |
| ље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоид |
| се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио ш |
| па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> < |
| а се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један п |
| оме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, |
| умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет. |
| сну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и ј |
| шао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он |
| узбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних |
| ију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачн |
| одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му св |
| речасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на пра |
| } Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној |
| један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како |
| бијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам |
| е ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p> |
| исли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и |
| ом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш |
| ува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у пес |
| рнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама |
| — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом |
| је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару |
| световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији |
| ажи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и |
| с све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Ј |
| који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз |
| оје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче |
| га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач ко |
| да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као |
| подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављењ |
| лено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и |
| либе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се |
| под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње |
| з.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја |
| оста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не реч |
| удгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опро |
| ека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним |
| олеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и оста |
| ко је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од на |
| лабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њег |
| ојених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је |
| сној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезари |
| ако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} |
| лави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мал |
| — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не м |
| и дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гла |
| песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то њего |
| на свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Го |
| — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отп |
| ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу бож |
| сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — |
| } А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклемб |
| ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просе |
| зера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у о |
| ође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не |
| ах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве |
| ине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, |
| олики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стра |
| {S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али |
| него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књи |
| м? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу |
| ек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно прежи |
| у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „д |
| камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, |
| ћи се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Ст |
| n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази |
| оспођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу бе |
| ота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стар |
| јим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад |
| 106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l |
| 08" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ |
| н живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христ |
| емају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене м |
| наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко |
| мо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на |
| а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе сво |
| црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и |
| м у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.< |
| На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцау |
| ра, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмањ |
| се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним стол |
| је ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он н |
| ="de"> schlimm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске сло |
| ерења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, |
| љиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још о |
| ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витла |
| ркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучава |
| и она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, |
| в, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла с |
| му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни пит |
| им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво к |
| их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од об |
| и камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу |
| и држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим б |
| ов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После нек |
| од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је |
| оранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место с |
| о ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке |
| ако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него шт |
| ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ |
| у слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само к |
| алази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауен |
| жарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинск |
| песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико трен |
| обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само к |
| ног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву |
| е онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице по |
| ве кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва |
| гарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком туг |
| бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли рад |
| “ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ћ |
| аљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је в |
| мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма мог |
| а једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с |
| самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је до |
| стина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, к |
| е свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми |
| а крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше |
| а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим |
| е дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безб |
| расто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме |
| аштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за |
| и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се |
| позната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па |
| кав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конра |
| тез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити ов |
| и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше |
| сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племи |
| ачини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадо |
| n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати |
| накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и |
| дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјав |
| само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је м |
| ох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерт |
| својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> |
| Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ врат |
| ве три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само пост |
| су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могл |
| а га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према |
| га орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред |
| ане лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђ |
| унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се |
| м сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах ст |
| ше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само |
| , ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изне |
| кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се б |
| не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбур |
| умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакл |
| с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што с |
| е реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквени |
| ор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна к |
| ски сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици јед |
| а смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар кака |
| вима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крај |
| дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене |
| хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, |
| . </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — од |
| их знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конр |
| рофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком |
| ором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и |
| ешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у ве |
| признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему |
| другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робљ |
| Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не ос |
| е био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пит |
| камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одма |
| егове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је с |
| > <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па к |
| ку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновск |
| и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушта |
| слити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега |
| врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у г |
| .{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако ч |
| драво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају |
| ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви |
| д погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са ча |
| а се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо |
| т штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о л |
| а све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала ф |
| пила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуб |
| у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ команд |
| се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{ |
| едан мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру |
| ме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, |
| а превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб |
| како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том не |
| ав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У |
| ао да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се ме |
| ече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Види |
| м самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што с |
| уштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине гро |
| шлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви |
| шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како |
| о свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" |
| унданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутов |
| е, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се д |
| је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —< |
| као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва гр |
| е немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може |
| задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гл |
| вили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да п |
| а — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз |
| огу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде |
| ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са |
| год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S |
| ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости |
| кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се ви |
| те, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи |
| разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} |
| ти, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прс |
| к пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гле |
| ри видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка д |
| стољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква |
| она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад мож |
| 56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово |
| му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као |
| у као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову проп |
| ије на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пр |
| душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву |
| несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S |
| ...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да |
| чане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света |
| тво обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну вл |
| оће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и нај |
| ља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад |
| лепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћи |
| а ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три нове |
| невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а |
| ам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми |
| уђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> < |
| <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, |
| л поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „ |
| рним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која |
| сни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође |
| према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е |
| не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја ди |
| да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није забор |
| појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које |
| , особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна |
| е за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пу |
| мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену букти |
| тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештањ |
| где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један |
| Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">S |
| даше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од |
| , као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећо |
| S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с |
| да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с |
| од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било ка |
| ања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за |
| зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још не |
| , па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемог |
| ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> |
| што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном |
| а тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леанда |
| уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и н |
| дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлага |
| и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакан |
| боравите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо |
| ије имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од |
| ог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза ти |
| људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет м |
| уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па |
| дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{ |
| има божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда св |
| е, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати сво |
| пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да |
| ека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу з |
| Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакв |
| да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од |
| </p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отока |
| ....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} |
| ету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја |
| м Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо |
| крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} |
| p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече |
| ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S |
| ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној |
| узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоид |
| Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у наш |
| е, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам ва |
| бадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, |
| караду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога воза |
| >— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са |
| бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгард |
| недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а |
| азову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </ |
| азгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице с |
| ечју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадн |
| и сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштен |
| рић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а уко |
| b n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох заб |
| ечи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег |
| шевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кл |
| шташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад п |
| ке жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве |
| се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав |
| и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> |
| том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пр |
| це и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше |
| ја беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену има |
| и.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; |
| </p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је покл |
| на ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере п |
| ла, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој шт |
| рију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот |
| генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момц |
| али никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло уч |
| ода тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој душ |
| на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узд |
| е врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће |
| то да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, |
| асење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као ви |
| еме уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> < |
| оже и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} |
| хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, |
| свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ о |
| карове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му ј |
| о да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је |
| е би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад ј |
| ије ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и |
| рдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{ |
| које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити. |
| а ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" |
| дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче |
| опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Наме |
| епо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке з |
| да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти пр |
| е створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?. |
| омислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће |
| „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место оз |
| ејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало |
| саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сва |
| у смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако о |
| ренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану |
| бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p |
| збиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог св |
| о да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео нов |
| ти, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам |
| ед које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод |
| ела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме д |
| е ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од |
| нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хо |
| н дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан |
| обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удо |
| лите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуб |
| унден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клиз |
| ?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у |
| медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је |
| сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу |
| моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде п |
| у преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на ово |
| ашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се у |
| е — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обал |
| а сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом рук |
| >— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се у |
| ама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собо |
| S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну |
| другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоз |
| лач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено стр |
| иви, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то |
| се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то |
| деничарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера. |
| {S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фу |
| е на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ зд |
| хова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за ле |
| ео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У |
| латом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раз |
| сима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене пе |
| ви и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала |
| зера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи |
| чно лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као |
| оја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би |
| и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад |
| век чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано ср |
| раховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неко |
| рца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине |
| ицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он поку |
| „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини го |
| ош од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз уви |
| на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва б |
| их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим ста |
| ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде и |
| и једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прио |
| је реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце м |
| жеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се инач |
| амо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се |
| спод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен |
| тог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до |
| и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...т |
| <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихва |
| ах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се вен |
| ј се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благослов |
| тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме так |
| д глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају ср |
| {S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако ле |
| у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ј |
| изале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчеви |
| а језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу |
| ком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а |
| ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небески |
| о исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен |
| ку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити не |
| еље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама на |
| од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign> |
| ише и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела ко |
| оју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после по |
| лцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме |
| аше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу |
| у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја б |
| осио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ј |
| ! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још не |
| то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, који |
| за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакл |
| мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа |
| рце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на мом |
| ника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од |
| и за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи |
| пружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали |
| } Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати |
| аки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила |
| е стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива |
| а противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш |
| збећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на з |
| ти.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он |
| самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном ж |
| /p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је |
| цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто |
| ичати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Би |
| као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мис |
| врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње |
| ју лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што пр |
| које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа н |
| ле, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој ка |
| кне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очин |
| на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и сла |
| накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару |
| омним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл н |
| амен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси доди |
| чи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спре |
| ј срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној |
| атлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише |
| срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично ј |
| гаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi> |
| ински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, |
| клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око вра |
| акве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „ |
| вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, |
| ледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им |
| када, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену ду |
| ака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица |
| до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути |
| гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја |
| то колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду г |
| у пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео |
| убичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике |
| а да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној аре |
| вори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пе |
| ју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше |
| нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од о |
| у молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ће |
| је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило |
| ЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам д |
| ма, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S |
| ре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— |
| дем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да ј |
| сно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у о |
| кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из сне |
| амесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или д |
| !... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мир |
| стионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као шт |
| Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној |
| > <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није с |
| за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонит |
| ета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забеле |
| из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо н |
| оз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па |
| вијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица приле |
| одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у су |
| ушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један |
| ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњ |
| е беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не бе |
| то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мисли |
| о (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од ве |
| ас љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> |
| м сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у свом |
| буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричк |
| у ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <fore |
| свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недељ |
| удовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове |
| за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом |
| ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, |
| и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо и |
| местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христо |
| ему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди |
| те какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! |
| еролда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје |
| д са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она н |
| славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И м |
| и је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, |
| так у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мам |
| ају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какв |
| се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> < |
| акви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхен |
| рови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера |
| моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење |
| дно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им ј |
| и ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрл |
| цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљц |
| ова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заград |
| е заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друшт |
| рда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пус |
| дгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> |
| момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као |
| тензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">Sie S |
| ички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нани |
| “ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, |
| господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га |
| ојим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како |
| е овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S |
| а, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој |
| ана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу |
| га је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај |
| оломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико |
| аље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих прим |
| ћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљев |
| <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши св |
| бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део с |
| ижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини |
| ким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет |
| јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању у |
| ји је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште и |
| а кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из |
| ири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин в |
| епташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија |
| да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђериц |
| породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли в |
| набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да из |
| чану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече стара |
| захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са ка |
| икакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јад |
| рбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно мо |
| ице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p |
| сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих прот |
| по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час с |
| евојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полет |
| p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>А |
| и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згл |
| а требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на н |
| у чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </ |
| густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога је |
| да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати не |
| несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се |
| ети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била |
| грљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлост |
| имо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо д |
| имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном гре |
| или у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране |
| о ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену кот |
| арицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, п |
| ако Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер |
| од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— |
| мо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоч |
| кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, П |
| пет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> |
| на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту наш |
| едрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпо |
| замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и |
| сти ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </foreign |
| ћ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај не |
| ис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи ве |
| и!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као кака |
| да од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, |
| ке моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио д |
| прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, |
| гову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кра |
| м дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпост |
| лама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то |
| котине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са о |
| цо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да |
| стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на |
| >Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами |
| цима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли прете |
| љиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— |
| гута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону но |
| еће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у |
| /p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као |
| ни, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; а |
| за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језер |
| откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих в |
| наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њ |
| господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник он |
| и мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви плано |
| аслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и ви |
| рцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се |
| и сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запињ |
| ју момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код |
| S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и |
| Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте м |
| по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и нај |
| гла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" |
| траже бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, а |
| сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. |
| ламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штет |
| што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од |
| мзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје |
| газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљ |
| бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако от |
| па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао стари |
| о уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне |
| рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам св |
| крен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких |
| Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што |
| таше у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и ви |
| мац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њег |
| своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли кол |
| и његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену |
| ници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Ј |
| са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста |
| тарац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазим |
| и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вра |
| нђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође |
| вог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао пол |
| мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фам |
| образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачуди |
| S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбин |
| ле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи |
| чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена |
| љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче. |
| омисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, к |
| да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и |
| он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опа |
| на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим |
| И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, так |
| ских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну |
| оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> |
| у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње на |
| чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о сре |
| а одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог |
| збор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срч |
| о — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} |
| една другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје н |
| и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један п |
| зерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, |
| т-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвор |
| мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак |
| рглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог |
| арцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, ниј |
| .. тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гем |
| рост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том |
| /p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну |
| што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјап |
| амо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити з |
| није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или |
| па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста ј |
| дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, ј |
| овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда |
| упи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако сил |
| /p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам с |
| оји је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село |
| То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхен |
| езеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па |
| јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист |
| родираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S |
| та велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм |
| алио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па о |
| затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прили |
| д имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавит |
| Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу к |
| ита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих |
| м, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гур |
| нсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и |
| </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од ше |
| наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим то |
| цима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зар |
| у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један м |
| ано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, вид |
| останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ |
| није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да |
| ле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне дв |
| будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! |
| умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори офиц |
| дела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се вид |
| , дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред |
| далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би н |
| више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.< |
| — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти ј |
| до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша |
| <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — за |
| је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и |
| нако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсв |
| и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских им |
| пљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура о |
| возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! < |
| ући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинс |
| азују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ћ |
| најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији у |
| р! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је |
| алуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, ко |
| .{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо. |
| ки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно |
| бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших д |
| плаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво вр |
| гледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да |
| или заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто срп |
| уштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше |
| е мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми мо |
| репастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не тре |
| е још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође |
| придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не об |
| азати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде |
| о као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, к |
| не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, |
| у продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му оп |
| е да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је б |
| е несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лиц |
| поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се нес |
| ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни |
| и једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплака |
| р...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свог |
| , ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније |
| грли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами с |
| Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних зак |
| њ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину... |
| паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја би |
| лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком |
| ом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту |
| твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељ |
| и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу сво |
| дин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме |
| и му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посу |
| кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.< |
| уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта |
| би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —< |
| ећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у рук |
| — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бо |
| своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница |
| у да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду |
| руго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.< |
| поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповеда |
| а мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није |
| Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосни |
| ад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђе |
| рут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{ |
| Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мал |
| то пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријата |
| је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ ова |
| } Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојк |
| огла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет |
| ...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... зад |
| ојим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и за |
| } Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ при |
| та ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пођ |
| да стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и |
| арило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде д |
| камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> |
| у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве |
| е, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море плам |
| и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морај |
| есет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једн |
| — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж |
| један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом |
| утра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па |
| шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче |
| ра, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати |
| у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћ |
| p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико ка |
| амо полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити т |
| смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво ве |
| велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> < |
| кута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у див |
| ју, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно ч |
| у ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам |
| јајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према к |
| не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна |
| кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати |
| више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ј |
| ма ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великов |
| вамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамт |
| ћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојан |
| у дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као |
| р какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, |
| који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зу |
| м угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не при |
| ашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне прона |
| на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се |
| , а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. |
| у своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не ч |
| тицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p |
| едној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крен |
| спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру |
| још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он пр |
| ти а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати |
| у неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да |
| е страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће |
| назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су |
| удгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и |
| и да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која н |
| деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} З |
| повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске |
| много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у г |
| — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S |
| с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је нек |
| ’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —< |
| ти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ |
| тор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах |
| страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж |
| } Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и ник |
| не планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, |
| егде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђем |
| .{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да |
| ебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица |
| ни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли |
| дан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На |
| и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско ста |
| утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не |
| и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом |
| ма, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви ум |
| тављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p> |
| Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати ј |
| варио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао ст |
| </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне неб |
| сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако |
| ирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очек |
| е довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другч |
| и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног муш |
| а је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али |
| сто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме |
| о чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад в |
| ш и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубок |
| ако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући ч |
| ху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси |
| рке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротиц |
| амо да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој |
| тало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не мож |
| м ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у ј |
| и мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа |
| е турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, н |
| орају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех она |
| ру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној пол |
| љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несре |
| жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још к |
| жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, св |
| ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним стан |
| ге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са |
| , а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црк |
| мундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњ |
| ан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, с |
| ако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да п |
| вну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза |
| — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није з |
| своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив |
| нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних оса |
| до девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем |
| ој где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи минис |
| о да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем то |
| тминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане |
| ију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто н |
| :{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> |
| ског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планин |
| те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се |
| жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов см |
| гу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p |
| , кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опрош |
| ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве је |
| .</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико ни |
| рема мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући дос |
| ати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вод |
| ског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи се |
| оступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с п |
| им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необич |
| их башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав |
| рац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним |
| ама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у ј |
| даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румен |
| да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни |
| и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцал |
| е по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне |
| л баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> |
| Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, |
| богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чуд |
| стира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је сви |
| дених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пруж |
| форми буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом |
| ни.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпура |
| онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из с |
| а док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додав |
| јао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу |
| с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми |
| !{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се |
| ама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други |
| вет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — за |
| рофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их |
| јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са какво |
| више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке |
| а — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи сави |
| самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео ка |
| воме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде |
| х богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн< |
| ати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара |
| у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољн |
| ених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне |
| племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих реч |
| површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађал |
| им (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Т |
| а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намасти |
| нама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши |
| рећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p> |
| бведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве п |
| и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се зе |
| хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang=" |
| у друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја б |
| планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хи |
| нрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око |
| да бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:< |
| , али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене к |
| ред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући |
| клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек свој |
| не цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашц |
| кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим |
| .{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху |
| , очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S |
| о не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тог |
| ла грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осе |
| ајдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, |
| аље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуг |
| воме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао по |
| ао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав не |
| никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црно |
| казујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и |
| могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељ |
| их видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> |
| ца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а пито |
| о језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог |
| , а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још има |
| аспитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да |
| ста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима с |
| од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа |
| чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро |
| ја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од са |
| колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p> |
| а, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцк |
| ђе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним |
| уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, |
| дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Бер |
| а погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од гл |
| раду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде |
| S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне |
| који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти О |
| јни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подига |
| дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јар |
| осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о све |
| ш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећ |
| ху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче с |
| замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као |
| па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред |
| стити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Кур |
| се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни насл |
| доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће |
| ађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими |
| два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаж |
| оже бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! |
| дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а |
| а да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мисл |
| а од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војн |
| несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно |
| шег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сва |
| вестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју |
| само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и хр |
| и је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за какв |
| марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као |
| гласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, |
| зеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да |
| алцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па |
| смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на ж |
| вршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде |
| ет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера за |
| непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није по |
| тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенш |
| т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или |
| ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој зем |
| ше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске |
| ар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n=" |
| ио? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p |
| о прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурн |
| о кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком |
| погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радо |
| прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагон |
| е ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, |
| ка не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измисли |
| ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за но |
| {S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Он |
| је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му ле |
| а, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт какво |
| штавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зоро |
| се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лиц |
| зор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња |
| , браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми |
| на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд кој |
| ма увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица п |
| прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама |
| ше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда |
| е из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ов |
| агрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутр |
| е погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом не |
| же, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади |
| рати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>По |
| Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико бој |
| м народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не мо |
| ја усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама |
| спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигес |
| је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал |
| мена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут зато |
| тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмун |
| њега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа |
| рњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно с |
| старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом м |
| војим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само некол |
| удгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикуп |
| сак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш |
| у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његов |
| из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста |
| и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и ј |
| то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с |
| по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом |
| х једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала |
| аде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах |
| карева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њ |
| вши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала с |
| „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т |
| <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. |
| gn xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), зас |
| а дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Ах |
| Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио |
| срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или |
| да пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоре |
| га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угл |
| и стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи к |
| и часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена |
| ли, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати |
| по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од син |
| апоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка |
| љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са њего |
| сима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у |
| са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око |
| у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога гр |
| који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{ |
| по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена |
| а својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од који |
| тарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред |
| ушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана |
| аменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде изви |
| мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је ду |
| S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчев |
| аздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтани |
| на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на |
| завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „ |
| и треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас зад |
| рима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак |
| имелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом камено |
| ла.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до п |
| n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш д |
| слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви |
| од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој с |
| Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи |
| гао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збу |
| шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> |
| ујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p> |
| ту у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће ч |
| ign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам т |
| , а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p |
| себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> |
| овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпођ |
| идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и |
| ициру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено про |
| ога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим |
| >— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непреста |
| страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц згр |
| аделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гле |
| да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, |
| } Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је у |
| ање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа в |
| могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још ј |
| у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се по |
| ложењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам са |
| нас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филиста |
| коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и ст |
| <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништ |
| м, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању |
| овуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се ни |
| сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и б |
| — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? |
| ал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> |
| она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху састави |
| и! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хе |
| и да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и |
| , јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не |
| .{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу ве |
| е, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па |
| е да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један з |
| е њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену |
| ... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати |
| брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — |
| ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мо |
| мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш соба |
| си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубо |
| е до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. |
| е шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од б |
| а оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. |
| е књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два |
| ори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. |
| але изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље |
| едрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Са |
| а који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Ни |
| ко просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о |
| ампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чу |
| беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се ма |
| } На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји |
| аш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне |
| илистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице та |
| — Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара зн |
| здајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни с |
| ловини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са застава |
| боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипа |
| која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице |
| лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути |
| рквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— А |
| радима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер |
| > <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој би |
| јанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом |
| кочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јар |
| моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се |
| њ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше |
| и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у пад |
| се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Трау |
| што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само о |
| </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лои |
| ао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда н |
| ивота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да |
| штено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Тр |
| вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} |
| љену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дич |
| ђемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само |
| демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огро |
| n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, |
| ако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у |
| земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле ј |
| ћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир |
| ане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се си |
| ћ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, е |
| емо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим с |
| га располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покр |
| стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} |
| је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чув |
| год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с не |
| м, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S |
| срет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке п |
| ла крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима |
| </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око ње |
| , час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што |
| ива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фр |
| ign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb |
| леском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме ка |
| а.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута наш |
| у на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, |
| ути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и |
| роду не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман |
| S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро |
| ута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си в |
| д њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе. |
| се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само |
| екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима |
| е све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво по |
| аде испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле ру |
| ружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми г |
| х представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с |
| самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и |
| спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укеб |
| ње, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџиј |
| осподски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити г |
| unkirchen am Frauncee </foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од |
| ата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под |
| господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом |
| ше испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва |
| твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја чита |
| >ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. < |
| а у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Е |
| а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чо |
| о раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху |
| о.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао за |
| ебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва |
| хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке стани |
| но и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда |
| торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он н |
| ена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима |
| е пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вир |
| бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, |
| а јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — |
| Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам |
| је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици по |
| а ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а |
| кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n= |
| рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Х |
| погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све |
| коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој |
| ="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом |
| р дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! |
| звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим |
| равоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју |
| уби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то |
| од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <p |
| ше громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страх |
| eb’bestättigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате кака |
| шао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, к |
| на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет мину |
| од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га м |
| се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у пошт |
| ва се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна з |
| е чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, кој |
| де уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа |
| н и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа та |
| адницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звез |
| више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.< |
| ш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног |
| </p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па |
| молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију |
| ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу |
| беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенст |
| е стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње |
| едаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубље |
| трофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу |
| дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погл |
| е и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог |
| ао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга |
| з родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога жи |
| станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S |
| ну страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празновер |
| зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поник |
| не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, |
| Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у кра |
| јатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што пре |
| ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото де |
| алуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила оноли |
| „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, бра |
| е убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија |
| двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком о |
| е, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јер |
| јао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дама |
| ком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у ло |
| а живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обр |
| код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — |
| а сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот прол |
| несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, |
| итешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда |
| а мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на пам |
| главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме |
| оравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, к |
| мљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је с |
| ије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, по |
| наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у ц |
| ктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за сво |
| сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> |
| и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бог |
| не око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако |
| лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло |
| ога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од |
| падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ |
| у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с |
| неш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, з |
| попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус |
| казиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинам |
| авног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахат |
| зио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, |
| недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски м |
| ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио |
| страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво по |
| су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један стар |
| једињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише |
| е као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога ц |
| ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на с |
| с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће пред |
| еше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док |
| небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две с |
| су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се л |
| рица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хт |
| ра...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскоп |
| иницом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —< |
| киде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у неб |
| ратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толик |
| евој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — |
| труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања о |
| едан другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало ша |
| иком једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду годин |
| уло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као шт |
| n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а т |
| ај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /> |
| целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочеп |
| ити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жрт |
| света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душ |
| доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> |
| де у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врат |
| иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шум |
| овим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Пре |
| њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра би |
| ијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске слас |
| е згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један г |
| и из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови кој |
| та с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи |
| а као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од се |
| на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисера |
| — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А к |
| r</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, а |
| оје изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и п |
| ћи у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које |
| ше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни |
| освећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном |
| пет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путни |
| ело Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осо |
| ипштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник |
| {S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лиц |
| , пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад |
| и затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n= |
| „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два мест |
| лове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарски |
| а наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуко |
| араше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту). |
| знало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледа |
| и и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не |
| у више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ов |
| је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провал |
| срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не му |
| дости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила |
| извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, |
| пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, |
| која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христо |
| и да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари г |
| р намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара в |
| па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој ли |
| евојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову |
| м учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. |
| тавља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна в |
| одичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око ту |
| убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком |
| планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше г |
| е замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је |
| нило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид успра |
| рисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се |
| здржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гл |
| опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана |
| х је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, |
| ко силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, т |
| рски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бу |
| о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и |
| тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очај |
| утом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> |
| али са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у пр |
| ш је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва |
| је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још са |
| непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и |
| Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака |
| де непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазна |
| гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, ј |
| и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и б |
| ору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мучен |
| а, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро |
| дао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се |
| не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђе |
| било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим |
| ли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начино |
| о живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера |
| ици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, з |
| ако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења |
| лу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како |
| гна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S |
| е Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горко |
| помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножа |
| сника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама не |
| розору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе |
| ве и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А с |
| не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје пос |
| ли при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, |
| допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе. |
| о је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недог |
| склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какв |
| теној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весељ |
| шћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста |
| играла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи дав |
| <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да |
| својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге рас |
| есец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове |
| еде своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престо |
| ти само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање гла |
| авале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} |
| гледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из пр |
| потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што ј |
| и мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре пр |
| небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој по |
| уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, ј |
| се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у не |
| за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чун |
| ану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ у |
| својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савес |
| дење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} |
| а испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце |
| све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму гла |
| и овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро |
| ран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматр |
| ана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места |
| ћ рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, па |
| се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над |
| је време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их |
| ера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавај |
| готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књ |
| чао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Б |
| ла, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеш |
| јима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и |
| ајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{ |
| анац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки хр |
| стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а б |
| у тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час проп |
| погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда на |
| срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да |
| двезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лиц |
| p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бед |
| разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} |
| > <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године |
| ли опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару |
| ој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећ |
| > што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама |
| који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} |
| а, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више |
| грам с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак |
| а изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким н |
| а пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја свој |
| ли задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у |
| иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као зна |
| исерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају пр |
| у нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на с |
| Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, |
| да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући |
| зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја вели |
| си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш н |
| слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако ист |
| огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га ст |
| умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и |
| да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи |
| за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за |
| а цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу |
| рема натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише а |
| мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толи |
| S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојч |
| ао да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком |
| далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одме |
| бом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њ |
| или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама рит |
| одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још праз |
| gn xml:lang="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пу |
| претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир |
| деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} |
| лише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је с |
| на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој с |
| инама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштени |
| м осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху под |
| ско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепав |
| а рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толи |
| хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{ |
| изаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд ко |
| кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његови |
| ћа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један |
| не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љуби |
| но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплаше |
| улу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он |
| говог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тог |
| ојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку с |
| што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сиров |
| сти душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући |
| све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да н |
| ски свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрај |
| </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О бог |
| p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и испри |
| д оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угасито |
| девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се |
| ="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и оп |
| разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у бав |
| стано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешка |
| мала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што |
| го не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзен |
| гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите |
| гао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</ |
| .{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше |
| десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер |
| сали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друг |
| ти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из сво |
| по лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена |
| урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој велико |
| уенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа о |
| борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког нов |
| е Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га п |
| а где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који |
| амастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју ј |
| ним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или с |
| ни небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзена |
| ију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању |
| гли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— |
| о дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја |
| к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стр |
| испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p |
| нер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их так |
| о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке с |
| .{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на пре |
| драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да у |
| латке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских тала |
| ога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало б |
| се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Ал |
| који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски |
| есантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске |
| его и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно |
| шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски |
| .{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су и |
| видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свак |
| ј соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрч |
| е ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа |
| језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их о |
| оворили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са ви |
| носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и |
| ше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ва |
| јих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом |
| само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице н |
| људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, |
| ера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иг |
| Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном |
| ву судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с она |
| изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасн |
| огледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им |
| не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац |
| ави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад |
| је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} |
| ња на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја д |
| одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако |
| евицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привез |
| г гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и јо |
| на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунил |
| слили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није |
| челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је поб |
| а, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гура |
| сет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бит |
| ног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То |
| је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута |
| наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мами |
| ре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава пока |
| тауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господин |
| лијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p |
| ну сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крил |
| маху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>С |
| ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврн |
| ока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - |
| не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мо |
| n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све |
| Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си |
| та да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да с |
| „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурш |
| о то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио |
| гледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа д |
| ица приређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишл |
| одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који на |
| тајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> |
| на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста |
| ш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози |
| оје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен так |
| игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше с |
| да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан |
| у лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, |
| се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Ж |
| Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у руж |
| огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намас |
| ио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини |
| ица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на к |
| нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „сло |
| довасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види |
| дела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то ви |
| колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још н |
| и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког дру |
| ла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, |
| упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по са |
| едно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) кр |
| ионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код к |
| .. му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху |
| Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокар |
| рестављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла |
| одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи к |
| pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има |
| лио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као |
| војка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и с |
| стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и ју |
| титовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> |
| Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да |
| а тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се вен |
| ху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n=" |
| покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да ч |
| гу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђер |
| ако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показ |
| се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада св |
| иже жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве п |
| чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује д |
| а, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с |
| авек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S |
| оји не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, к |
| зи у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Нама |
| оји је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу док |
| љаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на п |
| екира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па |
| енух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од ј |
| али пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Хри |
| оји је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице с |
| gn> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, м |
| ворило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и вид |
| ђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, |
| му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће забора |
| а врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{ |
| онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покриш |
| бала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштај |
| ли... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <forei |
| не лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као |
| >— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајин |
| ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! |
| чи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем |
| кирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из |
| S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за он |
| ашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица с |
| доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо |
| —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде |
| чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело д |
| то се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме ш |
| силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мал |
| раху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну б |
| убе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани |
| ени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгарди |
| ало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— |
| ој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не |
| о оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да |
| почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму |
| ме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се је |
| ше стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенити |
| , за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, |
| екдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају |
| ава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде св |
| и становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и проз |
| ао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој с |
| у борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племени |
| и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, |
| Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о с |
| ставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица |
| науски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба |
| ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђ |
| а и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема кад |
| и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши наше |
| но, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" |
| гао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многи |
| дно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „флас |
| овори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покаж |
| а духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покаж |
| т загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхен |
| и уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па свој |
| ањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, |
| мо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начин |
| ако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљен |
| девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари ја |
| и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадо |
| p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види с |
| в млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливат |
| обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степе |
| лици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој |
| већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ј |
| ије само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда с |
| клонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго |
| да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намас |
| и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} |
| де па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n= |
| о баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу |
| јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова! |
| ећ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, јо |
| е нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинс |
| е с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у |
| reign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек н |
| фови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, |
| а је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало у |
| нај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, |
| у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панта |
| одошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по С |
| и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној |
| аш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срц |
| несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљ |
| лно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало њ |
| њаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлшта |
| е не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер |
| сно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, |
| раду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и шти |
| о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл |
| расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зи |
| ико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода ј |
| све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче |
| оворе, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати |
| ца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценост |
| чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних п |
| ваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стрел |
| безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између оног |
| м калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се |
| једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одгов |
| д угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера |
| ва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе |
| ући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми |
| лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста |
| више среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази |
| еће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не |
| ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе |
| уте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чис |
| хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, |
| ибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се о |
| вакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу вели |
| Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа |
| ица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно |
| икој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са |
| ши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сам |
| сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ло |
| тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у н |
| а ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пре |
| трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд |
| уће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на но |
| ас поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под ње |
| шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="1 |
| отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, |
| у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од к |
| ље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Сил |
| куне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, |
| и или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио ка |
| сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрл |
| нијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочек |
| беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замк |
| з остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је ње |
| Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.. |
| ше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а нек |
| о ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би |
| урно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је |
| p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а |
| ије око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с то |
| и који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лу |
| ер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. |
| вина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим сп |
| изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним |
| хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом од |
| зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре |
| ваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет к |
| спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји |
| ном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, |
| Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу гро |
| иди нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местим |
| близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прику |
| {S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> |
| праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети |
| коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве |
| вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенс |
| ачком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајн |
| ше.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="3 |
| е може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је так |
| Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — < |
| не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и м |
| дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, отку |
| ех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти |
| ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни ма |
| ладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој |
| само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназиј |
| а се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха |
| дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бе |
| p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљ |
| ве стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се н |
| и у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрм |
| нуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— |
| /p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око ни |
| које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслук |
| ан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па |
| госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Ал |
| беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на дру |
| е од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском др |
| </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, |
| и наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза о |
| о! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо |
| ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гму |
| олазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на о |
| их улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се с |
| ком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступ |
| цки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотал |
| Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да у |
| да провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сах |
| на, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп |
| богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је |
| ила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине ст |
| иди шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога све |
| рла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ |
| провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој то |
| и се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу д |
| антички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не по |
| паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку |
| о избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет и |
| јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетк |
| гарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били |
| песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсв |
| кит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану чита |
| ље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко по |
| .{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше тол |
| и да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар |
| што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло сво |
| Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да ј |
| ај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху са |
| се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу но |
| но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође |
| а и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики |
| е то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, с |
| у, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А по |
| о крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег до |
| але од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та и |
| лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како |
| за возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо с |
| воме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб п |
| зу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} П |
| љашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. |
| негу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до какв |
| .{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу С |
| рвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и с |
| војчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умал |
| о зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игру |
| ти све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и |
| —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где пли |
| ако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вра |
| раде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу вла |
| ши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо ч |
| огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од на |
| ато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике г |
| >Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним |
| ца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа д |
| ро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога про |
| </p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!... |
| сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар т |
| феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима |
| а искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко |
| >Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право |
| итерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb |
| ас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири осно |
| за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву |
| у капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном к |
| а још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад о |
| ова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које |
| ко хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је |
| е поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, |
| и се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилик |
| опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. барон |
| тели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав |
| Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био |
| вога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ |
| овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ |
| ставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у нек |
| ио — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћ |
| ио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на једа |
| и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} |
| ово границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме з |
| бом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка ц |
| а уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта |
| е је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али |
| да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те |
| ка бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу! |
| и.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из с |
| а се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света |
| оварала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се пок |
| и ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас н |
| , а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зр |
| а ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с |
| лавом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанств |
| чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо бил |
| ас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне |
| , да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви неп |
| а, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пре |
| у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога |
| м па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и |
| еко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет из |
| леног брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе пр |
| .{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуг |
| це пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше |
| асана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Гл |
| у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми зд |
| и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</ |
| ија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могош |
| прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и |
| се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својег |
| еља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то |
| х ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш л |
| један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрил |
| замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим |
| е и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан ј |
| ња и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пр |
| мо школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крва |
| /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју |
| ала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гост |
| с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пре |
| и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императо |
| а и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију о |
| је и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника н |
| и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим ре |
| о од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „ |
| ..</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или |
| рици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заје |
| и непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним з |
| паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена |
| кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је з |
| мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, |
| таде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десе |
| стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако |
| био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао углед |
| г спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то после |
| о своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На је |
| ну љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад ј |
| /p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство про |
| веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница |
| коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, б |
| варцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очај |
| ао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло |
| унден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти уна |
| око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је г |
| им бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју б |
| ла многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се |
| не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, |
| не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, |
| и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не т |
| >— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — |
| исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ств |
| слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лиц |
| ознао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супар |
| ати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буз |
| другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни мли |
| едла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; |
| урту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога |
| шке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и |
| ла баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, та |
| теза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А име |
| Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђ |
| а, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> < |
| то се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар по |
| ј и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на тре |
| службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Ка |
| ратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не |
| се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната чо |
| ад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се к |
| награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испр |
| пену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, заб |
| друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре нег |
| својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо |
| ешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе |
| ће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху тама |
| глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само |
| дгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и п |
| приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга мед |
| са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима |
| изг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече |
| но горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог сра |
| слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но |
| з прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце |
| ви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја |
| лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на |
| гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени н |
| и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш |
| могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На пос |
| упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после |
| едан пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задрш |
| ...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесе |
| е на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац как |
| ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени |
| и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и |
| к војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекат |
| отом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што |
| протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади К |
| а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другда |
| — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме |
| мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога |
| окри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски т |
| досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако р |
| естрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем н |
| ужног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p> |
| мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не бе |
| народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очи |
| е седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви к |
| грама могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је |
| ару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте |
| ја и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека |
| р не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле |
| ним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ |
| трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове с |
| сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на |
| нђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се ум |
| некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника |
| им облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца |
| оње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме но |
| ру оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хи |
| придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осве |
| S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то |
| ду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице |
| данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао |
| ро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би о |
| мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком ло |
| красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапш |
| њева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возар |
| по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељ |
| ања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу |
| Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у огр |
| наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седо |
| <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом изм |
| д се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише п |
| аљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> |
| Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрад |
| ет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад |
| прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па пов |
| еда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да |
| "30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обе |
| еху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са |
| дан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> < |
| десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} К |
| затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од |
| добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропада |
| пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио з |
| шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем |
| најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с |
| не да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестр |
| оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и п |
| пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти јед |
| и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под разва |
| >Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијен |
| рама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством |
| и слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге |
| е појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки |
| другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се ј |
| ше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу |
| испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо |
| врсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за |
| ли са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога |
| елали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф шта |
| ви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њим |
| ила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју сам |
| ости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најоб |
| ј безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да |
| аље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако |
| новници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.< |
| ог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш пла |
| им возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је |
| ичној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни са |
| ела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сја |
| пусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат |
| И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</ |
| намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује |
| це носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да от |
| се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор |
| ице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему |
| то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао к |
| а...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набави |
| себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S |
| мбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за со |
| тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нем |
| издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето |
| на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред ов |
| и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та |
| е довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом вел |
| S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су у |
| онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се |
| ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица < |
| као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља о |
| заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од с |
| ш мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше |
| нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би м |
| трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се дову |
| 3" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ |
| есам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ |
| ло да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било д |
| а ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није |
| и казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је пу |
| био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности |
| ију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклања |
| прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене |
| и, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој мо |
| ао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упи |
| е упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Ми |
| и да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде |
| ли да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом |
| у гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као глад |
| акво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облак |
| у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву по |
| прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше |
| и је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сиро |
| ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш |
| а витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у пр |
| чина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светло |
| — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помол |
| на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох |
| то, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овак |
| еше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— |
| хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> < |
| окажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празни |
| ИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПА |
| видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он |
| ац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз л |
| речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у |
| столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим |
| олико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конр |
| ивоту, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те |
| познам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по |
| места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз кој |
| <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут на |
| им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо |
| престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду |
| планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још |
| овјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред |
| њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са суза |
| б над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које |
| лада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао ко |
| >— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокар |
| авно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење |
| о предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у |
| с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне |
| ије на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храб |
| понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај да |
| "de"> (Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се |
| це, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те неми |
| братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немач |
| бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега ра |
| ендару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду годи |
| игла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отв |
| , па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике |
| у владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у служ |
| д Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном за |
| едати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у |
| већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску |
| а нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица паже |
| сти (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том прил |
| утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна |
| је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико с |
| етку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што |
| анас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади и |
| ог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони с |
| ј целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима |
| его што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какв |
| то би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница... |
| земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда сп |
| где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Го |
| есуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — |
| а њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се |
| ру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је по |
| ине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна |
| трати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ при |
| Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно |
| пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из |
| ао какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибог |
| у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а кој |
| з оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани к |
| наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете |
| а) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њено |
| ад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најср |
| ве што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Госп |
| ну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна |
| дован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које т |
| ну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у м |
| љом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, блед |
| се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику о |
| тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико |
| љену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни |
| воје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку |
| Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устим |
| награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше |
| уљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се јед |
| зницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је |
| шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, |
| роф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на нов |
| лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су друж |
| </p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један |
| тке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живот |
| арским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римск |
| љена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло |
| има, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Курто |
| траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као |
| дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам чес |
| цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва ј |
| S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да вид |
| јих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чама |
| — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба |
| им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ва |
| е станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где не |
| ml:lang="de">Vergnügungs Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину оби |
| ојвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком мог |
| разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко н |
| и из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у ку |
| ложи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену |
| не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, |
| на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну дев |
| а њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Ку |
| , а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а кам |
| такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у с |
| о неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло |
| ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „т |
| ругог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фен |
| на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стад |
| Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима так |
| </p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фел |
| зера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Б |
| горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и пе |
| у па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше |
| оје изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се |
| ог зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што б |
| нка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се |
| , као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш |
| полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човек |
| змогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт |
| та учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело п |
| девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније глас |
| зговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форинат |
| а пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, |
| онеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="8 |
| вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагор |
| — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S |
| језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огром |
| очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао |
| ?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љуб |
| м сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћ |
| ј, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропошт |
| га; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде |
| ре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потр |
| еста! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одг |
| своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи д |
| </hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Ро |
| речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу |
| озора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још |
| толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Н |
| едена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је |
| ратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Ми |
| </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба |
| е.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља м |
| г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти це |
| је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, а |
| ме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и доче |
| же, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици. |
| него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола ста |
| пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим о |
| ој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге теш |
| з спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном ч |
| је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова |
| а му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, души |
| ...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да с |
| велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из ј |
| а оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да нач |
| ку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три |
| ни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливада |
| еше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S |
| Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поре |
| ао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским |
| с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег б |
| положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прс |
| му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијен |
| победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битк |
| довани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао б |
| пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бу |
| пше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу бе |
| е од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим к |
| Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, |
| даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој сум |
| — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од об |
| изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну |
| окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> г |
| већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, т |
| а, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се се |
| ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и о |
| ити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{ |
| це и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — к |
| о доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако |
| аква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које с |
| рхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази д |
| оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако прот |
| упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне оду |
| нрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он с |
| у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру бу |
| >И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало. |
| део, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи |
| беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, |
| а ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове д |
| а ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света вољ |
| </p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Т |
| па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог поз |
| ва огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал св |
| p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У оста |
| ком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униф |
| те... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако |
| амислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде |
| е девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, |
| е да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ак |
| а само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како |
| де дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала м |
| јзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам там |
| очепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој зе |
| се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линц |
| енскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се заг |
| и више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и т |
| да се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмунден |
| и руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с |
| о језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их поп |
| } Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је уша |
| двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, мој |
| и — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још |
| више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па |
| е живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква |
| “? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола |
| е више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И нес |
| анио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мој |
| ад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или н |
| кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата |
| латом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускљу |
| стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — |
| кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога |
| итајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је до |
| заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Ко |
| у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{ |
| кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном р |
| једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака ко |
| foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце |
| рови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакрив |
| ама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... с |
| се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у р |
| ао год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже јо |
| траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде |
| амет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледам |
| ледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна |
| } Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини |
| његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне |
| ну, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалим |
| трахоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угреј |
| воје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ до |
| па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конрад |
| ком камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом њего |
| вог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену |
| денском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећањ |
| } Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж |
| ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мал |
| у, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који |
| foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна састав |
| једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо гд |
| .{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али о |
| ра од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе |
| лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опа |
| као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?< |
| о.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конр |
| оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџ |
| еживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прек |
| велико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за |
| же, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опе |
| вци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао |
| и, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би |
| шој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало друг |
| <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак на |
| ек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду. |
| од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, |
| ти:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди увере |
| се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас |
| беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао б |
| p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп |
| ћ Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он |
| је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост |
| <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији |
| н пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја са |
| астира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обила |
| очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне |
| ветли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од реч |
| >— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му сев |
| — Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за т |
| опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, п |
| е пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао с |
| рипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком |
| — Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, злато |
| е у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али |
| и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста |
| пљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до |
| уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се п |
| о и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онак |
| латити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда з |
| је смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око с |
| кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више н |
| ило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом тра |
| токар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> |
| ти копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са |
| и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао |
| ве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек |
| пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па |
| од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако ж |
| си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у |
| аше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који |
| ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер о |
| е разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а он |
| ца, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш |
| старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму |
| о коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу |
| трела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те |
| а пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један вели |
| није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго |
| ђе Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу д |
| ука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љуб |
| силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима |
| Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у гус |
| е тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с мест |
| ију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва посл |
| е могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје да |
| ика, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Њ |
| довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— |
| властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро ж |
| уге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бут |
| н грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, р |
| че целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази |
| и часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него |
| га јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, |
| , погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда н |
| егати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше |
| ће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и |
| замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоуздани |
| а фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провал |
| „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Ва |
| ушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, де |
| е не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и м |
| ашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, |
| вни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муко |
| крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебело |
| љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану |
| /hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</ |
| је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше |
| се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког пос |
| ас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала леп |
| акле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p |
| је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да наб |
| ца.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омниб |
| елике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекн |
| оже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке п |
| S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да |
| ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим |
| и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у как |
| о Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави |
| ра.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би |
| безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним с |
| а низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице |
| кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена. |
| да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских |
| пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печењ |
| н, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем неброј |
| ентално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплимен |
| буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као |
| до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дам |
| бијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам |
| склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплаш |
| о да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше шт |
| ни дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким |
| и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али гос |
| леменити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дич |
| арства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да |
| ије знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56 |
| алуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђен |
| нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи |
| публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки |
| су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубил |
| коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао |
| леда Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и о |
| дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрес |
| е преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хла |
| о се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гра |
| своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако ве |
| ти бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како о |
| ди брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— |
| , сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све |
| А НОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не |
| </p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би наш |
| ustionis erythematosa</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке |
| копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде свом |
| ваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, с |
| а, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне |
| још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, |
| мзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погле |
| о и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, д |
| многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога г |
| збијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље бе |
| но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<f |
| ке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима пра |
| о водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xm |
| језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само |
| једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чис |
| Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај |
| он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што |
| есет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p> |
| истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење |
| га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ |
| руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> |
| иједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </forei |
| .{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набије |
| силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док уста |
| се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија п |
| на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким |
| био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут |
| е очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она ис |
| и се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у |
| се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц |
| твар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој |
| ђанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељ |
| о!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш |
| беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он у |
| реба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што |
| воздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да вите |
| ку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> |
| не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти |
| пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон |
| а на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затре |
| дити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас од |
| (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у сав |
| и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на њего |
| о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p |
| ; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах вр |
| апрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ј |
| и један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор |
| еобична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке оп |
| за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показ |
| слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунак |
| ластелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастела |
| јега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше |
| и, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не |
| он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону |
| божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на |
| са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пр |
| уђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве |
| има) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале дел |
| планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац |
| дух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на св |
| .... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и |
| е може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу |
| зим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју |
| >— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се н |
| ста, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, |
| од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-гр |
| м двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка |
| струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и |
| полаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету бе |
| токар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав бл |
| са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, |
| јенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим д |
| , јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше на |
| кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поз |
| м мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше |
| рзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А ве |
| и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лев |
| ата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Ф |
| и тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих |
| токар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио ку |
| хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунц |
| вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити |
| е, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда |
| и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једн |
| их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па см |
| пита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно |
| распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срц |
| <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице |
| епа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој |
| е па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају к |
| пред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живин |
| рца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше |
| ница изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна |
| смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућин |
| клоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гр |
| гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и к |
| аси с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језер |
| талим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у јез |
| у се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да ј |
| ред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечен |
| ужи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајн |
| гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој |
| едним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стр |
| смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</ |
| га Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучн |
| p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитет |
| иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — а |
| ло које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их |
| а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Л |
| посничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди в |
| у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад |
| че...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из |
| ше од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту г |
| еху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђ |
| толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зел |
| сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћ |
| ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: сле |
| ша! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није в |
| што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} |
| рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају |
| на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чем |
| бртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктор |
| рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирса |
| јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на н |
| ца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад но |
| дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, |
| кав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде |
| х му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничк |
| <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са |
| шег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском |
| у се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде н |
| р?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</ |
| мо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био |
| опствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што ј |
| но дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заос |
| поче да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносит |
| што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадо |
| ојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанч |
| рдом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p> |
| бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, |
| вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и |
| према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој |
| жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдач |
| и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замисли |
| је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог с |
| ала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста засл |
| велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске |
| оше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко |
| раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} |
| у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, |
| шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни једа |
| телом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено зве |
| ле тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет. |
| е и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним в |
| и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте о |
| којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по |
| кума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о |
| и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце |
| и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце |
| ују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутар |
| н</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране |
| пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, кој |
| замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега јез |
| а у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — |
| виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте наше |
| о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире оча |
| и људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће |
| слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам с |
| кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, |
| мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда |
| или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком |
| приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једн |
| ађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из да |
| колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба |
| енског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. < |
| се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обран |
| з да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чи |
| приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме |
| д насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{ |
| дисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим |
| се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо |
| нао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А |
| {S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што |
| и, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људск |
| то лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку |
| фа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стран |
| сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да с |
| саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујућ |
| у више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свак |
| двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ј |
| дури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" / |
| лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури |
| из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих |
| да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља |
| турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако |
| е је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштуј |
| ?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца |
| поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да ј |
| се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ |
| /p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувш |
| > </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, |
| бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад |
| црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и цркве |
| ја од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Мо |
| кога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, п |
| ади, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљад |
| ега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда ко |
| тне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја |
| а одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморск |
| изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуш |
| —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на |
| есмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора ау |
| цан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће |
| вски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, мл |
| воме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља зв |
| олико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред |
| ао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, паркови |
| ани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не |
| — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— |
| шлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на пр |
| што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је |
| ио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас |
| пошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња и |
| о једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зач |
| је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажн |
| оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву |
| ти од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом |
| кићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела |
| време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, уст |
| аље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненшт |
| а није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели зај |
| но, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мис |
| овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч |
| реко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> |
| како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само |
| колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенит |
| p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С т |
| умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај |
| прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога п |
| гао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> |
| тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре |
| и човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девој |
| ај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до |
| нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепот |
| говорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер са |
| о то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумп |
| м? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата |
| обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом |
| е.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден ве |
| по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке зад |
| езбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као |
| данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири о |
| ејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та |
| тка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ноже |
| повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну |
| <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним |
| шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу |
| ом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу |
| м се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само једа |
| олико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бо |
| вестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „ |
| рад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра |
| ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути т |
| је и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме с |
| рујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута |
| тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} |
| пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам |
| једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошк |
| где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову |
| не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствен |
| а, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што |
| Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обо |
| ност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> |
| !{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да окл |
| оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и нар |
| а је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој ст |
| био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено ча |
| протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? |
| где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с други |
| кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно др |
| и возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског |
| у ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би леп |
| и суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само маш |
| у име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши |
| теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</ |
| руго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — |
| на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та пр |
| а јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирс |
| Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. |
| ауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} |
| гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p |
| шло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у пр |
| стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види |
| асмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да св |
| д Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} М |
| > <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и г |
| ете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири син |
| аду дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори б |
| чкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који св |
| <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона |
| г водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, и |
| с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не |
| — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим |
| !{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслуж |
| ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич |
| се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхен |
| мундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше |
| да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из сви |
| ало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Lieb’bestättigu |
| и би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није та |
| вори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ва |
| о награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком н |
| ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступи |
| ује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S |
| траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко им |
| ји стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже пре |
| подичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војниц |
| што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као |
| и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвеч |
| Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама |
| радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, из |
| иш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне |
| ли, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две п |
| редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно |
| рска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према |
| не бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као |
| и Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки ду |
| кво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њи |
| ачког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и д |
| време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, м |
| сечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашч |
| гао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерс |
| честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа |
| У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задева |
| , нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јо |
| једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху му |
| ијатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгу |
| е, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјај |
| грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прођ |
| едан другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад т |
| тина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охлади |
| име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже |
| е које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети |
| што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе |
| учну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо |
| вде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло с |
| рила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није ка |
| из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва |
| веном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживш |
| ема Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на д |
| слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре сам |
| овести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње не |
| а говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама ми |
| од последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старији |
| на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да |
| ше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очаја |
| шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека |
| а на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се |
| е рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под ду |
| дан човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном ис |
| Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста ко |
| ени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него шт |
| з џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па |
| итав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се |
| подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која |
| кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Мар |
| p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да |
| „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не в |
| ера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју п |
| па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — так |
| е била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам сам |
| ија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље кој |
| " /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма к |
| агазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који је |
| крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове со |
| е опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, |
| .{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одма |
| који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда |
| а бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао |
| је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени |
| ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрв |
| ако да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> |
| ио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уст |
| ити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоћ |
| јатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше |
| дан добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту |
| кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ |
| ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Де |
| <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и |
| рига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак |
| инио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али |
| право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсуз |
| да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он |
| да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И д |
| ер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, не |
| јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и |
| ао каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква |
| ле се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе рук |
| би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре |
| све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и с |
| не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити |
| припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цве |
| напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} От |
| стом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на |
| би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</ |
| у и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их |
| дан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он |
| г лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда |
| нији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негд |
| њем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Јез |
| о није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмир |
| су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда |
| не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а |
| стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у који |
| него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу |
| најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме мест |
| ј, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к |
| е неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше ве |
| стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с ки |
| а њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер |
| га и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“. |
| , опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи за |
| оидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоид |
| ка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душ |
| цл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања |
| један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи |
| так за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} |
| таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши су |
| {S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено |
| вију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара |
| с, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој па |
| охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> < |
| !... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим х |
| ељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне |
| > <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцим |
| ењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снег |
| ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она |
| лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И п |
| ране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он ос |
| дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад |
| скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају нек |
| о после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био п |
| њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па к |
| ворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљ |
| ругих вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се |
| неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издај |
| један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри мет |
| По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пр |
| вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у ј |
| ио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Коли |
| женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, з |
| колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако |
| бију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме |
| а. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један |
| инско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју при |
| ећ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се м |
| а је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртал |
| бе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрв |
| рно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадн |
| е <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да |
| но момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — ху |
| аде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу |
| Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ |
| И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, ка |
| ања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч |
| н.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи ни |
| руцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непр |
| а један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најп |
| и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши оста |
| ја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се |
| их страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</h |
| , као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по не |
| под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пе |
| да од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухва |
| међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се о |
| ница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити |
| подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се с |
| тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} |
| ћи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је |
| и крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи |
| први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштени |
| не машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније глед |
| есни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену проз |
| ка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у сво |
| ељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па с |
| беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и глед |
| румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно за |
| да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обал |
| спођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још ј |
| божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше са |
| молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрд |
| ка погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да ср |
| и не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница о |
| је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху ис |
| > <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за |
| — А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа |
| </p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, |
| то им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код |
| се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да пр |
| ребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут з |
| ше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, пр |
| е љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да |
| икога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли д |
| ивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је ота |
| бученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом влас |
| ви му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари |
| само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — виш |
| ских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и |
| p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> |
| ра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да |
| ма који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађош |
| а ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{ |
| боравити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у дра |
| рно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула ш |
| том на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чуд |
| н до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </ |
| шкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везе |
| вио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близ |
| озва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво |
| д грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одав |
| у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подиг |
| ну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изн |
| а трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и |
| <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ће |
| и.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оц |
| ићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај |
| е снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} |
| , јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђериц |
| — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по с |
| расникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је с |
| ишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен |
| . намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра |
| сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} |
| с, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше н |
| ича рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа к |
| , који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада |
| помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијиц |
| Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две сна |
| нице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерн |
| он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре |
| p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— О |
| за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затреш |
| и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудга |
| уто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види |
| твори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да с |
| ч који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> |
| } Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти ма |
| милује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабрани |
| а раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба |
| тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно |
| х узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше |
| ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траунк |
| опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног |
| а више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих |
| страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На оба |
| ом водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као |
| ра на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верн |
| д њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се |
| це му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини погл |
| Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазник |
| е своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чама |
| Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет |
| магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима к |
| мундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенш |
| у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу прет |
| Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати т |
| а је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нит |
| трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и |
| кога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Нем |
| оме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар |
| божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткреп |
| е Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном |
| усте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стан |
| иформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас г |
| етке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их |
| ом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види |
| на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа |
| ску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p |
| има.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да |
| мрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки док |
| ерујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лиц |
| о, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{ |
| ористи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верно |
| е клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S |
| о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се |
| мак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је с |
| о каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане ди |
| едном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли ра |
| е гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека О |
| осторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и |
| то је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и |
| Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема |
| е Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, ста |
| помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по је |
| у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после напол |
| могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда о |
| <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са |
| рог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христо |
| о ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, |
| .{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољуб |
| а што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав умор |
| етити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} |
| нда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда м |
| н толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милоср |
| с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у година |
| аде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрип |
| е нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку ос |
| аклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, |
| на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни пит |
| и је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог |
| слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај |
| ти чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орден |
| аву, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми с |
| а цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што |
| у и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто че |
| поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучи |
| а.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему виш |
| омшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и обла |
| јих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишин |
| тих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви |
| ајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице |
| тајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд о |
| оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја н |
| нраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и |
| остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме се |
| га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову но |
| рвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина |
| ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљив |
| ске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми |
| аситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешт |
| а, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ |
| ји му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} О |
| менити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи об |
| а и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине |
| , да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није |
| } Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један п |
| се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цв |
| ткупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављ |
| т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, |
| .{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав пол |
| је! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби кој |
| несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад б |
| о густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење |
| ком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодниц |
| своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуште |
| им су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајах |
| b n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо ова |
| добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, |
| /p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако леп |
| т или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се с |
| несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако меш |
| е само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само д |
| даш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја |
| е, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и |
| са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само је |
| отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос св |
| церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да |
| кама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је ба |
| аповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p |
| ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шт |
| , храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само |
| жио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под и |
| вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох орд |
| ши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије т |
| уку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим |
| Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или как |
| ју никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине |
| агослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је ст |
| у удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом |
| ивело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па |
| ше мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отис |
| одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме |
| крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским... |
| "93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све то |
| азлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно |
| и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стад |
| ше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} |
| рађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало |
| е каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — |
| није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим |
| одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и |
| евојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гу |
| и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела |
| а и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме глед |
| онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. з |
| јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака |
| вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица |
| пе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе она |
| о дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока ме |
| се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере |
| шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послов |
| то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом |
| а што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> Plätten </foreign>) и |
| ко хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгле |
| ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, |
| према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе |
| на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепши |
| врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с др |
| покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју ко |
| ја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку манти |
| вши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљ |
| моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко |
| зица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере |
| је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је с |
| ли за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, |
| ако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом |
| е“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати |
| а вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Бољ |
| еколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> |
| ања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и неб |
| ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар |
| да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али |
| Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне т |
| Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па шт |
| — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу |
| и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера про |
| емачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухв |
| д том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој у |
| анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако сла |
| е под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо |
| тву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици |
| ка, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише |
| а и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корак |
| {S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње п |
| едњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуз |
| ати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их г |
| и у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје |
| лосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичног |
| , витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком |
| том гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старинск |
| смо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колик |
| епа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са прав |
| лобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да иде |
| — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с кам |
| убоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла гос |
| Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње о |
| ва хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Ку |
| вао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а |
| парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрм |
| замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, |
| .{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама |
| е са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до пре |
| ад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци |
| оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! |
| доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао м |
| о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па св |
| дравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.< |
| у страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла див |
| да све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем моно |
| а г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја с |
| ијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним |
| да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани |
| сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај пре |
| када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јун |
| у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље |
| своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прил |
| ојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким пр |
| о страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње |
| троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нуж |
| ера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S |
| >— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме леч |
| гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми |
| дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћ |
| ораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лисн |
| е био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војв |
| махујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима д |
| {S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута |
| и кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправи |
| а извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, не |
| о, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али по |
| те да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо г |
| асејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном л |
| ро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је |
| борити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душ |
| х увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто си |
| лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а |
| ене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари |
| ало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, |
| од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање а |
| пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камен |
| сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна ус |
| S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Ис |
| е грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на јез |
| и они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело кој |
| том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од |
| е изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, |
| емза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле ниј |
| вљу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових ср |
| вљаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у |
| мукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно тру |
| зне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива о |
| вито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више |
| у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уз |
| смо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили д |
| лих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше |
| уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даљ |
| насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у |
| д смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костић |
| ка, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране иско |
| жда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па |
| ки.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} А |
| амац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чека |
| ло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом кој |
| а доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} |
| не главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{ |
| тименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда |
| ногих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, |
| о се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио св |
| осле вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укочени |
| попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни гос |
| да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" / |
| S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, |
| pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а |
| е три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом |
| прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на зах |
| ј галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла |
| са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид |
| орној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на м |
| јући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде |
| себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме |
| општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, |
| а ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти сам |
| ара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући |
| реко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су |
| је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{ |
| антима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе |
| црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија |
| це возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрл |
| ве на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе с |
| <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то |
| —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухва |
| рли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о ј |
| бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" / |
| да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само ј |
| “ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Та |
| чун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> |
| не крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од |
| ад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта |
| г владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </ |
| мо једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тог |
| ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад бех |
| ! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошу |
| на та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда |
| еде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није |
| гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу |
| ам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по ј |
| дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо пон |
| дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати н |
| нажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој |
| >— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и к |
| ничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама |
| , прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачеви |
| јни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе |
| лако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити |
| и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је доша |
| војче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен |
| ило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, |
| ада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заб |
| дна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца |
| оту био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беш |
| крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах з |
| не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успент |
| тима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сеста |
| а је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што ј |
| да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине |
| ше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако кат |
| јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати к |
| које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела с |
| ко тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуш |
| задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за т |
| ву чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет |
| живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих орах |
| брази и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким ор |
| ски изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед вид |
| у особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завал |
| амет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновск |
| амо да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не |
| је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, |
| х заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само |
| милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га |
| са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо пла |
| хладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине з |
| Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре а |
| хтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео в |
| Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам |
| сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из |
| и на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл ст |
| толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица отки |
| ити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда |
| га насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их |
| p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гон |
| се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глуп |
| наче би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како с |
| же један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше и |
| уђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна |
| све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:< |
| ва добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> < |
| бави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од ње |
| каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи повр |
| сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је |
| припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па |
| и на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још |
| ом ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога м |
| , а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше п |
| ј прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је |
| ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хун |
| и као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити друг |
| а које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једног |
| , оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле |
| дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву |
| ука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се |
| подарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не |
| а се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати с |
| д зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, ј |
| опља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су бузд |
| им приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из как |
| ва са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p> |
| ним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и с |
| Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури |
| езом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред п |
| вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда б |
| двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, |
| ахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </ |
| у литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени |
| рцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те пом |
| за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље к |
| Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери |
| ка, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до |
| че о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризн |
| мо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} |
| грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање у |
| </p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још |
| поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у ко |
| <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој ка |
| видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} |
| за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> |
| мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, |
| рио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> < |
| ике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никакви |
| ем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме |
| чеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати виш |
| /p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с |
| трауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с |
| лим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божи |
| па Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него |
| о на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мо |
| Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу |
| Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у б |
| право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих |
| исокородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да |
| на, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно про |
| до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „ |
| у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја |
| Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у |
| ек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, с |
| избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворск |
| ао да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја нес |
| чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или ок |
| огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка |
| исмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега |
| нам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом т |
| и смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се слав |
| и министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доист |
| убивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао |
| да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те |
| foreign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на |
| другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните пра |
| зу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл |
| {S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!. |
| м понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме та |
| ођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа |
| ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се доб |
| а небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</ |
| знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о о |
| овен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужнос |
| зговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догод |
| и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На |
| за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умно |
| мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас |
| поведаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је каз |
| ади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине |
| о придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуд |
| ише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раст |
| се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу вазду |
| о сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је н |
| на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново |
| } Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше ст |
| д повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign xml:lang="de"> (Grieswärtel) |
| то се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па как |
| де срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ |
| ј плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадуглас |
| се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у |
| ="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу стр |
| Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако сла |
| анувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту нам |
| и састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“.... |
| ада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија дв |
| је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх |
| се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фаб |
| ежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ли |
| у вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен |
| } Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама |
| нас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се |
| омаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто с |
| оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју |
| ижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у нар |
| а она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слуш |
| ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам мно |
| црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од г |
| ра те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би и |
| ном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као какв |
| хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, |
| и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, |
| е Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад |
| м том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, |
| с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на |
| } Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мо |
| дњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а |
| на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смр |
| ора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија |
| звешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ з |
| њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не |
| ти особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турн |
| его мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к м |
| е та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> |
| страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у |
| на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца |
| ни у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја прот |
| о се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џака |
| штво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја р |
| с још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на |
| товање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лав |
| ку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро о |
| ве Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се |
| смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки |
| ако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бо |
| тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да чов |
| мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште... |
| а њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Ам |
| јада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Ј |
| та која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чу |
| нкирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево ј |
| о планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледа |
| ој души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она |
| фонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — |
| као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онак |
| господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни |
| зи.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који |
| шу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од |
| лању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у не |
| ?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар н |
| уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа |
| ја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с пос |
| и. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази |
| и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријат |
| ко нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова. |
| ! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— П |
| ако ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени |
| газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и пр |
| .{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уп |
| да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да |
| ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па |
| је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година |
| е згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се ста |
| </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ри |
| несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него |
| јах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погле |
| } Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то |
| ти, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> |
| си од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физио |
| особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на офиц |
| та чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} |
| ни мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћев |
| у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем какви |
| —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатељ |
| живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су < |
| ио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> |
| обеда тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Ни |
| о добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабир |
| ољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двој |
| Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи |
| аво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају мо |
| игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дош |
| кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод |
| н се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за |
| његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је к |
| го ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за врем |
| вље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је исти |
| ио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити |
| врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, |
| о што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да т |
| тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од |
| се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо ка |
| а били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама |
| чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, |
| растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш |
| ље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планин |
| ко је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да |
| е човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав мес |
| им нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво з |
| рслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах |
| открепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених те |
| ла овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко |
| исмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то |
| три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па он |
| , особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек пом |
| без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и пре |
| им трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то пр |
| им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако ог |
| дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Мин |
| устила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја |
| кну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро |
| језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне |
| кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али ка |
| емзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве |
| иорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степен |
| реди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране н |
| ење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p |
| пише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише |
| пске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдос |
| обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографиј |
| смо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора ода |
| следњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком зна |
| оју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми не |
| е био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправи |
| <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што п |
| сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, ал |
| идећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, д |
| чека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи |
| ље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно бил |
| па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на своји |
| м десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само п |
| добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кр |
| стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви зн |
| и боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је К |
| ака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту |
| ла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука |
| славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не х |
| S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама |
| !{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док |
| и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да |
| хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном пак |
| ене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у |
| беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне тр |
| воришту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним |
| змите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учит |
| купу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се |
| ила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у ст |
| } Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстари |
| раној ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне |
| заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост |
| ље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обе |
| хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде све |
| рпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и |
| да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могу |
| да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, |
| чини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се поч |
| , и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад |
| би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као бала |
| Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што |
| дна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, |
| опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гв |
| ји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити |
| разо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за |
| S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чуд |
| ком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Ку |
| аклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{ |
| ојој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако вели |
| дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа прету |
| о је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назват |
| н одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једно |
| никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} |
| {S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају ле |
| р и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то |
| утња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљив |
| сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој план |
| драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него |
| p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши глав |
| стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза уши |
| о му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трб |
| на хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S |
| допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколи |
| вај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у |
| а на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аб |
| ко друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да |
| осле ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено |
| на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да о |
| ачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер и |
| чекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Је |
| ојима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви оста |
| вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, граде |
| ри измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздо |
| те зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи |
| жу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележит |
| божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гму |
| ајаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити з |
| тле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у |
| д нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико пр |
| је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па у |
| изнамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да н |
| воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опа |
| на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па |
| него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не до |
| д угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само |
| народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише |
| вима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ ка |
| на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилист |
| одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпо |
| <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо |
| евах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих по |
| ко заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад |
| — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да |
| аху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза |
| племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, |
| аглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер вет |
| к, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p |
| да сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из |
| лаговјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч п |
| ричлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако на |
| {S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја пр |
| алуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех |
| многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити |
| о несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао |
| <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам пока |
| ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасе |
| о већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десе |
| варе до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера |
| аљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од |
| како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су |
| етву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега дра |
| ику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скуп |
| </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимам |
| у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и |
| у н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људс |
| о.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја в |
| .{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{ |
| “ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео т |
| усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда пока |
| твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта |
| прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина |
| — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу |
| > <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </ |
| речица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има |
| има и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да м |
| S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је |
| само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најниже |
| уде које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и ти |
| вите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо поро |
| им више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S |
| ..{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утиша |
| дакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јес |
| ј мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до пр |
| Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још не |
| нер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од |
| окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се |
| двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан баб |
| аузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле |
| reign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е |
| те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружје |
| распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја |
| } Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи |
| да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језе |
| . — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше |
| кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, |
| наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта о |
| <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> |
| Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p> |
| је! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали |
| Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па |
| прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав |
| ца — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође д |
| какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Ис |
| ао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуч |
| :</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома у |
| 19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку ка |
| и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво бл |
| Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће на |
| тку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — о |
| лела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пр |
| остима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, над |
| један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гет |
| ула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском |
| слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе гла |
| венила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени дове |
| ало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да преру |
| .. —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам са |
| итци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране |
| рац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека |
| и, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би на |
| и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су ст |
| а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и |
| воме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lan |
| ипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири г |
| pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за |
| n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин |
| ао што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је ов |
| мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим |
| удио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штаје |
| ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога с |
| ли мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран |
| а ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурн |
| четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у |
| инову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љуба |
| најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац н |
| јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој кла |
| „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па са |
| много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> |
| о напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није |
| молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико |
| овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мој |
| ма његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих |
| сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну о |
| аки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, м |
| тра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога |
| строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не |
| надно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, |
| Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра ме |
| о зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа |
| о искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запит |
| е је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер |
| а вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску б |
| блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лак |
| нос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишт |
| и а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <forei |
| ф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из |
| е и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискат |
| јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — |
| оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу с |
| еће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блажен |
| служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је много и |
| стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја пр |
| шарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак н |
| в, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, |
| дна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехл |
| ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити у |
| ушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу прет |
| витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му ј |
| <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се |
| , као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n= |
| аше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не |
| </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама |
| нски кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И та |
| ш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би би |
| ем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то дога |
| има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак д |
| <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не ви |
| и до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, ко |
| рна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намаст |
| ријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и |
| сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Ов |
| а Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца ка |
| мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гопода |
| бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пу |
| ета, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S |
| тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољст |
| ао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S |
| ба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија не |
| моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевид |
| иза стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеб |
| тир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго за |
| ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да |
| ивотом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт |
| ве опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек |
| у. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варош |
| сподара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла |
| леда победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме |
| н се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па |
| то сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли про |
| аше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик |
| е земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на |
| је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би |
| чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од глав |
| ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к |
| „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у је |
| сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погле |
| аше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Н |
| ечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето иск |
| цима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и |
| један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у |
| племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</ |
| уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, п |
| тараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте |
| рих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако |
| аде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеск |
| S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркут |
| <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан |
| з отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ва |
| p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се |
| жју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало ј |
| > и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвал |
| p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповед |
| ?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од |
| з малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветара |
| у страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њ |
| намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога ви |
| тора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не |
| дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора и |
| г чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изн |
| туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње |
| ни прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који |
| .</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Де |
| наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома |
| /p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токор |
| ца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је ве |
| а, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S |
| узу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји оч |
| > <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанс |
| ђај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући глед |
| ривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилаз |
| ера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурн |
| новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се |
| т за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног л |
| а ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — |
| већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе |
| озрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса |
| има гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до поја |
| престано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се м |
| бије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми |
| јих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како з |
| то, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући кал |
| питајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати |
| командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути |
| рашно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мал |
| у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обич |
| га, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Т |
| делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљ |
| новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидло |
| миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које т |
| калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан |
| , па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио |
| тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама в |
| уски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јас |
| у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква д |
| горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиро |
| не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад свак |
| мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, а |
| сни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, |
| вати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухв |
| из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толи |
| или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{ |
| а не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страхо |
| одобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} |
| ти и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!. |
| је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја |
| а само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну неве |
| измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који г |
| ита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас |
| сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње су |
| су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под о |
| жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! |
| н пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико |
| ска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да см |
| спођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...< |
| ише но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз мом |
| онрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурн |
| прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него |
| ет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи |
| а, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном |
| ли та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за |
| на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толик |
| ако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам вес |
| мње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p |
| асе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожел |
| ..{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не |
| > <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и д |
| ко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао са |
| м вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" |
| арицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, д |
| а је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме |
| рвом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољ |
| уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одма |
| ћу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој |
| ерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то |
| ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} О |
| и може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{ |
| ад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте |
| ауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онд |
| ко заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет |
| рстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину ба |
| е! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама ос |
| м о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред |
| и, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и го |
| м? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сут |
| ера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође ка |
| највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима |
| еменитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати |
| една гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна н |
| , па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се |
| а та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче |
| де на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном велико |
| а јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па |
| ије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади |
| у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За |
| али, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде |
| ећим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан |
| оји гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја са |
| , па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха напад |
| ог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љу |
| чке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог о |
| } И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био |
| је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро паз |
| да и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена |
| Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувш |
| једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, |
| путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем |
| ретурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао св |
| ше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци ниј |
| Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње |
| то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па с |
| намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љ |
| да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од |
| а глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од гре |
| ао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостоји |
| начким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, |
| е за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>А |
| еношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што |
| гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше с |
| те гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом и |
| који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изг |
| да ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њим |
| а се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p |
| жег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и |
| знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са |
| дети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој |
| е зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају |
| уски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју св |
| рске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{ |
| Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладил |
| ћи и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан д |
| мао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је |
| а дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су |
| :id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, ко |
| ве године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице |
| нас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце к |
| 46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и к |
| оља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, |
| момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и наза |
| има црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину |
| агона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко им |
| Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пе |
| ње нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гне |
| ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћет |
| тресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера |
| к, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју пр |
| млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Л |
| них бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког |
| стајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је в |
| зера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њ |
| биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који |
| остајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а |
| а брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и |
| шце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају |
| ствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него |
| т. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској |
| м вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јов |
| аставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републик |
| ог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људск |
| ној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице и |
| амаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе |
| ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам ј |
| а његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараш |
| пуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је укра |
| , али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. превод |
| што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! |
| е године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод п |
| родни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславније |
| ређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онд |
| и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али да |
| ер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што с |
| ем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог |
| , казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми до |
| дан <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „ |
| ви дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша уста |
| ?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје ср |
| ор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један с |
| други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на мног |
| и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хин |
| ати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref t |
| ки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— С |
| а за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће |
| је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу. |
| рамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> < |
| ли шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љу |
| :</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцб |
| /p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, орд |
| S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашт |
| ваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небо |
| ваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је |
| проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику |
| олити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме |
| у написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљ |
| ше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађењ |
| ник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и |
| снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђени |
| ик милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који б |
| о је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са |
| а госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и |
| како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас |
| долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору о |
| етлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се н |
| склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних |
| ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж цел |
| ела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— |
| језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба бил |
| {S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем з |
| } Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се |
| а је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њег |
| гледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади |
| ни стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао д |
| о каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} А |
| ором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кан |
| вље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрел |
| науску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да |
| и... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междум |
| да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта н |
| ветла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја с |
| ти, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у ј |
| је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако |
| а љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту ло |
| ечи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одгов |
| се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији |
| се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стад |
| ратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвак |
| ор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљ |
| м на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p> |
| е него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отм |
| су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија л |
| еља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу др |
| на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне |
| је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина гр |
| ..<ref target="#SRP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да |
| рчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт |
| трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота к |
| у, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим |
| ко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде |
| љивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку |
| у — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштав |
| Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам виде |
| ању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зеб |
| весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на |
| е дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању |
| о скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S |
| господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где с |
| за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, м |
| тију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврш |
| идлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне |
| S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите ди |
| пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S |
| кле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се |
| уровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића кој |
| од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа |
| пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако с |
| о паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чв |
| {S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, б |
| не само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад ј |
| састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ћ |
| м чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, |
| толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу ј |
| ига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћ |
| оме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да з |
| ого више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <p |
| квог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — з |
| ма междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, ка |
| рад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећал |
| тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један р |
| еши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остал |
| мастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је |
| ба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још |
| иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губи |
| а би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и ви |
| ично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром |
| 10" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да с |
| примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући сао |
| амер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, д |
| м шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца једа |
| чавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не |
| лу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто |
| ника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати с |
| давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна |
| е буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу и |
| ?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јед |
| само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да |
| ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за ње |
| } Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао д |
| аки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта ј |
| уцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, д |
| ао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у X |
| једну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки ку |
| оји се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре |
| > <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три воза |
| највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести |
| у прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{ |
| b n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слуша |
| разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајн |
| у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи рук |
| гу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помр |
| и клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безгранич |
| помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој |
| отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Госпо |
| реградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше жи |
| сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразам |
| сове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да |
| ш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} |
| га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду. |
| гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви |
| у гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествов |
| истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, је |
| постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће д |
| ти има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту п |
| о беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумпова |
| а трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути |
| само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог |
| је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњ |
| лост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква |
| на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језе |
| о око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе чи |
| их, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема д |
| ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на |
| већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> О |
| у негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то |
| што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се |
| учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу свет |
| о, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није заг |
| ну овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како |
| пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх |
| у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга тра |
| не мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци < |
| г лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин |
| по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} |
| сину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за т |
| о са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њ |
| за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да |
| се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио |
| за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштен |
| земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што св |
| ко с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бо |
| гом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају б |
| држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако |
| тичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се |
| а показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају кр |
| ла ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" / |
| буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које |
| муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да б |
| убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нам |
| ма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у п |
| ко да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па од |
| Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и |
| мо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или ко |
| м ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, |
| т...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице ј |
| а.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <p |
| агда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он |
| нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, с |
| ирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна гос |
| ности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препли |
| беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте |
| тави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа инт |
| једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу п |
| стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћ |
| онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места |
| а човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад на |
| в адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико |
| бро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде с |
| b n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као св |
| подо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се ста |
| бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! — |
| ћ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не разв |
| е најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у |
| мца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим с |
| ине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнез |
| /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га об |
| /foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега |
| раво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара |
| >— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се как |
| о Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже |
| можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> |
| ма је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који |
| а нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике неср |
| а на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру |
| а, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Дев |
| ње, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати |
| ло на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно |
| удете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин об |
| ружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати |
| а си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћ |
| е.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс |
| си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, ка |
| та ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра |
| а турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч |
| једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора |
| оказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Е |
| , он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} |
| а који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме |
| смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима |
| ече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се |
| та стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја |
| „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све в |
| бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види. |
| да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, |
| ецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи |
| адост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с б |
| че, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је К |
| и непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} |
| , а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније |
| колико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе! |
| снице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом дра |
| м да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста |
| јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног мил |
| а св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много |
| е да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си х |
| е да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним |
| пу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што б |
| ако сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живи |
| ом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти |
| а па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} |
| ађени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне |
| занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек з |
| ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ |
| о се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само |
| дох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} |
| Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S |
| ш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удови |
| ерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих |
| илистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо |
| е види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине ка |
| ах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па |
| а мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску ф |
| тати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све заб |
| кидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антих |
| ина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад та |
| ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња |
| м расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична |
| збиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћ |
| уда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио д |
| стано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разг |
| љем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од св |
| p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растр |
| а планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт |
| !</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да |
| излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— |
| чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се припов |
| тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм.. |
| распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави |
| о!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурш |
| м с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, |
| Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p |
| е једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: |
| реме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ов |
| стире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о |
| догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући |
| кивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, и |
| анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је |
| ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb |
| онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу п |
| ну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја |
| воје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све |
| е те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што |
| акеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик |
| аци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — за |
| вагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија с |
| под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара |
| рада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред |
| воје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би |
| а у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми |
| зласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије |
| мо да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благов |
| е ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју |
| аше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; |
| ожијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи с |
| лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p> |
| истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку п |
| зар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа |
| идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S |
| богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Луд |
| мову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше |
| ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у |
| им.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Как |
| да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти п |
| а су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч |
| е нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се наг |
| да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, вид |
| ба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p |
| или Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савиш |
| у Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом с |
| обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што |
| едно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мо |
| љу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопстве |
| ти Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца н |
| е, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, |
| ушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп иско |
| благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо н |
| ву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и |
| {S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодло |
| се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје кој |
| лико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да с |
| меху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на л |
| ду, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар |
| м у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али |
| ачком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити така |
| и:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни јед |
| богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпу |
| тави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његов |
| може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</ |
| жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се н |
| познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, |
| сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери загр |
| глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загреба |
| нама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју рит |
| у заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— |
| p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте |
| адих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испр |
| кривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе |
| ; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, |
| ваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и |
| о у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изј |
| могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не м |
| аго овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} К |
| о је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите мест |
| обедити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у вла |
| ин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p |
| унденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме |
| пасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лу |
| м гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p |
| аги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа д |
| ..{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио |
| и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти. |
| ма част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се пр |
| ем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до |
| м чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио ц |
| х џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим безд |
| јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он |
| га.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толи |
| оти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Ви |
| а у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше ка |
| сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да ј |
| сли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, |
| шно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас дв |
| ики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бр |
| ој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љуба |
| онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре г |
| а око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, |
| дизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опро |
| рема оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих пр |
| остима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде. |
| ас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш |
| поразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} |
| духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој |
| {S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртњ |
| воје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж |
| ко сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли |
| Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадин |
| ећ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хи |
| а је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је |
| жије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи |
| око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране |
| зера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на св |
| мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика |
| амљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упа |
| их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, |
| у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут |
| литву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици |
| олити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву верно |
| спођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољети |
| оји не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је |
| ичања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће |
| е мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну |
| м, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Шт |
| из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Бо |
| ше ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себ |
| паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом с |
| иже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Вели |
| е под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго прис |
| на а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не до |
| био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме з |
| анини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Лов |
| </hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околин |
| по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао |
| вољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре |
| смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилуј |
| <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано |
| А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као |
| самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога |
| — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити |
| не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има |
| а и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршћ |
| официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али |
| се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.< |
| , јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезов |
| и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара |
| е девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да ј |
| ог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела |
| агог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у О |
| аду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока н |
| станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не з |
| абадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту кр |
| /p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши |
| се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто су |
| /p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према |
| ло по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.< |
| о шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријат |
| како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу ле |
| ке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден |
| Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам |
| ди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то |
| азе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи |
| /p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута прев |
| ину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, ко |
| но прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на ком |
| ш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S |
| ле наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанс |
| на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љу |
| особности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. м |
| а униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. |
| цира где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до п |
| о и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локом |
| обри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би нар |
| под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кука |
| о да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различ |
| у самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{ |
| } Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А |
| ало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима м |
| рочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегда |
| е тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се |
| ирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на ј |
| них саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Ми |
| итомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благ |
| ма а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородиц |
| Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадни |
| о врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је призн |
| живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је ја |
| мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш |
| ећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хте |
| и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је п |
| оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши |
| b n="108" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов |
| ам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама д |
| ... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи |
| болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђери |
| био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непр |
| огло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни |
| више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе диз |
| ори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођиц |
| ом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар |
| ваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми |
| > <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чук |
| а сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што |
| томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који |
| Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било |
| <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних |
| овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу го |
| арска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а |
| ветињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, |
| н дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, |
| око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А |
| ораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - н |
| ар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад |
| не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! |
| рогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на до |
| отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртно |
| емо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мисли |
| ој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућно |
| тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе. |
| квир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробно |
| резу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небр |
| ерлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах |
| чијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>М |
| капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграб |
| да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одс |
| дл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> |
| клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је да |
| рви загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше |
| од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу дево |
| месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне т |
| сец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљах |
| астиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није |
| све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопо |
| имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунде |
| чење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало |
| тати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору |
| њају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не з |
| као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавит |
| и лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— |
| >— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de">Kreuzschokdonerwefter |
| и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропас |
| ве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону п |
| го што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с њего |
| а за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка |
| трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да п |
| ј камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе |
| па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прег |
| кључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ кој |
| витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се ред |
| његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огром |
| мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са њег |
| буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са |
| сечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих пр |
| е се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског о |
| е ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ват |
| је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу |
| осито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж |
| ружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но по |
| утрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мисл |
| љу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари ј |
| р ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, |
| намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где једа |
| таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје |
| ера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било н |
| после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврд |
| коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по |
| мо један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лу |
| а зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенс |
| е очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних |
| Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг. |
| каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то н |
| знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и у |
| Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се дови |
| где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у д |
| ундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметн |
| биља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на |
| земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр |
| лепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забран |
| посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и |
| ти о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била |
| p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то |
| омовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> |
| мућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш |
| едном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да |
| бо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} |
| какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што н |
| огледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца пр |
| ез икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем ј |
| летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану с |
| аке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особи |
| лији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико |
| н камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се |
| тво, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Ст |
| ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, |
| дима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти мож |
| е дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача м |
| ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високо |
| е не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме ј |
| итам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На јед |
| дмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом |
| штена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче |
| и испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, сави |
| им грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирс |
| и очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осет |
| да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Је |
| лива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро |
| на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на о |
| о да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, д |
| дара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p |
| ко му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, |
| орио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај погл |
| оћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{ |
| никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој стар |
| ао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пре |
| она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се |
| д управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где |
| Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. |
| сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна |
| хну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, |
| тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штациј |
| и нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отиша |
| ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесниц |
| спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. |
| ртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заје |
| радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страст |
| кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак п |
| з капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф |
| тоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опал |
| да и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То би |
| пријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо |
| и свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побег |
| натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни |
| е ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно |
| е добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — |
| нда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће |
| а кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти |
| смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски б |
| им али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у |
| његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно ру |
| ито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нек |
| атар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек |
| јено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одм |
| ли се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр по |
| а нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онд |
| исокога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког пов |
| за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ни |
| аме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у о |
| а приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из |
| гу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезе |
| токар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче |
| беска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, |
| а отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна |
| гледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А ка |
| е требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згл |
| на, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непр |
| ћи се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а де |
| тио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мир |
| тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тр |
| Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе б |
| вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сес |
| урш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде |
| ашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је о |
| какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мора |
| кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ј |
| лико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давн |
| шта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме за |
| видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, у |
| но уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може јо |
| Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа |
| нтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за дв |
| сном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онд |
| вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљес |
| трча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како |
| ема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне мук |
| где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена.. |
| ову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу |
| је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни |
| пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побе |
| тадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за крат |
| , јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијен |
| еше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више б |
| племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостио |
| не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — |
| ак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang= |
| илује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та |
| а загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:< |
| витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао |
| е присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не г |
| којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио н |
| онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучи |
| ве стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> |
| само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта |
| о се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко |
| вљеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно |
| ати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрв |
| ог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, в |
| ма од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је тр |
| о да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи |
| тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем но |
| тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мисли |
| цвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане |
| идљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим гос |
| у месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање |
| лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога |
| аде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло |
| да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити |
| > <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам |
| другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блудниц |
| S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ј |
| за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — < |
| а душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Пле |
| chlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угур |
| ље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њ |
| ло са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, к |
| а постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љуба |
| } О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву веч |
| кој видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слик |
| м из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} |
| о од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им за |
| е, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити стареш |
| инг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —< |
| ланини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих до |
| вно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, г |
| ло, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ |
| ута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учин |
| бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно |
| вор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, |
| езних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је д |
| мо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знац |
| ати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, |
| е данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице |
| сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грч |
| рце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да |
| преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најм |
| шног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да про |
| аним непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачн |
| лних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране |
| шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да |
| ела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица |
| вала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у он |
| — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, и |
| жинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, |
| аку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада х |
| друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не. |
| оносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају ник |
| се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама з |
| розорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије зна |
| ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да ч |
| о да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са кит |
| отину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празно |
| аци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим тал |
| д да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конрад |
| ска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све виш |
| у главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајан |
| к се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} |
| не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо |
| данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испад |
| кве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колик |
| или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кес |
| удских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У т |
| ружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за |
| риста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје с |
| шле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ о |
| Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њо |
| ебају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се к |
| .{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде |
| а да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатниц |
| нео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не бе |
| ве узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Л |
| рад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком пом |
| морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лу |
| и патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па уста |
| чало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био |
| атора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језе |
| .{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да ј |
| од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на к |
| рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзен |
| рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад ниј |
| а била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} П |
| ш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваљ |
| Der Gemsenjäger vom Attersee«</foreign> на страни 290; — <foreign xml:lang="de">»Das Sciffermäd |
| ang="de">»Witer in den Alpen«</foreign> на страни 614; — <foreign xml:lang="de">»Der Gemsenjäge |
| вести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (о |
| ан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, |
| ombustionis erythematosa</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шко |
| да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да |
| бразима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзе |
| јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један из |
| Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она |
| икога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мам |
| диоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад |
| а прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљ |
| рвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" / |
| и, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују |
| амо тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити ко |
| ужје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали при |
| оја је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десн |
| убавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову |
| да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се ка |
| слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а д |
| удгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су |
| згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи |
| паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <p |
| ње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која ј |
| под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па он |
| пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помеша |
| стане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намаст |
| Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића с |
| ладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} |
| рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p |
| сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви |
| зеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њ |
| се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} О |
| да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку груби |
| гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе |
| а ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиља |
| и шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 фори |
| еље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бе |
| те да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако ј |
| или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језер |
| кво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по |
| ђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Мо |
| за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S |
| ли главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито |
| ије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и н |
| ице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Д |
| ал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај те |
| оји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xml:lang="ru" |
| ета, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви |
| да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све жи |
| окле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко мл |
| га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? — |
| p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и |
| мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</ |
| докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о |
| S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је |
| мерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех |
| мали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича. |
| о на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у к |
| о су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што. |
| рајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема на |
| бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чек |
| укташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" / |
| ра, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци к |
| ићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило с |
| У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{ |
| смислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју |
| беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на |
| с у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се мла |
| им јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звезда |
| ду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су |
| S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач |
| ји овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да |
| ега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико н |
| е слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно |
| док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међ |
| убим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви |
| им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф |
| , тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за ш |
| своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи ви |
| ај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све вите |
| , дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубав |
| имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска |
| сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не |
| уморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега с |
| ете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пре |
| вини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно н |
| итву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и |
| здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбах |
| асени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на |
| ако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни |
| ош једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла |
| е до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на |
| то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је по |
| ав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла ј |
| о бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви |
| грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с |
| побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олуји |
| репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати |
| раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на по |
| а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе д |
| од за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има |
| едном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на стани |
| им успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који с |
| су обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат |
| дао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па с |
| оспа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут сп |
| се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је г |
| ње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баш |
| да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Су |
| арњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташ |
| који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и о |
| нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где с |
| накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану ч |
| ошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше муд |
| мо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он ни |
| азу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше |
| жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти хер |
| аврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несм |
| и баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама |
| Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих |
| се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад |
| е у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb |
| </p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више |
| и!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Х |
| ета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову |
| p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше сола |
| е дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један бо |
| ада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно н |
| спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, ал |
| А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, св |
| ског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше |
| а свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред |
| језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Ло |
| ску гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима |
| рта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до ов |
| {S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у |
| ј, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један |
| чи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не |
| и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и тор |
| ровести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </ |
| ш једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцну |
| старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се паж |
| тирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа |
| ељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући |
| >Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на ср |
| добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да покл |
| егоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само |
| ратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе |
| ицом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, |
| да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја |
| ало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунд |
| после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да с |
| преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет |
| манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвени |
| ако буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, пог |
| аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио |
| згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао н |
| ом, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неран |
| рије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој п |
| итом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна |
| p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, н |
| ше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ |
| само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало п |
| јслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па |
| ни накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје |
| и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из рук |
| Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стој |
| на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми |
| } Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јец |
| ук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја |
| убива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мал |
| e"> schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ |
| таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примако |
| о и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти |
| i>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се сам |
| и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе зако |
| о двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће |
| ло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па мо |
| румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као д |
| , са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и окло |
| идеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за ру |
| ју на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба др |
| } Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји к |
| један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога гос |
| и оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачк |
| е где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје |
| е верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се |
| „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако к |
| рски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрн |
| трпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине |
| од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзе |
| а види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога |
| игнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити |
| arget="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.< |
| пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој з |
| под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као шт |
| литве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пр |
| ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...< |
| ане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родови |
| сности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} |
| ако се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта |
| ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше |
| рого придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се у |
| о у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити |
| ра беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љуби |
| условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда |
| енауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше |
| ова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац |
| ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој |
| узе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах у |
| а ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно |
| око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од |
| му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она н |
| p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице по |
| мак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт сво |
| а у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле пр |
| ра и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежу |
| зору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара |
| ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, к |
| , јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као шт |
| астављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши |
| таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с је |
| ценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на |
| им столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са свој |
| никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу п |
| е наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она прот |
| {S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> |
| е успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагле |
| ед капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb |
| ота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти каже |
| њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па о |
| бузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на др |
| м властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча каст |
| па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, |
| растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад уз |
| па она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву бла |
| небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше |
| а црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и |
| ао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овд |
| ара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, ал |
| ира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ниш |
| им селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог |
| камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Т |
| стели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на дв |
| идела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике оду |
| е и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ћ |
| свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не |
| ки ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да с |
| жаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога |
| Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — с |
| ну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фу |
| а Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је |
| језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир |
| >Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом |
| речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као ка |
| рици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук |
| Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидо |
| менити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Ме |
| а онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се |
| лезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини... |
| о и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што у |
| тајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове |
| у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари ст |
| као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одска |
| не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијо |
| са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљин |
| е један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који са |
| имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А г |
| е сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те ј |
| дговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке бо |
| та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у наш |
| е с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да с |
| </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та в |
| ад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја |
| дети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p> |
| рт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страс |
| језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирно |
| шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту м |
| Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали |
| е. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњу |
| атним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део |
| Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} В |
| ојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она |
| лико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестан |
| убило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S |
| па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у |
| на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— |
| Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни |
| својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и сам |
| .</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопље |
| шчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај |
| туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> < |
| <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} |
| адају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p |
| еко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио |
| таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како |
| ођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут О |
| рију испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— |
| и обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у |
| ао без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не |
| тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске х |
| p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног в |
| </p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао |
| у на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, је |
| и од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем |
| а мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да по |
| ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да |
| аље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је м |
| најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Виц |
| враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубок |
| , а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви |
| Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што |
| забраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одв |
| кану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увиј |
| и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање наше |
| ајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осе |
| е до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе |
| о ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко |
| живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из |
| вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред о |
| је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још |
| гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гро |
| стољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке |
| ело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> |
| е брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше |
| ветина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многоб |
| ајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народ |
| једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представи |
| устише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) р |
| буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држа |
| језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то |
| у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад |
| неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су |
| о сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво |
| {S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, |
| ако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њи |
| ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у св |
| на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја н |
| уњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну и |
| вадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, ј |
| уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико зак |
| бину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред |
| устише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и постави |
| о закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се |
| е! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са |
| из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и |
| да победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p> |
| у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу в |
| еше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пусто |
| исташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То |
| којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања |
| да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искр |
| се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да |
| вај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност |
| ма, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулис |
| и анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако с |
| крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути с |
| ена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се д |
| , већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у |
| , да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужит |
| ишта о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почн |
| говом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл |
| им ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и д |
| гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што пр |
| а, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ј |
| о и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте |
| све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> |
| чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах |
| тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање н |
| ите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и ш |
| ве кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано |
| зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе |
| језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, т |
| ли часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у |
| гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирс |
| тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> |
| у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са |
| ако се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и |
| љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих |
| ова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудг |
| граничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљад |
| еном срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте |
| трешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер |
| рском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауе |
| тао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би |
| p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима проти |
| чком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у |
| њу, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да ј |
| чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођ |
| ког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене п |
| кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше |
| ше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој |
| а сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто ва |
| и, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти |
| х начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се з |
| натора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на ц |
| рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је |
| <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме ка |
| ролд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу |
| су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили |
| а напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девој |
| ад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, |
| а.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска кри |
| еликом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом њ |
| “ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама |
| >— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста. |
| њега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дош |
| подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако бл |
| е можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, ко |
| , и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали |
| ежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је ј |
| > <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> < |
| то се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p> |
| из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, |
| паситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трб |
| Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језе |
| рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још ј |
| о трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас п |
| ави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мач |
| а ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити о |
| ред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте дај |
| а! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумев |
| >„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само |
| >— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао |
| Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да пл |
| лити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пус |
| силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивал |
| машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скр |
| ли самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с т |
| пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пе |
| ској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетно |
| на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла д |
| о зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у др |
| , да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се |
| сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико |
| дати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини ка |
| а да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као п |
| јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ б |
| и, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p |
| акви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{ |
| и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима з |
| и ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да о |
| ана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под ов |
| извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и је |
| витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних |
| едан сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као д |
| {S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе |
| романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брат |
| стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ни |
| иле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па п |
| природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове |
| вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) запо |
| их момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, за |
| аја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога |
| , не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима |
| неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадиониц |
| њеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са по |
| {S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у |
| едаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој поме |
| .{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право |
| још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта |
| година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно |
| ј ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У |
| једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора |
| е...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске с |
| е у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи |
| ицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{ |
| ти да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око на |
| грађанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него |
| вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног |
| е, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладови |
| иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмрт |
| им јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чин |
| и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком |
| рно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из |
| витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пре |
| , то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је |
| ластеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, че |
| а...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини. |
| ађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то б |
| мљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле и |
| о грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене |
| у ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било |
| трљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски стана |
| еба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад |
| {S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у |
| е очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка у |
| ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи |
| ним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цр |
| је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина сто |
| опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} |
| иким празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренута |
| устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не п |
| очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чам |
| што би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њим |
| ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже свој |
| одила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја с |
| ским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадо |
| е је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала |
| ла из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но |
| , а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми |
| у срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са |
| ко тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" / |
| сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела ку |
| Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у нама |
| г даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за |
| ором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, |
| кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и |
| Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили |
| речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори хе |
| ва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он |
| ет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој |
| ути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p> |
| елој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расх |
| ме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине је |
| познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало |
| ену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено |
| најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после |
| ији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдањ |
| о је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше |
| ги а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише |
| аосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, т |
| да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја |
| n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету н |
| и јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она уж |
| Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се прис |
| смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака б |
| аху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мој |
| к путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден |
| да несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Сла |
| и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним живо |
| ендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као г |
| S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ в |
| пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само з |
| доме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да |
| се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми |
| 8" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински х |
| хта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео пле |
| намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше |
| имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису н |
| ка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у окв |
| рофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали с |
| — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, ко |
| го нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети к |
| играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити мога |
| ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Луд |
| ебу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласи |
| атном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и п |
| први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови |
| в као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску с |
| н!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} |
| њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа |
| у реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуш |
| но, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао н |
| која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој п |
| од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас |
| омиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не ми |
| {S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми ов |
| авим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Ос |
| ачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што |
| ешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је |
| а што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред ст |
| ом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даљ |
| Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српск |
| ца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславск |
| се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један |
| брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на |
| стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ва |
| ign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од |
| ро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог бреж |
| рофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га |
| ја и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила би |
| , па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лу |
| у нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се мож |
| ицу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, |
| а оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па о |
| ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али ш |
| тране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио се |
| начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин |
| застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, с |
| леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добр |
| гдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара |
| рована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p |
| на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упа |
| да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе |
| ше...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избав |
| анијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе н |
| !{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море |
| , па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи ј |
| оји. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима |
| нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на у |
| S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут |
| и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмунде |
| амастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш |
| ку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше |
| и и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчат |
| , коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзен |
| лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој |
| алуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље п |
| ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц оп |
| ошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати н |
| е колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечер |
| мачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично би |
| које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања |
| па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њ |
| а; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепа |
| ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и |
| пријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што |
| граде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан на |
| и, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној |
| ош непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих |
| чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те |
| еле војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним а |
| ојој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадуг |
| скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв |
| в који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не бе |
| ешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гем |
| ипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, |
| га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S |
| о високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући |
| т пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћ |
| је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак план |
| кога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког повере |
| ко не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица |
| ко нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути д |
| руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би у |
| кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> |
| тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожар |
| да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се |
| и ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраниц |
| ледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда |
| учавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно |
| и да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у п |
| осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у |
| {S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу |
| у већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али |
| — Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале |
| лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија |
| естано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно |
| ера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више оно |
| мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p |
| и није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али с |
| ницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф < |
| и? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту |
| ма се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице |
| алих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окрен |
| ом љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама њег |
| о једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <p |
| е приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако |
| >Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух б |
| мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... |
| замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица |
| ... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане... |
| веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у |
| те право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све |
| спентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја с |
| љака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним |
| ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спас |
| р тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</ |
| рестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадов |
| анео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? |
| } Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код тв |
| оћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из о |
| глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући |
| же песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење на |
| толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање пе |
| а, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са њ |
| ити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место саста |
| а висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и вер |
| </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчан |
| л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у ва |
| хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, то |
| после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе |
| и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њив |
| гт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено |
| тац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — де |
| о узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у |
| а очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она с |
| о ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају на |
| </p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости |
| ржећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два са |
| ши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, |
| а, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако |
| да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пу |
| обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак |
| ке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и |
| ане, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних |
| ами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом |
| " /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда м |
| ан, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, ка |
| , јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш |
| ту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој са |
| е док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак |
| што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо м |
| са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата извед |
| о би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој |
| у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, |
| групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштају |
| енат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобиве |
| угим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње нала |
| умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, |
| асрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, на |
| на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што не |
| игосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је т |
| стоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши проти |
| оре људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи сл |
| и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p |
| мејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је би |
| удра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад |
| е виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним м |
| се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p> |
| ке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највише |
| S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова пот |
| датле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S |
| а данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с |
| оји је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="6 |
| n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p> |
| — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће |
| лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало л |
| ве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се ви |
| и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа сво |
| аху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв цр |
| , како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му |
| илано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би |
| ач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато |
| иве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна |
| а тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да |
| ника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних иде |
| рањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} |
| мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како б |
| и...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штаје |
| ином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, |
| за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> |
| чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад мо |
| паднути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним |
| <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са сво |
| ти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор |
| е цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојн |
| руга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим с |
| о Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервиј |
| јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Ото |
| ак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је ф |
| та, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не |
| драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо |
| а крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико огранич |
| о са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи |
| тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога мл |
| је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ к |
| нако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, је |
| се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме |
| стала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јут |
| } Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на јед |
| ога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим |
| у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше зд |
| на кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послет |
| на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све ки |
| превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али |
| >Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гму |
| Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) кој |
| ом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео к |
| ују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign xml:la |
| и живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама |
| лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим н |
| ева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у |
| ају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу с |
| !{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог з |
| дакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник |
| ли под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се |
| оворите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевим |
| у изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово д |
| тити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи |
| никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за ге |
| е ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} А |
| ој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не б |
| природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар су |
| а властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна м |
| Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се бу |
| мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Т |
| кар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Г |
| дгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му |
| агородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена |
| се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па |
| ајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса ч |
| собно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најг |
| оче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на |
| а, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање |
| и крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бен |
| избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старц |
| А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видет |
| е на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте с |
| вамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која ј |
| хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не са |
| ави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних држ |
| нке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победила |
| ође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - приличн |
| нам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни |
| ричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку до |
| победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Кон |
| вим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше ка |
| стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на |
| орике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{ |
| његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, |
| ја је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна так |
| као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена |
| дају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у ин |
| ред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, д |
| уће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске пор |
| ела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у виси |
| на која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам ј |
| или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпи |
| од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме о |
| ки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих |
| лније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, |
| и могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепк |
| беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињс |
| ији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дуг |
| ад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за шт |
| безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде К |
| ше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква сл |
| е своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n |
| — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она |
| побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беш |
| у, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже чи |
| вест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </ |
| огу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у д |
| душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у да |
| О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје кри |
| о од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина |
| дари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза |
| После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што б |
| има у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надзе |
| другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као бели |
| а несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицви |
| , то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да по |
| аници.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркив |
| - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе шт |
| тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а |
| значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи |
| евни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, |
| а кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и |
| , који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденско |
| S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуриша |
| вских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење |
| , отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дан |
| заћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим хе |
| њи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n=" |
| ајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад |
| знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима |
| души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрач |
| гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, |
| окрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију |
| ревог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом |
| какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осе |
| виту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера |
| вач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, |
| точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а к |
| ао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам |
| ви умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Са |
| стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Кур |
| ма, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима |
| ску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио так |
| то је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено |
| д престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и оста |
| ули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах п |
| ме узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда |
| пао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто |
| ј тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књиг |
| ом на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук |
| Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слуз |
| -баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и и |
| олило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне ти |
| рзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu |
| уђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где |
| одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај |
| ако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја д |
| нда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још |
| га свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у живот |
| обројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом |
| на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу мог |
| пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под усл |
| .{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска зн |
| раду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је по |
| одовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, једа |
| , па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или изми |
| а да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проигр |
| Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни свом |
| ађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке |
| мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> ог |
| о је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских |
| нута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом бреж |
| тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} |
| пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе |
| вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она свој |
| не лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на дале |
| "64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном л |
| гових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина |
| мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станем |
| местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, расту |
| е ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турнир |
| S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у |
| воју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никак |
| umgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то праз |
| госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати наград |
| ли око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и подел |
| м после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи з |
| {S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха насл |
| линама средњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Ст |
| те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих |
| вање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима д |
| На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb |
| тво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била д |
| под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу он |
| који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p |
| најест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{ |
| о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи: |
| аковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поно |
| рцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p> |
| је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз праш |
| илна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из мала |
| пе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везу |
| а сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју д |
| а од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фо |
| ј потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да |
| ило уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па н |
| пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небе |
| и ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скор |
| ржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте |
| уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто |
| нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се |
| јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околин |
| орњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестас |
| ли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него |
| мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам нар |
| ве карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако слава |
| језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир |
| .</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају ка |
| одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачо |
| кли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носо |
| } То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново поч |
| 40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — |
| S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ |
| стао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} |
| ао што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини м |
| ра, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што ј |
| о одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причат |
| срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, ка |
| великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита П |
| ку код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док с |
| био кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и теш |
| еном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почев |
| где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове |
| езеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито |
| слити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као |
| четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p |
| малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери |
| вари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица |
| и и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл |
| ајнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна ка |
| х ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме је |
| ша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машућ |
| <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад |
| ти из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаб |
| асто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му |
| ито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И |
| несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се |
| а дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч |
| и! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Т |
| е на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећ |
| све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> |
| амо сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су |
| још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну зем |
| зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви |
| начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потп |
| у младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио о |
| ли за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хри |
| ом зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прња |
| Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке |
| ом запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побе |
| тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је пом |
| дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој |
| нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кућ |
| али куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим догл |
| Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинск |
| м... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Сонен |
| пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубо |
| ну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно м |
| а зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопшти |
| p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у мал |
| да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео |
| ња не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на сам |
| летве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, уч |
| да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него |
| ниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, |
| чно чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали. |
| ти — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се в |
| о кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који ј |
| ане приорке (намеснице) траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољуби |
| Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје з |
| ражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слик |
| иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог д |
| мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капи |
| ош начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће |
| тане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толи |
| хенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповеди |
| ао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прела |
| после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први да |
| у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвни |
| стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, |
| лосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у |
| ето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста м |
| а су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз |
| м.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на а |
| до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле с |
| а госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младо |
| коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара |
| овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад |
| аповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на страж |
| нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им |
| стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промоли |
| рани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глу |
| ачки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у о |
| , већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како ко |
| драв поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно |
| ута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...< |
| ојега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се прева |
| честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила |
| лике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке н |
| друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а |
| коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од р |
| т изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за |
| ру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, |
| а подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукополо |
| ја је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту ле |
| ђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Луд |
| орију.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ер |
| ише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „б |
| х сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер о |
| небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из ро |
| беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране п |
| рна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела зами |
| векну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао |
| ти кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту. |
| ребала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока г |
| угачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви ст |
| поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога |
| вилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама свој |
| а пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му од |
| м о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да ј |
| о весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још бо |
| — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —< |
| вилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас у |
| е огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гле |
| ца сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледа |
| и чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво |
| окара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и |
| кривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом мест |
| наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга поло |
| па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Ан |
| ора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— |
| да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> угово |
| ао балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја |
| смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи тол |
| ц пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Жив |
| </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} |
| чи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толик |
| оћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облак |
| ичне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога |
| тављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би пр |
| рана, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то |
| е штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, |
| Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу |
| ст моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најс |
| да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад н |
| ати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас |
| чи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p |
| иђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за |
| стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђ |
| ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад |
| ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасл |
| лободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше |
| виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији заустав |
| д чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој |
| а даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дуга |
| вца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На |
| њи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори |
| као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформам |
| д костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с |
| то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега о |
| а се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на |
| адоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука к |
| риближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажен |
| да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p |
| ике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде с |
| ојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и сп |
| свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које |
| гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" |
| нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, |
| ман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао |
| у дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђериц |
| ојим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и гр |
| оје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли ш |
| тељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} |
| </p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди н |
| те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са њего |
| оше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгуби |
| Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе |
| и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Г |
| ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да |
| достојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може док |
| ма на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило с |
| поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> |
| гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скоч |
| ог џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на |
| јају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љ |
| та одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у ста |
| да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима |
| и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мал |
| каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, |
| ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се ста |
| амцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера |
| срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до |
| испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p |
| или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију ст |
| } Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник гроф |
| зујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, |
| {S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине |
| кар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара с |
| , један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Прогово |
| не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у |
| у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n= |
| вљеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која с |
| ад се политичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</ |
| се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где |
| стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, |
| а, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудга |
| а црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и |
| мо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рек |
| оде која беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје |
| ких дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са |
| која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија |
| есеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапа |
| дара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и ле |
| лико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише ж |
| итетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких |
| т...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад |
| су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и |
| ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко пр |
| ње свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г |
| ове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући |
| та шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама |
| еница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој |
| а, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било. |
| е је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по |
| нцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду |
| р, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, |
| ну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џи |
| пао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конра |
| —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гост |
| гарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на јез |
| арија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видел |
| један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји |
| екамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао |
| као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервија |
| само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну с |
| и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Бож |
| у нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је в |
| мо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва троји |
| "18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо |
| и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— |
| ом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, |
| ећ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у веч |
| а је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити н |
| к — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди |
| она и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лун |
| ам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ |
| никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво |
| не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевек |
| а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде ј |
| ћи ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били дец |
| да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем |
| вати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола |
| — Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом сн |
| ..</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо |
| а бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зид |
| .{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурал |
| милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S |
| за палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које |
| з содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито |
| ситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео тор |
| свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околин |
| у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа к |
| /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и от |
| опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма зан |
| ника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћ |
| гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у |
| о захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народ |
| Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских ст |
| тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре |
| онити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо |
| хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то ск |
| p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали у |
| би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоид |
| тења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројев |
| кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ |
| n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног с |
| емо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да |
| знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрва |
| умених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замко |
| о кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} С |
| турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бу |
| ти.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро ка |
| S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} |
| ви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешни |
| дикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвиц |
| но опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један кли |
| утија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из поч |
| ти— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{ |
| ћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна ви |
| баве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привућ |
| реко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та т |
| е за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам и |
| - Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, уст |
| нама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се ру |
| дно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замер |
| /p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се |
| овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се |
| о на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад |
| у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се у |
| човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, т |
| Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека пес |
| рче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Л |
| <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и пл |
| уде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за оп |
| аш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори |
| оје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета к |
| оред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој з |
| риређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и С |
| у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb |
| и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, ве |
| лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад от |
| стукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну |
| орам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: |
| је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда |
| колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на |
| ше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који с |
| толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а и |
| ати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз |
| је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџ |
| бини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на |
| око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код к |
| S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори |
| а места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је |
| ти у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин б |
| летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомил |
| оди и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, |
| оје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се |
| бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — |
| у народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога н |
| ете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? |
| та детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра са |
| ти оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни реп |
| спа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пу |
| бављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље ст |
| ча све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је њ |
| унденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи н |
| казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број те |
| сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док |
| лесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи |
| ахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, са |
| уђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно |
| му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож |
| дска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Луд |
| ајмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред |
| е под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опе |
| ренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на уст |
| романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо |
| е да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} |
| ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш вазд |
| ак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећ |
| ти.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, п |
| ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказује |
| м седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На |
| беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег госпо |
| новски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ |
| еше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста |
| долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда због |
| на још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилинск |
| би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као |
| и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она |
| иповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни |
| араме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота |
| доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике кој |
| и од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине |
| . ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то |
| и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.< |
| ="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најрас |
| оштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думе |
| сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ |
| де — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога |
| њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, к |
| и тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци с |
| у мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас |
| ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај гал |
| Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <p |
| им родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, |
| неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је |
| а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> н |
| ек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод к |
| о — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирс |
| и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди |
| е могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли т |
| p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље |
| о безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из пр |
| знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како |
| бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчи |
| би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p |
| ава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p |
| еч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пак |
| зенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ пр |
| а бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила с |
| о врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — |
| белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогињ |
| ме дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари устав |
| е могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега |
| моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо |
| е упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има |
| се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ |
| шта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпље |
| зера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, П |
| вола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају ку |
| „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} С |
| е какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahrer) </for |
| оно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над |
| .{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама |
| одије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону |
| исте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, стра |
| n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} |
| вље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божије |
| „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> |
| н од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „с |
| ку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да |
| има којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви |
| А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из ње |
| загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски госп |
| е наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пасти |
| потребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо |
| да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанск |
| раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херце |
| , хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато |
| нај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена ја |
| оде и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се |
| — Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — о |
| могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцим |
| те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</ |
| шта се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На п |
| к на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! |
| жни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даљ |
| Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког во |
| ад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање |
| е, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог |
| часна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама. |
| о земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја с |
| И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то н |
| вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности |
| че нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме |
| ј придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико т |
| само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на вр |
| нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле дал |
| н њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским прегр |
| поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, шт |
| одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да |
| дам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа н |
| } Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кава |
| оћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских |
| пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце док |
| сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај за |
| ановити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> |
| ацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика су |
| и буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако |
| небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два |
| а жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} |
| ричешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни ч |
| есмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја |
| даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстари |
| ким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природ |
| е мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз как |
| балама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су |
| шега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати |
| хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи |
| ње и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела |
| да вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Ал |
| их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко де |
| ље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у дост |
| ца не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ ост |
| У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могл |
| није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је п |
| копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за |
| м.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчар |
| на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за |
| довољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у неве |
| , колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При |
| ше оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни |
| ављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха п |
| га часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херу |
| ли у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје |
| наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која в |
| ак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ло |
| {S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу п |
| на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, |
| цу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су д |
| покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што |
| ња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји про |
| еће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за |
| достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.< |
| е ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебе |
| ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити |
| бину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне неде |
| ећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све же |
| рон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих пр |
| седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турни |
| те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </tex |
| Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па |
| шај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе |
| местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним з |
| бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро. |
| нови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудо |
| дравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрен |
| p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н |
| ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на к |
| и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само је |
| вот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлац |
| ба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја с |
| ашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим |
| од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан пов |
| !“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи |
| докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњеш |
| за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по ш |
| од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што |
| ем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који |
| или!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ |
| о да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више |
| о јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само пла |
| Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењ |
| <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створ |
| опуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само |
| езгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, |
| остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори сво |
| , који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила ов |
| а обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога д |
| да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перј |
| тпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="6 |
| наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог д |
| ар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од |
| ле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко к |
| сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они н |
| онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, С |
| узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је |
| завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у |
| — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога в |
| дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по сви |
| "98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p> |
| дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет пос |
| дите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а |
| у с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, п |
| нрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао |
| м решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се о |
| Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро |
| Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да цело |
| олико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози |
| снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престај |
| замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супар |
| ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим |
| елским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у ра |
| мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у сумор |
| јозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја |
| до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и |
| да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пре |
| о — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћем |
| се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је |
| рни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири |
| а не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми јед |
| атељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради д |
| Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова |
| , толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у ду |
| рало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети |
| листанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шет |
| ано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа та |
| како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и т |
| е тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какв |
| дедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p |
| а).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да п |
| толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!... |
| ж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Л |
| бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљ |
| ар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим ва |
| ком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а |
| бити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у п |
| или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мен |
| олитичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да |
| једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску |
| а у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру гов |
| : _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком |
| и куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа |
| — Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа |
| <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи |
| врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, бил |
| х таласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела.. |
| спит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не |
| држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да |
| ајвећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан |
| својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и |
| ти другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. |
| цаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На је |
| ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки |
| ије забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим |
| е који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело |
| та богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност тр |
| баха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају |
| Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљањ |
| едла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегда |
| аше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да |
| стиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако |
| е, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, |
| је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала н |
| </p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра |
| арила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2 |
| ека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези |
| зао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезо |
| шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења |
| /p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви |
| собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропош |
| земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, |
| гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио св |
| у пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли д |
| беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратни |
| радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, |
| штаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна |
| повање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могу |
| боравили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута |
| {S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам в |
| не за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, |
| о утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бе |
| је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врат |
| склонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и о |
| воју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, |
| ог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек и |
| ад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом о |
| е она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вили |
| ака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, |
| ишало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ |
| душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима |
| у наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} |
| дељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p> |
| лима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали д |
| тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима |
| <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још се |
| .{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љуба |
| Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смеј |
| о се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега сва |
| , т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и о |
| па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у том |
| Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала |
| есла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну пор |
| а под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело ос |
| љу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се |
| ладајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угас |
| е, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И та |
| уни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће |
| ајлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али мол |
| </p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три в |
| ком, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста |
| ужи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пиво |
| и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике н |
| </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гла |
| узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне |
| лудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом |
| камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мир |
| ла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми |
| tättigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је т |
| ета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ ко |
| ки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. д |
| и крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по м |
| ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повес |
| јући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах |
| у што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло |
| е му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} |
| мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његов |
| екару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опклад |
| рођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац |
| ан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па мака |
| !{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у |
| тишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као |
| уштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа д |
| мо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред |
| ону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле |
| >— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —< |
| ва с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцов |
| ти јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још |
| не госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усуди |
| гарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне |
| ове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на з |
| штавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред |
| а огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној с |
| овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на |
| бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— |
| — Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш с |
| о само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је о |
| руштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише |
| уке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог б |
| све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, |
| њигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад |
| шке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва сел |
| громне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дуна |
| /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет мо |
| итка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити с |
| ријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову |
| цима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих п |
| више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна |
| г.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да |
| х! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гем |
| е игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнут |
| ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за |
| гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, срет |
| а јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих за |
| . пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске |
| <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерск |
| ко се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пође |
| планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви тр |
| човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не |
| м, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде |
| ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна |
| нају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта |
| ао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намасти |
| еоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слобо |
| али да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубав |
| се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би м |
| > <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће |
| јуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето в |
| м ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </ |
| малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје |
| —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и п |
| да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани |
| им прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте |
| однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S |
| са сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загл |
| сина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и ј |
| године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро |
| ко показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</ |
| но...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо са |
| а, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри. |
| ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и |
| реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је о |
| морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као и |
| о, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, ал |
| накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред |
| рац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у |
| {S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештен |
| ер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако |
| песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање |
| га не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако |
| ала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалу |
| у му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његов |
| бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласи |
| и али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он |
| колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што |
| а једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и она |
| ове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста |
| тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па |
| кане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских нач |
| м га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру |
| /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — при |
| и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта |
| раку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме окова |
| л није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл |
| ео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који |
| онрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се о |
| ... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> |
| ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p |
| а?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много |
| слиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустри |
| од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S |
| ио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало |
| о се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одуш |
| зна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих мест |
| м на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке |
| S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем |
| Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао |
| н показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни з |
| нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скоч |
| ти овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си |
| а господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве ко |
| {S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чини |
| тане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га |
| Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о ј |
| језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни но |
| власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне |
| у за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се до |
| рњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него |
| етеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изнена |
| огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини |
| шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано |
| S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у ј |
| рло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном |
| је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто |
| корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле |
| назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао пре |
| , али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после |
| а искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али |
| ожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи је |
| ер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, к |
| бично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и н |
| ло ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепасти |
| ам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на |
| покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће |
| рога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице |
| ани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим ( |
| о у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов |
| већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопав |
| ио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На |
| рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; к |
| течемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја с |
| ји је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском |
| итомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или |
| e">Kreuzschokdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) |
| уд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде |
| квом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да ути |
| те, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу ради |
| уђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећ |
| а упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потр |
| <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за сл |
| городица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака |
| /p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако. |
| и да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се ду |
| </p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звека |
| , па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одону |
| обеда скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци |
| да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов |
| ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турс |
| својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је т |
| који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке наус |
| олим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="4 |
| рисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приб |
| више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сирома |
| о кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде |
| едари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац бу |
| е добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје |
| {S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауст |
| лике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у залив |
| ! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах на |
| Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у |
| верне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се о |
| „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти! |
| и су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгард |
| reign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како |
| прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђериц |
| <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јунач |
| д ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја с |
| код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје ку |
| а тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се |
| тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> |
| о, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ак |
| илу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у с |
| зио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу |
| астира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кр |
| у ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неки |
| ви дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све |
| ренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајт |
| ршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве |
| аткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати б |
| намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати в |
| у заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за је |
| товним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угод |
| } Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам |
| вита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господ |
| ! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, |
| мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на сво |
| а не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној д |
| и се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл |
| је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којек |
| зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати |
| парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је оп |
| Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} |
| м неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у на |
| плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанствен |
| p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А |
| јка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <p |
| дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, |
| у избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша |
| ар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог |
| чанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима засед |
| Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прс |
| свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била ј |
| девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> |
| зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је меди |
| >— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања |
| на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељ |
| арица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубав |
| уседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунут |
| јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо гд |
| но сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи поте |
| већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од |
| деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од с |
| јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрад |
| м зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и |
| , остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! |
| ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парч |
| ремена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас оба |
| тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда сил |
| е јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му |
| а само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ |
| страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниск |
| из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај |
| на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се зах |
| , јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало |
| ни, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, |
| који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете |
| стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језер |
| од видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка |
| х сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем по |
| њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама |
| >Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; ал |
| боки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Как |
| томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица |
| језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденс |
| еваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатов |
| осподара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос |
| беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и ис |
| ли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p |
| их боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним |
| а видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, |
| крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ш |
| слицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју јез |
| спа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зр |
| ко не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљ |
| ја обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било |
| ругој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, |
| ове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је сто |
| о, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви о |
| увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су з |
| су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући |
| нао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш о |
| снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра ј |
| у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прсте |
| е волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова |
| да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута не |
| е омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би |
| шој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе |
| високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев |
| р калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом на |
| њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутр |
| м се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Шта |
| а дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављ |
| ање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече с |
| чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој ку |
| еви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан |
| реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, |
| ге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како |
| еправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S |
| и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгар |
| ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања.. |
| е тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и |
| а њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— |
| {S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало ч |
| тле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, |
| адиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Кап |
| ши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмить |
| —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жу |
| Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми оде |
| о је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом ц |
| постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се д |
| чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— |
| на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добр |
| оје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имал |
| аш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће виш |
| p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с г |
| <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу |
| рда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја |
| е само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и це |
| е одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког г |
| али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехн |
| али ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако |
| нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и ог |
| /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле к |
| ју пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У шире |
| се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Х |
| пет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојиц |
| рашну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа су |
| ријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине |
| тиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње вре |
| на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишч |
| дан наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је |
| м местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортен |
| лиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</ |
| бзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не |
| о су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо г |
| ану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, стан |
| , ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује |
| рш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кат |
| ојега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n=" |
| и српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз једа |
| еци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па |
| "42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаће |
| ого слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао п |
| рас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред |
| ју, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која и |
| рнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сија |
| аде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{ |
| у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи |
| тињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провућ |
| и.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> |
| ава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није |
| ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана |
| да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p> |
| p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно упле |
| а црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари сил |
| ане где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испра |
| док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, о |
| вим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако ун |
| би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут |
| ог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава |
| све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и |
| есту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике ( |
| шу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више |
| о не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљ |
| што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоид |
| ше да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и о |
| у мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{ |
| један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења |
| јео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девој |
| ором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се приј |
| и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој |
| о.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није мог |
| рајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви б |
| не концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму |
| ави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те |
| рцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам д |
| ечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети |
| у па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм... |
| и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом |
| а па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да |
| у намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим н |
| ашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не |
| састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, то |
| е која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену |
| се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с |
| Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пр |
| уће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро |
| ижујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, пр |
| витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понаша |
| ет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није |
| иње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле б |
| х једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа |
| дњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> < |
| одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним |
| која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким тело |
| вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити на |
| зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни |
| што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвод |
| ишта друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом |
| следњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим гос |
| е налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима ув |
| иљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ран |
| када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога трен |
| рсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за сада |
| его онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јави |
| о <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са |
| и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p> |
| изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мис |
| ка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је на |
| емо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртља |
| у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на проз |
| ан камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један |
| је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим ство |
| тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима ч |
| дно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осети |
| рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сирот |
| сто кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p |
| ишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања |
| пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлшта |
| атно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубрите |
| <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па поју |
| , чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, |
| ело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан |
| од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу бож |
| ј земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад |
| језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p |
| росу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој |
| у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, цр |
| , све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да |
| од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађ |
| ашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S |
| је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастир |
| ни пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> < |
| посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с |
| као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме изме |
| да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара |
| а а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, д |
| реко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је т |
| ема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изн |
| раво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и |
| а је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{ |
| ој дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од ју |
| кера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким и |
| </p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одав |
| јим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже ка |
| че:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632 |
| бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје о |
| стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови с |
| или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од ње |
| ло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огле |
| е...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} |
| } И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица мо |
| у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћ |
| е руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу |
| светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окрета |
| лете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска |
| иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ чо |
| м жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конра |
| од Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протич |
| ного више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше ст |
| ска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што ј |
| почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трау |
| два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо |
| {S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и |
| о дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека сре |
| >Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихо |
| Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} |
| јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} |
| то ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он |
| и, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног |
| алчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и |
| крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{ |
| .{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као сад |
| и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> кле |
| же, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим запов |
| рашнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа |
| не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом |
| х букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисл |
| л ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о |
| ли их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из |
| зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сре |
| ене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је |
| раво на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зг |
| о истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су |
| нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду |
| да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена б |
| ш један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зид |
| мејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господар |
| а и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта |
| у, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме |
| омаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p |
| оје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, д |
| у испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето |
| с двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног пр |
| ала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и п |
| а спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начин |
| ; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар |
| много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови мома |
| ечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око на |
| и пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али ни |
| аном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лиц |
| мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} |
| ’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престол |
| с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се чове |
| јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико |
| апиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али |
| пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S |
| мањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седел |
| само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђе |
| ом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих |
| вој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше |
| два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p |
| истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх |
| а послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још неза |
| аменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране |
| ="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин |
| о тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац напи |
| чан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој |
| дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам к |
| е врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо један д |
| ћине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које |
| ске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлако |
| /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо |
| да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрв |
| ах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак |
| чак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак |
| ламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколик |
| {S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је |
| Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">Sie Schlimmer</foreign>! |
| а. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу |
| амо мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, ка |
| баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из |
| ебројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор |
| p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној з |
| ушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између |
| <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то има |
| S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по |
| у заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небеск |
| о изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор о |
| ручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конра |
| трига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек |
| ед престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи |
| о са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и прича |
| ј дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду т |
| } Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p |
| >— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —< |
| из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих |
| гону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали |
| в благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм |
| лина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од |
| Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у мој |
| хвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора |
| да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу |
| ти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загуш |
| осница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конр |
| чише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колиб |
| амца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његово |
| и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренута |
| дећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у вели |
| } Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови |
| , почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољи |
| сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> |
| један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно |
| земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То |
| , још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа |
| е и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље |
| д беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране в |
| наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она вр |
| тарац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ? |
| заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио д |
| ом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да с |
| ва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав н |
| дајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи |
| ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом |
| ђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју |
| да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто |
| — Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави |
| есницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити |
| мачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд |
| зи стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> |
| пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима |
| т свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби |
| тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о |
| г подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi |
| остраних немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко |
| арони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штаје |
| не три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на н |
| одобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрн |
| а по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,- |
| равим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носи |
| ој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који |
| ад овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то сл |
| обијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се цер |
| .. </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упа |
| е почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не б |
| морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад |
| животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито право |
| т се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба |
| о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакш |
| ој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима |
| чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам ј |
| д.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија не |
| лом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, о |
| с гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми |
| јече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Ал |
| љак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једно |
| а џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно д |
| сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зи |
| кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаже |
| ар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка |
| човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са |
| слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје |
| о?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега сп |
| док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била |
| S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један |
| мни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно ве |
| рад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгл |
| у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно |
| у</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беш |
| дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунч |
| адрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији |
| а преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је |
| ати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено |
| Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао |
| се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки |
| као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наш |
| </p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука |
| престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочиј |
| и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девој |
| ево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за |
| ква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он |
| ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је с |
| рижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Св |
| очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек вој |
| амо до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледа |
| из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну п |
| но знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески |
| к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он леж |
| ан мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како пол |
| ече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може |
| 34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у та |
| даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзир |
| ад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече бе |
| пали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крај |
| о све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> |
| слао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се по |
| наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала |
| е борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је |
| се од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ства |
| ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде дого |
| ставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и одне |
| витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава поб |
| ке војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут т |
| ајудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим |
| вота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл с |
| пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беш |
| дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве |
| прављен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у |
| и, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни |
| атаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када д |
| га срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, |
| у људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад свој |
| камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он ба |
| ивот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно вра |
| разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из ко |
| а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И |
| рича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{ |
| нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном распо |
| све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао |
| p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога |
| нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи ка |
| под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну |
| ах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше је |
| ма, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у |
| и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од |
| .{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети |
| нима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваш |
| усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће ви |
| а самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу с |
| ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а |
| тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви |
| е, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који |
| ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> |
| ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> |
| </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш |
| који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овч |
| S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — |
| >— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена |
| обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи пор |
| {S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу нач |
| читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толик |
| а беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи пост |
| ут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде |
| на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из гла |
| е места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни јед |
| са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, |
| заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазил |
| скуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткив |
| речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре п |
| дио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас |
| мо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све з |
| у? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољуб |
| зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романт |
| и мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмун |
| тух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести |
| војка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац |
| ци, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што види |
| гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: |
| жити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео ж |
| /p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш |
| , као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смеј |
| овога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црн |
| страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи с |
| стати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или ту |
| а више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиж |
| дашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{ |
| је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Ка |
| S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастиво |
| леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благода |
| тати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је |
| ије имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од |
| ави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер |
| вога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао после |
| ад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле |
| Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова |
| и, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није |
| већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њим |
| ах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаш |
| > <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио ка |
| о узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је би |
| ас, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} |
| шате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Д |
| оја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху до |
| иво беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову |
| ећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим |
| утем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за |
| грапно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такођ |
| рницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, уда |
| ражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један н |
| саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиб |
| пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А |
| еломе свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, мл |
| да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже нама |
| из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као |
| жног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да |
| - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно |
| ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра |
| избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудг |
| ако се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и |
| тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрења |
| , па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озб |
| се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас |
| лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је т |
| дена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све |
| другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари |
| ји чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним по |
| леновица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три годи |
| чно у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што го |
| пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу по |
| ки тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак о |
| племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било ка |
| ко вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разг |
| акву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове си |
| толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамењ |
| о креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскаках |
| но женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете |
| лутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дак |
| а ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво |
| они и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана |
| а их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а неш |
| ада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — - |
| то.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, уб |
| и који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рође |
| бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), |
| рали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да |
| чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји |
| у и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у |
| зера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко |
| — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} |
| из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Вар |
| слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Нег |
| себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безгр |
| и комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција |
| надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око |
| су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито на |
| апије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беш |
| S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више ос |
| у загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или |
| ој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је неве |
| арче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умир |
| и целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до на |
| нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало д |
| ла колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, |
| имљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и ок |
| кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови д |
| да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо |
| ама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ сли |
| провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он бе |
| еко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе |
| е опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путов |
| о расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпно |
| о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их |
| о граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је |
| оласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули |
| огме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо пи |
| богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страш |
| јању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, ко |
| у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе др |
| а послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила у |
| а, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, |
| ако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> |
| њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у жи |
| д најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и |
| у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, к |
| } Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на |
| ли, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!... |
| ног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан мо |
| секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи ју |
| знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим |
| есто свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на т |
| промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, |
| . „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да ј |
| ка те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих |
| ко бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа |
| барице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, |
| аседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гм |
| терл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате как |
| би преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конр |
| чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред велик |
| траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу |
| ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима |
| ма и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег не |
| е да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет |
| у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се и |
| и снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима ј |
| ио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, без |
| ибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше ка |
| душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p> |
| ни да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама јед |
| арда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се у |
| учи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у чит |
| ч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је |
| .{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем пр |
| едети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо |
| ој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не |
| .{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоу |
| оли као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по ва |
| хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ п |
| па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искр |
| да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим |
| подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има сво |
| } Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у во |
| и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска |
| а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| лека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узал |
| обе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико |
| ио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно |
| та тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — |
| рла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче грани |
| убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим о |
| 5 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи |
| ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стен |
| е не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, |
| онраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној |
| им крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од он |
| ед тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сва |
| добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који |
| а неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се рази |
| утањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Ло |
| у божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} П |
| отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су виде |
| ну, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа п |
| редставити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро |
| па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штај |
| це.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, |
| у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас до |
| пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла м |
| розборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све |
| ставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у ј |
| лу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу зн |
| ком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт |
| Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше в |
| поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је пров |
| ика, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на оба |
| Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја прича |
| дмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто |
| дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Ка |
| тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред се |
| младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Х |
| е тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих ј |
| </p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p |
| самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бо |
| p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <fore |
| и паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која |
| а се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећн |
| и се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; дог |
| шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени |
| ! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са о |
| сподине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигам |
| еду за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, д |
| заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше варош |
| аху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пу |
| бор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није оп |
| то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа др |
| дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већи |
| срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје рет |
| а кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из |
| да ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њ |
| е госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S |
| нију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче |
| уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се |
| а је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу с |
| је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам вр |
| ављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да н |
| узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{ |
| ма беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само |
| најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхт |
| из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, |
| вијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ств |
| и, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако |
| .</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се |
| Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад |
| свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да до |
| p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, до |
| ="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи |
| ребало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледа |
| али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за |
| возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; т |
| празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њом |
| аду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале |
| нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђериц |
| господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, те |
| — Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> |
| научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на |
| таше ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који |
| обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећ |
| барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} С |
| ође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађ |
| сто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао |
| ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и так |
| епа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја нар |
| а од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељ |
| само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли |
| како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају |
| у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се п |
| А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе |
| утањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S |
| здрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била поме |
| рито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и усн |
| отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп |
| к коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожа |
| од ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила |
| вито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, мил |
| подара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан о |
| вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање м |
| ледњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пи |
| узе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти вас |
| еролда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који |
| ако је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на |
| у бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива бого |
| Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас |
| <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу |
| ете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса |
| лу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери св |
| н није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога г |
| муца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје па |
| ну реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљ |
| .. - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па |
| о не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди |
| аче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити ј |
| ах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији н |
| тиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10 |
| светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети |
| оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо посл |
| у мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако |
| иновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли |
| р би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће |
| да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још о |
| е може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у пр |
| још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — о |
| како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно к |
| е сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака |
| ћи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних |
| ...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S |
| руштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </foreign> значи |
| >Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче |
| , и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва при |
| ика...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењ |
| до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице с |
| ерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидно |
| а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и под |
| огло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се о |
| ливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди |
| ризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и неза |
| рао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да поми |
| најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да |
| ве верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необич |
| <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штаје |
| по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њ |
| адава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о |
| p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка каз |
| шли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су |
| несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој |
| би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти н |
| ћања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се уве |
| ила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с кам |
| нило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао |
| никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њ |
| сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле ј |
| "5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезек |
| } Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али |
| на би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој бе |
| арила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су |
| срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе |
| о се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} По |
| ња, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње пок |
| вцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек |
| оцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Л |
| чаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело м |
| није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, н |
| олико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на |
| росидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била |
| а не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом |
| е) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он |
| астова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити |
| нато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском на |
| е па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га ј |
| га друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука |
| али за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. г |
| S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срц |
| н година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су нек |
| мче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана к |
| ла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћ |
| рмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за |
| иша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фа |
| ни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен. |
| нагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном покло |
| аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили |
| о.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести в |
| ића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поноси |
| , па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref targe |
| прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули |
| дити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата |
| p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> |
| обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог с |
| више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Т |
| прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника |
| о истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатс |
| амичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један ками |
| трву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то им |
| прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу кој |
| ни дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства ко |
| едајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гол |
| ао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна |
| ан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прела |
| ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов п |
| {S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама м |
| Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго |
| још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше |
| г, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу п |
| за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар |
| е не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато. |
| ко полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече |
| онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек |
| а у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се у |
| бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не |
| ница!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} |
| ла!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или |
| не су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само с |
| вљаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма |
| асамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на б |
| еш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда |
| е се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену |
| одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што д |
| је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напр |
| страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима шт |
| :lang="de">Sie Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, |
| о је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзе |
| на шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе |
| р сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски |
| о да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску |
| ање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта |
| то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело дру |
| ад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у до |
| <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедо |
| еоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог |
| давно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састај |
| оже да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их |
| и загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена |
| крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живин |
| дано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S |
| испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћер |
| одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати ш |
| врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од ме |
| иља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале |
| евши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и |
| вога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да у |
| а се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе трену |
| , лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још ка |
| нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше |
| ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене |
| мови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти је |
| пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бај |
| о, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божије |
| ена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге |
| дељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу |
| н од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ћ |
| ачи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и |
| ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла. |
| кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад сво |
| ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и м |
| да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец |
| ди мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш ка |
| ва која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тел |
| чена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђ |
| слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланац |
| е да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћел |
| ала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред |
| чке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и ко |
| де да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинско |
| ечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква |
| сом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно |
| мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати |
| екшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само инт |
| гон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети ус |
| ношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на буси |
| кирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, |
| а иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момак |
| али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забра |
| и друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш пон |
| {S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе поч |
| а секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф с |
| новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отрова |
| {S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} С |
| ји сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стр |
| } Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако |
| ајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад |
| један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb |
| а изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на ш |
| да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Ј |
| ровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Ото |
| Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он ј |
| мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица пр |
| е бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и о |
| произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи мо |
| зером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом ј |
| м очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, |
| мастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{ |
| себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очи |
| њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тре |
| нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он |
| слио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за |
| хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богата |
| че ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад |
| или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из |
| на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удар |
| те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово л |
| наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају |
| гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n= |
| ед приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, е |
| ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би шт |
| моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну рас |
| за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Курт |
| е, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, је |
| во беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком |
| егово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залета |
| них коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пре |
| аже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запа |
| за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је л |
| е то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се |
| е ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа. |
| ке таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај |
| ртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога |
| ћи како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вод |
| ов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слуша |
| дају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што раз |
| учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво |
| дава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче |
| дјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли |
| Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башт |
| ек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један м |
| е Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па пром |
| баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице јед |
| д својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше с |
| сови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе ст |
| у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза нама |
| види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер! |
| грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се с |
| је грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за о |
| а изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S |
| зо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ ка |
| пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то |
| рачице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде д |
| а. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одгов |
| страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околи |
| е последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за |
| ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако о |
| лико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет |
| све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и |
| на на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто |
| рже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под је |
| рхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихват |
| рном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелск |
| паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе |
| Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} |
| . и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онд |
| "50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе |
| и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена |
| ице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему |
| бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да он |
| пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој |
| и витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Бог |
| чнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке г |
| мастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које |
| ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока во |
| ав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су ко |
| уж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> |
| а пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде ка |
| у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се |
| . д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да |
| МУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врући |
| ћила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљ |
| tes"> <note xml:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang |
| ло могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</ |
| или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом п |
| је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описив |
| ко дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ |
| надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стиг |
| ки херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после п |
| за звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе он |
| Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p |
| а кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калу |
| е цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пи |
| после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је глед |
| да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се |
| воје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се |
| а обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопим |
| et="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> |
| него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљ |
| тури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми |
| мена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако |
| њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — |
| љубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у |
| те својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах би |
| прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са сви |
| итеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) |
| д дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, |
| коположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још једа |
| угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p> |
| есне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и п |
| х по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух |
| едра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n |
| ислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у |
| ве ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају |
| а за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаб |
| бро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуг |
| еколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му К |
| ху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио |
| за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене |
| ћем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све оп |
| еље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се н |
| дије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде цр |
| жним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запр |
| ачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишн |
| ном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је |
| д видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њ |
| јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој ст |
| иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племе |
| . </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и в |
| сти један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом вл |
| pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, ал |
| обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с они |
| ажи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њи |
| бити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ак |
| — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво |
| кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором |
| е може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку |
| ска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захукта |
| ђа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћ |
| јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб |
| турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од сво |
| то се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове |
| , и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један де |
| један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било мог |
| то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — бог |
| ем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Уб |
| бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на |
| овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту ко |
| да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па |
| оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гм |
| с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја |
| ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн |
| ј хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — |
| м последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом |
| аше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на ле |
| ; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у |
| а сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се н |
| и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше тол |
| ин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју с |
| вирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пеп |
| ргл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви |
| ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у не |
| жи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику лит |
| ства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма |
| ко <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од |
| смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је ваг |
| а одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакл |
| ред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p |
| или тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви |
| За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, |
| ве друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да |
| , моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на |
| S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак сво |
| ку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно |
| а, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом р |
| боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срц |
| сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле г |
| беска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за на |
| ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> |
| ледње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се на |
| к један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти |
| тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан катол |
| колико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су ју |
| онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној. |
| но опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше |
| уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу |
| не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгарди |
| p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану |
| рце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша |
| у не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, |
| Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца |
| а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчани |
| мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима |
| главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем не |
| ешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице п |
| пицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не изба |
| епливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазна |
| жу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник |
| p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— |
| еба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у пом |
| сет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не |
| често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га с |
| у шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S |
| а скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало |
| непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и се |
| ш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему |
| тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумав |
| тан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држа |
| ета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен |
| чи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још б |
| род прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу к |
| а уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како сто |
| егов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на једа |
| сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жи |
| ставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима кој |
| его што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језер |
| у, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после нек |
| ирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгард |
| ање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунден |
| ! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сар |
| ваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и пак |
| ма тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, реч |
| прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом про |
| није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот |
| и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мо |
| погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се б |
| а калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад ј |
| из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу п |
| ркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се зат |
| ао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желе |
| смо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рук |
| а, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај р |
| ли је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупи |
| он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој |
| ћом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију |
| о би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмањ |
| ћ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Окол |
| гим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p> |
| језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у |
| за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p |
| воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у сво |
| да мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брда |
| њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир о |
| {S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека |
| а царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицах |
| бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесв |
| ила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које |
| шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад |
| ан мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погле |
| и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а ча |
| и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која се |
| еда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахрониз |
| едњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих |
| удни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на |
| све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару пр |
| из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у |
| је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост мој |
| оље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народ |
| ри.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зр |
| окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом |
| уски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим |
| ам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, |
| да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни п |
| уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова |
| ојој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу |
| ије лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски |
| још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама к |
| дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У |
| ху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При св |
| —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме н |
| индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунден |
| ојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Ку |
| е него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога зн |
| џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није вазду |
| је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} |
| рнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са |
| мџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја поче |
| ове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ бех |
| оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као с |
| боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је |
| била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта |
| , и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке |
| пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у |
| иновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке дес |
| толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаств |
| ежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из ј |
| азад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно д |
| смо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац н |
| обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер |
| неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по цел |
| анута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на п |
| зали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповед |
| о целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутк |
| ким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} |
| се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у |
| дгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико |
| амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му |
| ажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на |
| езерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени! |
| своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по |
| нима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био |
| рога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама п |
| о него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и бело |
| ео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стран |
| гог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћет |
| ају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силам |
| ца на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грдн |
| етлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хте |
| м вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна го |
| p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n= |
| у, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем неприј |
| у Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваш |
| ном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Де |
| ије да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све |
| гме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добр |
| ј је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног |
| раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? |
| — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стаја |
| ђе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица |
| ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запеч |
| о дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине. |
| њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сун |
| > онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за |
| аше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће |
| у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале мом |
| мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и м |
| его у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде |
| вало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе. |
| овог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељ |
| оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, |
| ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им |
| им шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џин |
| ера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то па |
| чи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улет |
| ка Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости |
| шао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће |
| ера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим од |
| икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра под |
| и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епиз |
| о лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу б |
| док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што нес |
| гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погл |
| милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на |
| нчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба уда |
| тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пе |
| у снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска |
| те некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвож |
| S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест |
| од ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он н |
| ринску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. д |
| беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим |
| ашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер |
| и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била |
| к устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није |
| у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још ис |
| пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер оби |
| луђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлук |
| ом играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет са |
| чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} |
| кора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао стр |
| о себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се н |
| му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. < |
| >— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађ |
| е може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи |
| ни му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци |
| } У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до |
| оје беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај се |
| ика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у К |
| мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. |
| беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесм |
| Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као |
| са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад |
| свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру |
| часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њем |
| офа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој вл |
| их песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритер |
| слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чама |
| а је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се к |
| дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му |
| га, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами ш |
| мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и |
| знали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дуб |
| нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} |
| да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види |
| ге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с ка |
| ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица |
| његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране |
| соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сли |
| као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању |
| не језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни |
| била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он д |
| ер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну осв |
| е и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, |
| истољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као д |
| мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива с |
| , свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се п |
| о да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по |
| а оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p |
| о који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђериц |
| гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учин |
| о ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим изв |
| на диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па |
| </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни |
| и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним рите |
| зи.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Та |
| уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код сво |
| међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, мо |
| у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xml:lang="ru"> з |
| То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је ви |
| Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у |
| ставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и |
| беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили |
| кад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу поло |
| јајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво по |
| шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је с |
| а већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још |
| олом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој вис |
| днесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да |
| Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер |
| био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, |
| ињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} |
| ско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а |
| ли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се |
| је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима сед |
| да умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар сам |
| ице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, к |
| , или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обични |
| ни појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p> |
| грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке |
| је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} |
| већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може |
| оштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено д |
| рица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p |
| /p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет леде |
| Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде д |
| било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони |
| леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исп |
| видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За |
| војка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу |
| али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасни |
| шом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да |
| же своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од цр |
| и потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, с |
| аха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који с |
| арац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да |
| пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и ниј |
| ознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне |
| еху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ов |
| гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и |
| видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки |
| на покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“ |
| оје она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се |
| b n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, |
| е очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену оч |
| , кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити |
| није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред пре |
| радовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и н |
| вог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (ва |
| о и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде рук |
| пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — пр |
| тој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф От |
| пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, ко |
| и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја с |
| ла...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недр |
| е спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш јо |
| и чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на |
| сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога |
| напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још дан |
| сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претво |
| ично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свог |
| м добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је |
| амном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се с |
| у око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсеч |
| чно смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — |
| игенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покр |
| ма, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на |
| аме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадион |
| ја крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маш |
| наког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке ску |
| барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а |
| оји су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за рук |
| ивео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њ |
| грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и осл |
| брашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у кој |
| сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на |
| о да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас д |
| у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало |
| мен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах |
| е на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре д |
| сли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немач |
| тати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам |
| та, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој |
| о ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} |
| ом чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голуби |
| ару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бај |
| ц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурн |
| рај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене |
| ко Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му лент |
| са, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то р |
| вну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћер |
| загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се |
| хен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике власте |
| дна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беш |
| ?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Сал |
| ек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ва |
| и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по цел |
| подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромн |
| страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савла |
| це, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева |
| стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружа |
| дчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра врагола |
| ме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, |
| ретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца |
| о да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, |
| ијски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у |
| змаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе |
| ош беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на |
| тадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, к |
| есама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p |
| у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити мо |
| ај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу |
| то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> |
| се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег п |
| риђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, од |
| и би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отока |
| и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шт |
| брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањка |
| з светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не оста |
| и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови с |
| оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Оток |
| е варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијо |
| страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да |
| сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— |
| у се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом |
| „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао |
| ко нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелиген |
| рао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудга |
| ојим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уз |
| у срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ З |
| фа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао ч |
| , и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе |
| , да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И дои |
| аше часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду |
| ку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изглед |
| а умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то |
| им страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве бо |
| ного накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо по |
| у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим ц |
| сао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али о |
| спужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа |
| ризнаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се |
| сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спасит |
| м спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове пр |
| Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за до |
| адно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних ла |
| оба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа |
| дл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како ј |
| оченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слаб |
| да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни |
| а и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не |
| p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише да |
| а била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним о |
| дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} |
| . -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте |
| опада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lan |
| вему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити вит |
| авно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице з |
| ојега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од |
| ју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа |
| ама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених |
| тао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела т |
| исао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... так |
| ше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене |
| дина били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно ис |
| д може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да |
| чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избра |
| ва тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да ви |
| уку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Х |
| о ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница |
| мо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма при |
| је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже глав |
| у — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељ |
| народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} Т |
| ских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о рит |
| за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити |
| већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај |
| и, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут с |
| та вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо |
| Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очим |
| огоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S |
| не брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Л |
| очињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S |
| } Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језер |
| зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — |
| чу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грч |
| лим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} |
| а, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, |
| ниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Б |
| хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец на |
| с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео жив |
| енско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, |
| им сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, кој |
| {S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, |
| ним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком пре |
| виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да н |
| е?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво шт |
| а своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшини |
| у о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лои |
| ла скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја б |
| жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је т |
| — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледај |
| S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испос |
| онрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и мога |
| иница грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је о |
| сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S |
| м одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колк |
| еви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противн |
| етири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин |
| хо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у |
| девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити |
| времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас о |
| сти, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људ |
| а не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље им |
| дну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало |
| људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијам |
| док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најле |
| загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који |
| нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се |
| под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео ж |
| женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина би |
| узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци бил |
| отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж |
| оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне нера |
| поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје де |
| сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} Н |
| нцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешк |
| ако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега м |
| еликој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа с |
| и не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам зн |
| ме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше ск |
| атки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке |
| их двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад |
| опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар |
| љак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече |
| ту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати к |
| нчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благос |
| а).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за р |
| ш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно |
| шима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти ма |
| онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл јо |
| р.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S |
| и.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу |
| 702.</note> <note xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. јез |
| обудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и |
| ће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у вели |
| на га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не оста |
| ити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега н |
| на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце |
| ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могл |
| ше надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у срп |
| имо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овам |
| прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше |
| .{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћ |
| по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дв |
| руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прсн |
| <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне. |
| победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турн |
| ..{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, је |
| ице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је сл |
| срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну ка |
| га дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили |
| меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, |
| а и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате м |
| S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпи |
| дић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки бр |
| ор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно на |
| инц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од |
| одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац |
| исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласим |
| да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај пр |
| ило! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона |
| над зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта б |
| ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је |
| жак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало |
| је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни јед |
| на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје |
| ављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши сод |
| — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, |
| Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као ш |
| у капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на п |
| p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани з |
| загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивн |
| Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у |
| рауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} |
| м љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стр |
| провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при |
| е га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо |
| ро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који |
| . -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ |
| /p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудга |
| ну свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га сам |
| опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних ок |
| ако лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним |
| монији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро |
| е како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су |
| е гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па |
| рави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку с |
| ново.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да |
| ацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро на |
| седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено |
| заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет в |
| а каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се ве |
| равила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штит |
| е ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, п |
| толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права |
| .{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, кол |
| да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стр |
| ких кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну на |
| испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— |
| човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је |
| от на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге |
| ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни |
| златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом к |
| да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором пос |
| утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml |
| ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У |
| светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да |
| е виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам |
| ним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакри |
| музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљ |
| дском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обичн |
| тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоће |
| ношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула |
| игра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што |
| дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стр |
| ign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос |
| ћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— |
| ечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно |
| што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се св |
| e> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним |
| толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, пе |
| чин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки с |
| а коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље ја |
| па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее |
| камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у пл |
| ој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...< |
| загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, |
| ијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као веру |
| а и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — |
| орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које |
| ског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним |
| ово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударањ |
| стила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других веч |
| моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толи |
| .{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења али |
| кирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у гор |
| таде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ б |
| чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, пој |
| паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него шт |
| испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у |
| ј се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где |
| а, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те |
| ње на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније рас |
| зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све |
| ли један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле так |
| вору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудга |
| престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у |
| емо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим |
| огледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десн |
| идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервија |
| ио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, |
| е по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Трау |
| л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око |
| </p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности |
| ривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћут |
| гоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ј |
| т, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха |
| .{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам то |
| ван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза |
| зну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћин |
| пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у |
| неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не о |
| p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она |
| из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам |
| ијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој |
| свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама |
| суда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу |
| је јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генци |
| Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде ра |
| ако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; п |
| у најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та |
| има, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљу |
| ични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <p |
| с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се |
| наго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратим |
| што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} |
| ка по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалин |
| цем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могл |
| би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те |
| о што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављива |
| ја јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба |
| ош сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није |
| <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не бу |
| иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хус |
| оправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме |
| еводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако бил |
| а стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да |
| тер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око О |
| и чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војс |
| ен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и |
| о из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени т |
| очи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер |
| S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женс |
| с и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде |
| премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџ |
| чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сам |
| } Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој ажда |
| шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас |
| и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и |
| ваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Как |
| где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примиц |
| енутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња з |
| > <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на |
| его невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш |
| постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га |
| е то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна |
| лико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} |
| , зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она от |
| на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен |
| луђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати |
| е стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе по |
| дгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђ |
| рава је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блис |
| ашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви ме |
| косутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на |
| на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да з |
| ајсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима з |
| а неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озб |
| оја се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га |
| Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рука |
| м теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, |
| помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком |
| 8" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Он |
| га каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити ист |
| роговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно |
| погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо так |
| говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још ниј |
| е животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом диц |
| шем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако на |
| <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице прод |
| е — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајниц |
| ом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно ра |
| ло бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам |
| ма, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као к |
| и има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особ |
| требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће н |
| где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуц |
| ећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло д |
| а са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и |
| д одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51 |
| ју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међ |
| ђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро к |
| сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак |
| очоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да приз |
| је душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој са |
| мен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо л |
| едузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се д |
| во, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се о |
| удца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је |
| анер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (чит |
| но биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења не |
| аву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам б |
| </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па |
| ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити |
| питам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у |
| ји само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи в |
| речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој глав |
| а је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли глас |
| анствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какв |
| ињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање леш |
| евесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, |
| пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га |
| и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и пр |
| ловина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну |
| а труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} |
| азад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер |
| е варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div |
| е православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћере |
| ђем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку ста |
| на ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој бе |
| инут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се н |
| десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе св |
| ко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли |
| ца да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на с |
| им.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лис |
| ђоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, к |
| ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нов |
| рави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести |
| атељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од |
| узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалир |
| куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесим |
| емену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се од |
| што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако |
| ва ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризн |
| оспод Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прик |
| ...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у ис |
| и то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју муд |
| је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гл |
| замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, |
| идиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним з |
| и, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему у |
| сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвал |
| оме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кец |
| ез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мно |
| а скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило |
| алека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупи |
| зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беш |
| ко треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора |
| којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква |
| ут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се др |
| недикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала ут |
| из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекивах |
| ело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастир |
| ћали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У |
| и да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадо |
| децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама шт |
| м календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду |
| , а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило |
| је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, |
| к је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: |
| т узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике ко |
| ом задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет п |
| шао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онак |
| о; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и к |
| ече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја |
| во... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт уста |
| дан рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами о |
| да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород т |
| својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узм |
| аце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А о |
| финијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвиц |
| олико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац |
| е“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли |
| божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних |
| „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одгово |
| ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S |
| наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане о |
| од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је |
| леко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја |
| Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја |
| мљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред с |
| амо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељез |
| е приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет к |
| ога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше |
| ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ће |
| а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de">Kreuzs |
| ом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у вел |
| кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на т |
| лужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и |
| тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи |
| прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерск |
| — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жа |
| —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не сам |
| : ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме |
| гов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико прав |
| летворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зуб |
| друге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачк |
| ом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Та |
| једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и |
| хенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови |
| под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав п |
| , Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другач |
| ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па о |
| ји ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако |
| ла била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао пон |
| драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас мла |
| е мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на к |
| слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колиш |
| зеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то м |
| .{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, |
| бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје |
| н да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S |
| бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не м |
| здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страс |
| читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилбе |
| ка језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинс |
| ње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.< |
| ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце |
| ве, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете.. |
| мена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можд |
| та рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл? |
| и пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај п |
| сем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезо |
| ријације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, |
| доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча |
| , па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте |
| е до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера пр |
| а ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у по |
| а придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на свет |
| а ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скер |
| р весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек |
| /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од |
| уцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светл |
| мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црв |
| <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки |
| обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај |
| човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да |
| оф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херо |
| до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше |
| аде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још ј |
| >Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у ви |
| арац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов |
| какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи |
| д се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његови |
| ом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се |
| гово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљ |
| остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и о |
| човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно не |
| стира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам |
| ли мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили |
| опираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ по |
| тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора ст |
| ји одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из дале |
| о земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе ст |
| рбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелал |
| из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, ка |
| едним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега |
| ној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнут |
| ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око је |
| м сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпура |
| ако неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав ј |
| е што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу кој |
| } Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром зап |
| не не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том свак |
| на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као |
| се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна |
| ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бо |
| његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да |
| њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми ов |
| .{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се |
| ну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сена |
| мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што мож |
| аше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — |
| опоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити так |
| ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варош |
| пошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен |
| уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продро |
| у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту |
| оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим |
| а силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљењ |
| у</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>н |
| ика и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичн |
| еба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа нај |
| ва слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним сте |
| ји сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше |
| зуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" |
| рими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред ис |
| сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред |
| сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траунки |
| ружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — та |
| за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам |
| искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешк |
| изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хук |
| ретворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мал |
| и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци |
| месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудц |
| ји се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна |
| .</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У о |
| <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљен |
| ала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, |
| ројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св |
| ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, |
| бама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Ал |
| последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много д |
| увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: рец |
| вске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије |
| просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда |
| да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Го |
| ма хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па с |
| одарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Ку |
| .{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, гол |
| заслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, |
| ш није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то срп |
| де у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе вет |
| слетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди |
| ти! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? |
| на се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу |
| .“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="e |
| пет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенам |
| да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од К |
| ока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских |
| оми нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно у |
| ац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује.. |
| запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друг |
| осно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо ви |
| реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ |
| силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, про |
| граби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се ра |
| о по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их |
| а) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим |
| нтијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са д |
| и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита ка |
| рни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерс |
| панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизм |
| кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зр |
| нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете |
| коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку |
| га зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки осо |
| сец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p> |
| ет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање |
| мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стоти |
| м укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног |
| , ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стро |
| ир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на |
| има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су најве |
| а измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које прол |
| џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебело |
| инц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од |
| странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме |
| шно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бо |
| Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима |
| сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намас |
| израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу как |
| моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <fo |
| нокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p |
| оветка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим |
| и је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комед |
| ушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше под |
| аму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у о |
| месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да с |
| е токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећ |
| а вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундленд |
| романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не |
| м друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му |
| жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзи |
| својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бит |
| својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и |
| устао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан |
| -толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} |
| тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обн |
| прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само |
| гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега побед |
| ека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко |
| стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни |
| .{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је |
| азмрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господ |
| која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div type="notes" |
| дина, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се |
| о и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјек |
| ирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице! |
| демичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свест |
| е још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера |
| се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном велик |
| . — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчет |
| <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона |
| ере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жа |
| гачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима |
| прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само г |
| по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски |
| , да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усуди |
| у кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучен |
| .{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је сме |
| пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О |
| на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад уг |
| рка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педес |
| јој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде |
| .{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар би |
| еше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом л |
| а меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло |
| им драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и о |
| походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на |
| е узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На јед |
| итаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је |
| гачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по у |
| лике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на цркв |
| чама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од |
| мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још |
| <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} |
| аква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар к |
| моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја |
| ="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се |
| ости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као ка |
| он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну ста |
| би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, |
| шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћер |
| ицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При |
| ео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и ког |
| ли заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају шт |
| пше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну так |
| али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> < |
| и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој |
| ме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, |
| у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, |
| на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој стра |
| не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њ |
| {S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут |
| ивот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике |
| ше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначко |
| ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су с |
| докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем.. |
| стите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже пола |
| ао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка |
| , <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио |
| ље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду бом |
| д најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никог |
| вали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше |
| дине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, |
| зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико |
| и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш |
| да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, п |
| оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе |
| } Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле |
| градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки |
| и онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше. |
| каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад јед |
| рца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло |
| ни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штаје |
| ога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња |
| на индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмун |
| биљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха д |
| својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумар |
| ! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје |
| ристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше мар |
| ју и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам н |
| цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне |
| ункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим р |
| ахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши лист |
| Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега |
| ита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабр |
| да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђе |
| в наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше |
| м и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај |
| рногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију |
| стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао |
| пак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све |
| и а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као б |
| .</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изнен |
| нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не мож |
| р, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање посл |
| , да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. |
| никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дичн |
| ђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху з |
| беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> |
| виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и с |
| елики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кића |
| но с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће п |
| са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p |
| е беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} |
| е пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. |
| смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у д |
| нам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамо |
| </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе |
| , стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн |
| супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама труј |
| Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто |
| gn>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод |
| S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих |
| беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му не |
| се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав б |
| х беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се је |
| мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ пом |
| путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне |
| кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се |
| кар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варош |
| аве до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само шт |
| омно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је |
| и... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија |
| на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео |
| дгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје суз |
| ао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде про |
| возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он пок |
| гдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:< |
| кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале г |
| њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. гр |
| главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сма |
| овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли на |
| говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам |
| а наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="10 |
| а својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој |
| но и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и |
| говор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно |
| и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју. |
| вно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па с |
| ледњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострас |
| ргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаће |
| њена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре под |
| лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> |
| е са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар |
| вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из в |
| остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хис |
| свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас |
| ки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не о |
| миљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију |
| би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор н |
| да, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хекто |
| , Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом |
| ен. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, ш |
| ером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи |
| астане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињ |
| ана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и с |
| данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешин |
| ени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше |
| д све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожеднос |
| х лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модри |
| ела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте |
| и своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је треб |
| При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, |
| а погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Х |
| д је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног |
| еху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се д |
| едати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна ми |
| ="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што |
| ј цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да сте |
| Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оруж |
| ц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фо |
| свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још |
| ио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудг |
| девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече |
| ном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на по |
| нштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн ба |
| алуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш п |
| атога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захвати |
| о се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје ба |
| ола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се реш |
| тавити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>А |
| е све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} |
| ки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше време |
| кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве |
| ледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан јез |
| отице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени |
| естито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лу |
| окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад п |
| обито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо |
| војачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је |
| су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задр |
| њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са св |
| лаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору л |
| хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме. |
| — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ни |
| чекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник |
| за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>До |
| арих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан |
| ма, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} До |
| ку параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирх |
| в ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не |
| рила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толи |
| че.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли ј |
| и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, пок |
| кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј |
| олико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар |
| намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично о |
| успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језе |
| д тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз |
| аве до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а |
| аво мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати |
| ше на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с |
| би усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже сво |
| више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој це |
| це у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећни |
| стира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Окол |
| па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једн |
| намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и б |
| о прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само |
| језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојк |
| исером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз ост |
| раброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова |
| по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише |
| о!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, |
| чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенк |
| трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Са |
| е Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се ма |
| а река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје |
| вом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на |
| и витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жа |
| ама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која |
| оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — м |
| ајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку |
| стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} |
| о мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где ј |
| ески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам влад |
| а очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна ф |
| га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому |
| за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Је hö |
| ека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она |
| а рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више мог |
| них бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна гос |
| буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте.. |
| —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на |
| ж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете |
| , па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то |
| још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој он |
| ден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворуга |
| — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угл |
| в. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се од |
| деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица пре |
| пођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело |
| после паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже прези |
| роклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него |
| p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико зани |
| Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — п |
| ађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да |
| о у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека |
| /p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— З |
| је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина |
| је имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерск |
| ке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо |
| ко си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза |
| бро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане |
| нраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису |
| на, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је |
| chlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г |
| полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и так |
| која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</ |
| а не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уст |
| ди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је до |
| оро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он |
| е кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење ка |
| } Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће |
| ден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</ |
| нас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у најв |
| пили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом г |
| црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и |
| смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад ј |
| сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам ос |
| чно раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети |
| г краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама |
| Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетн |
| зера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију њего |
| х да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих позна |
| и непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Кон |
| омовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало г |
| д теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова |
| она из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живо |
| аде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се осо |
| удима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника |
| ога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутр |
| с, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам |
| драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница д |
| мна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они |
| какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох |
| ре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој |
| е ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} |
| вот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у м |
| На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, ко |
| да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању ог |
| , да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што |
| о видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ак |
| нега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора |
| на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакв |
| а чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два ч |
| рио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са |
| {S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као |
| несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чу |
| S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је |
| славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем р |
| су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретне |
| јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и о |
| је врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он |
| замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо |
| на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли |
| светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била |
| ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како |
| их неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са с |
| {S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, |
| ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро |
| Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похит |
| ити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где |
| раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гле |
| епи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S |
| и нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Серв |
| срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је р |
| ну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у је |
| иче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу. |
| оче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Б |
| е искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под упр |
| опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати |
| сне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се |
| подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <p |
| како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, |
| еди гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царск |
| страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито |
| нцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од |
| воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у |
| > <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас трој |
| Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</ |
| лд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у нам |
| пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шап |
| тира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове сна |
| с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! — |
| несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, ка |
| рац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <p |
| чепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, |
| то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме са |
| а подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где |
| оз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџ |
| елео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— |
| ветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли |
| и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам од |
| и, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или |
| а, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи |
| адесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу |
| с било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздов |
| з афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји та |
| се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Та |
| ледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох сл |
| ну судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клеч |
| е Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер са |
| аве, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали т |
| ије тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, |
| .{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свез |
| и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш с |
| <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ства |
| њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине к |
| дане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске |
| служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не |
| скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад об |
| у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голо |
| евао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на много |
| раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се иск |
| молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забада |
| С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одв |
| .</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. |
| ило!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по ј |
| одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у уши |
| ога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као да |
| лдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— |
| ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове |
| рудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала |
| ена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Ми |
| реко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао |
| о исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за б |
| во лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стањ |
| ких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Ал |
| ини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака с |
| ћну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесн |
| ју у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, |
| љујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p |
| а сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше |
| вата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа п |
| и слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима М |
| омче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију ст |
| , врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново |
| т минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима |
| у и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па |
| ачким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, к |
| И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога жив |
| ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p |
| } Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стуве |
| био у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весе |
| ређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао м |
| ца моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку |
| еже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант |
| есам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до п |
| говом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне |
| гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уш |
| ри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздис |
| пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, |
| ; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђ |
| да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали |
| и, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безграничн |
| ини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене св |
| па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати с |
| еној са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је и |
| да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разба |
| себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — с |
| е му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разго |
| клизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се ј |
| уста брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незг |
| рко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути как |
| вадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним шти |
| е пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја |
| о се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мир |
| крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војни |
| ово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен |
| нкирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> запо |
| у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, |
| ерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам |
| на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад |
| својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет |
| сом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достоја |
| о у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашц |
| драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклиња |
| а, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и с |
| ен, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, дале |
| и онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не |
| путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш |
| а, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те х |
| арода на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигош |
| и преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахр |
| сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wi |
| распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо |
| широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно н |
| вијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с |
| дари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а |
| м усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки |
| последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид ст |
| а који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из |
| те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати к |
| је беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу сам |
| којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на С |
| музама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је |
| пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на ка |
| ки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свест |
| >О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од јед |
| ећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „ |
| јега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд х |
| сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље п |
| купи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица ко |
| еда све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жар |
| едан пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац |
| нате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чуднов |
| д те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушен |
| брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које пре |
| распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ |
| ојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово призна |
| им очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим |
| дострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју |
| ајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испа |
| итељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У та |
| на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна наро |
| } Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворок |
| оме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешко |
| } Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком |
| коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то завис |
| аши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек |
| били, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала |
| Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше им |
| о, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, |
| ао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике д |
| остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга |
| гуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео |
| је им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога гост |
| а беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина ка |
| нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа в |
| е је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мис |
| ра и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао |
| це му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике < |
| о сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у г |
| је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледа |
| да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљ |
| а крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочек |
| џе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, гр |
| а задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби |
| , како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим |
| дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт прв |
| ђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га |
| и од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео велич |
| откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љу |
| ећ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако у |
| ну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видел |
| рло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацрт |
| а, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весал |
| ух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама |
| незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим т |
| м талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на ње |
| умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим |
| капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му с |
| о ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара |
| /p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифе |
| кве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, ј |
| оћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло ле |
| а римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у |
| ити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко до |
| а, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили н |
| е сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрад |
| храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са не |
| Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсу |
| и Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пру |
| , чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? |
| арда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p> |
| ишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази |
| а ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и |
| > <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</ |
| p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — е |
| је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на кол |
| о неколико празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која |
| окару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да |
| дене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високород |
| м...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угле |
| и непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на па |
| окомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па |
| зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас |
| ву, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему |
| ебројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> |
| b n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној с |
| сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра |
| то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а |
| ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка |
| ла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да воз |
| лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па г |
| агледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим |
| он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом не |
| се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах се |
| тва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолд |
| теоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, чести |
| на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице |
| познати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и п |
| црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и о |
| огао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и н |
| их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језер |
| и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућ |
| еричког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био ј |
| ана, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора |
| иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају |
| огао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна |
| ћи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахат |
| каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи |
| S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи свој |
| али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од ч |
| јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденск |
| о је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко на |
| о ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше неп |
| он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци |
| мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаус |
| н ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, и |
| коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи п |
| S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не о |
| о збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није |
| и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што |
| ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа дру |
| еха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као д |
| а га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... |
| га пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, на |
| он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа |
| ружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога |
| урт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда реко |
| , те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц по |
| е и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда |
| же певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de"> |
| че небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та |
| је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се |
| већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну |
| обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах |
| се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језер |
| и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, окло |
| то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквар |
| скрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи |
| лио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и |
| стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема |
| било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било |
| непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Ото |
| ци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатеље |
| алом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање |
| у, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S |
| рилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрме |
| анац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се |
| ри долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволе |
| радов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога |
| да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око |
| ише... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му ј |
| ушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим љ |
| ти.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда ре |
| грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{ |
| ти главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова |
| чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година пр |
| ...{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се |
| дан земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, оту |
| сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p |
| ога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити |
| н.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени |
| творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Н |
| сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно с |
| меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испуни |
| о, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водо |
| и, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међ |
| г места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара |
| е вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, |
| мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосн |
| ?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</ |
| нбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— |
| чког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико пошт |
| најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом |
| ође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф в |
| асника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро |
| ами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла |
| а да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, т |
| је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у н |
| но“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, нај |
| о задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо свр |
| ку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов дем |
| господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се |
| ="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким |
| S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На гл |
| иве по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. д |
| и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески в |
| е ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његови |
| ечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслу |
| мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њ |
| S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла |
| Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде м |
| ао хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињен |
| ко је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о |
| се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне |
| е часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би по |
| рад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— |
| није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако |
| ра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и св |
| ам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина |
| што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше гд |
| га, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из ду |
| ражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни м |
| уша око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај уж |
| ознајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он |
| .. </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао. |
| агог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше |
| о. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнади |
| /p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му |
| е Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад |
| на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања в |
| овек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каж |
| онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфун |
| али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p> |
| оме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорк |
| ..{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беш |
| у у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помог |
| здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно |
| агог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже глав |
| мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја |
| д последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице |
| а зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врат |
| о, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па |
| кренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом |
| ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше |
| смртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти |
| рда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оста |
| таре мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па |
| ваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико |
| но га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не |
| " /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога св |
| ју, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, |
| м <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, |
| похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и т |
| ос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бус |
| стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али |
| , и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језе |
| цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где ј |
| reign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турни |
| ене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера |
| S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb |
| ко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер |
| е противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да с |
| те како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том |
| ње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што |
| с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Сте |
| идл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, мол |
| ма.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очеку |
| есам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме |
| ка за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао |
| ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата |
| отине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ |
| е у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намасти |
| отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново ок |
| ицијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...) |
| веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац б |
| , — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од об |
| ’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје зла |
| ер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и |
| ој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља |
| его што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговест |
| та, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне |
| је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје |
| д за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — |
| хвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгард |
| чевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саони |
| не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се< |
| змишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, |
| као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отока |
| </p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те |
| а буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о ба |
| ситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на |
| ри која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрч |
| чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни ве |
| тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и брати |
| , је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, к |
| забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причал |
| а.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да |
| а.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка |
| адоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се |
| место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је |
| је за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њен |
| 1" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јец |
| а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот |
| и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који |
| ах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа о |
| омци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су |
| о силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Д |
| је сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирск |
| а као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак по |
| ру у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језе |
| е је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегн |
| јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> |
| полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало д |
| платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на |
| ас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле па |
| у, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле м |
| ало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежат |
| ијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као |
| >Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове |
| нског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на ње |
| је умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала д |
| нића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па јо |
| и...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више н |
| м запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца |
| да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка |
| и, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жеље |
| рдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати |
| ео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de" |
| дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету б |
| њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако ст |
| анесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овд |
| јеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни ти |
| рироди, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређ |
| ку ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се с |
| сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азу |
| гарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пу |
| за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама |
| ом твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад к |
| и јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на ко |
| да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, |
| ање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина. |
| о је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и труба |
| какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док |
| мешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека |
| им особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљин |
| атерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њем |
| у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, |
| у она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечиј |
| ро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> у |
| спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} |
| девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад |
| b n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у |
| вишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегн |
| зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> < |
| ије распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у нао |
| себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који |
| што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то |
| ну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки |
| тацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантни |
| да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауеншта |
| ан пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један п |
| а целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, д |
| је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом |
| е; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она пос |
| оје нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе ка |
| ао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то |
| Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. < |
| тица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала и |
| зитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било да |
| олу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсим |
| } Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— |
| добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви прес |
| асењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, н |
| уђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уп |
| ла је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Та |
| и ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од т |
| акав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) |
| није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини |
| > <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају |
| лендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога |
| што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више боја |
| жи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим |
| ојима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели ил |
| м; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута |
| куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се по |
| веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђа |
| је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властел |
| света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудга |
| нуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с ов |
| јем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над |
| утали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупч |
| а још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p |
| свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати с |
| о, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>П |
| корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прек |
| ле њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу од |
| о радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и |
| ли и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече п |
| е угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер о |
| и с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p |
| земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" / |
| ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече |
| а то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у о |
| изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад пред |
| к и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, ил |
| си Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш |
| андшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би мог |
| кви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! < |
| мота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта б |
| тијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Ка |
| а обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи |
| ху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници кој |
| тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати |
| ани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, |
| S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Ц |
| осита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се |
| окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомис |
| војим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као шт |
| на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмунд |
| исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у |
| и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти ре |
| мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквог |
| х узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови и |
| твар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше с |
| трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, |
| ја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само ш |
| ру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако ис |
| аш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што |
| тарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо |
| кође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропа |
| можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаш |
| чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и с |
| зљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми ј |
| аказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безб |
| по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних п |
| ах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је |
| се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а О |
| валан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш |
| авно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непре |
| аду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној по |
| зрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S |
| е удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schli |
| ати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим |
| .{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му |
| благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко |
| оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам |
| нденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерс |
| елрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па д |
| тели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb |
| знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу |
| и за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Нас |
| а ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и ј |
| ухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла ј |
| иру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше |
| паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па п |
| <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се |
| пнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млек |
| тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И |
| дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вр |
| р смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као ш |
| ћа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим |
| е на противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и |
| дни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> |
| То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле |
| у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни |
| штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде |
| е вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од пл |
| позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би |
| амо једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</ |
| што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу |
| не узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, зах |
| а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта |
| ерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражит |
| на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро зн |
| ледње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска |
| ненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свиј |
| али, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас бил |
| аци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се ј |
| , да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајник |
| рдина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ |
| им станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале и |
| е мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свог |
| њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — ал |
| Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:la |
| лице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је ви |
| бе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> < |
| на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} |
| пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја мест |
| он Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то |
| оје се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду |
| чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији раз |
| ио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p |
| најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се п |
| нише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спу |
| је чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало |
| рнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегда |
| на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки ка |
| а стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у стра |
| ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио в |
| путало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на кол |
| у главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако с |
| овци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, мож |
| њчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извућ |
| оње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран |
| (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наум |
| ете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама с |
| е шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нем |
| > <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али |
| нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде так |
| на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких сто |
| ву на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од г |
| м скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му п |
| ом преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све так |
| регнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад на |
| у опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} |
| окажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нам |
| оју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше приличн |
| е са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе |
| окуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој са |
| ега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p |
| ије о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса |
| га погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега |
| такла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S |
| лежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узро |
| одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти |
| одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p> |
| ри да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја ис |
| гњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце |
| ложи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, |
| ти поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње вр |
| вери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да |
| д ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и оста |
| жар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго ве |
| осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики |
| > <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, ко |
| ше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универ |
| рцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни |
| Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но |
| о плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као з |
| не.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим ла |
| угу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докл |
| војка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај м |
| х има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Так |
| млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у на |
| о су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих |
| живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри |
| дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, |
| ахваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху |
| говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се дола |
| диже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блаже |
| све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} И |
| ити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особ |
| ода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски |
| таде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамо |
| обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке |
| е као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спус |
| рећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек п |
| сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</ |
| остраној дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко с |
| и од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и на |
| све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је че |
| ско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше ли |
| си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спас |
| е за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима |
| ако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав |
| а пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташ |
| нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчи |
| ехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова мож |
| га до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену |
| х образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па с |
| нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају |
| пте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, |
| а славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте |
| дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после иск |
| с или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га |
| витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гму |
| .{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту |
| та.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога час |
| S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежниј |
| ролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на д |
| е, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, |
| децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи н |
| где ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само је |
| не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама |
| ал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Ло |
| то је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15 |
| али — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго н |
| д би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазо |
| ојим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако п |
| доше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по сто |
| шка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесе |
| амо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске нау |
| л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити |
| амо глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху |
| д говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и |
| нца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се раст |
| калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако не |
| ан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који н |
| и може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али |
| рли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће за |
| ерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром и |
| појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — |
| за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао |
| да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да |
| ац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било изб |
| нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажни |
| е да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно |
| је сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у |
| нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још |
| о, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било |
| то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и ог |
| мплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху н |
| са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, |
| им црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице |
| агорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим г |
| аху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше |
| шта ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што пре |
| Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до зе |
| о хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се |
| обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли |
| земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине |
| онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекива |
| пама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују ж |
| ј суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас да |
| ога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још ју |
| ар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се |
| ала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи К |
| весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, |
| ма више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске |
| а човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да |
| обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зр |
| Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна |
| уђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи кој |
| пшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало то |
| ну што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод |
| ак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се ј |
| на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, |
| наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — |
| е, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док ј |
| н пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у нај |
| ова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обу |
| тиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само ш |
| врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма к |
| да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота |
| ава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала |
| аше се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> о |
| љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његови |
| Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете |
| менорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше |
| обито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брд |
| </p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор |
| већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била |
| служивала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међ |
| здрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конрад |
| беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, |
| ке <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада |
| жио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је т |
| прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! |
| ва, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — о |
| е, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, |
| еру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од ми |
| већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Г |
| бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред |
| ито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудга |
| каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који |
| едне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за ча |
| Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито к |
| је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог |
| о на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је |
| ео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} |
| њеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне |
| прежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испос |
| ро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После |
| господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу |
| .{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка |
| > <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета |
| , склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, |
| анас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног оч |
| ади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико |
| знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" / |
| е радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији бла |
| да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је м |
| тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просе |
| смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пиј |
| у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има |
| чичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу прек |
| ра орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистер |
| их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах п |
| на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако |
| на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у |
| {S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у кал |
| прија једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ |
| у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. |
| } Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је не |
| сте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморно |
| се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би та |
| а, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласов |
| дања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} |
| ој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p> |
| песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све му |
| ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину ш |
| Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p> |
| што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом |
| ана... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> < |
| слима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у теш |
| вљена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти гд |
| а одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га |
| о молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављ |
| тпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж кл |
| о?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега мом |
| ао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. |
| један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој |
| да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, ме |
| авно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји к |
| ју се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми |
| очи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црв |
| нтра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слег |
| о који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не б |
| да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „плам |
| им очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи п |
| оме млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је |
| ведаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни ч |
| а ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово сокол |
| ично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да |
| </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> п |
| са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу н |
| обити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} |
| се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо |
| , али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читаво |
| е у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљ |
| , али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави јед |
| а замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама |
| зад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко |
| ш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је |
| 0" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стра |
| један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаш |
| чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није н |
| витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговар |
| у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад |
| томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним |
| у.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и д |
| броме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да заплива |
| једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су |
| ком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново орден |
| то.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве с |
| и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и рад |
| иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> |
| ад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе |
| ирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, та |
| ом случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви з |
| ате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S |
| ог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред |
| м том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред х |
| јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она |
| ?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S |
| суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Ма |
| јајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не |
| у гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само ду |
| си не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина |
| ћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако |
| а до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је х |
| еда своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде |
| ама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је |
| о чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} |
| па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шт |
| , што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, |
| чака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке |
| светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи |
| но упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу |
| светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p> |
| ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била |
| и Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, |
| у преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог в |
| и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао исп |
| могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путниц |
| сти Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, |
| с и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледа |
| али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на |
| ма...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко |
| о замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата по |
| си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње.. |
| аге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за ти |
| довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше |
| жи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који кора |
| или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, |
| ху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда са |
| а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царств |
| е виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају т |
| о женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламти |
| рати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести |
| истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тог |
| који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су |
| амо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање |
| а ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох. |
| „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити. |
| {S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује |
| у возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на ке |
| а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек |
| од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је треба |
| онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> < |
| ш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{ |
| Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за ост |
| сница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже |
| у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило д |
| д суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бој |
| чки, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богороди |
| ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну сли |
| октора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски уз |
| о испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морал |
| > <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на о |
| о стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно о |
| ну.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара бе |
| један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати кој |
| ове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном ст |
| ако племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко |
| рикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио л |
| добро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикуп |
| тпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се |
| очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако си |
| ога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се |
| то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у |
| и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам |
| прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, р |
| е даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, ок |
| благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати бла |
| ква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хох |
| менском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да |
| празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо |
| куљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...< |
| мо за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на с |
| а све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па ста |
| а један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Х |
| помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но |
| агледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у та |
| е имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век с |
| езова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да вид |
| са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од цр |
| кебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног ло |
| проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да |
| ак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично мо |
| еним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у |
| ад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и |
| која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо |
| живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. у |
| пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас п |
| десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа. |
| то сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, з |
| а грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знат |
| верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за |
| устити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точ |
| ју (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ј |
| ној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових уну |
| ко ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице |
| > <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада фра |
| воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунде |
| црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да |
| околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xm |
| при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то |
| рхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донес |
| а:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде |
| Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се |
| оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокар |
| роф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда |
| од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то н |
| b n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> < |
| обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклон |
| ко сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободн |
| је и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за све |
| та.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви |
| е да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријат |
| де их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дак |
| селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог хе |
| Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без |
| своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје |
| осле турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж |
| о да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био |
| ало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од |
| гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У |
| не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На ло |
| а теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођо |
| ад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који |
| амо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што |
| , с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније узда |
| S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и |
| ергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске поро |
| чиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје једини |
| зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред тетки |
| Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, ку |
| мењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, |
| .{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно |
| ену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове н |
| не силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина ц |
| ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо |
| науске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве тал |
| е стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишав |
| , сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвоз |
| а, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред |
| једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и и |
| гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво |
| , и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па з |
| са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнб |
| ра да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с |
| више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране |
| рног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити |
| г сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје посл |
| ош и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — |
| ко је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који с |
| лики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачн |
| за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, |
| на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге |
| те нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани |
| да! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разум |
| није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања |
| о мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше |
| је положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} |
| се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка сам |
| тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срц |
| јати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији |
| цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и |
| остиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на н |
| и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на оч |
| каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да |
| у завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам |
| куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се за |
| о једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер он |
| и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, ш |
| а што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту д |
| ише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо свој |
| о му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а о |
| давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све в |
| одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је св |
| водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врући |
| покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Вид |
| само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стај |
| стави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило |
| о од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека ч |
| p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећо |
| противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо ве |
| једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвод |
| еда на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом ш |
| тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим глав |
| и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола ле |
| плетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хте |
| ко дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много и |
| е да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти с |
| прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте им |
| е стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот |
| ења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се |
| кар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је ц |
| л жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце п |
| кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго |
| е се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све т |
| и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и |
| оре и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> |
| ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бит |
| ричу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке јо |
| вест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који м |
| ко оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча |
| ри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и |
| а? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један вели |
| ивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, |
| јих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин |
| јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А |
| трија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског |
| е.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу арти |
| аве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе н |
| нглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, ка |
| џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затв |
| и знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајц |
| и и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. мона |
| — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако |
| именити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сни |
| Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за |
| кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> < |
| у боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="11 |
| и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара кој |
| ише га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође |
| ћ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из |
| нитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа |
| мој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с т |
| која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче м |
| } Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналос |
| ањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, к |
| стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута ка |
| ена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже п |
| ужја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — |
| та до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Ли |
| Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску кој |
| је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с |
| е, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у |
| рак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да |
| стир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— |
| м у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не |
| растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све мили |
| еки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива |
| кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мир |
| ати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити |
| мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други как |
| па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих |
| у — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог |
| алцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које бла |
| зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и |
| иорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чег |
| ајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав п |
| чателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бад |
| беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и ле |
| о око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и он |
| За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу на |
| аши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па |
| ж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло |
| арда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ пре |
| Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих |
| лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе о |
| а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У и |
| тарешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери гро |
| е слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и |
| смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло бл |
| III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђ |
| ј грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнир |
| а грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од с |
| азмишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и до |
| , с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе |
| тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим пле |
| тму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна сл |
| да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљс |
| наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да |
| eign xml:lang="de"> Grate </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може |
| а се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... |
| ди кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају |
| ужје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали |
| о Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, |
| и све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за ле |
| ао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебен |
| арод.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у свој |
| <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливај |
| да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не б |
| теде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш |
| ајближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао п |
| види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом |
| лостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене |
| дњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорел |
| аху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули ц |
| и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене реше |
| што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи |
| ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћ |
| јанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме |
| га смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „ |
| осити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је |
| све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу т |
| жати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава |
| је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је |
| ктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно |
| <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од стра |
| , па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђе |
| минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би н |
| ишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb |
| борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем |
| и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити |
| да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће с |
| ознати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни прево |
| стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да з |
| места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... ста |
| арод.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што |
| (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљењ |
| кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са с |
| у праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да |
| лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — |
| , како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не |
| /p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни дваде |
| Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у том |
| војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако |
| пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустиза |
| икав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S |
| ије могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл ст |
| ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану |
| е с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку бе |
| есност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме |
| аквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Л |
| одила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да |
| и коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обичн |
| је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је |
| је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да |
| алуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затек |
| потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, |
| ачких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, |
| јаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па оп |
| с о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне |
| црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгард |
| бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од јези |
| и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва ч |
| ко речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... |
| атити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} |
| раже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво |
| орни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани с |
| ше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице |
| уком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених |
| кође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнород |
| из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у та |
| .{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p> |
| дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у д |
| куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и ја |
| његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> |
| олови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ ниј |
| на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јут |
| >На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се |
| и гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отока |
| ужи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —< |
| ао да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију |
| а јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро |
| p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како |
| о напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махн |
| јку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви |
| ешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био |
| , али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних |
| з гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде |
| гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз к |
| Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ћ |
| уге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бл |
| не лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута |
| до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховити |
| отегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на обр |
| ј узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим прес |
| /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој |
| његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ пох |
| да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он с |
| војом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога |
| е ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље о |
| аха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцелари |
| ир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред |
| маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у |
| језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па |
| де неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полети |
| и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конра |
| з прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срц |
| ом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдем |
| све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се |
| о. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до |
| ећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он |
| љење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по сре |
| поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си сп |
| пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњ |
| са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину |
| покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонит |
| рбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђери |
| и чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезош |
| ма острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и |
| мунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<f |
| Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишње |
| оран! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваш |
| д велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огром |
| це ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје н |
| им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав |
| не новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху |
| им порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не ве |
| почеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући с |
| и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштап |
| броноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса т |
| верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му |
| ено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, |
| Tōchterlein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p> |
| таде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу пле |
| над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да |
| да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с |
| и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја б |
| тога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер |
| ако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше вел |
| римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће |
| тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунд |
| >Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване |
| , које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога с |
| готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно п |
| детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да може |
| јерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је |
| рећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне ис |
| о још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које |
| кала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж прича |
| воду преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и н |
| же, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светл |
| скаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и |
| вања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Кур |
| какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ај |
| ту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и |
| у строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски к |
| ...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви мине |
| еху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице к |
| ундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим |
| и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, |
| човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и |
| ници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па о |
| Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и |
| </hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајз |
| не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје жен |
| многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang |
| "> (Grieswärtel) </foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише врат |
| телан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукам |
| остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти |
| ови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да у |
| ом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у своји |
| се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба бу |
| рата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорк |
| ше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није |
| .</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде теш |
| </p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је уг |
| својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци |
| сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та |
| н јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S |
| слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудг |
| живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач др |
| ица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, св |
| да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом |
| !{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађе |
| и Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, пл |
| лтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа с |
| ници? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну је |
| г широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине |
| бричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених узд |
| а као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном об |
| ком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и с |
| зану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p> |
| таде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе каме |
| ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели |
| ијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срц |
| нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже |
| рену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путн |
| за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благ |
| м на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра |
| дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капу |
| е!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отока |
| гурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се и |
| оже само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> |
| кан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стај |
| и загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао |
| че мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био |
| и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у де |
| на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, |
| епи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочит |
| још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на |
| рсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ј |
| смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да б |
| — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем |
| ећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да |
| би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише од |
| , којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па ш |
| видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они ко |
| о... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на позд |
| , видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац н |
| } Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голуби |
| ходе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на св |
| е обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, |
| его што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што с |
| вода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног дет |
| ајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и зн |
| м очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се з |
| а је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав де |
| у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило т |
| милостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од с |
| ама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на |
| људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величан |
| стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на сво |
| рављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на |
| вог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око |
| они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега |
| на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у |
| а, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, чест |
| м откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш |
| погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са |
| полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела тр |
| све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чу |
| росуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да |
| би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким дан |
| ловом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда вра |
| од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери |
| р својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризни |
| ине бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у гос |
| <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну |
| кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а |
| мах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним нов |
| у, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свог |
| рили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једн |
| {S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце ка |
| се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска |
| јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учин |
| ко ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно да |
| ина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} |
| — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лои |
| бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам |
| ђе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улиц |
| удгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у с |
| Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати |
| зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би |
| властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено |
| <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобр |
| српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним тр |
| ! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти проп |
| оје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} |
| ла ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то о |
| нрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не с |
| смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и на |
| е пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратим |
| у те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један мол |
| трела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанст |
| путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чек |
| тању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочеп |
| само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, |
| будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај |
| е граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победонос |
| едан пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва |
| ци беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са |
| го ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, |
| пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име |
| такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао |
| ој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га |
| оје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору |
| Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будит |
| ли момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуш |
| т задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако |
| и.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} П |
| пет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чу |
| то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешт |
| ад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу ниј |
| е напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити |
| пи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на и |
| реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, |
| {S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она поглед |
| му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме уб |
| Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} |
| за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету кој |
| е се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на но |
| а ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележен |
| ћима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје |
| ити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко ч |
| беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Вал |
| погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупце |
| ац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га |
| ова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде |
| ена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све с |
| невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну нахо |
| дгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склони |
| ред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се |
| у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у |
| ло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb |
| што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабит |
| кве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљ |
| мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричк |
| те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима |
| захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком н |
| .{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што |
| х на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изглед |
| а прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једни |
| а му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога вите |
| на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. |
| грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, |
| ед намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том |
| чима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само |
| арије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се и |
| гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир |
| х бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху |
| још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а |
| да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или |
| нденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе |
| Lieb’bestättigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате к |
| сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p |
| и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- |
| нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="6 |
| ичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шал |
| це за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се поду |
| се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема |
| а ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар м |
| риђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз с |
| гова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге |
| до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избави |
| првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем с |
| рлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничко |
| на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде |
| ну, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толи |
| ју мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог да |
| хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паш |
| на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до |
| . у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само |
| ске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на оно |
| и у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник в |
| им беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и г |
| рбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и |
| сним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн |
| гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разуме |
| раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бе |
| ељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренут |
| едом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који остави |
| га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — |
| а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хо |
| роз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа |
| с.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, |
| се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима н |
| на окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле д |
| као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо |
| а им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим ре |
| црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S |
| ња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да |
| в ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се игр |
| е страже бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо |
| азгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од уж |
| ећ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па с |
| не.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" |
| накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога в |
| да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљ |
| о, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде |
| ји би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар т |
| XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. |
| прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се ма |
| а су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке уч |
| рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не бе |
| <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак |
| амо што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишал |
| дио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одг |
| {S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml |
| са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану |
| hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску |
| ључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здра |
| у, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а |
| ки човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, |
| — Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш б |
| где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је ј |
| сно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</ |
| па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па ма |
| репке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану р |
| зени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, |
| он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да |
| ка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце прогово |
| свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од ср |
| проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква ш |
| , а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. |
| столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је |
| зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p |
| уљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој зе |
| рде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на зем |
| паљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар |
| ко усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоће |
| исана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе ст |
| еди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и |
| вом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомисли |
| нскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне по |
| ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахуј |
| , и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валз |
| олико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљи |
| ину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудг |
| рет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће |
| е се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога с |
| очи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{ |
| морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да |
| ше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја м |
| лавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може би |
| p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... |
| штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима |
| и нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико |
| ши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерил |
| , које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зи |
| ш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све |
| а кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више |
| па мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену к |
| ут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији |
| о не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болес |
| догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох |
| Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам |
| ице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима |
| оју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где ист |
| имо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни з |
| једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па |
| даде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само |
| ко да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа |
| д самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блис |
| хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отр |
| орено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, |
| де Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера |
| међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час п |
| м, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више |
| у да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које п |
| ф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што |
| гао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чама |
| савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и дан |
| не недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, |
| учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је |
| есмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{ |
| ајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на он |
| S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту б |
| сподара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече: |
| а, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде |
| га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у |
| , да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само д |
| ијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>А |
| не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се ист |
| нао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>А |
| њала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да |
| </p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројен |
| грлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> |
| ер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела с |
| смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разг |
| клонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим |
| ва и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропо |
| ком тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да |
| е, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> |
| ајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „ |
| окварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n |
| абије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по ма |
| га плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао |
| у, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, кој |
| их стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, т |
| у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у |
| турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на ме |
| аваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсиј |
| војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке |
| ачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{ |
| коро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим |
| постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> |
| угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвир |
| ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из њ |
| емонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S |
| а већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско до |
| ш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у |
| >Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зда |
| е испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ев |
| еху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скамен |
| зи поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младо |
| асом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, |
| дну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пу |
| на, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки |
| огу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а |
| о кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на коле |
| Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, |
| естолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме |
| вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три |
| а да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то свој |
| е сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, |
| у и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећ |
| а на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у с |
| на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је уради |
| <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег |
| другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окр |
| шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на |
| старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, |
| ах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не |
| бу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом |
| могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му |
| о он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептија |
| ахну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некак |
| гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код сво |
| !... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом |
| није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штаје |
| у ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, |
| није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш |
| ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић п |
| дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће из |
| лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се |
| је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толик |
| " /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калу |
| и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа |
| изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, ца |
| ад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и |
| та богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи |
| он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још ча |
| <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне |
| буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозо |
| ић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је |
| а антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љ |
| тац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију |
| је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине м |
| а назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. |
| се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукот |
| те слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко |
| шао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора |
| једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоид |
| дан велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе |
| е коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговор |
| </p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом. |
| љака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва |
| већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која пропи |
| пре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S |
| тку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Ње |
| немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли с |
| то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мо |
| еко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж |
| дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се м |
| а разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситниц |
| и, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу преча |
| причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} |
| то свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што |
| то светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе о |
| енау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада |
| 94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме ум |
| ић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за |
| часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на ко |
| човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херц |
| м не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас и |
| гледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо по |
| м речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати г |
| је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог д |
| — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до |
| оказао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и вит |
| и оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф м |
| дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... |
| а час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> < |
| на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако |
| ну, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао ст |
| сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео с |
| и поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду |
| еш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте н |
| пљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што |
| брћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нам |
| о, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он о |
| задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце |
| онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмун |
| ад светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> |
| и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за |
| ле ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима би |
| ако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> |
| нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога |
| који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаш |
| ри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у н |
| ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а |
| тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек сед |
| ових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн је |
| — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не |
| осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелисти |
| оје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другом |
| вадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учи |
| одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из то |
| , и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћет |
| драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати к |
| ас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „ |
| ет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз бреж |
| > <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreig |
| вркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћ |
| мо што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четврт |
| Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршалл |
| } Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле па |
| а и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конр |
| >— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који |
| ву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрења |
| > <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше с |
| како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говор |
| напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, ж |
| <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох |
| иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад г |
| међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је з |
| , хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл об |
| из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве ми |
| ењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, |
| ајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да |
| западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и д |
| о.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него |
| се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео |
| рца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црн |
| га господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лаке |
| витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и тр |
| {S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па |
| обро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зац |
| и и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а јо |
| духа, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено м |
| а добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра с |
| он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак |
| јом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој го |
| у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око наш |
| он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витла |
| дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сах |
| сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџ |
| се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак |
| > једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс |
| p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхта |
| ачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, |
| {S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{ |
| о су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имен |
| „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбург |
| амештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминст |
| га која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} |
| мена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, н |
| дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, ил |
| чајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате к |
| ође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњ |
| јпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Динг |
| </p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људи |
| </p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... а |
| Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани д |
| ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати |
| . </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — |
| и херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо |
| слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, не |
| калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког с |
| из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромн |
| це водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на вели |
| оле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла |
| ња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па до |
| зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, ј |
| ровиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим |
| самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, |
| о што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало |
| ... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је н |
| /foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа |
| амо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног |
| емзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погле |
| оме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромн |
| ђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, |
| о бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S |
| ко витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језе |
| о у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клуп |
| лађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускоч |
| > <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за |
| д помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, н |
| опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај |
| еро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо из |
| пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима |
| ити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и |
| у који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојев |
| це, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни ј |
| оји је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунц |
| 26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже наз |
| говорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај п |
| и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да |
| <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо п |
| апенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно |
| се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла |
| а заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у |
| причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до су |
| и.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби ка |
| е била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало |
| воно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург н |
| </p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. |
| је знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога ви |
| љаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ј |
| ра.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије |
| колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алта |
| S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ |
| идл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу леп |
| ачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење на |
| адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијаманти |
| е па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских по |
| се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при |
| оправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи дев |
| .{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да |
| астела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај |
| чи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И е |
| с претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој пр |
| н очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{ |
| а све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте |
| ати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмех |
| о, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Зем |
| снула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб |
| а баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час. |
| нуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с о |
| ићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше ве |
| м подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа |
| а, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун |
| па који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући с |
| е случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (је |
| кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело неса |
| S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудг |
| ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле |
| наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости |
| с све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар пр |
| девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој |
| врши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за |
| та опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у |
| полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечер |
| зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастир |
| уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које про |
| <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, с |
| и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p |
| гу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она |
| а ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци ва |
| прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од |
| се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног пр |
| враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом с |
| раво пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили |
| тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо м |
| >— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш |
| се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни м |
| рига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што нам |
| елом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез К |
| аграда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> |
| .</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! |
| ој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на с |
| е мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а л |
| на слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стран |
| о да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза |
| још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при |
| нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за т |
| непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо |
| ! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђах |
| м животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све |
| прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окрену |
| е ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзена |
| е, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава |
| на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу |
| ац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази д |
| ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је и |
| {S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> |
| <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с не |
| омоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклоп |
| ерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није дос |
| се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу |
| х повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго пра |
| на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> < |
| гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себ |
| а ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведр |
| <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени |
| врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога |
| растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови |
| е пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И осв |
| ћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли |
| {S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љу |
| идело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на |
| зеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће до |
| и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце ви |
| има!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше јед |
| е обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без ос |
| реће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми б |
| </p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју |
| <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обук |
| моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — п |
| ухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме |
| е она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и р |
| ј отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшк |
| b n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је ври |
| или смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, з |
| су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и послед |
| онело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и пре |
| ачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престал |
| ни шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје |
| анице светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на |
| да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде |
| ају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, у |
| отиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ур |
| и Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав |
| но згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза |
| га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч |
| да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— |
| тао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} |
| очио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу |
| видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење реце |
| ких! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње |
| — Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не мо |
| јним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу |
| лечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{ |
| ојим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар кл |
| е т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зо |
| дине необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро за |
| ама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје ис |
| својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, |
| на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много |
| танима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су |
| е што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у |
| ге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли јо |
| на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са |
| појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ћ |
| номе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па он |
| породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека |
| и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се |
| на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускоч |
| јих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што с |
| ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га с |
| чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исце |
| ријих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{ |
| ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! |
| најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да |
| } А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико |
| <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико б |
| ког племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи |
| гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше |
| а да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви |
| расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Т |
| који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И та |
| подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— П |
| не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с |
| еко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} |
| ећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега |
| у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p> |
| гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене |
| ане искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право |
| лимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слоб |
| ашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак |
| емљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му мету |
| их се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само |
| ланине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па г |
| е крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око н |
| њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ исп |
| тора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалн |
| снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљ |
| охе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и вез |
| м пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток |
| од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на |
| дана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у ус |
| елене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе |
| и душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она |
| оћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p |
| уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —< |
| ике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p> |
| само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не би |
| том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на ус |
| ити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени |
| адно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима злик |
| ладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> < |
| у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти рад |
| Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам јо |
| обацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново |
| ш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и |
| ако добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване |
| офа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилин |
| н мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час о |
| </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, |
| ух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, |
| грлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p |
| ни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим |
| ог огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца |
| } Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну |
| је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слуша |
| ословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — п |
| ти да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... |
| рвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврн |
| аилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та прича |
| у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба |
| ...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута до |
| о на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала |
| иким „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о |
| је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на по |
| Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном т |
| ивотиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p |
| } Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ им |
| ушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравње |
| човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово |
| да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико |
| х ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше ви |
| беломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гл |
| им да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти |
| а га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а к |
| а и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из |
| знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом |
| несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али |
| сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? |
| ерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n=" |
| сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно |
| ова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојо |
| лану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао |
| ога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати з |
| је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћ |
| гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се пру |
| прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни |
| и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуње |
| огао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али њег |
| оје прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод бел |
| и, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше |
| е моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да ос |
| пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито об |
| да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила пу |
| су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па |
| > <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благ |
| ена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај |
| <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то |
| ала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi |
| ним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам л |
| 52" /> <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може гово |
| а ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта не |
| ошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви |
| а на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо |
| ра у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из крат |
| у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Ј |
| и, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете изра |
| тнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим н |
| а, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога жел |
| и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ј |
| се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погле |
| p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" |
| је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турско |
| воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{ |
| сам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер зн |
| умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно т |
| ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па т |
| у горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице |
| — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — в |
| е опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на пр |
| кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповес |
| адашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— |
| <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не у |
| после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{ |
| и удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно |
| .</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после тефер |
| бице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој |
| и се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. |
| а низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно |
| му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свак |
| ко особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико вр |
| штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа о |
| Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу. |
| а широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем свој |
| д сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врат |
| обни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху |
| о Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и |
| им обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немач |
| е у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од х |
| иста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољуб |
| витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са |
| да; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, креп |
| то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разб |
| уси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај рук |
| сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p> |
| ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким |
| ..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пу |
| са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро |
| трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад |
| како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зра |
| не мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали с |
| ас опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xm |
| из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од ш |
| ка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кора |
| а кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју |
| p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Госпо |
| рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете п |
| >— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми он |
| , веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко н |
| Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелен |
| одећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао |
| мче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило |
| ом у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један з |
| риће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако ми |
| ра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка в |
| четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ |
| ме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке грамати |
| p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за |
| ј девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би с |
| о очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, х |
| , јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не з |
| те! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски |
| ложењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он гов |
| оју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бус |
| исам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на |
| ва госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала б |
| може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} |
| без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико |
| леваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише с |
| мну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден |
| ути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахат |
| храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} |
| ора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена |
| ке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле |
| то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међ |
| илине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{ |
| космо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође рад |
| талоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме д |
| пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно прево |
| и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, П |
| ијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да |
| остојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти н |
| олом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазил |
| ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само |
| погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, |
| а диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и |
| ле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичућ |
| > <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупн |
| че, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху |
| ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми ста |
| другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу коли |
| м код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учини |
| али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с |
| вакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пе |
| <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</ |
| несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да о |
| . Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни п |
| остима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала д |
| дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу |
| о се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис |
| и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно б |
| и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у све |
| о бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и р |
| ли потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим |
| и, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни |
| рцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, |
| тра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Курт |
| —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном п |
| ачица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледа |
| к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен. |
| ишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели |
| да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем |
| прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса |
| да велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је ко |
| А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних |
| </p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да |
| још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету |
| з! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из |
| абуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу |
| амо за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{ |
| ј.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном ц |
| ..{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело углед |
| уја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати |
| вор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо |
| уте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „ |
| која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бра |
| то са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио д |
| шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али ни |
| њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Ви |
| од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму прич |
| ина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди |
| ....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше о |
| ад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> < |
| ј у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је б |
| кона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и та |
| ажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехо |
| Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са |
| ела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усам |
| , да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које п |
| о га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох чи |
| љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до |
| лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као |
| енити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И |
| би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би |
| ромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина мес |
| >Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело д |
| ној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, |
| аво пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле н |
| ш у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, на |
| тову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како уз |
| лнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазн |
| у на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</ |
| {S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено |
| замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он |
| и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају г |
| штајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њ |
| рке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажније |
| и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво мо |
| о.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би мога |
| ђи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се |
| едасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерц |
| аункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који са |
| ренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а к |
| сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако пар |
| ља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога |
| о заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман до |
| ита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S |
| у оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на |
| и болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који б |
| ла за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и ве |
| е већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и |
| о тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гем |
| , и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф |
| би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} |
| ужа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у |
| јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега ј |
| оме месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Ал |
| дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање д |
| е је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и |
| ових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточ |
| а дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, |
| сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n= |
| тири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитни |
| риближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунде |
| еше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежил |
| е погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још |
| о пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало |
| ан од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда |
| добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико ј |
| па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увели |
| повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, |
| и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше |
| млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је пла |
| ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у |
| лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном |
| се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако с |
| гаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо |
| нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} |
| а мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо |
| доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смер |
| ања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за |
| први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеј |
| е, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде о |
| сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, |
| ра пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне стр |
| са!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се |
| ао какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе |
| енског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, |
| рицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулит |
| ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић гро |
| слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје рук |
| било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хте |
| преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што л |
| твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији неприј |
| он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви |
| па вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{ |
| ови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју м |
| ме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе |
| ху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихрист |
| тајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњ |
| удар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и |
| ке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка |
| и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или м |
| витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијо |
| би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стра |
| и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један |
| спођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар с |
| Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног пл |
| право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на |
| на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоуг |
| како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже |
| а велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са |
| b n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела |
| капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да нос |
| видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, |
| о свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да |
| ико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су дв |
| иновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —< |
| ања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље је |
| изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се |
| штајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише |
| вати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала з |
| А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхта |
| и јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад. |
| у било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај |
| му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало цр |
| но десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а и |
| асне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, |
| оказа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ |
| ше места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске мага |
| а свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег парке |
| зера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који гру |
| о било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у н |
| али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан |
| тири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиц |
| <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — |
| Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за сумо |
| поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши |
| вима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је пр |
| ија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, п |
| иво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде с |
| па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој |
| арских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свог |
| и сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни по |
| еноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се |
| рлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племен |
| од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, |
| анинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташа |
| а кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле |
| ледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb |
| ерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго ч |
| путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашн |
| расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као д |
| праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерл |
| на, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На |
| и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџас |
| изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи |
| ве тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне |
| е, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци |
| код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте |
| ка мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да |
| /p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са |
| угоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окрену |
| е, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само |
| да, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш т |
| детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл уп |
| срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и |
| уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмун |
| огла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет про |
| Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lan |
| и дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким |
| би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек свак |
| ветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид ус |
| се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше |
| паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну |
| ља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога |
| ли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фаб |
| а је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз |
| рџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из |
| аше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} |
| у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостион |
| 11" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бес |
| огме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, |
| </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним по |
| навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, п |
| Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио |
| ако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом кри |
| еше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у ду |
| страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после н |
| о...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад н |
| егледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка јез |
| и момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се |
| да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим ст |
| има, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати је |
| је нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдар |
| ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџб |
| прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама раста |
| ну као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држа |
| спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног мест |
| ли, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на с |
| бројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела д |
| ших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам |
| је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, |
| и је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товар |
| а на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пеп |
| {S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, |
| убадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94 |
| ског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се |
| удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а е |
| орио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад с |
| ну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Ч |
| адих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоће |
| е...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догура |
| пте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} |
| ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове |
| ајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Ми |
| зера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди кар |
| ојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} И |
| идл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би |
| раничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни |
| рех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији |
| о и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p> |
| ој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади исп |
| је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твој |
| ропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужа |
| на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше ста |
| па срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи и |
| >Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша о |
| био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само |
| ати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — |
| ђоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бес |
| аљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и |
| илима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, |
| љине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од |
| беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искић |
| Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, так |
| е умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно |
| сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчив |
| аховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се ви |
| се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а |
| несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабил |
| малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поник |
| еси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зно |
| ира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе |
| анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке поста |
| ни дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ни |
| е знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђер |
| а их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то в |
| крилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике |
| рем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем с |
| гарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио саг |
| н — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз пр |
| послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење |
| витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племен |
| естар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири ком |
| делу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, |
| — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури |
| ам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан о |
| дном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљ |
| у најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружј |
| ју прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре |
| грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског |
| иче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се |
| и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његов |
| ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То б |
| илу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У на |
| гох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, покл |
| певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто доб |
| даљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде |
| у срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене махов |
| штац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро |
| алио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па н |
| час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију зараз |
| губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да с |
| помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колик |
| е да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први ма |
| је ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>Н |
| исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје у |
| се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности |
| га Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме |
| одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио |
| је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је т |
| гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снаго |
| ац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауск |
| руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су |
| херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими нагр |
| радом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина д |
| а једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степен |
| што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:< |
| ожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њ |
| ла где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиниц |
| капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој с |
| вати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио с |
| Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом |
| м је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави |
| ствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје власте |
| урта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је |
| е борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије |
| ке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану рече |
| ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сув |
| внога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из |
| за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад б |
| сти свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и по |
| унденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и пол |
| а потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи |
| к с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађ |
| еђаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има п |
| писује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези |
| ну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре |
| гнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима на |
| која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила рази |
| под јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким |
| пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљк |
| речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор |
| ићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капиј |
| сто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, а |
| пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњ |
| зиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер |
| стити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</ |
| за њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ |
| тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало ј |
| .“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче |
| корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није бил |
| орављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим |
| прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудга |
| Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, пра |
| ира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог |
| толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића |
| еко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху х |
| а, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје |
| правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари |
| ашно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички гр |
| аш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међу |
| роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, |
| ртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренут |
| потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружј |
| у вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењ |
| ни.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се |
| атеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгард |
| о је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином! |
| и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> |
| јним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоид |
| и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој |
| ни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу |
| и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме |
| рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пр |
| ћима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлу |
| аше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до |
| је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света |
| и трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудг |
| ође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздањ |
| у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...< |
| ире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаље |
| не.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко |
| им извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина не |
| ислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснус |
| и је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што |
| на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да |
| и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш |
| све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Он |
| и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да |
| исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p> |
| рст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гем |
| ице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад |
| лепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног цел |
| еље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb |
| до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној д |
| иши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла |
| ви се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лои |
| трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она |
| дину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој |
| /p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} До |
| држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита |
| к који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. |
| еш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и од |
| ј ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју |
| еним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим |
| о.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед |
| /p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор м |
| во блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту |
| S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} |
| изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’ |
| ух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да |
| учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој |
| ко главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не |
| сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим |
| рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађуј |
| бали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застрти |
| према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланц |
| има беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут за |
| увао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по |
| рофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конр |
| на дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморно |
| ма одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никад |
| -а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео |
| изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико |
| кирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше д |
| ви пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака о |
| па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} |
| тога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, к |
| ла пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу |
| у самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његов |
| , и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био |
| Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у мо |
| исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђ |
| ури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се мог |
| на колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите |
| бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенау |
| јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с мест |
| ких породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мис |
| есту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно |
| p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на ал |
| је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква дев |
| је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: ч |
| не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, |
| је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио |
| , ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже див |
| l:lang="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „т |
| тез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази |
| роменама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан |
| иш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, пото |
| мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце ко |
| о каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} О |
| агону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у ње |
| ама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде бори |
| ијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну |
| и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је |
| — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да н |
| и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је |
| оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну |
| Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негује |
| а завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад |
| за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химел |
| е у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта с |
| отини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглам |
| ишта, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се строп |
| о је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера то |
| тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи ка |
| а савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, |
| ио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео |
| акша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може д |
| ади?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се т |
| род из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан |
| сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме |
| ђу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла сво |
| пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас |
| д војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних мла |
| S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једно |
| а Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека.. |
| За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и прав |
| м. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црв |
| причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка |
| а лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко к |
| о да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма |
| ни на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетв |
| да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове о |
| луђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ва |
| ише да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није мога |
| — А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хва |
| ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се |
| ставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне ка |
| белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које |
| јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се за |
| о овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне с |
| о место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намеште |
| један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки гла |
| великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, |
| ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и |
| ти и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али вет |
| о је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима |
| ајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p |
| стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако |
| молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачк |
| од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по |
| ицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тети |
| х руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауе |
| вог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на |
| прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуна |
| госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, |
| pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, |
| абрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлак |
| ажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога вите |
| жуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога |
| па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у |
| ало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бог |
| реном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и ср |
| цези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је нами |
| стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше н |
| овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше |
| ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајниј |
| еним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако св |
| амо за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, |
| ј.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас |
| воје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се н |
| сеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пе |
| игњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли |
| ако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме о |
| их варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па п |
| е заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и |
| а за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На пос |
| чекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варо |
| м завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком прево |
| а погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну д |
| Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрости Серви |
| ше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</ |
| куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дра |
| “...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p |
| што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме а |
| ..{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну |
| н да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ћ |
| да кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу |
| и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газ |
| е руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања |
| ојвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липшта |
| ма...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка |
| да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у м |
| дава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни јед |
| равно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из |
| оме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као нож |
| цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да тр |
| устављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда уко |
| е.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао би |
| >„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег сао |
| је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију са |
| /p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — за |
| тни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при |
| се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{ |
| уштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: < |
| ети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девој |
| у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем |
| ом и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како ко |
| аве урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Се |
| жу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девој |
| у лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од р |
| улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све |
| тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који |
| најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послет |
| мператора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која вр |
| што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, ч |
| од стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и |
| си као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> |
| е сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекл |
| ађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену |
| оф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских |
| >Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких предст |
| ји ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна ч |
| луђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад |
| мљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Grüss di |
| да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са |
| орисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и г |
| априка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу у |
| ="de"> Grüss di Gott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни |
| оју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p> |
| одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време цело |
| евљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржњ |
| , и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у пи |
| S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама |
| вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, ч |
| то јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене |
| дбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са х |
| p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити |
| аше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубит |
| њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклоп |
| стионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, |
| 1" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза |
| је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, |
| /p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше |
| погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он о |
| >Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? |
| сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедств |
| , Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p |
| им</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за |
| од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као кал |
| јим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његов |
| чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Л |
| се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око |
| г лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намесни |
| други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад |
| ло час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један |
| авала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у |
| ићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима к |
| на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{ |
| шим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је ц |
| ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пр |
| опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, да |
| ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда |
| ивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у т |
| прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога |
| итав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао |
| — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} |
| да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти |
| а л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле зд |
| и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намириса |
| , ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу |
| е у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се |
| ша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме ра |
| Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У п |
| у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и |
| нске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Ба |
| частиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска |
| алеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру |
| уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа ру |
| /p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити |
| } Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одгов |
| е њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна же |
| а њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ј |
| ви у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсим |
| у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Тол |
| , може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у |
| м врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> |
| е у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња с |
| се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше |
| боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставил |
| е мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па до |
| поштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је д |
| да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншаф |
| уке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута |
| веној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка |
| рниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међ |
| ила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да п |
| асмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског |
| лави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао |
| скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милос |
| аво у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ног |
| то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељниц |
| у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к з |
| помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим по |
| ло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{ |
| све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце |
| — Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви |
| то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли в |
| — Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни |
| несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начини |
| ош у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру стран |
| буњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита |
| {S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби |
| какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини пот |
| забрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси |
| ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку |
| не који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За |
| намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорит |
| уби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као |
| тез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе |
| стави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изг |
| нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они куп |
| бразу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p> |
| моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу мо |
| оше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турни |
| wärtel) </foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на о |
| почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на л |
| не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу |
| и хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Как |
| астела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одс |
| коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достоја |
| > <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање |
| > <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p |
| Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију ст |
| е бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако пок |
| маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршни |
| спод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијен |
| оји један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева с |
| "de"> Grate </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа гра |
| ити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче љ |
| ирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по |
| а свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се т |
| ше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрч |
| етати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стиго |
| гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручков |
| д.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар |
| <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му дом |
| огли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све |
| о смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити нег |
| ахати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмо |
| толом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} О |
| арда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колик |
| да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на |
| ако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини |
| азећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџ |
| ка, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет |
| воме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пеп |
| ену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст. |
| е где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке. |
| хну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи |
| е врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући |
| се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо. |
| прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави ј |
| На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло |
| ма, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро п |
| и састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велик |
| Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохва |
| lang="el"> Έυρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико за |
| њу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и |
| идео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је |
| а прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p |
| ! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем који |
| је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, је |
| на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или очен |
| први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у нару |
| Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио |
| а бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон проп |
| у згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу |
| онце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један к |
| окаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља |
| ког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и инт |
| — Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши |
| о угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли з |
| поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пе |
| доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим бал |
| Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и но |
| жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трау |
| са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија |
| једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише |
| нуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас |
| а.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искиће |
| да што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на |
| поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и т |
| е подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе |
| ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку |
| сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласо |
| ља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати |
| м ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем све |
| у моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога |
| /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваш |
| се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема виш |
| авила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета |
| тнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фиј |
| у до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужн |
| у смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били за |
| паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, |
| прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала |
| рсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежа |
| ише осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески вели |
| не као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све |
| — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеј |
| копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природ |
| у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи бурш |
| ју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подиж |
| рском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећањ |
| — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају |
| дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаште |
| ј мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Х |
| аштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденс |
| имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 д |
| и, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} |
| оје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више. |
| се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кр |
| бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама |
| вавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим |
| ра бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да |
| али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{ |
| , а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па по |
| аки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, ко |
| м беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше |
| ог витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полак |
| , да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих |
| тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му |
| ! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и од |
| о да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Оп |
| на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запи |
| нима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несм |
| торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога с |
| и зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај м |
| „<foreign xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ ни |
| а се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића. |
| и су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је |
| те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек изле |
| а га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек запо |
| е једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцим |
| њама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидл |
| ти то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој о |
| пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити нап |
| оде, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњуј |
| левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју |
| ртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро си |
| е нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака |
| це уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах |
| пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ |
| стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор |
| S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике |
| и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ |
| foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је |
| приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </text> |
| ролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} От |
| омрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и |
| е ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме |
| ником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненад |
| остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало |
| овског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стоти |
| рсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и п |
| сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га |
| че мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S |
| тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, |
| ј испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесм |
| рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних ам |
| више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах |
| </p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико |
| ијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо |
| ање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега |
| руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што |
| ира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако крета |
| о непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који |
| ирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек |
| преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду |
| сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <p |
| /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да |
| ме захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег ј |
| е да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цел |
| >Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пе |
| > <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и |
| а спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је |
| оде носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно дру |
| руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о ште |
| творише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте |
| ивим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу |
| моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} К |
| } Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу |
| {S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке и |
| коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „прес |
| и са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће |
| ледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица бол |
| , молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видет |
| зничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с |
| S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за |
| Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћ |
| д цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко д |
| у...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ вре |
| удбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим. |
| а правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које к |
| у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} |
| дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </bod |
| мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </ |
| била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свиј |
| олитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазн |
| а да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у т |
| што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез ко |
| е чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би |
| се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху |
| дговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак б |
| еш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну и |
| ј, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућу |
| им сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, |
| де.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудс |
| се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава нов |
| што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и па |
| цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети |
| ом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бо |
| городица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу |
| се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто |
| ке хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нан |
| смо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да с |
| у дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, к |
| да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одгов |
| устисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а |
| заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела с |
| <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш виде |
| и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама |
| велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз О |
| ао што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе но |
| — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они ко |
| ебеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да |
| гаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право |
| мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p |
| био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни вод |
| зну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господа |
| асити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето |
| ке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу.. |
| гато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су |
| у свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пр |
| _N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним ст |
| назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док |
| масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за сво |
| њева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, К |
| b n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже трен |
| којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио |
| играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{ |
| здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни по |
| ула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлов |
| тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице ви |
| удром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству ра |
| путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од сн |
| у никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског ст |
| твара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозна |
| оји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} |
| } Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов св |
| ане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку ака |
| </p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у на |
| ему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји коли |
| о њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, |
| че, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара |
| учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који |
| ије никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смеј |
| м још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l |
| {S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном |
| ешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свеви |
| ну на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркв |
| а година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно и |
| отпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за |
| а који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S |
| о, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по с |
| т рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико н |
| и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искуп |
| по помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је п |
| <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Л |
| ад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена до |
| је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>От |
| се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог с |
| темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он |
| ли и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Л |
| ној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> |
| <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила |
| у, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеск |
| шким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Л |
| ајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да |
| мундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што св |
| већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било д |
| ике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="6 |
| </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред н |
| знице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле |
| у потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благ |
| ара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда |
| ов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља и |
| S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар |
| ли до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп |
| о бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Кур |
| 4" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране |
| S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај п |
| режвакању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> |
| печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би с |
| ока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир |
| и и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле |
| е.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је |
| Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово не |
| је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајал |
| ју ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмунден |
| у Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа О |
| ног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за |
| да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде це |
| паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога госпо |
| .{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гос |
| о разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{ |
| е је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племени |
| ито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе |
| у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд |
| — А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонаде |
| пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и на |
| а онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи с |
| и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у |
| удње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомич |
| ви к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не х |
| му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, по |
| један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p |
| нутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермер |
| Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад |
| осле неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти тр |
| воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l |
| колико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи |
| ли, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах |
| није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјах |
| ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, |
| иле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у пла |
| н беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коњ |
| р ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам |
| ике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јо |
| је а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бро |
| е имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, |
| о што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да |
| заповедили!... —</p> <pb n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо |
| човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узм |
| S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</ |
| ра на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих |
| о једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цве |
| дини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обал |
| пимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно. |
| што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па покл |
| о да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и |
| ..{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве стр |
| био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгард |
| о љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветк |
| ут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о ко |
| беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је |
| а које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови |
| ап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим п |
| ц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој о |
| тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, |
| вно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову су |
| да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n |
| а да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, |
| иљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форинат |
| бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса у |
| , по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да с |
| о и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање наше |
| дне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — |
| Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут поз |
| је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девој |
| и своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају најве |
| господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коњ |
| ам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</ |
| дара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Ме |
| у, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је нај |
| рајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика к |
| ног пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, |
| гуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се г |
| е руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ |
| да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на ја |
| се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> |
| но? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако н |
| те.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, |
| н па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш д |
| гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута |
| овима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима |
| м на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могуће да господ |
| дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа кра |
| и осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се |
| шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи |
| е обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветр |
| Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз п |
| ко пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остраж |
| мех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по јед |
| прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема |
| гачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да јед |
| сподо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђерич |
| о разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се |
| то се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начи |
| ви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда |
| ено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће |
| оидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе н |
| исац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски фили |
| била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратиш |
| е продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верн |
| било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до |
| да прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у |
| е, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којо |
| p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен к |
| клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и |
| ведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће |
| ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово |
| жили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме |
| и најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је с |
| а двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљ |
| ам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви |
| се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за т |
| израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста |
| тише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља |
| орио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Луд |
| и је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке ки |
| енутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврст |
| те да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са с |
| ...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Вал |
| арач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одго |
| рошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, |
| човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац |
| из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и |
| у по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на ње |
| а оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прсл |
| 5 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. < |
| ора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам н |
| о тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом з |
| иковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намасти |
| војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до но |
| побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако с |
| <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гво |
| спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим |
| ре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије у |
| каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престр |
| а кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и |
| ега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их м |
| е“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето види |
| тише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у |
| изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најз |
| ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај |
| јих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар |
| дно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овак |
| да.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Трау |
| ише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бе |
| ет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново н |
| се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз п |
| мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад |
| а језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац |
| вати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на |
| ас се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види |
| ћи док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија |
| оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати |
| ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили |
| го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од |
| онитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај |
| онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако кр |
| е у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и |
| тир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много |
| свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, ко |
| у нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за ти |
| зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка к |
| све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одла |
| руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замути |
| ма барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати |
| <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, ка |
| > <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и |
| уде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране |
| роседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да до |
| —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш |
| тељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Луд |
| е.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као з |
| опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет |
| име <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме |
| трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за |
| ли ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане |
| чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише |
| роф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb |
| н је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се |
| ренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, п |
| реда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде |
| ја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се је |
| а јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу |
| врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услу |
| а стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан |
| еча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска м |
| <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на н |
| </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, |
| одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Трау |
| е се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једв |
| а у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да ј |
| змарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ј |
| р га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и с |
| ћи спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања |
| ајгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране |
| тити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна |
| ш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већ |
| ahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с рек |
| ли му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. |
| за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, о |
| бески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, п |
| а варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци |
| ом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу |
| го је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни |
| за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој н |
| Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи |
| <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдач |
| —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница прире |
| еке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку п |
| на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги д |
| а је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распл |
| e"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb |
| атајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести да |
| ајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све |
| ћи криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће т |
| обно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има сам |
| уче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима ка |
| пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет г |
| њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њег |
| и.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за |
| е венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окре |
| — Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гро |
| се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође ми |
| ну једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром н |
| единицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир |
| промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у |
| ао да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времен |
| — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину |
| не, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних пе |
| вена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап з |
| лањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у |
| народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку |
| ролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, |
| уши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} |
| одно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, кој |
| вно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо |
| Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљ |
| једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, к |
| отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељ |
| ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чује |
| риорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него |
| ељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама бо |
| ена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми р |
| ку моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да |
| дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати. |
| , и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и ос |
| им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порт |
| заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји ва |
| оврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка ос |
| осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ |
| Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову |
| еве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље |
| ницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке стр |
| ђутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданиј |
| ктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, |
| да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је х |
| х како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници |
| уком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница |
| сти, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, реч |
| ја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо |
| . </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, |
| уршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, те |
| цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше |
| ке љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у |
| , која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да |
| тијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше |
| пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора н |
| џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског намастира |
| р брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара |
| у своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и ј |
| ске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара це |
| едним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — п |
| а несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој в |
| о коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако м |
| и достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви с |
| ама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хај |
| налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херц |
| штва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} |
| се нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакв |
| слао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестр |
| несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиро |
| самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p |
| усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече |
| ији благослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој |
| негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} О |
| њим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасник |
| еду, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну р |
| ога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у |
| ир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим зан |
| може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то к |
| та, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да ви |
| свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ћ |
| S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и доб |
| е вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше вен |
| од које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и с |
| аху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке су |
| асто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим н |
| ета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога господа |
| и од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне ст |
| то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту ча |
| на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{ |
| о га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори ње |
| говори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје кој |
| је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегд |
| не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да |
| истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући |
| а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се |
| езера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не |
| S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту гд |
| свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуц |
| ита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала |
| ни се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико трену |
| и гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим к |
| цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Г |
| луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда |
| /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, он |
| као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, т |
| јим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронес |
| носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом ис |
| тка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, кој |
| дних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинам |
| млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мрт |
| дл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене по |
| биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигоб |
| , па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по |
| ако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стран |
| ровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивот |
| eign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта |
| скакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврд |
| е воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати п |
| из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је |
| ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својег |
| може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у |
| те даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само |
| на жељезница приређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмун |
| ја одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где |
| тиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђ |
| екане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може ( |
| свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он |
| е небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и бар |
| 1" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и та |
| ије било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пут |
| љо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопут |
| све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на |
| за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар |
| ло, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем о |
| аху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више |
| ре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста ко |
| срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме кал |
| вот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У та |
| ац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> са |
| а прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, т |
| , истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи |
| о смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо |
| —4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да ра |
| аву са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђе |
| ај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је св |
| прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, |
| е трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта с |
| авалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само ш |
| за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> |
| стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, |
| мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезов |
| о дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст |
| трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледно |
| з громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе св |
| и џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и |
| м стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим уг |
| роноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погле |
| гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну |
| ма.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога |
| ети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до с |
| а стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше |
| у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи |
| до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе ме |
| ако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није плем |
| риликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{ |
| бали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако |
| доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и |
| " /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренс |
| хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав |
| мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим |
| S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно |
| стре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и за |
| етињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваљ |
| највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Ло |
| која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети |
| .{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети |
| — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би |
| еског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизвол |
| ије осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и |
| најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми |
| је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неут |
| а, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi> |
| /p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Са |
| е руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> Derinat |
| од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми |
| војене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p> |
| имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик н |
| — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се ра |
| мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да |
| постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, |
| жи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла з |
| рила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да навр |
| аше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и |
| те, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти |
| и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p |
| — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и |
| ки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало |
| /p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се ш |
| ри тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом |
| у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од ј |
| и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили с |
| а вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{ |
| е, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb |
| сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз |
| асли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима б |
| а, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, |
| b n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, з |
| е много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смеј |
| вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати |
| ајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће |
| витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са |
| својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута |
| енчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, ко |
| е пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва на |
| ам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је ст |
| ав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у с |
| и јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то |
| Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у о |
| седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку. |
| и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје р |
| остојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господ |
| ео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упа |
| за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише буб |
| ог зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево к |
| е младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љути |
| н је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да их н |
| ожемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код к |
| ! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да ни |
| reign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун |
| дствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица |
| дим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — П |
| е-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{ |
| риликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: |
| е помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руц |
| ак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и |
| оше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није у |
| е усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца |
| утра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама |
| евају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни ваг |
| лиже околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отишт |
| а три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад |
| ењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко пре |
| Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26 |
| следње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше зв |
| ну „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред уг |
| намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони цел |
| ма као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена но |
| тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине |
| и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три ст |
| <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скор |
| гово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од |
| рачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на |
| ислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим памет |
| о се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још |
| ру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек шт |
| мо у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колик |
| — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, |
| е више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче |
| Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране |
| стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као |
| замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губ |
| шким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему |
| јни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Ме |
| за њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али |
| отице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ он |
| рбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једно |
| е зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл |
| вакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком тор |
| ођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није по |
| орком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено ста |
| коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи |
| и је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну |
| аној дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце |
| јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црв |
| благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где кл |
| е језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за т |
| без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутр |
| ај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима |
| здовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље ода |
| {S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зач |
| g="de"> (Grieswärtel) </foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише |
| роничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам к |
| ио својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ј |
| ожа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј с |
| мама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов з |
| ликој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим |
| воје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са |
| кари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко јез |
| врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па |
| ?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо с |
| ру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> < |
| нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали |
| ме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући см |
| у жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од с |
| познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оц |
| аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спуш |
| Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није им |
| !... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као |
| теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах посл |
| а кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо |
| пенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се г |
| путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи |
| ежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни |
| ој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тро |
| м на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је св |
| 12" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Мо |
| чници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то |
| мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја |
| рућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико праз |
| стити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој |
| а три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пу |
| {S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних |
| о да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранут |
| } На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштр |
| е обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо со |
| се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се ба |
| з прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види ј |
| жиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо |
| ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па с |
| ти <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез |
| ише порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод вел |
| ђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене п |
| аље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак |
| јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још је |
| и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и |
| д се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако |
| о дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>С |
| ји него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави |
| одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на о |
| слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био ј |
| писан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне |
| .</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Ле |
| оме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — |
| м га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда м |
| крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза |
| е, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док |
| стеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div type= |
| н је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> < |
| осмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где |
| унден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног и |
| ркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде |
| , док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цик |
| репти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада |
| личе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се |
| к он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе трен |
| и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни матери |
| бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас |
| стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе |
| рађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим з |
| дати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се |
| та, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују |
| гле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с |
| и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и њего |
| држати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} После тако све |
| тра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли г |
| ринског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском дру |
| моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети |
| } Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до |
| есец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чист |
| урт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> |
| учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико |
| језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> < |
| ла да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да вид |
| а и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, ма |
| стој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не ул |
| и причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е п |
| " /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, |
| та, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ |
| о врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и |
| !... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учин |
| језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не |
| ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже |
| го, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око н |
| је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшн |
| адимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмунде |
| ећ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на рас |
| н је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза |
| а је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад |
| ка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом дост |
| д оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше |
| ва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како |
| у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} |
| е, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога с |
| одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни |
| дар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, |
| а стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са свој |
| е ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њи |
| на са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом по |
| поведи да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сре |
| они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на |
| војом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на |
| —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао тв |
| p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме |
| некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва |
| еко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то гр |
| за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке леств |
| Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је |
| иделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На п |
| би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле |
| у је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не |
| м крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци |
| ола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички изра |
| аквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло |
| е има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање ни |
| дама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо ко |
| од — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој ча |
| цепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љуп |
| да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле |
| p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру |
| Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чам |
| еше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да с |
| ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гро |
| своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздрж |
| ојега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања т |
| био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би бо |
| енат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао |
| ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру |
| већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје |
| ?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На ј |
| још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, н |
| ма свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући с |
| па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и њег |
| енски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на по |
| ој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли с |
| их капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера |
| гови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој св |
| пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу |
| и и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок б |
| видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунча |
| е! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни |
| оље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара |
| онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону пла |
| дом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по |
| мца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица гр |
| тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— |
| таници у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем |
| ући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе |
| ш и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојк |
| мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако |
| ћи руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божи |
| ц који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњ |
| ем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах |
| , зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда уј |
| ини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа |
| идети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би |
| ху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну кој |
| дног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xm |
| тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему |
| видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прили |
| епрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, да |
| шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратер |
| лком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да |
| уба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна |
| ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изја |
| ц изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леанда |
| е такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао пр |
| оидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је |
| госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда |
| } Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из |
| ћа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код |
| ако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </ |
| исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што |
| рауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да ви |
| зи шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, |
| унца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васи |
| трашном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љ |
| е барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се |
| да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће |
| да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте пре |
| есвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја о |
| коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље з |
| на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога ви |
| ну.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши т |
| жу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно |
| у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па о |
| тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, п |
| и очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гом |
| буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и њег |
| а гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погл |
| бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онд |
| исли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она |
| илазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и от |
| ита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</ |
| ц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзен |
| ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини о |
| еч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сенти |
| /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако |
| така из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне ле |
| е допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један п |
| Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здрав |
| јдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажно |
| и.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и |
| е издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и |
| збијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњеков |
| > <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју |
| вега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која ј |
| амаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Ша |
| 53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему дв |
| а ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробро |
| их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер |
| овараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још ј |
| ица да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на св |
| ћи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша |
| че може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са науч |
| е са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу |
| ва јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb |
| ић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верује |
| е с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи н |
| а...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаре |
| ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n="109" / |
| стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао н |
| м лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да |
| лед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачк |
| м.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па к |
| д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и |
| особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, |
| дања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињич |
| едну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} А |
| ћни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живка |
| нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи |
| ме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га о |
| гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац с |
| да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, |
| ена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану |
| ру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се |
| међу Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потр |
| е огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз |
| акву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у план |
| на у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: |
| ио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n=" |
| ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нам |
| е да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузб |
| мао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало ча |
| ро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто ум |
| ким варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезов |
| емљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећав |
| га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Зн |
| а цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смеј |
| каше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрај |
| то се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста |
| некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим о |
| и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на раст |
| на јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу мој |
| ује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је |
| великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту.. |
| ј чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт |
| ише растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и |
| ен. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пре |
| ом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита |
| стир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, раз |
| ко равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима кр |
| црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n |
| <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не б |
| ице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на мно |
| ав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних пав |
| лим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло ја |
| које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p |
| могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као |
| ко је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копа |
| 7" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У |
| p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора |
| а је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни и |
| х прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређај |
| ивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник ком |
| оложила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у св |
| сти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља |
| ра...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће |
| е законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге к |
| како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па |
| ло лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише ст |
| о турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев бузд |
| и јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је |
| {S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окр |
| а гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, ста |
| се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, |
| рсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, тру |
| рах и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши к |
| х за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом ко |
| бали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спр |
| и, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} |
| појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да |
| кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима |
| га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав |
| е па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал |
| у разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хи |
| тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — |
| члије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то пом |
| кле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погину |
| стале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале зал |
| насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на н |
| момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оно |
| поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад паз |
| <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПС |
| не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — о |
| м на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника |
| е, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на д |
| о се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша чита |
| тав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спрема |
| купи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори |
| јсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе |
| Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нуд |
| утра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. |
| осиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи п |
| не пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с |
| жне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S |
| вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на канди |
| пи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> |
| глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb |
| је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из њего |
| квога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог уб |
| у одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Луд |
| ервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако т |
| а.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час |
| о заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила с |
| зершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јад |
| по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би |
| ком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври |
| ога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не |
| лико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За |
| во помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је из |
| ође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон В |
| срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеш |
| глас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњ |
| ан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у |
| ље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се |
| а нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља з |
| страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наш |
| а, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу |
| анска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, и |
| ера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате |
| амку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне нов |
| ном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће поб |
| оду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, |
| не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би за |
| n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони г |
| мо у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати |
| не што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по |
| е љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице р |
| а, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанст |
| е се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стр |
| зи.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како |
| уљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{ |
| посничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђери |
| да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не тр |
| — Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за по |
| иоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сј |
| стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничк |
| } Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве |
| на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих |
| „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби |
| и ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске |
| код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе д |
| ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе |
| нкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче |
| е примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хи |
| ђе Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била сви |
| p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се |
| о цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица стар |
| ем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама покло |
| исмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја |
| поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Ка |
| У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у једа |
| онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ н |
| урт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им |
| сао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојк |
| управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних |
| ку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она з |
| , него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећ |
| овим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре м |
| ики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмљ |
| на није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, |
| ут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гну |
| 4" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој |
| појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског намастира.</p> <p>— |
| пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине |
| који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, |
| о је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца сво |
| рну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој х |
| она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанув |
| ј шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, к |
| хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била |
| на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком |
| одопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Нај |
| да се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је леж |
| } Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако |
| к ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до |
| а...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз зауст |
| ти други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника који наступају први |
| уством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша |
| ње о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошл |
| ра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, он |
| а овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама |
| о много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — о |
| да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је љ |
| светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштр |
| луђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плю |
| ором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш |
| сећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и узда |
| један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове |
| атворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикра |
| и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме заден |
| и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ |
| и да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо |
| окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док |
| осецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице |
| Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је још |
| ва девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао |
| на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врил |
| </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па оп |
| видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће |
| свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне |
| коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им ј |
| рити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом ру |
| о не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанск |
| ко који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упал |
| адао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb |
| /p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обр |
| xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнул |
| , и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле. |
| сма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечн |
| —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на ј |
| знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје |
| слиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не |
| <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него |
| м беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се |
| и измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу |
| тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, ј |
| устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо |
| онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква |
| емојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор |
| ећ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама л |
| ати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не |
| ажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кра |
| — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бу |
| оју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је |
| ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су |
| другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Та |
| о сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме п |
| још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, |
| ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Он |
| е слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и о |
| е имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њ |
| да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намас |
| /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l |
| а бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију н |
| уду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигу |
| око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и раз |
| а гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њ |
| а покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели дру |
| а несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекај |
| , то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљ |
| а с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше |
| ите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи |
| > <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То |
| па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или стане |
| руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двој |
| ко ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо |
| је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити к |
| његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљи |
| е радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није |
| би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерци |
| па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало |
| за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су |
| и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан ка |
| реба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изре |
| 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном |
| и смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила |
| па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру |
| без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри све |
| облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Ле |
| оју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо по |
| рка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прск |
| ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам н |
| јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— И |
| Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у р |
| а испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ства |
| апавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} |
| RP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са |
| од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце |
| S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео л |
| ама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто |
| p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се |
| ер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ће |
| да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл су |
| оме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у |
| Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар |
| i>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с |
| е изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним п |
| свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у го |
| при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драго |
| и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце наше |
| мање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни н |
| {S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се ни |
| но између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста так |
| а, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклон |
| ао одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} |
| ињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. нес |
| и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро |
| не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке |
| вило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си |
| им собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпан |
| ној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они |
| ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио доне |
| амети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тест |
| друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, конд |
| тници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те нес |
| <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га |
| } Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али им |
| мо гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му поглед |
| Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко и |
| чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па |
| p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> |
| и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетхо |
| јица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо |
| огледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповед |
| мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је б |
| да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, ка |
| ене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао |
| више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из |
| нда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78 |
| една стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</ |
| усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу |
| ликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово |
| је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од б |
| напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је |
| м је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни т |
| римили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и |
| сме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се п |
| ш седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора б |
| укнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни р |
| отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће |
| сише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још ј |
| промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се |
| на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата м |
| да скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци сво |
| му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нов |
| и свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убиј |
| падало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосниц |
| било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше д |
| све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>К |
| хо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су |
| беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на нек |
| > <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о какв |
| па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци м |
| b n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи пор |
| сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја са |
| х двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао би |
| врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид |
| ли кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецају |
| ема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава |
| доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи пов |
| , и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас п |
| е добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басам |
| добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и |
| а.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које про |
| ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стр |
| зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана ст |
| један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, п |
| се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најск |
| чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не |
| онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрег |
| д беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула? |
| град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на ос |
| </p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис |
| арцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљив |
| p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру ле |
| лно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како |
| и...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спре |
| S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и |
| ци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p> |
| о почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су |
| ијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он ј |
| а калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заде |
| би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог по |
| крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао |
| хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мо |
| о треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, |
| ? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de">Kreuzschokd |
| .{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао н |
| ло свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађанск |
| е ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се зак |
| о да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у |
| штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ мо |
| уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменим |
| ачине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдр |
| ођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле наст |
| е један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним прија |
| тах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ сас |
| ај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на стр |
| уло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он ј |
| чанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траунки |
| а су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се на |
| и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете |
| а, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим з |
| .</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби оч |
| ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад |
| ле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и |
| и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију стран |
| х обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скоч |
| га шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом саст |
| о да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придо |
| посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка пр |
| и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, ч |
| о тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага |
| стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да |
| метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се о |
| ски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p |
| дахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на сп |
| <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом |
| склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и |
| та име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд |
| де јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ниш |
| осле неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад м |
| најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисл |
| у милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И нес |
| д општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа н |
| робијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у |
| обру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаш |
| а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p |
| хати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема с |
| да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тог |
| т затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп |
| аву, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматра |
| дно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави |
| е данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} |
| о на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се ц |
| буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} А |
| авише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мач |
| убљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <p |
| Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни по |
| аноме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p |
| пружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас |
| —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није н |
| ан у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгард |
| месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз о |
| ама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само ш |
| .{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бит |
| поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погл |
| очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном |
| полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни стара |
| е јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој т |
| својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто б |
| ме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одн |
| начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што наро |
| дних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни има |
| а синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> ин |
| тезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балд |
| мара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та |
| ење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког једи |
| ски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за м |
| езове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом |
| а, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња как |
| ешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудо |
| ких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену л |
| </p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и |
| ова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi |
| . ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он ј |
| ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгард |
| век изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина |
| ана, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратк |
| воме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари стављ |
| е безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто |
| е, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоц |
| ску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепом |
| му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је |
| е кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-у |
| сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада и |
| Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, |
| иса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је дои |
| обро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} |
| калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега н |
| залудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и сед |
| ећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, к |
| а уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће к |
| у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше |
| послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два са |
| ер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега р |
| лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.< |
| ала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, ко |
| олд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго пр |
| уше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — р |
| друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које н |
| ило данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво. |
| шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да |
| /p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашн |
| чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера |
| исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се про |
| паху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико т |
| т свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија |
| намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће ј |
| >“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог |
| свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и |
| е кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за |
| без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не мах |
| па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно по |
| и на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, ми |
| јанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице |
| ! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му |
| ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; |
| ав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на ње |
| ле онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје де |
| авца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким прили |
| испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се о |
| уга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац |
| риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начи |
| ом ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и подн |
| ред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо |
| лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни |
| расти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S |
| во благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни је |
| и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у на |
| е видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говор |
| да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и неср |
| с. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело |
| диркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фро |
| у те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, |
| јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио п |
| разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још |
| ао знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће сам |
| ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још |
| омисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на к |
| и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>Пос |
| н говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео |
| сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох |
| едном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си бар |
| ако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Ви |
| е јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одрж |
| воје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види |
| Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на п |
| е господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше |
| о занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ј |
| удиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу бо |
| истова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног с |
| звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројани |
| м?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да |
| животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе |
| Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и |
| раница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвоји |
| ћа нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, |
| Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и |
| могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскав |
| ечице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им с |
| вати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово |
| мим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та |
| отина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, к |
| у са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа |
| ега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о |
| м и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах |
| а један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламен |
| говор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S |
| ој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца |
| а скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро ср |
| ад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти ова |
| у од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергамен |
| ко љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода |
| млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командова |
| о показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, беј |
| ци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљ |
| празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мека |
| а не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти |
| во свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџи |
| немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде д |
| } Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{ |
| а осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунд |
| .{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. о |
| <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по |
| нски казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе бех |
| лизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним но |
| чним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових |
| грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским |
| лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваља |
| ни не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрв |
| о га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоск |
| вице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као бе |
| ма нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунд |
| аху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у |
| им теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у јез |
| ога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета |
| ке куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} |
| и.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу |
| дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зо |
| це морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то ка |
| сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на јез |
| арох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гм |
| е је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгард |
| влачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на во |
| седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једн |
| а?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па с |
| шно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не по |
| ушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у т |
| и су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог |
| а би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, |
| рнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, |
| и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и |
| и шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу ра |
| рло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим |
| ише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са со |
| ашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах довед |
| него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пр |
| месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! |
| ласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер |
| део, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у с |
| ију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда мо |
| ветога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје |
| е.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећа |
| тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, ал |
| и, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (д |
| о, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну |
| а готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајло |
| лемићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око |
| рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини |
| !{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз пес |
| тва, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу о |
| особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје |
| : „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо |
| и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим ка |
| ачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у са |
| а од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега |
| шта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабљ |
| енац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад по |
| :</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој вели |
| орење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколи |
| ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанес |
| ка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади... |
| ад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обе |
| силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме |
| ако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са остал |
| јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену |
| х кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног ве |
| , а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо |
| , па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клет |
| ојој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек шт |
| не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двој |
| дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци |
| ат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она п |
| а прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У |
| И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се уч |
| чини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах о |
| јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове ц |
| Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону стран |
| па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" / |
| сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се на |
| који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар н |
| има а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најср |
| удгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког ста |
| вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штај |
| стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску о |
| /p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и |
| тина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Јез |
| м миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се |
| чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле |
| ћи се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових |
| Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Б |
| ам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или др |
| ом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај |
| о је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој д |
| оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њем |
| опадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чоп |
| барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погл |
| оред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима |
| ало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта |
| аве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о |
| трого правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима |
| је су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озби |
| озар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим к |
| ута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Д |
| па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помич |
| главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале д |
| о је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо! |
| аиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњиват |
| , јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је |
| м аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на |
| ај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најсла |
| це, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама једа |
| оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су је |
| {S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да |
| квици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из моли |
| ом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и н |
| ј живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао с |
| ца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <forei |
| их громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и ост |
| ио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата |
| е басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{ |
| је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити н |
| оброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра с |
| но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На је |
| по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „О |
| а му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Ид |
| већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош |
| обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш н |
| Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им |
| оди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} |
| шао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено в |
| аје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера д |
| ш неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још д |
| ољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{ |
| Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром |
| езницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине з |
| рг.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не н |
| ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, је |
| коком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p |
| ло тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапеза |
| (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме |
| ниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) |
| луђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до но |
| таде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови |
| ћи саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога с |
| > <head>ГМУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се ка |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> |
| девање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или |
| ед ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ко |
| да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичли |
| кле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> < |
| !“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје |
| ојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштв |
| само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и б |
| о беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из оп |
| У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том |
| на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам |
| ругом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, а |
| један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... |
| из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тре |
| S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се |
| нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- |
| ом, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умук |
| м теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да проп |
| н мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гран |
| само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена |
| ље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повла |
| .{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више? |
| права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, гд |
| а јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиља |
| дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењен |
| „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то н |
| ац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се ма |
| оћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се |
| мз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене. |
| себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Д |
| Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше с |
| није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хл |
| ише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је |
| не усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте |
| њаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду |
| га Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори |
| поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горос |
| /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу |
| ко хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на јед |
| сао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом |
| хвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он |
| оцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у ње |
| аги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род |
| у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила о |
| сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако |
| јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.< |
| даш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгле |
| ово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> |
| ат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико ра |
| цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани пром |
| и — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однес |
| ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи? |
| чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </ |
| ога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је п |
| ли с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги ф |
| т...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас.. |
| је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док |
| _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и |
| у и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде |
| Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на |
| мо се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрвето |
| аложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се |
| у торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљниј |
| да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред т |
| каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад |
| е доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш чо |
| па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лои |
| {S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још |
| а сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са с |
| блику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— |
| о да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или оно |
| оред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер |
| л’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за |
| да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Ел |
| уковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разл |
| сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу |
| ћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву |
| ни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — о |
| ико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а |
| ла сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у општ |
| то интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у |
| 5" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се |
| станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке те |
| љаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерс |
| не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ |
| ше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира |
| Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где с |
| то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: |
| е окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, |
| вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се с |
| биљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У ме |
| то је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, о |
| олд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Г |
| руштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је |
| драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оруж |
| бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на посте |
| ајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балва |
| ђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш прек |
| о није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет |
| ова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> |
| м запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свану |
| у стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у |
| /p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузим |
| и ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на |
| нденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохи |
| о уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се |
| за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb |
| ју!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и |
| ву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} По |
| а се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина пог |
| које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пу |
| се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не б |
| толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S |
| грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна ме |
| јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћ |
| —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају пра |
| је је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике траж |
| акој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жут |
| заше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу |
| о настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрп |
| теза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари |
| и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло п |
| з свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо |
| ћа и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај се |
| азгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је див |
| али, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удар |
| едамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појед |
| се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђериц |
| епша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим |
| пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{ |
| ридобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом сн |
| инама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој? |
| ницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао сва |
| ађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, ко |
| за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео д |
| да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника |
| и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави |
| ници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и ње |
| кот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја |
| слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно д |
| сито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да |
| за херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познаје |
| онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци ш |
| е мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које |
| у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} О |
| мо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекршт |
| не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господар |
| о принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав ка |
| речиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а |
| >Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чем |
| опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских пе |
| мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси |
| вори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам |
| {S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! — |
| о то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свак |
| нцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— |
| је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размр |
| прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> р |
| у колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама... |
| накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на |
| онархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојниј |
| лише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше |
| ода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (је |
| не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који |
| обито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путн |
| p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић |
| вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту |
| тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу |
| дро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје сре |
| ико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, п |
| а врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кр |
| а не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је п |
| ћ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он в |
| утничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој бе |
| госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу на |
| е црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тр |
| оре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми и |
| га земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у двор |
| <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и меш |
| кога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне об |
| мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале чи |
| о језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала ско |
| ши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога мах |
| о пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен |
| е нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе |
| на.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за |
| .. </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мери |
| а Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наг |
| углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с ко |
| одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n="103" /> <p> |
| оји је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамо |
| } Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмунд |
| фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими |
| богу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе је |
| с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари |
| к наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да |
| договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни |
| е кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у |
| све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове се |
| > <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намас |
| онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако чест |
| дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непре |
| да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати |
| скочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је уч |
| трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу мног |
| ме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу ум |
| не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И |
| оби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде не |
| на рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац мод |
| на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим ст |
| ао да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} |
| о, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерск |
| p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> |
| у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само |
| аш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним |
| у какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн |
| S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — п |
| га оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} |
| има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то сл |
| ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, |
| војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и |
| е вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену |
| а од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да с |
| о намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру |
| ше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку |
| тви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио рук |
| е где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо |
| јено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да н |
| .{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за рук |
| му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вре |
| покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мач |
| нствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а |
| шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји |
| а „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам к |
| вља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узм |
| ити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да |
| сама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се о |
| у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88 |
| и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, а |
| идети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад он |
| дгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у ок |
| з који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> < |
| Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на |
| осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозо |
| тељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ |
| S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — |
| ила одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по |
| еролде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради |
| ршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беш |
| видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом ла |
| шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео ка |
| дој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, |
| егово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зо |
| удгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што |
| примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и пев |
| што им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер в |
| ом лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим колено |
| м молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, |
| .{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} |
| трти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоц |
| о један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако |
| д својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} П |
| столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда |
| виру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико |
| ло као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир |
| а се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек мога |
| рда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауско |
| да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, |
| и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје ср |
| Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пу |
| це свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, |
| {S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који вите |
| , а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога |
| е у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо |
| ћи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пив |
| и, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ћ |
| и мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у слу |
| живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почет |
| ње оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су мо |
| јући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повл |
| ају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле |
| спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али |
| ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до |
| се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише |
| ж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које |
| ичама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n |
| ја се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по |
| уле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и глед |
| нства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока |
| ом народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више |
| много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица зе |
| љења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалаш |
| о многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су |
| а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прили |
| јорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, д |
| рио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узр |
| е „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> < |
| дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап нај |
| ађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним пошто |
| У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је |
| њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње свет |
| о бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јун |
| гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} |
| е учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, |
| ових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестов |
| ном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни |
| д</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се |
| ими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову бо |
| а тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њ |
| его захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и |
| лони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на |
| и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово н |
| о смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у н |
| се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастир |
| аз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на п |
| дован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета |
| решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико р |
| на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце |
| тивника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападах |
| а свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign xml:lang="de"> (Grieswärtel) </foreign> |
| рема глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са сво |
| копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима св |
| фа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и |
| ачи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме ок |
| па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање |
| јатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело |
| у дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језер |
| што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расп |
| се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате к |
| о, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из је |
| да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фију |
| с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</ |
| господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак |
| ечнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">Sie Schlimmer</for |
| ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго |
| ак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, с |
| је другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат по |
| Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло С |
| лина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши по |
| е ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуг |
| о кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ |
| а каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да с |
| људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах нек |
| света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} |
| ема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао п |
| ојима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се игра |
| астава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондо |
| ћу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би |
| е снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} З |
| дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њи |
| ле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заис |
| али. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> |
| ре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каж |
| — Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапе |
| ека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као ду |
| ракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда |
| омислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ј |
| — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет глас |
| пасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до |
| грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали |
| аборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> < |
| ла! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скоч |
| невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него |
| у тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се вен |
| limm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. |
| оне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. пр |
| ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обо |
| одземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки прит |
| ="de">Sie Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обеш |
| испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p |
| крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто |
| и се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку иде |
| внице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисм |
| скоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да к |
| во млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински |
| што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да |
| а... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, |
| им... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате |
| и је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовск |
| е њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жа |
| ан није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону м |
| иста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо сво |
| и истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од реч |
| S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав |
| пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у |
| небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се са |
| илени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Кур |
| ово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држ |
| не, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Офиц |
| м лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај |
| p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледат |
| p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију м |
| ер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.< |
| мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су |
| > <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па |
| /p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а |
| је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окураж |
| вом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то |
| Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то не |
| донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим бу |
| несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем по |
| собинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од |
| нраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да в |
| за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па |
| ио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. |
| њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница |
| лазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га |
| тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од нај |
| , за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти зн |
| зу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми п |
| ка музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, пр |
| ад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хин |
| ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шес |
| лонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> < |
| хину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне |
| а, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово |
| молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно вели |
| ено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. ј |
| а сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гро |
| , ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} |
| ли!... —</p> <pb n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер |
| та „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше ма |
| це у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту |
| левање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом |
| ских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из ж |
| екрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ће |
| арући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље |
| хотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је |
| ка беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} |
| а.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај пота |
| Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћ |
| <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утис |
| у! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је |
| довољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планин |
| еде двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа |
| паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> |
| а, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али ш |
| моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у раз |
| и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџи |
| е.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви |
| аж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која св |
| на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том |
| ци г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „ |
| је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му |
| ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пуз |
| ана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S |
| носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео |
| о је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити |
| окој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их подели |
| луђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гв |
| ластеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и њег |
| и служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сам |
| изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично |
| је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња с |
| то ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му ка |
| , — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам ј |
| рлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у б |
| чан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су |
| ану крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко |
| мо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{ |
| уначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твој |
| црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше |
| у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</ |
| а најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски све |
| нуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа |
| Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут |
| опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушањ |
| кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо |
| ко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколи |
| визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда поло |
| између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га |
| д и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро |
| ти да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с бле |
| на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са л |
| ма толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теб |
| суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прог |
| ало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> |
| ало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који |
| насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима плани |
| ервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам |
| нидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био |
| вемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе |
| жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оц |
| } Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану |
| осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно |
| има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у |
| може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, |
| а је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смер |
| га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био |
| Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мир |
| сни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана бу |
| миру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански |
| апиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији бра |
| пита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему |
| S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовас |
| толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете сл |
| и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа ро |
| е што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непре |
| мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта |
| а њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жа |
| а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказ |
| у пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око у |
| p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Св |
| е као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста пошт |
| нденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Ауст |
| и пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много сра |
| > <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао |
| "> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошн |
| ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљад |
| се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, |
| } Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу |
| а.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоре |
| ица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на ко |
| лиже разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по њего |
| сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, |
| по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, п |
| .{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и мн |
| ало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке |
| </foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци п |
| ешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама на |
| у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S |
| чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и н |
| кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне ж |
| као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежиш |
| еше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше сурово |
| широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, |
| рде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим глас |
| р и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све |
| су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десн |
| ао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које с |
| буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с К |
| онрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упи |
| а само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго ј |
| ом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате д |
| и је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут ста |
| релазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око њ |
| стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одм |
| вањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чл |
| ошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ |
| ве по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи |
| и твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је |
| у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лиц |
| на госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С |
| 74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави |
| Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко |
| око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас |
| помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у о |
| . Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких мо |
| нраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јун |
| оји је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити огла |
| га чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа једини |
| ај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем |
| ава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену саг |
| еном срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врис |
| , али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти уско |
| а пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошап |
| аде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом |
| /p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке |
| же, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до |
| рком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> |
| госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ ни |
| и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице к |
| е!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни |
| у љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке |
| аха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{ |
| питао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда да |
| ицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше дан |
| срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је мо |
| ирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није |
| је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама п |
| не, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадо |
| — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон |
| што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини с |
| астуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} К |
| него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке |
| па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p |
| рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ |
| >Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више по |
| ви, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је п |
| ет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се с |
| људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по дес |
| ко је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварц |
| осле победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} |
| ишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај |
| осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића |
| е? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немо |
| однесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових |
| ру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје ко |
| осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли |
| езла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је мој |
| му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држа |
| а кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и |
| ичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} |
| — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако с |
| по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није зн |
| S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено гд |
| {S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</fo |
| вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на |
| турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који |
| пи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите |
| лече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, т |
| ња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балча |
| н пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као |
| буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад |
| ице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па п |
| од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} |
| и мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p |
| > <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били н |
| му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми |
| днео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једн |
| одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комад |
| <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га. |
| могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе п |
| ед себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе |
| обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, д |
| коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није с |
| цнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао |
| божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабра |
| ко се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако |
| огод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.< |
| —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе р |
| у, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је б |
| београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком |
| какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном коп |
| да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то п |
| ца, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима по |
| сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе злат |
| тога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на |
| дан велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој стран |
| а појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор св |
| ћи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче |
| писним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав |
| стријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову кел |
| н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне |
| на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и ду |
| {S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одго |
| сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ј |
| ћи калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — — |
| на рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до р |
| сти сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф От |
| ребају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинск |
| сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који |
| {S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада а |
| у му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} |
| е нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво |
| стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини |
| офу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске зе |
| вој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S |
| тнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно б |
| е вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезе |
| гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па |
| вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас |
| ву келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паме |
| то ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милости |
| , са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним велики |
| оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Души |
| ом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати кор |
| расли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије нем |
| p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврн |
| и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко |
| а, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда |
| ога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и оча |
| о од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију |
| еко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном залив |
| xml:lang="de"> (Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропошт |
| нети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским се |
| ладика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама |
| е од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно- |
| т и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно дес |
| чни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на |
| лази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи |
| ам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниј |
| 3" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче |
| лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из |
| пим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрк |
| даху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници к |
| а досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако |
| мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело |
| склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није мог |
| мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p> |
| и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо |
| и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова |
| арчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече ста |
| шла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојач |
| гарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним п |
| и оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако м |
| то је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост м |
| олико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода |
| > девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђер |
| шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда п |
| ом захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са |
| ку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, пота |
| онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, |
| мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог |
| н саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево |
| те, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што |
| им ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлост |
| је било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега д |
| ешетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела |
| еварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде |
| аравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице |
| аве, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам |
| оласто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад |
| обито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ |
| Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом поло |
| зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћ |
| јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој |
| пте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим |
| о копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је прир |
| у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а |
| пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима |
| ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим м |
| на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</ |
| искочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог ј |
| ова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра |
| уше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити стар |
| ашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувај |
| о да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне кака |
| а своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догод |
| гове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <forei |
| остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где |
| пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно |
| творокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце |
| ом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи бу |
| ош један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки г |
| места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> |
| видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, |
| пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се |
| им загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова |
| мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као |
| никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за ј |
| ија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, |
| већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва мог |
| ежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљ |
| <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих |
| ера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога по |
| ко кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре св |
| јева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> < |
| тоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужно |
| е умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати те |
| ирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике влас |
| био, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету п |
| лушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p |
| ај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањим |
| ји је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу |
| ушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро |
| верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено л |
| „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а прек |
| летати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање са |
| једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње б |
| ра?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у С |
| ећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сах |
| почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слу |
| p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чу |
| опље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно б |
| тит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> |
| ене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, |
| , да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што |
| и, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају |
| ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани |
| ом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на сво |
| овлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз з |
| кује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости кој |
| овима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид к |
| </p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— |
| оју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац ба |
| покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и ме |
| тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у |
| на, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милос |
| својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе о |
| /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ва |
| међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, |
| > <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак |
| о назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучн |
| око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, |
| мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достоја |
| на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или д |
| ф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом л |
| зи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, |
| војка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један |
| та дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардин |
| дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном |
| д пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку ни |
| аке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше ко |
| ласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ст |
| оверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју мл |
| а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по ц |
| за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерн |
| бине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамн |
| е — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гл |
| авцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува св |
| а и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Луд |
| из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, |
| и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хла |
| назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно |
| дину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није |
| разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви под |
| би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први љу |
| е била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он |
| ас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огро |
| чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, |
| ној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је |
| рамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта |
| у другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима |
| ве шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана л |
| ет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитов |
| есвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који |
| ћну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наш |
| ранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га доч |
| док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце |
| и, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре п |
| <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p> |
| е хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети кака |
| могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штаје |
| ом честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густ |
| ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућ |
| остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се |
| ном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само |
| смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чуд |
| а страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу сав |
| траха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који |
| собити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати |
| чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> < |
| ?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја м |
| ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шал |
| ћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало б |
| вор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} Н |
| и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око |
| b n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом п |
| ојено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свет |
| тезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на лев |
| клопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздован |
| стим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много заста |
| и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесе |
| е чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знам |
| ти по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам |
| ф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, дан |
| ан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави ве |
| вање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов |
| о проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо им |
| еху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, вла |
| очека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радо |
| земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црни |
| младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео и |
| је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најз |
| атрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је |
| ободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стоти |
| аш из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до с |
| дгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенау |
| им небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим |
| поти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио |
| /> стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких р |
| на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, |
| — Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траун |
| а, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опро |
| е Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} |
| са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од |
| може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поно |
| тером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се ра |
| му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> < |
| Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је |
| да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан. |
| к пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, п |
| еко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто ј |
| <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути |
| стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзов |
| де су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи |
| n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах оставис |
| иде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му |
| у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде |
| една жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се г |
| е знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} |
| половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заст |
| ко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и трака |
| ека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви трен |
| "38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебр |
| .</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурн |
| нас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г |
| притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти с |
| ћану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће |
| — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима |
| толице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугач |
| —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра |
| у имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао |
| суди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конр |
| ек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика п |
| т у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и луш |
| цијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци не |
| ци погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај |
| зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језе |
| свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што |
| а стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне д |
| а, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље н |
| амастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже д |
| че стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунден |
| на, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме поди |
| у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише има |
| душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа по |
| јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожн |
| ранац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би |
| шло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд |
| игурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Ј |
| љу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као шт |
| мо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно |
| ом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни |
| прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе |
| својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар |
| уначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да |
| ете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао |
| S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким х |
| е у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо н |
| ју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно |
| е кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угас |
| >Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера бил |
| је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам ра |
| ндена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл |
| сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која |
| е имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> |
| по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на м |
| овима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.< |
| мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу |
| а прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreig |
| ију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, |
| но! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</ |
| да на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога проми |
| не, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи |
| расне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити кол |
| ао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошк |
| рну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се |
| роломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang=" |
| а, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешк |
| њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само мног |
| песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене застав |
| а, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред прест |
| га у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу п |
| у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чам |
| су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотл |
| стасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више |
| које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера |
| аунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па по |
| ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — |
| се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Grüss di Gott, Pep |
| властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев |
| . </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p |
| рубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редо |
| з народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у с |
| замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја је |
| .{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши |
| авама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са з |
| велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски |
| иком сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у с |
| Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико мног |
| маба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом |
| не тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло |
| и сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље |
| а склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити с |
| д угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:l |
| маћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> |
| тим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песма |
| 22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде оми |
| „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваља |
| цу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на теш |
| да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— |
| и.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то напа |
| док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти |
| а гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку |
| ен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панци |
| <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута ск |
| јице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си в |
| > <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зел |
| вију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла |
| мо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да |
| они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред |
| неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли |
| му надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ с |
| г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену от |
| после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелише |
| м поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „ |
| ти штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разглед |
| госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први |
| пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазв |
| > <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јунач |
| токара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то св |
| ред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом |
| нраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз з |
| алека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и |
| .{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што |
| онрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгард |
| ева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душ |
| оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео во |
| ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла |
| из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних |
| ароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је окол |
| причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је б |
| итерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да пре |
| b n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњ |
| ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна в |
| уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу |
| реко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као |
| науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша |
| ци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бо |
| која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба |
| м је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна па |
| ти! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланци |
| ба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у |
| есто, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му п |
| леменитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ у |
| ост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је |
| нежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункир |
| го ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни са |
| у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан у |
| е срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му |
| знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве р |
| ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „град |
| ло да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да в |
| о у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадр |
| </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али н |
| ење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особ |
| само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испо |
| атник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није ј |
| сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да |
| > <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако си |
| о погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни |
| језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђер |
| ћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Кур |
| о би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што са |
| требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</ |
| ице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачу |
| поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се |
| аше далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама |
| урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирн |
| зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На ко |
| несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава |
| оштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугач |
| ој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако |
| огла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни с |
| једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по |
| о награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> |
| че!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беч |
| том! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до |
| девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођица |
| стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далек |
| е прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом в |
| вући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну |
| ен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, ис |
| сак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, п |
| псена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је ју |
| рош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши тр |
| чу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети вре |
| а је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњав |
| но докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда пред |
| и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Ку |
| кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доно |
| звучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пр |
| ео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убиј |
| се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бо |
| само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач на |
| е небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустри |
| че грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима |
| а опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког са |
| а беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, ј |
| у се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> Derinatitis combustio |
| p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почас |
| та ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја м |
| и Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздро |
| не и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњ |
| g="de"> schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па ха |
| кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и в |
| ју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не |
| ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша св |
| е знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је д |
| вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} К |
| ње узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се |
| — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се |
| ...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову по |
| сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу уч |
| рлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лои |
| дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније |
| о длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} С |
| . ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на |
| га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прођ |
| ога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како ч |
| одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} М |
| еста на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпу |
| мљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, |
| р оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ов |
| ма, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити |
| и <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, |
| са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене |
| ез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које у |
| мо било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, |
| и део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев |
| {S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у |
| врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у |
| и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамна |
| адали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — пит |
| — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако не |
| за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно дево |
| ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на сам |
| дарише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима |
| звезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо м |
| ! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гле |
| овим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво при |
| прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би доб |
| е ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који |
| чја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд из |
| еничке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се |
| корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хте |
| ме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на хи |
| осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у наши |
| срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Х |
| заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што з |
| моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта |
| али језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима јед |
| , да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху |
| њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиљ |
| о од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху |
| било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији н |
| нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини |
| еповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је глед |
| ху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну се |
| вољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; ал |
| неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена уму |
| “.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то ј |
| живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у н |
| ом месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако с |
| реду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</h |
| пним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појет |
| <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! |
| и брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли |
| имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредн |
| и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је се |
| на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца зас |
| л двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојче |
| ађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на за |
| так на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звиж |
| ству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан пон |
| } И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све ш |
| мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се мо |
| је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела |
| тењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да |
| редо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше тр |
| , по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо |
| баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац. |
| е још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лу |
| ергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприј |
| е ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике |
| а турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само |
| ицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме х |
| да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кора |
| елу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој гру |
| 25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Д |
| и ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као |
| пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Н |
| писао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гр |
| те ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у виси |
| овој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало ч |
| десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пођ |
| умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују |
| заре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир ј |
| в паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да с |
| ило да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад |
| се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показат |
| пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколик |
| повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни |
| к наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па за |
| другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ с |
| и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњ |
| су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од с |
| де је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Ко |
| да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на т |
| itter von Eisenau </foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као побед |
| ти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукам |
| > <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пус |
| витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намасти |
| ан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвав |
| евојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у не |
| ачињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла |
| вде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лиц |
| у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девој |
| ну душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је |
| вони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, п |
| ах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу |
| е примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{ |
| их двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико вес |
| во, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас д |
| вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали |
| преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се |
| д твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, |
| ојанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у ка |
| макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </ |
| за оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешко |
| вој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труд |
| видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро |
| Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам |
| chen am Frauncee </foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те п |
| е обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео |
| цвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је д |
| асине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен |
| грми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисм |
| ицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} |
| овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Ve |
| дава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један < |
| из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабрич |
| ову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пра |
| и у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова |
| кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> |
| ј живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, |
| а, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео |
| <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха л |
| нтиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би поквари |
| > <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хо |
| ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова ка |
| >„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те кој |
| прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених ускли |
| ам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема ни |
| дом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца |
| е узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за н |
| биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем св |
| како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на |
| —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Воза |
| —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал |
| у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} |
| апоче најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи |
| јединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рука |
| м, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века н |
| е варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмунд |
| да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја |
| судити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене ок |
| ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице |
| ости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те з |
| ебало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох о |
| да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа |
| } Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принуд |
| а говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чу |
| иш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - би |
| не? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни |
| јем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрд |
| ршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице |
| е мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да |
| оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате т |
| оловину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни |
| и се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме д |
| претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком располож |
| у „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за та |
| што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће |
| p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; |
| Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Кон |
| код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја са |
| ао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није |
| а овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам |
| ио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет и |
| а као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и пош |
| вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да |
| и нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на о |
| мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарају |
| асно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештиц |
| и од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим љ |
| видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом ис |
| ле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како д |
| ? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мо |
| огаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дај |
| , отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањују |
| м сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг. |
| тео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p |
| е гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да |
| ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљн |
| м је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком к |
| p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом |
| . пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако глав |
| аса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу |
| сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама наше |
| сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на дво |
| ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.< |
| таве и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом по |
| ше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се затала |
| .{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите как |
| међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> |
| и, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога |
| еру и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има |
| невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе други |
| и од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад |
| спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што |
| ј суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет н |
| а тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан |
| Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n=" |
| госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на |
| пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже зн |
| >Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{ |
| S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије |
| ни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице |
| шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се |
| ало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? |
| куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зи |
| а нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирн |
| потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се т |
| вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то |
| а за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини дев |
| али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог наро |
| рао такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права |
| >— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p |
| би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху стар |
| вање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим суза |
| тело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Бе |
| мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја на |
| бом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p |
| n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и |
| књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус |
| чијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно ра |
| у да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принес |
| ту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој зг |
| ко гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога из |
| бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал до |
| то озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} |
| На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако г |
| це, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој с |
| и једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> < |
| иротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — |
| о од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се |
| —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав |
| та, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви |
| тала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведо |
| рављену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Ду |
| Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забат |
| Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша |
| сна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави п |
| љач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге |
| абије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али |
| да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно ис |
| /foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно бели |
| се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природ |
| је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допу |
| ти па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше |
| дно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући |
| знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од о |
| е запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а на |
| их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> |
| орби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утиц |
| дне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје б |
| е привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p |
| исли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га |
| Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступи |
| иди се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред м |
| таш ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} П |
| аше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И |
| усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи ка |
| е јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се чове |
| на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потрај |
| и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> |
| ато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљ |
| кривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страхов |
| сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена |
| жао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар довед |
| а врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни ј |
| е су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкан |
| слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми треба |
| о као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне |
| коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амби |
| ног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која с |
| стати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква |
| шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања |
| која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж |
| тране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или |
| едаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестр |
| е устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за |
| и и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако |
| у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрд |
| више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за с |
| озно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја игра |
| само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, а |
| резије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ ула |
| p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто па |
| којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута с |
| зрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доб |
| е мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у п |
| о узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског стареши |
| ицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у |
| руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда |
| ељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих плани |
| ољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она бе |
| е стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} |
| нају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само к |
| рађене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакн |
| о већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном |
| беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеон |
| ) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из с |
| изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја леп |
| Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} |
| астир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди... |
| о да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак помену |
| ене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на ко |
| који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, о |
| усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, |
| чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их |
| .{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав м |
| — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо |
| ње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелиј |
| језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, М |
| обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу |
| збудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упре |
| , па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пу |
| } Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један чес |
| замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше сна |
| ло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју |
| <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочит |
| стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S |
| не, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојан |
| его само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи с |
| енаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „пакле |
| да на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте св |
| ље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је ба |
| Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спаст |
| се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро забли |
| ога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, |
| !...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им |
| атиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" |
| овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од ње |
| , на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези гр |
| да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовим |
| мљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да |
| ло у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и |
| —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шеш |
| Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села о |
| једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за та |
| а твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке гр |
| купите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас |
| је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, ш |
| и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде как |
| би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских |
| ад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура |
| у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, иску |
| — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изн |
| нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после |
| е није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца к |
| турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново и |
| ек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих |
| већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар |
| плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колик |
| у нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} С |
| рсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души та |
| етак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се о |
| по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто |
| оме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде п |
| </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје ли |
| и мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од с |
| о прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушк |
| е памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз пл |
| е и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини |
| те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је ме |
| ет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро |
| е“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч |
| могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не ч |
| па кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима т |
| вљала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на т |
| а, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{ |
| n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за це |
| оле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући ко |
| га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест сво |
| , да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти |
| о је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом |
| али у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то гус |
| } А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да |
| муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али иск |
| па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ |
| ити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина |
| теривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу |
| му да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ |
| ло питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искрив |
| ада и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, шт |
| сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{ |
| жених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и к |
| есомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да |
| ) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш сво |
| док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да ј |
| лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Ј |
| земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури |
| г, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштени |
| о опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових о |
| зда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да с |
| ише Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј |
| рло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покв |
| а свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, |
| швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима |
| о један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледа |
| ти јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав ри |
| тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А |
| т нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближ |
| ике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, |
| а страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема виш |
| ражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ва |
| на диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та к |
| морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо |
| подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико с |
| .{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зени |
| рт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову |
| пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или |
| ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребр |
| море, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке |
| а болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано иша |
| е ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на |
| ко џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре, |
| не стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се с |
| дрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ал |
| и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима с |
| о снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни о |
| и језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у |
| е откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуш |
| на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бри |
| и, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у јез |
| површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већ |
| на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденс |
| јатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он ис |
| беског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> |
| То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту друг |
| ро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш во |
| посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад |
| право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све јед |
| Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, је |
| докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све заба |
| измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, |
| и тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — забо |
| од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у ме |
| оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лако |
| о танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће |
| калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази закле |
| изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди с |
| ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да ј |
| им долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајх |
| ађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, |
| .{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да |
| књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година п |
| из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче ц |
| ште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S |
| е настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек н |
| лас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S |
| : — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три |
| >,!...<ref target="#SRP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао |
| /p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога |
| Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стен |
| са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ни |
| то шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти н |
| љиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице и |
| есудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, испла |
| ама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно |
| етар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, п |
| ње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снег |
| аоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали |
| и.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно |
| враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице |
| озоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш ј |
| S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све заб |
| Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, |
| храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду с |
| у то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га оч |
| траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Је |
| му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологи |
| тицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло позн |
| оничким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путуј |
| све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „д |
| у беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говори |
| да по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и |
| ило, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво де |
| уло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да |
| <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна с |
| спође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљење |
| е благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали |
| о леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око |
| редика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да |
| најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па п |
| ским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на о |
| Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. п |
| не. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са же |
| веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати |
| толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курт |
| ло док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мор |
| .“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл |
| рчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчић |
| не модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засену |
| и милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те б |
| А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква т |
| ога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, р |
| > <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За ти |
| то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је ко |
| не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, ане |
| и погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак од |
| шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} |
| одом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, |
| абезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних |
| е криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрм |
| е.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у кој |
| акеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово |
| s Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p |
| еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 |
| тишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. |
| нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под |
| гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се ст |
| хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе |
| ши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицви |
| крену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> |
| свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад |
| ету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку |
| се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф От |
| уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се из |
| е и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, кој |
| икнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па с |
| јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу |
| ско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повел |
| су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи једа |
| , кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је |
| познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога так |
| нске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским |
| . гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне |
| а вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на злат |
| лична народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној |
| им девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како |
| атомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и м |
| чи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херол |
| куша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— |
| остиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони |
| чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирх |
| а, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пеп |
| им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за р |
| пица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене к |
| у китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта |
| а на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило |
| нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпо |
| чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског офиц |
| хне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су о |
| о с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављен |
| покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb |
| цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога дал |
| ди не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и пре |
| у ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ |
| божника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда |
| са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са о |
| му се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајде |
| у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— О |
| p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њен |
| езова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Ку |
| ружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кра |
| е начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Ка |
| тка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више |
| имо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. |
| одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам |
| о што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога кти |
| исао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало |
| S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или дру |
| е у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости |
| кчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје дра |
| куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> |
| сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>К |
| {S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка ни |
| јка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је в |
| е бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит |
| ваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језер |
| то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој роман |
| ца пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} |
| завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед |
| } Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак |
| им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала св |
| У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће |
| но загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим |
| смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав пл |
| се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене сво |
| па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. |
| зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особит |
| Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на дла |
| ног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га |
| но рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни |
| е славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На про |
| ајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они |
| аз љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брего |
| пио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изос |
| саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу п |
| да сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздован |
| ила песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба т |
| ви, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страс |
| ушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пуст |
| Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће ме |
| у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућ |
| ка им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше |
| д да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да |
| за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од оног |
| — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језер |
| вију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче |
| и или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад за |
| мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегл |
| пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звеке |
| оузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико |
| не калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир |
| дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по се |
| н, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове ок |
| лити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само |
| е болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађа |
| , то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што са |
| утим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах по |
| је је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и ц |
| један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} К |
| нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било раз |
| тење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пу |
| е тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњс |
| стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се |
| е Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то |
| нирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под кој |
| ом месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрош |
| -Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То |
| да покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>А |
| све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирх |
| ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати с |
| жем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хт |
| се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на |
| </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На груд |
| за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов застав |
| витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбо |
| е, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило м |
| ричу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у п |
| ило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у |
| о тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој |
| савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, |
| трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </ |
| е под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио д |
| јмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда |
| ј безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундле |
| лом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој свак |
| било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А ода |
| чно, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више раст |
| везао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам по |
| се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, з |
| се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесе |
| лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало. |
| ве године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са |
| на варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би ч |
| а површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлос |
| собито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртву |
| ро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнир |
| де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира |
| ића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се |
| е оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насли |
| ике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже бла |
| их небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну сли |
| ни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, |
| ло очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао о |
| абука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје ес |
| е левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико |
| ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих с |
| добравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учини |
| моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не мо |
| ира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, |
| ови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој ш |
| о на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником |
| не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може |
| то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде уви |
| тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше њего |
| ла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи н |
| ату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није |
| аше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у ви |
| ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време цел |
| } Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама ј |
| прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Оток |
| оносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном на |
| а стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се |
| преном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску х |
| руми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језер |
| искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док |
| !... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну све |
| е какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, |
| јој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако |
| ак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Т |
| ожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} П |
| лаго и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу |
| вог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу пр |
| ше уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све с |
| иваде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А д |
| да све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, при |
| >Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро па |
| које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонит |
| од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро... |
| а и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела гла |
| свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која с |
| оје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку |
| заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу кој |
| језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе |
| вовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је |
| рема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа |
| о сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу |
| могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо |
| е <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу лова |
| свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богм |
| вцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} |
| е старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљад |
| је, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на |
| рца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, |
| а да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију моји |
| анце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст из |
| слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку |
| ава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи кој |
| мен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око |
| уршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! |
| и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме |
| </p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумња |
| и су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико при |
| поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у простран |
| и тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, |
| па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која |
| племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе |
| ве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред |
| капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n= |
| е тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога до |
| голасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког |
| регове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше ми |
| на преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити |
| већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је |
| ом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл сво |
| м срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте ла |
| д на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, п |
| и лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав |
| згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљ |
| у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он гу |
| у од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако |
| астиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да |
| вање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно др |
| </p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пу |
| на не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и д |
| ли смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна |
| за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухва |
| ује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно с |
| лу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он бе |
| ко јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена |
| нрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко це |
| било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила |
| из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, |
| акви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћеса |
| реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки ту |
| ражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та |
| ту нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он пол |
| гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није ч |
| брнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капу |
| Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да с |
| пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, как |
| еп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставил |
| есту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминст |
| ко јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан прод |
| пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој при |
| средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изг |
| ричице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали |
| фе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер |
| тирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те |
| цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш |
| >« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде и |
| сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи |
| ижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све |
| еш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се увер |
| јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјај |
| ичу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да она |
| ати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш ва |
| и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се |
| нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о |
| при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња |
| о, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве вид |
| налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћем |
| еници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нуд |
| допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је |
| змеђу десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас поб |
| дене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво |
| је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо. |
| бично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец бе |
| .{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља |
| Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, к |
| ко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та |
| и све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта |
| себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до на |
| ну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, д |
| а запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што н |
| реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из о |
| грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни |
| га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стен |
| се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвиз |
| као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа вид |
| где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{ |
| ов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како |
| за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на |
| са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, |
| кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке с |
| ваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваш |
| ати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе ј |
| едан тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S |
| облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она ок |
| це Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је нав |
| сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гм |
| оју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој |
| славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људим |
| онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хт |
| , мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништ |
| нц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је мно |
| ма ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </f |
| Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— |
| <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> |
| о се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој |
| Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем те |
| оја се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз н |
| окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — од |
| , јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при д |
| не кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као д |
| или да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимал |
| {S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч |
| Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој дон |
| Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео д |
| S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти |
| >— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p |
| сто кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе |
| вишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони г |
| правом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је |
| лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорч |
| н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ |
| осили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред св |
| ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме |
| сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне кој |
| и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми |
| е месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у р |
| само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живо |
| видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако |
| најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на |
| !{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама |
| ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у та |
| > на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао с |
| Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне п |
| а свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер |
| Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беш |
| ог ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и з |
| ри — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сен |
| авно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да |
| , па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи |
| и као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који |
| у дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он и |
| роман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз сне |
| то је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" |
| а се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и |
| ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијањ |
| посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час ус |
| отрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео К |
| ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свак |
| у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако |
| с је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Ото |
| а, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити |
| рад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао |
| важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито по |
| етати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у п |
| P18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">»Salon, für Lite |
| за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у н |
| прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне ко |
| о што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас трој |
| ије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом. |
| ати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад виш |
| надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не |
| што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесм |
| ање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело |
| мо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред |
| ака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко |
| ема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и |
| мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ај |
| о исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике ба |
| да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо г |
| наш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је |
| пи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милос |
| и, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са свој |
| узме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељ |
| е је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на |
| мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тог |
| утила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брз |
| глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што ј |
| ваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава ва |
| чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити к |
| При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је |
| можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има прав |
| се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугод |
| кћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха |
| ице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, ка |
| /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче н |
| уди пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама |
| цем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни |
| преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посум |
| гије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша з |
| , сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу јед |
| ићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим |
| збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен |
| паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се у |
| стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгар |
| страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавин |
| е дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син и |
| ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројен |
| гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p> |
| р. западна жељезница приређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич |
| милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнеб |
| де клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа От |
| таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љуб |
| робном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву б |
| ива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да зн |
| упку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном п |
| ма, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиља |
| ла.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, |
| не у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од те |
| оли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка |
| он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> |
| гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са |
| ше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те |
| е одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непо |
| их скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у о |
| вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо да |
| ешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умуд |
| мирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши до |
| волочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их |
| своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Х |
| моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и |
| оћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу |
| бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би ра |
| па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву |
| он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је |
| <p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> |
| а у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој прид |
| оји не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после |
| но гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај |
| јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама |
| ерује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се он |
| нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју |
| те, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу са |
| чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам |
| ој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а к |
| се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгар |
| му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на зе |
| кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари ви |
| гове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска |
| ем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за ри |
| мрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, |
| њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велик |
| е искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се јез |
| е.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме |
| и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад как |
| ци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чу |
| и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одр |
| на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузм |
| ара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у |
| .{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се |
| сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Је |
| .{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега |
| кара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с тол |
| но дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на ј |
| оугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта |
| о дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали |
| луђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозо |
| јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима о |
| онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дан |
| еднога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да из |
| саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p |
| миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови |
| орио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај пе |
| <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. г |
| нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“ |
| Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора б |
| остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру |
| хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узро |
| дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по ов |
| цама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу |
| ише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још је |
| звао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, ко |
| је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да в |
| је по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за |
| зе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску ду |
| не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час поди |
| као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај |
| а похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то до |
| ђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — |
| ер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер |
| а калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче д |
| аш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је мног |
| се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме п |
| још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразис |
| а слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу |
| , то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо шт |
| пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били ка |
| тоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затеч |
| ну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећ |
| ара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био в |
| јим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах |
| има, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бо |
| мунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Не |
| нрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је го |
| наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни ст |
| најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над |
| на, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не |
| оми небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang="de" |
| гледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang |
| /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирис |
| S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе |
| p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене |
| испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им |
| ше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка |
| ију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, |
| радио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав |
| а нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио д |
| још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт |
| вање и братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење |
| г стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове |
| мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран им |
| у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т |
| сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. |
| је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на |
| ).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе је |
| зе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зов |
| е везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести један |
| им дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као |
| руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један |
| ша љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиж |
| на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што с |
| пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао ре |
| смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разби |
| рописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign x |
| то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало |
| бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсес |
| оцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „наш |
| часна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони |
| p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким |
| и, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ј |
| > <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више би |
| у, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда |
| </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушањ |
| чко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се |
| приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разу |
| ких ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога г |
| грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грех |
| онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопад |
| , јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви уш |
| другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос п |
| ем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успуж |
| т ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је м |
| оје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше њ |
| S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пло |
| ијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с |
| не Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач. |
| /p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И |
| </p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није |
| ер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и |
| ет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа сво |
| ега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљад |
| оиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је слас |
| онрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у св |
| на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколи |
| сеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... вид |
| које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <h |
| оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> |
| коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само |
| огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} |
| заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе |
| естрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пр |
| део је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто |
| намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чу |
| еле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Л |
| орила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост |
| ц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, п |
| ену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песк |
| аштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра дра |
| арцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута зах |
| ако ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубав |
| да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, и |
| према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројен |
| е тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно н |
| !... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ ку |
| ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га посл |
| осподару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да по |
| јним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза ме |
| бледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако с |
| авилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p> |
| е у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта |
| вести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старци |
| тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, б |
| ће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само |
| црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена |
| а пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасе |
| ојега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само с |
| а ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да п |
| јка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој |
| мастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову |
| еза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику? |
| више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најпо |
| аљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да |
| ује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени м |
| има за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама ј |
| олако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика ре |
| енутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузим |
| ог официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од глав |
| , тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих |
| ко је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој п |
| Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, зби |
| г језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се мо |
| нак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица |
| х у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важн |
| оће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећава |
| зера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих о |
| рад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скр |
| уским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> < |
| расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затр |
| ластелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седом |
| о је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, кој |
| мнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из дал |
| си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, ле |
| у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади |
| !{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опе |
| уном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је |
| ма прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их |
| /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило д |
| ан паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоск |
| пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера ал |
| а машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и по |
| у...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше об |
| кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у вес |
| и на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са пород |
| ри гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витез |
| ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песм |
| сле ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, |
| е обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је рук |
| и, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој тр |
| е на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да о |
| е разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији |
| е страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваш |
| ..{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, сам |
| тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао |
| и и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршав |
| а, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало за |
| младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прс |
| адо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с реце |
| у мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше |
| а.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да о |
| (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред ова |
| гано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} П |
| ан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у |
| плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канце |
| има и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема ње |
| рде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лен |
| љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и дев |
| иваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послани |
| >Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, |
| јим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од ово |
| саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се њ |
| ко је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да с |
| з језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или |
| од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и суза |
| ник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико крат |
| ер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које |
| борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и св |
| ора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претур |
| њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... |
| ад бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била |
| само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не |
| е најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазд |
| товао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначк |
| је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да |
| тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више |
| ожена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут |
| ти. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда |
| шег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која |
| ма како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре |
| Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узр |
| е да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обич |
| то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше м |
| ћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вр |
| ра седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих с |
| а да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одм |
| ре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорк |
| свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му он |
| теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз |
| а међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели з |
| узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на |
| а није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> < |
| чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Луд |
| да долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни ма |
| /p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и |
| целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па г |
| рисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу ти |
| руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко |
| них што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> < |
| ш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто |
| рним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило |
| у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар о |
| могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив |
| нрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског |
| шао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милос |
| а на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше д |
| д њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако сла |
| астира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} П |
| око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред о |
| оре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвет |
| олико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере к |
| киње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чел |
| ао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се ус |
| сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око се |
| стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руск |
| назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама |
| света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутц |
| напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама |
| па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наре |
| стир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете |
| стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденско |
| али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу |
| а погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била н |
| ма на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> |
| х у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или |
| штајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто |
| } За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S |
| редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, |
| >Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склиз |
| дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као |
| рди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му каз |
| е на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф |
| и да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли |
| рда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зај |
| мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то |
| ћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим д |
| у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и |
| беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста |
| је смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто и |
| ајпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{ |
| сти које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у велик |
| ма варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са шир |
| ељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође |
| ма, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачу |
| уге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан |
| е по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо и |
| е приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, ге |
| и то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то пров |
| кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним и |
| ду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу |
| е јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада |
| у како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носи |
| и <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, |
| а и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом ста |
| звишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једном |
| и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то |
| ји толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уз |
| да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у |
| амац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цел |
| само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<fore |
| обио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаљ |
| е нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други |
| ораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погаз |
| } Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на |
| заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично нагр |
| p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што |
| ази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети шт |
| шим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се љ |
| >Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропо |
| бијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Б |
| етој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и гр |
| Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше уко |
| и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</ |
| ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица св |
| данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херол |
| дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу |
| паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхлад |
| осподине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по катк |
| огу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распи |
| јем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка |
| још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Је |
| својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд |
| Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути ла |
| су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, п |
| ице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком |
| стеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев ча |
| мокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна |
| етећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с ме |
| Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, |
| бице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером |
| ући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове г |
| га краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред с |
| својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим |
| о да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч врат |
| овека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је как |
| соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети ка |
| аки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потер |
| врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, |
| ом руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена |
| војој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби б |
| ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p |
| гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И м |
| хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако ме |
| о њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на но |
| десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицв |
| а стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млад |
| урнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње |
| гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред тр |
| би равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже и |
| са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — ј |
| м искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{ |
| око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него |
| днога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" |
| то, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског |
| > <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје |
| њање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, у |
| е то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде |
| и покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прил |
| једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — |
| ешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне шт |
| онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем с |
| извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више |
| се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је |
| ојвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да исп |
| и гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госп |
| , што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то маш |
| и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли го |
| доше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба па |
| ва љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз |
| приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— |
| — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> |
| ик коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није једа |
| у оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту |
| а, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад |
| или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језер |
| p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку н |
| адник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете |
| вијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо |
| ј, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледа |
| онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне |
| у ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче сви |
| ти напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о кој |
| арод говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То |
| ина.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de"> Fräunkirchen am |
| својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још |
| у, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца |
| тију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на |
| ; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал г |
| е стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људс |
| лом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — |
| најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, ск |
| S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први во |
| буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цел |
| ста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се ј |
| илинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад ј |
| 9.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p |
| нстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда прж |
| е ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега |
| , да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглет |
| то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> |
| кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими г |
| } Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је пос |
| сподин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, ј |
| и умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим |
| јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Кон |
| е беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу ма |
| ао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се трес |
| ја сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта |
| ди војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да |
| акао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку. |
| ога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу сли |
| непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако |
| ц није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио с |
| erer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" |
| њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав з |
| орцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине |
| иш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би им |
| ко по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујан |
| а погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини св |
| из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз |
| ш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, д |
| же, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у |
| ОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не зна |
| н је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа т |
| вонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта |
| роз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да |
| свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ог |
| а јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак |
| ан пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога с |
| стог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (наме |
| д водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио мог |
| гаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задоб |
| а грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера |
| <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он пока |
| рана само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни на |
| а има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузим |
| еким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима. |
| ци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чуч |
| а уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику н |
| а, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми љ |
| дшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе. |
| а с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши |
| ка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поште |
| тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до |
| ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао |
| з собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколи |
| на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, |
| састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши пр |
| ом.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може |
| рошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ух |
| рој теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија |
| ренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити с |
| ратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и да |
| е!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! |
| удноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све |
| >— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала |
| же своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је п |
| е очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је к |
| му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, т |
| прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу та |
| свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше |
| своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодн |
| дака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је мора |
| ресу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше |
| <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер им |
| ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде д |
| и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замисли |
| молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако ду |
| згледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо да |
| и грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше |
| доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за |
| оведаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у ко |
| ецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи |
| другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње н |
| где близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не пр |
| путе да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака! |
| ном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живи |
| ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с |
| за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или с |
| само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрв |
| унак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да |
| .. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи |
| о сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест исти |
| драгано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S |
| ћи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али ј |
| ита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <p |
| оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провал |
| а дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се |
| абадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни |
| нрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда |
| ике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у |
| нденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. |
| зиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја |
| стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Б |
| и да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с |
| .. (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да |
| на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чеднос |
| он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поре |
| у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многи |
| , натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у |
| оја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ла |
| о у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи пр |
| вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, виде |
| прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за м |
| пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особи |
| свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило |
| и свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у |
| грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намес |
| е леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се у |
| дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радост |
| ош се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у п |
| ногобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка... |
| дите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p |
| аше ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мир |
| врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код |
| понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чу |
| едио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне к |
| н осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, т |
| подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо |
| Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагиба |
| нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано |
| м са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама до |
| ма и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њим |
| оја лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамнич |
| {S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још |
| час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гл |
| ала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила б |
| на све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово с |
| ож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхт |
| ког биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљ |
| роф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да по |
| тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено од |
| S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговара |
| а весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну |
| а орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче гр |
| Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је |
| оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело |
| а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и |
| ј.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштањ |
| ило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим п |
| е прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} |
| ница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета доне |
| нима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{ |
| у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело саст |
| . </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући с |
| је путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог |
| амарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде |
| Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо |
| ј соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде |
| Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле ка |
| господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све ст |
| и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема ника |
| у тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учи |
| ена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце |
| онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима |
| пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он |
| усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и |
| свучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{ |
| модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозо |
| ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу нек |
| нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да |
| чите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај плем |
| а одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке |
| ала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у |
| о владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку у |
| која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтм |
| дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каж |
| илују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него шт |
| ти, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна |
| Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике вл |
| з је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с м |
| што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђ |
| о је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди д |
| парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера |
| устити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, |
| страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категоричк |
| достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и не |
| ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </ |
| ући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али в |
| и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према |
| једно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени |
| круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језер |
| е дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде з |
| n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их |
| румени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „ |
| .{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухва |
| његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <fo |
| противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и напа |
| инце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И |
| аницама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазив |
| воме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Кон |
| е пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрез |
| тељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили в |
| ласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p> |
| ао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он |
| ами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне стр |
| ашнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе |
| ој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће |
| -сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дуга |
| ако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови |
| или романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ће |
| а парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Кур |
| ле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они прист |
| ђа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три |
| ећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> |
| о Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју см |
| христи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну |
| ба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — |
| је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на дв |
| израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гад |
| е. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима т |
| , мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста пе |
| с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројен |
| једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</ |
| рујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што реч |
| трењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> |
| ва га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач |
| каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, |
| бу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-с |
| знад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подиза |
| нраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једн |
| арбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју на |
| тсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беш |
| ресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" |
| из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских руч |
| ежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и |
| наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћ |
| се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом |
| лан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако д |
| Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на |
| бну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спушт |
| мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло |
| рно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила... |
| док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слу |
| дан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху к |
| лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро |
| акву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет д |
| ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посак |
| — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне |
| дахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадов |
| и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна г |
| баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле |
| садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених ме |
| жно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што л |
| ље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу преглед |
| иљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil Konrad |
| - који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча |
| чини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око с |
| {S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад |
| е, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше |
| би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, кр |
| лико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамац |
| девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- ко |
| и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема кр |
| оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде так |
| којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само ов |
| м променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сја |
| он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да |
| веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. |
| кавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше |
| што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, |
| смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над |
| но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из |
| видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> |
| вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p |
| ко раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво |
| е са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се у |
| јерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима тр |
| главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила о |
| ажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више по |
| мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз |
| Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S |
| чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на |
| а, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} |
| рејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше |
| ућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена |
| да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си |
| баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раз |
| . — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бур |
| добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и |
| еле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли |
| >Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне ог |
| да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора ве |
| дном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл м |
| велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се |
| ачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све |
| што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртаст |
| пуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жеља |
| адна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да ј |
| боко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата |
| хата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања |
| у коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена м |
| етом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или с |
| еролд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у |
| усију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А |
| је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и |
| , и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла го |
| го што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше |
| ење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише |
| дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на |
| офа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзе |
| се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи |
| да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагон |
| него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </ |
| утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно |
| кирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњен |
| ређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, |
| грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига |
| то добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујањ |
| мачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и |
| .{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне |
| из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са нови |
| n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онд |
| мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање тр |
| је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један хра |
| окар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше |
| на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла з |
| не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој п |
| ду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, |
| а велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свиј |
| Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне ст |
| е уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе |
| четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пиј |
| јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, п |
| е душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки |
| уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>Пр |
| и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али |
| ачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и о |
| , ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље |
| ворио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —< |
| астички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки н |
| буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p |
| еко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом ми |
| кав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са |
| ред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци теш |
| ри и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весељ |
| ас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва тр |
| штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно |
| ахватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести |
| о му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују чове |
| ео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни труб |
| а ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја по |
| лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи |
| орченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка в |
| а стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше таја |
| ш и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n=" |
| е, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно |
| це која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је мили |
| ак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло |
| воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз |
| своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне |
| !...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар |
| иде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло т |
| ле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху прав |
| 00 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ т |
| а недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде те |
| шња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше |
| .{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном |
| е без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзи |
| у, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} |
| да подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнав |
| „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се |
| омичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његов |
| ћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо јед |
| н не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га гд |
| е заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му |
| хен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас |
| , беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим терето |
| , 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљ |
| Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n=" |
| пив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо |
| снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежа |
| ртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајн |
| ко поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав ст |
| па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! |
| воје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љ |
| а у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак |
| ="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо д |
| анских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о |
| упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је |
| е у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се посл |
| ћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је о |
| у помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе раск |
| , стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави |
| агледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном |
| обивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковим |
| и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и |
| ет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што ј |
| ђемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвај |
| ругога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерски |
| е малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењар |
| {S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у б |
| а на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обал |
| врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао |
| се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Кр |
| сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И дои |
| служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију п |
| Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конра |
| где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на |
| ао очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбож |
| неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и св |
| во сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима |
| едати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемаг |
| их примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући |
| сној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, |
| лиже примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре |
| аких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Тр |
| с свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењ |
| здржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустит |
| и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу |
| нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврт |
| мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца |
| ура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и ти |
| њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се не |
| ску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишт |
| испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад |
| с који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и ср |
| да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко о |
| им фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшаф |
| а онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кик |
| Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понаш |
| кајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња проми |
| сала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање |
| нити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске окол |
| мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падат |
| ка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу неч |
| а среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт |
| кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да |
| витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешка |
| ети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S |
| она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутњ |
| паст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Не |
| "de">Vergnügungs Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене |
| ао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је |
| иташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи |
| о не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно ш |
| стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље |
| аше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза |
| нање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од |
| еплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још |
| ци свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене |
| златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је д |
| д најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелен |
| не гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!... |
| патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго |
| гачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом д |
| ћ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетвор |
| еду на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки ве |
| ...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељ |
| у.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неки |
| .{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријат |
| рош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице приста |
| а један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољуб |
| који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не мо |
| пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и о |
| foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и за |
| оме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упор |
| у још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је свак |
| о над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на |
| еличанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Трау |
| постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на но |
| <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S |
| је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себ |
| беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, с |
| х Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм |
| Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез |
| девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А о |
| незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није на |
| беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у т |
| е и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злат |
| у находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра в |
| ао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би та |
| амна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту |
| о, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, ч |
| смице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, од |
| наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали |
| дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који |
| њи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме |
| отакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са о |
| а носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда би |
| језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, ко |
| једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, он |
| да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се |
| ци, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ств |
| окупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више по |
| громни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно |
| Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким |
| остане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад |
| саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само једа |
| искати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш |
| ело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један |
| га госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу |
| S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стој |
| ва пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са |
| а моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш л |
| на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чо |
| роја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </ |
| два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" |
| у варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хва |
| ћи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камич |
| и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге зас |
| це старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ај |
| е између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог та |
| рцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, |
| бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране п |
| Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелик |
| преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али мож |
| и још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз |
| о у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет п |
| срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новц |
| том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, |
| ола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити сам |
| исоког племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зави |
| се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава |
| и ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>От |
| толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрес |
| ... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ћ |
| рда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, ка |
| дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, |
| ељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планин |
| тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач |
| беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише неб |
| поте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готов |
| послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још |
| а погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу как |
| заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти свој |
| ије он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједн |
| вадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још |
| ’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве |
| њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из |
| и сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговара |
| с. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним |
| грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не пред |
| , а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све |
| ас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празн |
| рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да ва |
| лија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напра |
| ну, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од си |
| У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва |
| сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек |
| ве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрв |
| p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома умор |
| /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву |
| композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од к |
| а саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред |
| има особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам |
| дан с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! |
| , који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском јез |
| што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако |
| ера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико мож |
| ачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</ |
| пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али т |
| есец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу п |
| то удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, |
| ивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче С |
| скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и по |
| а губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха... |
| чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину |
| круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пу |
| и, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изрек |
| стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је |
| о чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одма |
| и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад п |
| S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угу |
| га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ј |
| у ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му |
| томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек он |
| онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели — |
| е онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И |
| оје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играњ |
| овори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у ле |
| би у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, на |
| цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да |
| с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не забо |
| фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна |
| тети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле кр |
| — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет |
| S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препо |
| знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгар |
| а, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, ког |
| а до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи прест |
| и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љуба |
| а штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седл |
| рсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} |
| су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно- |
| дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у |
| а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p |
| отанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну |
| рсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитр |
| ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} За |
| ечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба к |
| прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његов |
| ђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж н |
| ц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штуд |
| како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је и |
| покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше ста |
| вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њи |
| ена на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре н |
| још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време мо |
| коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да див |
| {S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој гр |
| очепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p |
| /p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим ве |
| лати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна как |
| душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда О |
| ... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту |
| Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам пој |
| у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао |
| на за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у |
| на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и |
| калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још ни |
| не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми с |
| ледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав |
| толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобн |
| и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде |
| стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} |
| </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S |
| диши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених о |
| шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, |
| ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани ка |
| сти.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат раскло |
| своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише д |
| подару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Је |
| н — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја |
| господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам о |
| ј три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по |
| густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се |
| брашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, наку |
| редњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избав |
| не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: |
| само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима кој |
| вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер |
| епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срди |
| гађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су |
| ој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише обли |
| око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће ј |
| ких глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као шт |
| ивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случ |
| а за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањари |
| ођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут о |
| . —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу |
| о и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој зем |
| грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири ст |
| пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! |
| атко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до са |
| Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој |
| смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна |
| део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на нов |
| } Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S |
| ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда |
| трашним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе |
| -грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина |
| скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овд |
| од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p |
| јао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— |
| ка...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> |
| ута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јав |
| у којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда так |
| потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор н |
| } Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани. |
| који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са цар |
| овеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} |
| Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрља |
| о стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се поди |
| гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су с |
| и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Т |
| p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене. |
| <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мој |
| ="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стр |
| се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што с |
| тпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да пре |
| ро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме |
| желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећ |
| то је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се |
| и и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као ка |
| о се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на нап |
| {S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних |
| ровести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво |
| А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја в |
| ечастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а |
| семо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мен |
| ођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на врем |
| ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида к |
| последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!. |
| вану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи |
| . </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, из |
| уштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете за |
| продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да |
| ромадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> |
| о исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута |
| којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно уп |
| траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кро |
| с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, |
| е више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доист |
| несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распршт |
| је очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Се |
| но наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ |
| мо у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи |
| оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" / |
| колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо |
| а новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од мил |
| ни као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегданс |
| жете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и г |
| ну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори |
| како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа у |
| рнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напр |
| то си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што |
| витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да |
| ованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, |
| леко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад к |
| и тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од чест |
| е могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над у |
| пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби |
| га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, |
| ц звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се мог |
| ... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је б |
| и:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људи |
| {S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече: |
| и водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} |
| сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док |
| ну му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са с |
| али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу т |
| ун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама |
| S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше з |
| ом помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико са |
| му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио |
| што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио |
| идну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице. |
| о што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар с |
| кретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Ш |
| га низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак |
| е и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само |
| преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично сила |
| том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О ч |
| еном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>П |
| ивника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и пес |
| није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам из |
| аде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S |
| се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покриј |
| Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он с |
| ни и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију ст |
| саљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна |
| но охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p |
| ема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од ц |
| ајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам |
| о је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он у |
| ко да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ цар |
| чним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим жив |
| громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти |
| bestättigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав ј |
| строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај ц |
| > <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па ка |
| и. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код |
| а свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад г |
| јатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај да |
| а, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо кан |
| н и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? |
| ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити |
| беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна |
| дно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају з |
| будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, д |
| еље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друшт |
| ни не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, |
| пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарк |
| а.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу |
| колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које |
| да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше |
| мци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе |
| ојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше |
| стрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо |
| мо се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут ис |
| их таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и ка |
| д знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чуд |
| ше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској |
| аше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Пом |
| чен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, |
| о срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца |
| <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера |
| ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу до |
| око под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутар |
| тају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у ж |
| се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухв |
| њи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњ |
| дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усма |
| ош спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{ |
| т побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако но |
| оносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као |
| своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми |
| апуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљ |
| е, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на св |
| само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слуша |
| е баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то ш |
| шију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им |
| се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело уг |
| оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, му |
| у у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га ко |
| Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни н |
| е прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се нег |
| чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочи |
| смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица. |
| тише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине |
| атре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакл |
| више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако с |
| , и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског о |
| ући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су |
| ан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити |
| оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално |
| ичати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај про |
| тисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у |
| , да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви |
| </p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново |
| прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> |
| или на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним з |
| а била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко |
| тија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме г |
| то сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у гл |
| и Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинс |
| стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које ј |
| -Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда |
| њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>П |
| мо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну на |
| прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка |
| и дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пу |
| већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око |
| еразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж |
| нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се |
| пу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна го |
| е, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци |
| ћаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој доб |
| није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и раз |
| у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, |
| туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад те |
| </l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поносити |
| о јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О п |
| еки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, |
| границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} |
| а мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ |
| м недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда |
| као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливад |
| м телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах |
| амоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начи |
| узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они к |
| аборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа неср |
| ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p |
| вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје |
| се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно |
| латки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д |
| сти, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене |
| идиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је |
| јчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога |
| у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармони |
| ама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и |
| упарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен. |
| а да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не |
| мени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице |
| итер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, |
| што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкр |
| а чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вр |
| у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на п |
| е победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— |
| и да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати мо |
| у до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојном |
| добрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом |
| о или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које го |
| гу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну |
| ти девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најз |
| ако је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се |
| еру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.< |
| гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола |
| а — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него б |
| олако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица |
| , дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име |
| Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим |
| ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам |
| мљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе |
| доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, |
| који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од вру |
| дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употреб |
| знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица |
| д ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли |
| ити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Ни |
| ике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па ј |
| , што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде к |
| ога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брд |
| а тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, руко |
| и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па ст |
| је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — по |
| језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша |
| <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме |
| твар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му де |
| тећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око |
| рсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} |
| га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани п |
| је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — |
| усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} |
| е прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, ра |
| рове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро |
| е као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прс |
| већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у с |
| легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он от |
| иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало п |
| па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катар |
| прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за ш |
| а.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi |
| почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од |
| Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је |
| уенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а к |
| Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јо |
| ни док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне х |
| ојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, |
| } Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођен |
| амџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се неп |
| а као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти |
| нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна вој |
| асе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </ |
| говим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо |
| и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из неприја |
| залима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестри |
| пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опа |
| еменити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостиониц |
| м му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите |
| же главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му к |
| <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети |
| } Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако пр |
| смо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо ба |
| година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p |
| </p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, п |
| меш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са сви |
| каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и |
| рских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо |
| изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, |
| од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војск |
| грљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не растав |
| инило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намас |
| њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S |
| е до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreig |
| >Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше |
| јма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки це |
| али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, мог |
| е онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одм |
| уштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} |
| ним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колен |
| еви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај |
| обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је и |
| аде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја |
| једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по рамен |
| м, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише |
| рског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ев |
| p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога |
| а му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не д |
| /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с б |
| иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху |
| и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима ле |
| ки мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, к |
| рајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њ |
| а моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћут |
| већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, |
| —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њено |
| Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрен |
| ни.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље ник |
| маћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да |
| љаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, |
| која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" |
| бним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца ј |
| е његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која |
| д речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — од |
| у доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски |
| светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лу |
| ито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као |
| е прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на ме |
| елене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто зас |
| а се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се |
| рсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да и |
| амо много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на |
| ње овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зач |
| подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежни |
| идим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то уч |
| ахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стај |
| Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, оста |
| езера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{ |
| далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по п |
| нам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. |
| и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело др |
| је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отр |
| утовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </ |
| о да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуна |
| леда у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништ |
| глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, |
| е да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали |
| Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која |
| а, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци те |
| сту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се г |
| } Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно |
| о смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у |
| еваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ з |
| ола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па |
| јих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загл |
| и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанств |
| ма и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сва |
| то се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу |
| цу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. |
| тара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер |
| ?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шт |
| а их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама |
| ="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу у |
| оме страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само |
| е, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се |
| чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забр |
| е гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана |
| како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових р |
| дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава ур |
| хватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш л |
| мер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовим |
| и — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре нег |
| рисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у гра |
| х ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче ра |
| ожимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то |
| д удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте сав |
| смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смис |
| одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте |
| а ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали |
| редомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета св |
| шку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p |
| олико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи |
| вори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао г |
| тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који |
| тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу иск |
| шти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој |
| ним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да |
| а сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневник |
| , па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полу |
| обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла н |
| његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли св |
| беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и глед |
| њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један п |
| ана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског н |
| задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је о |
| ици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога |
| стиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! |
| а пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене гос |
| ду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном пес |
| /p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим ре |
| ила је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се |
| е није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било неприј |
| , отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те од |
| механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био |
| што причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи с |
| ервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш |
| есара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздат |
| но да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је |
| ог очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју сла |
| ити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племен |
| едно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколи |
| } Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђа |
| љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко сре |
| адесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој пл |
| пље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огр |
| е копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане |
| тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не п |
| издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизат |
| ивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Ал |
| ебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у роман |
| Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту год |
| итезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва |
| о срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редов |
| се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десн |
| ирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један дру |
| то, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умије |
| осмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. |
| н се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне иг |
| огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше и |
| благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опе |
| бу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна ј |
| ко сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани |
| у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касин |
| онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле ва |
| Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, |
| е гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој |
| ничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљус |
| аније оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу |
| нденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang=" |
| а и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је |
| а обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта |
| да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да с |
| Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S |
| красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубин |
| сна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледај |
| па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref targe |
| уђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца пап |
| агледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни рит |
| ким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и ко |
| се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад |
| им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало д |
| токар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десн |
| о неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та |
| ске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заиг |
| на грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким ман |
| ао што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је он |
| нског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца |
| } С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој |
| рану, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео |
| } Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и |
| а бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да с |
| једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и |
| обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчиј |
| ислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао |
| звезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голуби |
| редавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра у |
| умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да |
| ко млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва миса |
| је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једн |
| одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. < |
| ћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једн |
| има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас |
| најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S |
| е непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах б |
| реобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суз |
| ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ ви |
| p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског |
| ш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сиг |
| овечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} |
| моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да д |
| пи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за |
| , ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та |
| нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан п |
| —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веров |
| "107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да |
| цо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону л |
| изиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беш |
| немогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толик |
| тарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међ |
| осно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја |
| о које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на |
| ивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авант |
| преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> |
| па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Серви |
| очи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — поми |
| ја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што |
| ечасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгарди |
| е пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на дал |
| о погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела |
| не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена |
| на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажах |
| изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испо |
| лучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити с |
| лагодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род ск |
| налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне |
| ..{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање |
| улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира |
| лађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше |
| та нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то |
| енити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> |
| о, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже |
| однесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="9 |
| Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <p |
| што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Ку |
| сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притисн |
| шка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман |
| похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге |
| Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, |
| S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити у |
| вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску |
| се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онак |
| изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке |
| на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је! |
| етрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо с |
| а што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико |
| а што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био |
| чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он |
| ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} |
| вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричк |
| ивот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбо |
| може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него |
| <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамар |
| где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц |
| е, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спасите |
| за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро |
| ој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И |
| S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да |
| да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чич |
| на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза |
| тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити дру |
| нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила |
| и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у |
| а реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога |
| <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само |
| де да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе го |
| огу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја |
| пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом с |
| ајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угасито |
| ати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите слич |
| нији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске окол |
| ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ |
| у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један ниј |
| .{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у свој |
| цл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе |
| е, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм... |
| мислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге |
| чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла |
| искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљен |
| ?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад |
| ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр ок |
| дио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао не |
| ри он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог прост |
| на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстр |
| страшнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које ј |
| си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено |
| теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, |
| редио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је |
| сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом м |
| ој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може б |
| име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида је |
| оред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког бл |
| ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај л |
| ј намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало |
| езерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине д |
| у девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гле |
| , и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи |
| а ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек из |
| сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, з |
| нао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао при |
| едан камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл |
| се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га |
| че собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнери |
| необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове |
| у своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоц |
| уртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које |
| !{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како из |
| беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се бех |
| а дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као д |
| за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ |
| ста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза |
| и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, в |
| њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочиј |
| на рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се сврши |
| њуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко дру |
| црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу |
| и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова |
| ану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајни |
| ајстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на |
| м ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клави |
| овеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref target="#SRP18632_N1" /> што |
| те њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским |
| ало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и п |
| /p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну при |
| ауснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толи |
| } Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњ |
| ворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало д |
| воје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало |
| подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице н |
| још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви |
| тадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џ |
| је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти |
| <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савлада |
| м гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем р |
| </p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до |
| p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> |
| ице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, |
| а, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да м |
| уче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, п |
| ћи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да |
| великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет д |
| </foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p |
| </p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћуј |
| ечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше |
| ше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зелено |
| паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци |
| {S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала сво |
| се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, |
| скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих |
| коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати |
| а својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — |
| програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и |
| таве са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових |
| од изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> < |
| ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S |
| а зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Ку |
| > <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо св |
| и раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока шт |
| ао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник гр |
| {S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алп |
| осподара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; дан |
| екоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао в |
| и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се |
| вер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне |
| аше и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, ал |
| средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и со |
| Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да |
| им прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало |
| ишта па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло |
| у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема н |
| н мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде |
| но што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац п |
| своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут |
| а, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде з |
| љачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој груну |
| вот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ниш |
| ебе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у др |
| лостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете мој |
| јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка |
| безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да |
| црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав к |
| ваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети |
| о се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђери |
| радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о |
| ого више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојк |
| е роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ј |
| рићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од ц |
| је запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро |
| .{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у сва |
| видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што |
| е онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера |
| само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца кол |
| ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могад |
| опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у сне |
| зи.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим |
| Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час кли |
| рским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дуга |
| састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако без |
| ју, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n= |
| у десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровн |
| рила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стај |
| а царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле |
| ски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети |
| ним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо |
| ан пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господ |
| пима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом |
| је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки с |
| танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очи |
| аваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше |
| од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p> |
| е љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и ње |
| најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику |
| из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе |
| тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Гов |
| преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један |
| гра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Ј |
| руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на |
| ше да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на |
| па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече |
| ила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропошт |
| зненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти уби |
| тајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц |
| а га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити |
| укања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Бо |
| лузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лак |
| ешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва |
| љак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стад |
| се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreig |
| рку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чис |
| ајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прси |
| Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, |
| , и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен |
| умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да зн |
| неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, ј |
| му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у |
| ребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором |
| ра тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на |
| спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије ош |
| ји угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколи |
| ка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да с |
| е ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше с |
| е свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу |
| а оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче |
| тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угасит |
| тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл и |
| с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да чо |
| за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срц |
| ода као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави дв |
| ј изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој |
| једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свак |
| много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њи |
| спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних да |
| де црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S |
| великог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа |
| не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра б |
| вину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и |
| а челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас |
| непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам не |
| ри паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељу |
| јим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочеки |
| дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ћ |
| , све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеш |
| е ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Т |
| Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервиј |
| у“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била з |
| маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсн |
| p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за наш |
| једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече |
| г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p |
| еандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли |
| Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш н |
| група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе |
| доваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саони |
| кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и |
| у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је и |
| треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну гд |
| .{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколик |
| које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који с |
| ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Ме |
| тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те с |
| остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање |
| учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом о |
| с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да за |
| мо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу |
| да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник при |
| си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Госпо |
| коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми ва |
| калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<foreign x |
| н, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} |
| ње управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —< |
| рилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радоз |
| нден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пу |
| е је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпи |
| изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога |
| благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама |
| бу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — з |
| погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубње |
| е грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена н |
| убу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> < |
| још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, в |
| које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изг |
| кав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па |
| !</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз сам |
| ји се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све у |
| дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_ |
| , који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих |
| је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А |
| слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу |
| томе срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше ми |
| Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Г |
| да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовом |
| а Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу |
| — Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> |
| атељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у |
| .</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! |
| аваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десно |
| но где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренут |
| и ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео |
| о? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца |
| еговом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам А |
| сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, св |
| да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога мес |
| > <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па с |
| ури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и пр |
| јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захва |
| би које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше |
| време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони ка |
| пљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које |
| р који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све ч |
| пи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно |
| , ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседе |
| м вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше ве |
| То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи |
| ољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, ел |
| pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и |
| срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима с |
| бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају |
| сне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног б |
| аставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки |
| у „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толики |
| све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ов |
| оф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изг |
| е дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше |
| аве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгарди |
| ера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје |
| то замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло му |
| императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју дов |
| .{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога |
| ој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем ј |
| најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој зе |
| агрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да |
| е сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се пом |
| ш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће |
| удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може кор |
| каквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични в |
| сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала |
| и бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </f |
| ним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом т |
| p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, |
| му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конрад |
| ког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро оча |
| год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених вр |
| пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се |
| сти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да |
| вом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазве |
| не у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољ |
| ланини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди |
| хну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болесни |
| љаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва |
| не сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раск |
| ер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивањ |
| а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског нам |
| леда.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, ок |
| ђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, то |
| је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напреза |
| а језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрек |
| а на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па |
| лика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају |
| у владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слик |
| ама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, |
| рве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица |
| чи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској в |
| е бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на н |
| од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, пом |
| еала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ј |
| — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намаст |
| ом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби из |
| тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p |
| ац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом |
| марима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао |
| најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако |
| Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блес |
| а, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потп |
| дали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и |
| обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са |
| ао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја исп |
| стави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом |
| ромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једно |
| да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима са |
| љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенат |
| овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских |
| јвише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удр |
| оје онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш кра |
| збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче уз |
| је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на ве |
| инца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам |
| На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу јед |
| ч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> |
| идиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „ |
| године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали |
| о г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло |
| неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сув |
| ки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од д |
| частвену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно ис |
| грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска про |
| ију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се |
| акви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стро |
| оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силно |
| у калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је к |
| тале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је |
| ој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше |
| амастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку но |
| све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за вите |
| обро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шт |
| ше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем |
| ких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадн |
| се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, |
| госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је би |
| викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако ја |
| г.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке |
| ритиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону. |
| /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p |
| единицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц неш |
| двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше |
| унима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљи |
| буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже дос |
| стир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Прел |
| {S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио |
| далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним мо |
| о. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао |
| ашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гво |
| ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима |
| лати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи с |
| живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само |
| зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси |
| оји је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча ска |
| ој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтел |
| ца!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом |
| и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи гд |
| рка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорк |
| вапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив |
| лишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на |
| } Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приор |
| ...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машт |
| — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p> |
| етворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клета |
| рихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и |
| и као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, |
| о видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док |
| се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандал |
| о, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у |
| ... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао |
| благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла ј |
| да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} |
| целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио |
| ј вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам |
| лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунд |
| све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш |
| осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи бол |
| један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов ота |
| а све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд н |
| нам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!... |
| а Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тр |
| но пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се |
| час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе п |
| . пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и к |
| ворити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам зап |
| да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="1 |
| заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном |
| мет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа н |
| а чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учин |
| помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахат |
| о је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што |
| да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже св |
| је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у |
| своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да н |
| (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да доб |
| нако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговор |
| упље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, ф |
| екну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло |
| мо ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим |
| ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог |
| паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа х |
| е ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш |
| удиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гму |
| луђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, п |
| , видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа нем |
| {S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако |
| оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна |
| толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбр |
| мастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних с |
| ут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздра |
| ране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилуј |
| ж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заста |
| не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасениј |
| дгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћ |
| дрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замци |
| ештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема |
| уги црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући ру |
| едога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике кој |
| е диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше п |
| — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста па |
| о по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи |
| Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао наст |
| би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p |
| може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео |
| ко глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо |
| ругом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Т |
| љно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, т |
| олим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде ш |
| до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што п |
| па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву |
| и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије |
| еку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц |
| ти, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се |
| Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за ми |
| провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и |
| дну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да |
| ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срц |
| рбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p |
| тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та е |
| литве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго |
| и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим |
| ивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет |
| вих грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, б |
| ап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим |
| мање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су |
| нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање |
| као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и |
| притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који ула |
| реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о закл |
| ло постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне |
| ера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на |
| лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би |
| же (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој |
| едном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p |
| запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ |
| онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па п |
| се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.< |
| оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — п |
| мо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечн |
| рица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? — |
| иница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а п |
| думетија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што |
| да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и хо |
| али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стан |
| го што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође |
| одног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише чит |
| коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистани |
| заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се |
| еменита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да |
| не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера. |
| но „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и п |
| је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у који |
| моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пеп |
| ри нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабр |
| расни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног пла |
| „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш в |
| ћи: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по с |
| ребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле н |
| климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне |
| нали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или |
| еби — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи |
| нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју см |
| исмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити |
| у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођем |
| ници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико ш |
| ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо јед |
| и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, ко |
| /p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, |
| можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> |
| на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији тер |
| укама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p |
| . д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја пор |
| и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је мор |
| шао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађа |
| лица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при ко |
| која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Кол |
| ичког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тум |
| еше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту бил |
| ене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да ба |
| цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... |
| која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се |
| а теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога |
| же руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Сл |
| вао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде сн |
| аље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се |
| ом витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руко |
| видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорил |
| евоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз |
| андиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси.. |
| удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Б |
| преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да |
| а у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим |
| pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено го |
| ли живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!.. |
| ом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напун |
| да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али с |
| че Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех ув |
| досно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти н |
| p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну К |
| аде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n |
| ме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нер |
| ак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је сти |
| задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> |
| ијатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам |
| оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и н |
| ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и |
| нце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на ус |
| аци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по |
| гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да з |
| — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на |
| ожи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његов |
| S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Е |
| штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покр |
| Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она ст |
| ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом |
| p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главо |
| седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња изв |
| а свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар ко |
| ити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али |
| махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Нај |
| {S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у |
| даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је изву |
| тропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и у |
| друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Ко |
| и, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити |
| л“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Ње |
| l:lang="de"> Grate </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догл |
| месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесници |
| њем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поло |
| сти преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на ко |
| еше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девој |
| а је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак |
| у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше |
| ке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем до |
| p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и |
| ешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жуст |
| е види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано |
| осе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили |
| дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудноват |
| било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, |
| шем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу п |
| це одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко са |
| p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p> |
| кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима |
| ара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang=" |
| оше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се строп |
| ћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и |
| рио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званиј |
| стионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под ор |
| то булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, |
| ина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опе |
| е, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шуш |
| капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да ј |
| премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — з |
| “ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} |
| ре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</ |
| је то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на |
| {S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чи |
| еље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете в |
| се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако дос |
| ену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски |
| таде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљ |
| сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та |
| га.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста |
| намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирск |
| али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо о |
| верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видет |
| “ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви ч |
| Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе к |
| ст“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући к |
| ас се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова |
| езничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или |
| Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид са |
| ло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ с |
| <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрв |
| Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом |
| госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошус |
| то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши та |
| коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се |
| ве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahrer) </foreign> |
| <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамерг |
| и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варо |
| {S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденак |
| нџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} |
| нда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{ |
| х удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у н |
| му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-б |
| а пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости. |
| ји је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно |
| Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу пла |
| ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најд |
| избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жен |
| ричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пу |
| х и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{ |
| м сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од он |
| — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле |
| , јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидин |
| е разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па о |
| ила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачуј |
| овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да п |
| вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, |
| р и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолик |
| јен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} |
| так који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа |
| сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је кој |
| в-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стиг |
| ј мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да |
| а си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, о |
| дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од |
| ун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут |
| Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Ов |
| препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака би |
| девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао |
| спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме |
| змете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и н |
| итеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу м |
| вину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети и |
| р онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде п |
| бијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутак |
| мљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поч |
| ртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиља |
| т и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожни |
| звати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли трав |
| еронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око з |
| је...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82 |
| е само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофск |
| ао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранит |
| е спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на |
| ирок ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан |
| у само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба |
| ОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front> < |
| ац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да веруј |
| рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на нос |
| обро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка |
| лови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороч |
| о унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обој |
| ог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; ал |
| оју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да ви |
| а од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава |
| саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле ј |
| исак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошл |
| а.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну запо |
| ани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико за |
| ду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн н |
| дога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и |
| а су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и послед |
| се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдар |
| Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... |
| их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пош |
| је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим |
| а те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до п |
| хитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, |
| ен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало |
| де око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дн |
| а тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха. |
| вене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зрац |
| ли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, п |
| г планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално ка |
| ком, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} |
| крише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у |
| луђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била |
| огту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S |
| ахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налаз |
| а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изу |
| очекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име он |
| ра, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, за |
| ад њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тр |
| витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте |
| ом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са |
| једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој ср |
| из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стоти |
| есо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо |
| напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S |
| енув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одгово |
| > потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао закл |
| еколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, узд |
| “...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га бог |
| могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пача |
| о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле трај |
| који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ће |
| воје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионича |
| о а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има |
| ста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био вр |
| знанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и |
| рилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлил |
| рда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по к |
| имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. |
| гарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није с |
| се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p> |
| авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је др |
| дашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код К |
| ра, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је |
| /p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима |
| побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и с |
| на читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је нове |
| еше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На |
| мице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива |
| , па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз |
| p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не |
| стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрс |
| ак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје |
| идети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Л |
| нице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на |
| па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти до |
| тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S |
| двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих бо |
| огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака |
| олико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само н |
| а, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се гор |
| ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледа |
| то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу |
| Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Л |
| ш рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица |
| рку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице |
| p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</ |
| која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде ш |
| један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него |
| еци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред |
| шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека |
| е седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је |
| пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— С |
| или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је |
| гледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска до |
| а сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним |
| о — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 14 |
| ају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и |
| а је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у дв |
| ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити коп |
| стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све |
| ући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да не |
| Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаш |
| p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у |
| а одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи кр |
| ошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; т |
| сећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила об |
| , млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, |
| е много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак |
| г целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца |
| аничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још је |
| убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мо |
| оносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију б |
| ерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не б |
| ог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико |
| Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих дво |
| рце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на |
| који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и |
| еше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете |
| има кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи мор |
| лико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни ј |
| у ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да |
| у се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из ку |
| краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд о |
| на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за |
| очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици од |
| е другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад |
| S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече |
| оје ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке |
| ати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{ |
| аком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије дес |
| крнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразу |
| ају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их |
| ово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју р |
| вац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег |
| “ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе |
| мом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да г |
| ји угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на о |
| една реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lan |
| p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Вл |
| г дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и |
| е наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га м |
| ати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n= |
| кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос д |
| ао да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црњ |
| ади“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између |
| ижу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш |
| заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, |
| ма толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом коб |
| дела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу в |
| о видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> < |
| младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела |
| зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благ |
| оглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сун |
| рио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт |
| } Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било |
| рне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне |
| мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале госп |
| аш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" |
| војим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се |
| ису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и проси |
| а и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борб |
| кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад |
| на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода |
| плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да |
| у, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година |
| и <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами из |
| што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на |
| , новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако л |
| бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно са |
| вде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али са |
| оле, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти |
| .. буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са цел |
| ад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашниј |
| дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се |
| о друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двој |
| неш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, |
| ма које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну |
| ав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква |
| вом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном |
| испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртво |
| је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није зна |
| догледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљ |
| божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као ш |
| н, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</ |
| и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ак |
| ткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међ |
| воје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре |
| а се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирц |
| буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, |
| ечи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и ж |
| p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S |
| или кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и оча |
| откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да |
| е Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише ку |
| } Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уце |
| очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао т |
| амо за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не пото |
| убише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгар |
| ва христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али |
| ошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, кој |
| зе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, к |
| од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Луд |
| оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а |
| отице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше |
| букташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово ли |
| Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој |
| има знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али св |
| тим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одби |
| И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски к |
| његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући |
| у се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после |
| прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу са |
| е, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — пр |
| еза кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске п |
| не, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади гроф |
| ерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога тес |
| Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на |
| почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи |
| уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обг |
| иш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на |
| храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то |
| још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њим |
| га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог |
| месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда по |
| у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љу |
| ведаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она |
| ојим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све |
| еву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сад |
| та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S |
| утито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хо |
| pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено му |
| ни.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да |
| <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејућ |
| богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у |
| н балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Л |
| орела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади |
| еше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све ск |
| стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гму |
| руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку |
| торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи з |
| удгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати |
| сле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда |
| под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини |
| соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> Έυρίνα |
| — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота |
| ити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без |
| стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и |
| наких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви |
| ју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да с |
| те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо |
| ве лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заг |
| сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па |
| амка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи |
| рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — |
| <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, |
| ју страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад ч |
| ве, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама |
| е да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудн |
| еп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање |
| у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је |
| ја кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од |
| ав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно ве |
| шљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, да |
| иста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох п |
| м одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледах |
| е стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша побе |
| 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има |
| , голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и б |
| сима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У коли |
| ле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све |
| љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници мог |
| јка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се |
| чи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети к |
| им.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонц |
| зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се |
| еј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и |
| ати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми ј |
| S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак п |
| идео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржа |
| <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је |
| словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" |
| и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, ста |
| мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) |
| ло тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш |
| у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се строп |
| овући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата о |
| момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да о |
| уса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њим |
| велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год б |
| ишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише с |
| очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се ста |
| ке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, н |
| S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су |
| е кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један пог |
| и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при по |
| и исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у |
| падала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући |
| х догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио |
| а. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке |
| нувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом чове |
| а при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће |
| у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне ду |
| х гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме м |
| бијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожни |
| лику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди! |
| е.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро п |
| пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су |
| н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су по |
| нске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној |
| .</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве |
| тно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на све |
| ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава б |
| како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и б |
| мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога ди |
| пак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, испр |
| су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену к |
| очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што ј |
| тво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два |
| лопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа св |
| ња, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивови |
| и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{ |
| вим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у |
| умем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што |
| ом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског хе |
| ина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг |
| војој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као и |
| девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која ј |
| епријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе н |
| путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза н |
| p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква |
| е благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, |
| ардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Н |
| ој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме попра |
| не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче |
| {S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са |
| на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држе |
| рим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза |
| наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изгово |
| у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти н |
| и дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наши |
| нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадал |
| ико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педес |
| > <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да |
| фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да |
| спјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине |
| за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама ог |
| с тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће ц |
| им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царско |
| имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око |
| високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај с |
| нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца |
| ако ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на |
| <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустрис |
| Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трај |
| а Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омрша |
| каменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племе |
| а једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... ниј |
| мо да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле о |
| ита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче |
| кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и је |
| ло пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за ти |
| ије ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заб |
| а све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="6 |
| гаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабу |
| тку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџ |
| Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех |
| ине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима |
| ином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео |
| јкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта н |
| та ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више |
| га па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је жи |
| ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко |
| ани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p> |
| смехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа свој |
| оше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли д |
| ао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенатори |
| ера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руко |
| ма су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда |
| уђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим. |
| раја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту |
| т погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзи |
| а једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописни |
| им веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Л |
| ћањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударн |
| рца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у |
| ири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њи |
| За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима |
| опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им |
| еровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше дево |
| зе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи |
| ђе домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али нај |
| уће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој т |
| нога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво дево |
| им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конр |
| р него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да |
| ок <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ и |
| зговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој |
| па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и |
| нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје |
| е има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових пред |
| веће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није д |
| особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим |
| ве то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој дев |
| нцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше ш |
| ој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра |
| је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине |
| hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденског |
| гу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p> |
| траху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помол |
| беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се |
| Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, к |
| паној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то |
| ше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се де |
| > <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне |
| и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг |
| шину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намасти |
| као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у |
| анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који |
| нажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац... |
| нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откин |
| његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао зад |
| ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У цело |
| ј престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако |
| ш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа к |
| у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су |
| ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио к |
| ено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... |
| истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? |
| икла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да не |
| ороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и ње |
| и нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати к |
| е изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> |
| да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, по |
| го што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би спораз |
| а не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не ми |
| о коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором |
| било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је |
| на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито |
| дра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа |
| м, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина б |
| и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— |
| ење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај |
| ичам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку истор |
| који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако |
| ја вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она |
| у да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини |
| жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад |
| и да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење |
| тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступ |
| окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а |
| /p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>! —</p |
| ану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de |
| и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником |
| ти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао |
| приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> |
| аункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо ми |
| женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језерк |
| ским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахн |
| офе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно п |
| ма кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога врем |
| причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама |
| ост похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у |
| је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће |
| као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а |
| page"> <p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПА |
| даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си то |
| ао убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе ус |
| у Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— |
| не канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на коле |
| подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледа |
| планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који |
| м.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи |
| кнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена |
| ланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијег |
| на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и |
| S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила. |
| и воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородиц |
| , стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево |
| нишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина |
| он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бес |
| и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удар |
| зера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски г |
| S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну |
| љем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији |
| се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу |
| се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славно |
| ао што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да и |
| до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> |
| евојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити М |
| е с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало |
| е стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке ј |
| ле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о ба |
| , ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропошта |
| е драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које |
| либе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовим |
| д добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} |
| у провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало д |
| шке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цел |
| стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу ч |
| илепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којо |
| недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично да |
| секла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најд |
| машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењал |
| д тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео жив |
| које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака б |
| Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све в |
| ланински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — |
| ни, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешка |
| .{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на ње |
| асмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако су |
| права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом с |
| ије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају |
| , а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се по |
| , које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> Derinatitis c |
| није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда ниј |
| век, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? |
| илике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици |
| , да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја з |
| ним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били |
| ви <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заста |
| огодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све по |
| ти напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, о |
| цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" |
| — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са |
| “, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с бурше |
| е где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар |
| аријим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; |
| пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске с |
| као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо |
| ао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање |
| о, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет |
| у још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново ш |
| окар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скуп |
| хода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако |
| p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођ |
| језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и |
| на посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као |
| ојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, |
| се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форина |
| и она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S |
| рисумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не глед |
| мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, ста |
| студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли |
| ко се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних |
| у иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикам |
| предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са |
| о није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови ко |
| је цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само |
| која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том ц |
| једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дуп |
| нски-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n |
| ји скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима |
| еби — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, |
| а поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у |
| ну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} |
| има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у |
| не... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у |
| ло са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском нама |
| е спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре гре |
| с увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред сваког |
| и разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишље |
| ве ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, сл |
| по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпор |
| су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала |
| бина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разглед |
| ом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чвор |
| у огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег к |
| људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем |
| ер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од срећ |
| ! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му |
| ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дуг |
| > <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </ |
| Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај ње |
| ала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језер |
| које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се не |
| зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице |
| ојој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи |
| едно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ ил |
| тење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку. |
| се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, сасл |
| удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомо |
| упих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући ра |
| ућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и |
| јче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, |
| се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку |
| је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се не |
| оштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне |
| ише било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина |
| rauncee </foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а о |
| "2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. |
| е се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар гром |
| осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи |
| ко хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На но |
| а је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску с |
| уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу |
| е неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их |
| све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим б |
| оказа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и |
| ем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могу |
| к је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу с |
| дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што с |
| сто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је |
| шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах ст |
| и млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави |
| s Sciffermädchen am Traunsee«</foreign> страна 702.</note> <note xml:id="SRP18632_N2">О томе до |
| се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А ј |
| као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројен |
| /p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било |
| ене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становни |
| шћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језеро |
| и стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може |
| бо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil |
| свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> |
| о, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати |
| смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе неприј |
| дној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве |
| ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покаж |
| и у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године |
| сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако |
| фер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} О |
| м уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у наши |
| свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чам |
| ница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на к |
| за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} |
| ише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па о |
| ка зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и ја |
| е“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже |
| еше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витез |
| де да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ мо |
| а коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S |
| чица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда са |
| лике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних |
| ром некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена |
| ку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и дост |
| правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите |
| жних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога |
| промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју |
| ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред приј |
| јом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" |
| ко често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допушт |
| сто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у де |
| ве снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирниј |
| реко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта |
| у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је при |
| ржању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој |
| ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племе |
| омадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво |
| длу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити |
| ру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не ж |
| , као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштв |
| јим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза на |
| е епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад он |
| места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се в |
| науску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него ш |
| <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера |
| не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језе |
| се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и г |
| о је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно п |
| ем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитв |
| где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари н |
| беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на град |
| предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске к |
| Gemsenjäger vom Attersee«</foreign> на страни 290; — <foreign xml:lang="de">»Das Sciffermädche |
| ="de">»Witer in den Alpen«</foreign> на страни 614; — <foreign xml:lang="de">»Der Gemsenjäger v |
| азаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети |
| своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или |
| осно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благосло |
| овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много |
| цир надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци |
| а, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и |
| чи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке |
| ла.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовим |
| , он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> |
| ма.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Л |
| ких глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ бех |
| на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхта |
| и, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на |
| орка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Вите |
| акон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се св |
| а причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а |
| Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да |
| погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој |
| ано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно до |
| ман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су љу |
| ћу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и у |
| ом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, т |
| живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као д |
| е са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одп |
| па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена |
| се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем |
| аш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се уп |
| срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> < |
| чима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а |
| бац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим праз |
| и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумар |
| рао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према |
| нако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснел |
| да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, |
| оме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим ч |
| глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим не |
| ко близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не |
| дој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, г |
| изну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако и |
| један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад углед |
| ај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад |
| е на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се |
| чност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним |
| у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас п |
| омче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — т |
| он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјап |
| уо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му з |
| е с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бур |
| ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплемен |
| спод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што |
| д молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауск |
| Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затвор |
| к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је г |
| че, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом д |
| ао исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да ј |
| по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не |
| гово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Курт |
| а намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се |
| ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намаст |
| племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и |
| не облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћ |
| ада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да ч |
| у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих |
| овим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштин |
| то ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц |
| ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко |
| , а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно исти |
| а л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из др |
| ине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на |
| мац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека ј |
| ти се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала ка |
| } Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, ко |
| да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на |
| S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} От |
| амо твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике кој |
| е не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрс |
| лу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чист |
| {S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сад |
| положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста |
| шину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с |
| ама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к н |
| номе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба |
| акао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога против |
| о кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше к |
| ђа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па |
| исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе |
| а језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо п |
| величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и д |
| ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него ј |
| е, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машин |
| а их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њи |
| вати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та п |
| >— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то с |
| А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше дана |
| а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо забор |
| а високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и с |
| во гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе стр |
| иви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n="109" /> <p>Последње |
| без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом сте |
| чи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му приско |
| же чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни тал |
| е сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве бе |
| војка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који |
| аде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље раз |
| ..{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p> |
| еговом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се |
| ри, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убит |
| лштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стен |
| г краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде и |
| ера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве раст |
| е видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостиониц |
| ном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљад |
| пати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину ка |
| , једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче |
| о је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипн |
| х.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа воза |
| прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па |
| м он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су |
| њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху |
| а.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је би |
| препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватро |
| вековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу |
| у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} |
| вао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> |
| а с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздиса |
| чи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у |
| ко дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт |
| бликума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има |
| али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, |
| да да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Де |
| а копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су б |
| , што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар |
| ратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се хе |
| Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осе |
| о боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју |
| аж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена |
| а стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брег |
| и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему једа |
| ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не мого |
| већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили. |
| ко су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један с |
| аја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и |
| огорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био прод |
| у беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао |
| сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми |
| е оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви |
| — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђак |
| p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске во |
| обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не рас |
| ићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку |
| И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лиц |
| едих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, п |
| тројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> De |
| руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако |
| кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци |
| о, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна кол |
| оруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше вр |
| ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога би |
| онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња |
| љи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, |
| и, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треб |
| ље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми к |
| рка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намаст |
| 7" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве |
| ћи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве дев |
| ље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих |
| нику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), |
| вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S |
| ком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њ |
| учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео на |
| вности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х |
| и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета |
| бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— |
| ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад |
| тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из |
| на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу |
| и тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску же |
| ише руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. ј |
| оста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крс |
| е.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан ко |
| зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једнолик |
| е падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и |
| звући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другог |
| :id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">»Salon, f |
| који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини |
| и било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са |
| а се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<for |
| та сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње |
| су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досет |
| еме моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има т |
| ношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га ј |
| у оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, ка |
| ашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коњ |
| дати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно |
| ваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које |
| а ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И |
| зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледај |
| хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као |
| <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадо |
| амену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиро |
| ало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били |
| <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, па |
| ло и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под ра |
| ма са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, |
| ди гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намаст |
| члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века |
| само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и он |
| титуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<f |
| у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понет |
| своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балк |
| ас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја с |
| азимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="3 |
| поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили |
| дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му ос |
| а, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем |
| оугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сироти |
| цена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухвати |
| 8" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по д |
| рне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> |
| шта што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с остал |
| лена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити |
| приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му |
| оведаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам |
| љатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах |
| ли су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је по |
| , јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно др |
| ци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign> |
| јати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћ |
| само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што |
| о стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста за |
| омично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више р |
| дин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један |
| /p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је т |
| ку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче |
| уст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — |
| појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки |
| ћа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, |
| није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл |
| . д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења а |
| и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра |
| јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити т |
| подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p> |
| састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} |
| ајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се ни |
| игле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњев |
| цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике гре |
| дена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за добива |
| ре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, госпо |
| о поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и мест |
| јазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} |
| друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће. |
| при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле.. |
| оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај ч |
| тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да |
| S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико |
| разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко ко |
| езарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или бо |
| а јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја о |
| о пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Ме |
| мац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на ње |
| ицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је |
| ветнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту н |
| сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе |
| брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језер |
| ројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се |
| ла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га |
| њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже ј |
| /p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савл |
| они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на ка |
| а доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају |
| има, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна и |
| ера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громад |
| ве онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике |
| вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> |
| трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с пољ |
| них идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу |
| дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом треп |
| , исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n= |
| остиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n="109" /> <p>Послед |
| рвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша у |
| рл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезни |
| заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и ору |
| увише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплете |
| гослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а р |
| тнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је једа |
| талима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при све |
| то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срц |
| гаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, кој |
| руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмр |
| г причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали |
| Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... |
| у не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије др |
| ко обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање ка |
| ји има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме мест |
| е та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n=" |
| руба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којим |
| д особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она др |
| ну и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви |
| ечцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, п |
| крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз гр |
| и бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код |
| о, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Ка |
| у јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоид |
| дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последњ |
| вање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, а |
| али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости |
| молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јо |
| о да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог чов |
| за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ |
| м није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим ру |
| она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: |
| стријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанск |
| давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} С |
| еко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше нев |
| није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице канул |
| ла обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један |
| ирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пош |
| ироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на она |
| добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са |
| ве, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако |
| ако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисм |
| гао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде оп |
| рево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и |
| а коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику ш |
| ругоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, |
| вештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну |
| тву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да сво |
| се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову гос |
| о да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несре |
| на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обал |
| тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској |
| овом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не |
| зденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчу |
| а диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себ |
| <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапо |
| су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а |
| ити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из ду |
| ља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не к |
| или, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице |
| ала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински к |
| .</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса |
| дмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна |
| иткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S |
| ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се с |
| Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити |
| е наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Кур |
| ње наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадам |
| нио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење. |
| убе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани |
| ијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и ш |
| као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и диј |
| десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови по |
| ш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад. |
| ве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви ј |
| фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаж |
| ени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да с |
| ним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе |
| , кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n |
| погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелат |
| свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене мод |
| одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њен |
| се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — как |
| , тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца њего |
| га сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних |
| даше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и ш |
| ма властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову с |
| и каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се пре |
| . </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико |
| це полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сот |
| ова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се уп |
| о брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раска |
| мундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо |
| у, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред пр |
| ете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и ње |
| ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо п |
| је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена до |
| смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто |
| Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кр |
| роо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... |
| је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најб |
| ађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо ог |
| гових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој не |
| рера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па |
| —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко |
| свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — од |
| вално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S |
| кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред |
| морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> |
| са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова пи |
| још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S |
| ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на |
| касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон! |
| абрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку |
| о голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> |
| и какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма |
| одно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!.. |
| ше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру |
| тра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Хр |
| </p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу |
| твари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на пр |
| кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} С |
| а пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Трау |
| о корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су д |
| далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар |
| кочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон |
| ign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима |
| и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} Н |
| предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше п |
| окле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} |
| и задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — |
| И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад |
| нака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гм |
| м те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару з |
| не, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика сре |
| естано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чу |
| , ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И |
| користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не |
| “ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично разд |
| ата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче м |
| сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали на |
| радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме |
| их рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се муч |
| старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима |
| на као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно |
| и у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би |
| затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра |
| ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али з |
| разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: |
| еденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад |
| ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ нев |
| да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} |
| беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотиц |
| ра бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо к |
| ижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... |
| .</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} |
| за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухвати |
| цима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлат |
| пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, п |
| уо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с о |
| Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да гово |
| И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а |
| гору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо |
| пуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо |
| мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уреди |
| е волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“ |
| ац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога ниј |
| ко ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да н |
| па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било |
| зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али кал |
| каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал |
| ође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две к |
| —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, чест |
| о „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћ |
| немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људ |
| ајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у |
| е под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек |
| погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и |
| нокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене |
| ричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обала |
| његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига К |
| талоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. |
| ром отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славн |
| је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне с |
| игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на једа |
| Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{ |
| гово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погну |
| о се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је |
| да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе з |
| ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако би |
| је могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрс |
| иће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на |
| у већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сам |
| говим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљ |
| могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њег |
| ј толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си наша |
| а за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да |
| ује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који |
| које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</ |
| рцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар с |
| а били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто |
| највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој п |
| <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар до |
| ам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених ил |
| ферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug< |
| еднији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и нас |
| амо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> |
| е он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао госп |
| сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу |
| а та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огла |
| — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти в |
| у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати он |
| ти, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од п |
| дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а |
| пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја ве |
| ина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многоброј |
| — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове |
| о одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S |
| ј планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} |
| у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом оба |
| ичност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу |
| </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љ |
| грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, |
| начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у ј |
| обројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} |
| т снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека |
| аше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије |
| {S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео |
| шим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и беј |
| ога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше |
| а један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој с |
| хатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девој |
| вати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ |
| ..{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Де |
| ину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у к |
| ном руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је |
| ава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одм |
| , и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се ус |
| вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико с |
| ше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек ш |
| ложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месеч |
| ц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако |
| ма, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бега |
| жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену це |
| колико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— |
| , па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни |
| главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двад |
| жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих |
| ни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешки |
| трински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед |
| едају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више з |
| на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џин |
| у, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор д |
| јим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима р |
| шевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо |
| рани милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па |
| свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо |
| ељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ |
| асним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, |
| еда у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође |
| који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнак |
| > <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конр |
| ко ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на иншти |
| S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра да |
| љда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то |
| о да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила |
| е чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао |
| мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола |
| и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде |
| читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерњ |
| далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се |
| би устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитет |
| планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S |
| ло прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео да |
| пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{ |
| амастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> |
| ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме |
| једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што реко |
| а је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са с |
| 61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким игра |
| и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у нед |
| а нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друг |
| се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним оч |
| бом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали к |
| на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што с |
| та какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица? |
| па и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што с |
| вору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} Н |
| ојим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја |
| не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошим |
| > <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој |
| ан пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био к |
| донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу с |
| и човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, ка |
| еран католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју млад |
| тир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} |
| еће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. < |
| о дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у г |
| ости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску м |
| клопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао |
| давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима |
| ма, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и |
| аке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет |
| рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црв |
| осеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош |
| ао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казал |
| в зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни сада |
| и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај дог |
| рцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се ос |
| паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по це |
| д цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмил |
| , тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У пр |
| јим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо те |
| оји откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ниш |
| ве живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из кој |
| на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије |
| е још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Про |
| у понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу |
| при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у се |
| к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемо |
| престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепт |
| а црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громови |
| Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и |
| о клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од при |
| гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање прос |
| ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десил |
| е време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а ка |
| н све милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође н |
| али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачк |
| н у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p |
| ика или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки |
| зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио |
| дену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свем |
| рошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из |
| ност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свог |
| и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на ка |
| га вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} М |
| есмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већм |
| це већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не |
| на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша |
| ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да с |
| га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито о |
| у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека мл |
| , све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену... |
| з Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још |
| и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувал |
| p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут повед |
| подара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, |
| о.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, к |
| ра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест кор |
| се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до тв |
| оћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула ка |
| штинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ |
| пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па ка |
| е довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у кома |
| нрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно о |
| ми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху |
| у, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо |
| н стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уст |
| ромрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за вре |
| „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамн |
| ова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље |
| само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на п |
| оју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не поме |
| ду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној |
| од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше вит |
| слађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио |
| ежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те не |
| е на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живот |
| ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе |
| озару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну |
| вако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће с |
| мена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човек |
| почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове тро |
| се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад |
| хта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље пре |
| еш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длак |
| ју крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити |
| ) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни |
| но тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у |
| ек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао |
| ког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја нес |
| творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на о |
| >Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </ |
| сло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши пов |
| питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половин |
| ању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Д |
| едочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име |
| у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, |
| е.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, |
| } Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем |
| м зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се б |
| ад језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на ле |
| теде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад поди |
| и.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око пас |
| ијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрес |
| >Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пу |
| иновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је |
| ао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у б |
| ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом |
| н нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис |
| — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечер |
| е поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да |
| иле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обав |
| зрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хва |
| ио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико |
| смо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о ц |
| ко им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропа |
| нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је. |
| ло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али ма |
| ебе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи моле |
| ли коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ног |
| тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби |
| ила још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за |
| уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је н |
| ожница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим |
| b n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд |
| стирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, с |
| алих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није з |
| м хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да мо |
| х опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, сва |
| уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим |
| лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све |
| } Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми |
| ћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Ко |
| то нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан сарк |
| аде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њ |
| сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отрго |
| .{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, к |
| ешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да |
| сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и |
| е у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разг |
| што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини доби |
| е у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линц |
| а седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао н |
| на, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Поср |
| е своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише |
| он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — |
| на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака |
| ацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога |
| ања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у о |
| нство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</ |
| га века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове |
| г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам им |
| он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће |
| фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату н |
| д кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју |
| азапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног з |
| једно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ков |
| се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да |
| о да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, нег |
| ред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што |
| м канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мал |
| што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама |
| , стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бит |
| јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нех |
| ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало |
| то си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста |
| ор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборав |
| <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мил |
| а је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од |
| утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног |
| гу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па он |
| рдину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, |
| го, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под какв |
| сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели. |
| и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb |
| рају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју м |
| >Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе |
| амо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо по |
| сполажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обе |
| иве у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула |
| и као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:< |
| евну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у |
| је на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето |
| оскве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало |
| дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамт |
| уцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<fore |
| илаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштај |
| и сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да |
| ’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако |
| иру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар |
| l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо |
| зболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред св |
| смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, ка |
| то допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала исп |
| јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калу |
| обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико |
| и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, п |
| или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухи |
| вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да ти |
| у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добр |
| ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубач |
| леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко |
| дашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места |
| ица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је б |
| да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршо |
| пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да за |
| јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме строп |
| ли за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и |
| еним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је жив |
| ртију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж ста |
| га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! |
| јдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше |
| чи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао ј |
| један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао |
| > <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у т |
| оћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У |
| угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврн |
| колико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, |
| лим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — |
| а и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лу |
| необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Ј |
| у језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црве |
| помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљуш |
| лико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој кап |
| етању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, г |
| м, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у ј |
| шаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о ост |
| дгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спусти |
| кви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан жи |
| , да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не б |
| убом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку |
| од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само от |
| то јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута н |
| цем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичар |
| гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклоп |
| амо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека ост |
| хова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али |
| мо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до нам |
| и једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ ре |
| то је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти |
| естрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је нос |
| амастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који |
| гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а |
| пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као |
| повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивн |
| ајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, к |
| у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он |
| на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за стол |
| се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну |
| ице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наруч |
| лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гем |
| воје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рун |
| што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Ш |
| пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, п |
| го да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није х |
| врта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у кал |
| ма ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} О |
| ваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти мо |
| мундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de |
| е друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ |
| шег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише |
| век седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгл |
| p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ће |
| ки филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један |
| љивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi |
| ше помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> |
| ћ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима |
| >— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној |
| ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе шт |
| „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећат |
| ечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као |
| кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су г |
| нако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантн |
| ући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас |
| о — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} |
| м месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице мој |
| што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га |
| <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које |
| лико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако |
| трану бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од |
| ељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, |
| е заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист |
| ко их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти и |
| а упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао |
| ма кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада |
| зи ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене посла |
| а знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича нед |
| које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим н |
| његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих ти |
| ист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намасти |
| његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће |
| ни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво порани |
| кад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се |
| ла, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</ |
| међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запе |
| дгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо |
| о у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са по |
| породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити гро |
| —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужнос |
| се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађ |
| се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у |
| добивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже |
| ј добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— |
| ше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђ |
| ’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S |
| S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја миш |
| урт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како ј |
| —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само |
| за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на стр |
| ђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по |
| ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, д |
| хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у мес |
| ма више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жрт |
| ваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим вел |
| а ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као паму |
| ати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему ни |
| гнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у |
| и, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је неприј |
| а причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру |
| нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда |
| је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- |
| што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прв |
| е са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише с |
| воје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На |
| летао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново |
| шта друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу п |
| мбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и |
| чи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога в |
| о новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други |
| које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи н |
| ј руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пре |
| ену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мрак |
| онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да |
| д главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме мој |
| ле обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да неће |
| аг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quo |
| с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њег |
| тала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледн |
| фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо < |
| ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ј |
| Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мисли |
| ада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу по |
| лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да. |
| оче на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је об |
| и воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног |
| ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену бук |
| м више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз |
| срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племен |
| а онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који |
| живасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да |
| </p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? — |
| ши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваљ |
| фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не д |
| нога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једн |
| </foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем |
| ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{ |
| о, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видет |
| окорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, |
| р. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни јед |
| дан пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше |
| .{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стр |
| ћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је |
| очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једно |
| нтије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n= |
| И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби |
| једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онак |
| од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у ка |
| им местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вече |
| да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице |
| ака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О пута |
| ушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше о |
| етви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности |
| као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, т |
| и мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беш |
| ке републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног |
| >— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да т |
| е са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се усп |
| ој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског |
| амоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од |
| могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице п |
| ој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дво |
| у претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници кој |
| p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја |
| вила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па |
| ss di Gott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да на |
| но момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чек |
| о снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао кој |
| ста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш д |
| иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са н |
| те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српск |
| ри ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива |
| , па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда |
| а шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он |
| ховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то |
| } Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, к |
| нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, |
| смо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињават |
| прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у с |
| ио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign x |
| ког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца п |
| а сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да |
| ши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>К |
| казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју |
| у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па нап |
| , има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као |
| ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p |
| кле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирх |
| ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с он |
| ....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, |
| мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како |
| а по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени до |
| шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта |
| и Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћут |
| <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да н |
| не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим |
| донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога |
| сти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише срећ |
| нији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Ов |
| главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у н |
| Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита напл |
| азао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што б |
| ом чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, бе |
| свећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у с |
| ком одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> |
| га буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој |
| удиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж при |
| ије цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручи |
| која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких зав |
| еч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— |
| чинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегај |
| ч приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, сила |
| n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који ск |
| ева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бит |
| увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ј |
| ши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, |
| — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што |
| значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да слу |
| их огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у |
| м положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестри |
| ивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајњ |
| куд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где |
| руге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознат |
| ањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хи |
| ти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опази |
| е сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропошта |
| већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где |
| гледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само му |
| ицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хте |
| певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Di |
| </p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из |
| <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких два |
| ле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну |
| а хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостиониц |
| е тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богат |
| ас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кут |
| главе на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите |
| о не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто св |
| ви који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> |
| била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо |
| што што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, д |
| то сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам |
| стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! |
| ковца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред њ |
| иште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију ти |
| о вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, нег |
| комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за не |
| које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним |
| да за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - с |
| еко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није |
| ају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у |
| ко ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пе |
| и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је с |
| и.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, п |
| злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици |
| нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И |
| ледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали |
| фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један |
| ња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га одне |
| бла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати с |
| > Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“ |
| стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као |
| чаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхе |
| ецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу |
| е ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од к |
| у песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш |
| не и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, |
| ве душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, |
| ера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако |
| ени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотин |
| да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље |
| > <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, пр |
| празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ће |
| ло прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас дво |
| трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} |
| шега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орма |
| ли на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и |
| 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо |
| гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке |
| ла је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити |
| дава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинам |
| је обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — ч |
| каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опрем |
| у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од два |
| ткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно |
| , шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим ба |
| та је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он ми |
| га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда |
| војко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима |
| и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за т |
| а удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташ |
| т докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} |
| са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престоло |
| ng="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траун |
| дно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и |
| аљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога деча |
| то се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лиц |
| Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да подне |
| Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не б |
| оро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах |
| аван дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да ви |
| слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис |
| учју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне |
| ише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како |
| {S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и |
| им знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прс |
| има само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид кој |
| одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} |
| ну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја |
| </p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се |
| елом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, |
| !</foreign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се |
| штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне |
| то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом |
| мо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један |
| ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језе |
| м шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само су |
| p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву л |
| и ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи жив |
| обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави |
| име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да из |
| } Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да ј |
| >— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја |
| кле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у с |
| што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако |
| акве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не з |
| Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затре |
| е Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал н |
| > <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред пога |
| омче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм |
| > Έυρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио д |
| <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми |
| помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бри |
| ата.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало |
| ље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, свет |
| разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пр |
| ла, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спас |
| а ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, п |
| двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мра |
| колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим |
| ем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните |
| жнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} |
| од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрж |
| пљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни |
| а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти |
| ик морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзен |
| апа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио |
| ело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој де |
| — Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити |
| у. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба |
| га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи |
| ве цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, |
| још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не з |
| ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не б |
| ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани ст |
| њешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице! |
| ени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко |
| то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда |
| е су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки |
| у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас д |
| нрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај у |
| </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код ку |
| ра.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} |
| еко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута |
| па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Кон |
| ву него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна |
| ијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него |
| црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени д |
| рце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што н |
| ас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронс |
| ; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто |
| ли у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устад |
| у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p |
| мао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ам |
| д престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као оч |
| } Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујућ |
| озара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Сто |
| и паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо б |
| ме Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га |
| да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усам |
| опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, д |
| се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то |
| >— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у о |
| и узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине |
| ј земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обе |
| ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} |
| з прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са |
| арајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ет |
| иком ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. |
| евојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју зв |
| Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложн |
| разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може |
| ш непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, |
| ави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно пр |
| а лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи јез |
| шај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, ил |
| че:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц |
| гледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све др |
| а ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да |
| погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име м |
| те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </ |
| амиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођо |
| изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми уста |
| ико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђ |
| децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ он |
| Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца |
| да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све м |
| ворио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело длан |
| hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само |
| ти? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — |
| ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћа |
| ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречас |
| /p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колик |
| ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и д |
| ану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</ |
| ојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хт |
| здована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела с |
| постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа |
| гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Ло |
| шир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребр |
| нственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у при |
| ше ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир |
| упила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p |
| феричлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смока |
| а њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, д |
| мо звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У д |
| ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као какв |
| па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој гр |
| quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подоб |
| ка, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао |
| нирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојишт |
| а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па |
| ко тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на |
| едно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто |
| ајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне |
| стеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од |
| рој славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита |
| довани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мег |
| а долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што |
| спод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} |
| чима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио |
| ситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму у |
| љством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, |
| е са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из |
| ако ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда |
| лијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих о |
| сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи перг |
| ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— |
| ак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што |
| макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — иза |
| шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да |
| рија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, |
| та на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране |
| лизу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до к |
| ко тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтив |
| и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час пре |
| , можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође |
| изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талија |
| а, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним по |
| огледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да |
| одним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји |
| страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да |
| {S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако |
| рих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао би |
| мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би |
| и преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат |
| назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучниј |
| у зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр |
| ти тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближ |
| г кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из |
| ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагов |
| е такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме К |
| обедилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Курт |
| обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ћ |
| воје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да |
| друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо п |
| а, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много вр |
| скру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које |
| шне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у свој |
| мог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без |
| ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим |
| у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и |
| мунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па |
| дара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзе |
| на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу пр |
| све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној |
| их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} |
| ара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бој |
| овим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме |
| на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака н |
| ше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <bac |
| шли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и на |
| последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и у |
| просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени об |
| мо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо |
| оду сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим |
| ронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вра |
| х се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много н |
| е сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се |
| а отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на у |
| ојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се сам |
| оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си |
| Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново |
| о може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаж |
| ко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколик |
| ао да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску стра |
| бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, п |
| ћури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остаје |
| ла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла |
| а, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припит |
| која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у |
| рава људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> |
| ветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили ч |
| н био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу поглед |
| а се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шт |
| е ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где ј |
| а можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не на |
| е могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим |
| уставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју |
| јавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној св |
| ини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{ |
| џијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се |
| ме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо |
| листар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, |
| n>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце понос |
| овечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> < |
| , та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и |
| китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал мед |
| Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попуши |
| <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> |
| ова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судб |
| а Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, кој |
| идл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се |
| с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити нап |
| и нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носи |
| лико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да п |
| ично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} |
| на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</h |
| ва, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезниц |
| е“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозн |
| певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу свом |
| твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких не |
| стио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хис |
| га је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће н |
| >— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књиж |
| , питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским б |
| оје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она |
| а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бар |
| >Sie Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче |
| и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г |
| т у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лу |
| нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћил |
| ара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима |
| нце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију с |
| .{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски т |
| ибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богоро |
| з кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} |
| ајвећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Тр |
| тво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по св |
| ш незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или |
| еосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> |
| а и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина |
| пуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S |
| .</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то деси |
| , просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекида |
| оне, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку |
| ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из они |
| мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаг |
| ки носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су |
| доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела вар |
| љач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећ |
| је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху |
| ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху с |
| поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по |
| о да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ј |
| то децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у |
| ацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег в |
| се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} В |
| ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму п |
| аче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{ |
| раво пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p |
| ле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „уко |
| болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свак |
| xml:lang="de">Sie Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаво |
| увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчење |
| чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на |
| лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Пр |
| рко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које |
| у у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питањ |
| , које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако |
| даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калу |
| ој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и бл |
| начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам б |
| ђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му |
| ш засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера |
| одара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, шт |
| што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи п |
| ра, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази пот |
| ога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине |
| ду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у |
| жи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хте |
| о; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развиј |
| ромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит мета |
| и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p |
| је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, ш |
| м да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је |
| кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и о |
| и као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом тре |
| ласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше |
| а о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне п |
| и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бе |
| јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на с |
| то брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови |
| н као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се |
| ечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички |
| И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Ва |
| шке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уг |
| зговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Т |
| е руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о |
| ислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p> |
| и и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у он |
| но сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске с |
| збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу чо |
| ила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из |
| да осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и |
| у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала |
| у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </ |
| а стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме мој |
| кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и к |
| чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} |
| тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Са |
| зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој ота |
| — Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — п |
| црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој пол |
| лрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да пр |
| ска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских је |
| земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја са |
| ћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — |
| причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он ст |
| наш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Ал |
| кну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом ос |
| оплим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затр |
| Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што п |
| што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али жив |
| зађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приор |
| ке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језер |
| задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни |
| лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срча |
| некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену |
| по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло ша |
| смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руко |
| зујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, сам |
| болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, н |
| тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, |
| ету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како |
| и по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао с |
| о што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> |
| свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, к |
| која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина |
| ..{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечаст |
| трела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизах |
| кања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви |
| главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској оба |
| мастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону ог |
| ећ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и преле |
| ких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пр |
| их је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз т |
| врду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</foreign>“ п |
| и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних |
| Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне |
| се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се |
| цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после при |
| ћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намасти |
| сле теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, н |
| — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па т |
| .{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се вид |
| и коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци |
| народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову при |
| е стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио |
| "55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху |
| и из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути |
| ако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да с |
| адесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, с |
| сти, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или пр |
| ду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад п |
| n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирс |
| и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која |
| рвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} О |
| својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време доч |
| шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учин |
| страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му |
| једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад |
| остати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb |
| који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнс |
| .{S} Rodenlierg , Leipzig« </foreign> и то: <foreign xml:lang="de">»Witer in den Alpen«</foreig |
| ги какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штап |
| амо у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} |
| лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој б |
| стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и о |
| колико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам ка |
| е нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред |
| е би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали п |
| , да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, ка |
| а да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху т |
| није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отми |
| ица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћи |
| е срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А |
| им начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „А |
| у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи |
| ..“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад |
| дито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико ни |
| старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна. |
| ијте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво |
| овек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, |
| <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на пр |
| а питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама |
| од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигн |
| колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па оп |
| ло благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим соб |
| ице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не |
| о последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска во |
| г зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војв |
| и непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде х |
| у да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из д |
| е поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} |
| хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пр |
| најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осет |
| (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонс |
| анцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68 |
| рича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је т |
| чући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушал |
| сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> ут |
| г језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> < |
| е морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, |
| ањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" |
| е сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, ч |
| ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, |
| пе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну |
| авна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтова |
| рта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с бу |
| ихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p |
| рев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је поч |
| та несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то веч |
| ом своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то |
| јатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S |
| је време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони |
| идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ |
| куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ к |
| и из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем н |
| лици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар св |
| ка ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустр |
| мо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео |
| ="de">Kreuzschokdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ј |
| ибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем то |
| ати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам |
| илне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце |
| слушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува |
| рају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда мног |
| га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје |
| цл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег |
| је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протера |
| мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га |
| </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра |
| а у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с |
| ен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживел |
| и у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит |
| а „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али с |
| ал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, ни |
| ти доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирно |
| ше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара п |
| онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" / |
| у и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml: |
| општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може |
| лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро донос |
| .. —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлекси |
| и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ |
| које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S |
| мо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђавола |
| есет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широ |
| али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете |
| сеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, |
| нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбу |
| ом низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да |
| а о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кух |
| олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни |
| ћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви |
| ле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</ |
| еће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био по |
| газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дв |
| егова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лиј |
| елу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах уви |
| а је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она па |
| ивничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{ |
| . —</p> <pb n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га о |
| а“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb |
| светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га гос |
| јама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмел |
| слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе |
| дострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње |
| штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поз |
| језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе |
| p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад м |
| сници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајер |
| а око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се |
| од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и |
| ти мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сест |
| дика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама н |
| и, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту |
| зи тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи ц |
| девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђериц |
| тали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где пр |
| другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима о |
| ица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још |
| авом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок |
| нсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих пар |
| ашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може ч |
| вакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та |
| никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзен |
| роштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар о |
| неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се пролама |
| тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по кора |
| гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично ос |
| златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће |
| ом“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распр |
| кога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руц |
| ну опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, ус |
| авина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још ле |
| које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ниш |
| е изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше ве |
| и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помо |
| где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не |
| на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од у |
| аљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека |
| пода” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господ |
| куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова је |
| нда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{ |
| е и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу п |
| сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усни |
| скалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} |
| ору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговара |
| окрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прс |
| дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од |
| војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосн |
| теза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спа |
| ло сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овд |
| и до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би |
| зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити |
| ше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће има |
| и? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустит |
| томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри с |
| ти своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намасти |
| езера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и |
| н таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустав |
| вагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким |
| рски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац |
| А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад ми |
| ише и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста ч |
| /p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена |
| астук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипко |
| е подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни |
| вори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што |
| и себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, |
| За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек |
| — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грч |
| ише на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које |
| аш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од |
| лим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> < |
| — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој |
| је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах |
| огоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<fo |
| и као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведр |
| не „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </ |
| а тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очаја |
| теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви |
| ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далек |
| ади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села |
| набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерско |
| ј и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нех |
| гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудга |
| ирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се јо |
| ни да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био ж |
| Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру ц |
| јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег |
| рију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по ст |
| з, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Вид |
| иш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењ |
| Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко |
| рслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљено |
| , то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „ф |
| беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти |
| ећ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али ов |
| у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га |
| — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео д |
| на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе би |
| стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удос |
| моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу |
| просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак н |
| доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне б |
| могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> је |
| зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад |
| ај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и п |
| око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклица |
| и на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрад |
| на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у |
| невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јо |
| да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што н |
| ста! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крст |
| рви састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав |
| чи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља |
| а мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скоч |
| /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад |
| рања; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху |
| алуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери |
| само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте |
| одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко |
| 02.</note> <note xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језер |
| а кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при с |
| да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом |
| ом половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „ |
| ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} |
| ислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду |
| еш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и теб |
| би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањ |
| д тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко |
| и, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми |
| ручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље |
| енке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута какв |
| упо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести не |
| у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небе |
| а заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се |
| м стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону п |
| нину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети св |
| брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допр |
| урш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас |
| pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао бр |
| наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, |
| </p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S |
| стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз ста |
| ад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И |
| мадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она |
| ко лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом пре |
| своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није |
| е подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — з |
| ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, |
| а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пусто |
| и се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добиј |
| 9" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту |
| target="#SRP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас уп |
| има, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S |
| од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш |
| м доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој св |
| шао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, а |
| е само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну |
| се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочи |
| лава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице |
| рену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене кој |
| ли његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, оба |
| hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да и |
| ајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне ис |
| а мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ј |
| и), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле бил |
| ше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и |
| цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S |
| знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако ј |
| аја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очај |
| капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека ос |
| зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек |
| кидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођи |
| боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко |
| даред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, |
| а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику г |
| ежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. |
| сет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</ |
| чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се дог |
| цу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега ил |
| м?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја ва |
| зера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у ср |
| какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже |
| позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зел |
| отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, |
| о како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина к |
| дан пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден |
| p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, о |
| воје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi> |
| Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог ст |
| ца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савије |
| бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности |
| је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме ва |
| дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком |
| ежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим |
| и се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и |
| и громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола |
| ешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се |
| штитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и с |
| и аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и ко |
| амаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој ва |
| римити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више |
| а си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и |
| спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, |
| ава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племен |
| , седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у |
| недикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља |
| се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта дол |
| лдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намасти |
| је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко |
| на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> зал |
| беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу руме |
| а на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку зап |
| /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>М |
| етом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру из |
| гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокар |
| туна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно сте |
| рни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на |
| тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим вој |
| аше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио |
| мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше |
| оче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Серв |
| вијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер |
| е од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у т |
| опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад |
| овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колик |
| а извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па |
| >— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После |
| и па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је так |
| ебројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гост |
| о се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика |
| атај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n= |
| е баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> |
| кле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце |
| ко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје бл |
| е удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела |
| S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изг |
| е може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држа |
| сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људ |
| ијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе |
| не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили |
| и се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да ан |
| онтуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> < |
| уге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез дове |
| су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијан |
| ци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она т |
| а смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча |
| р. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душ |
| кита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред она |
| доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ет |
| вете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у на |
| ку обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмисли |
| ли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио |
| ге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не исп |
| улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мо |
| арте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан му |
| је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што |
| на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога го |
| ј Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску н |
| таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p |
| ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао |
| арче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз б |
| помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну |
| има Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу |
| зновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинско |
| кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозн |
| ас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежн |
| о тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и че |
| фицира, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од |
| сења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића |
| ољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзо |
| ко категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори |
| ља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три пат |
| ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба св |
| силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p |
| ред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није |
| имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као п |
| страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је |
| сподар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог сау |
| ног погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска с |
| намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки с |
| ије жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они и |
| и!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду своји |
| клетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаж |
| творитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онд |
| црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просече |
| ер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични уг |
| омедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке др |
| јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљ |
| их планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанс |
| акве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима |
| те, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само коп |
| ајмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лиц |
| те прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој полови |
| е ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је леж |
| акогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језе |
| само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га |
| са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подрум |
| га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је с |
| ти“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} |
| т посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка ни |
| сопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да |
| витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само п |
| д наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је та |
| рену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе у |
| је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њ |
| врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које бех |
| ма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива |
| и јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе |
| њу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p |
| Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа |
| све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж |
| под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коњ |
| тити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је |
| војим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклоп |
| е у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога једа |
| обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат ви |
| столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом |
| игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и |
| ицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостион |
| е сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , та |
| на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види на |
| е тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситељ |
| ="notes"> <note xml:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml: |
| е било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштај |
| .{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се виш |
| а у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и н |
| коварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинс |
| да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнурено |
| ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Х |
| борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама |
| сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле с |
| о испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Л |
| а!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра и |
| {S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити г |
| на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а |
| роша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде |
| кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и с |
| хватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и |
| ете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо |
| огледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, т |
| мо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра |
| мцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрос |
| p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостиони |
| аци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се |
| кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пу |
| и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сли |
| о цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у нару |
| нције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста. |
| сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или жив |
| у својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољу |
| знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној к |
| војче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на п |
| разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори |
| се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с |
| анас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених к |
| светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, п |
| ца о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и п |
| ху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани бо |
| знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким ко |
| се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше св |
| егдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима |
| рскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад |
| се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође |
| подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опази |
| вем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у на |
| чета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт згр |
| расе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да мо |
| интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запу |
| ни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, |
| , ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па |
| сних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, |
| како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше |
| мо се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, |
| елика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се са |
| слетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p |
| лу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, з |
| д миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле отка |
| личанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то мор |
| очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи |
| ха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или |
| век излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p |
| авно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у ли |
| х, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама |
| оје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Куку |
| ој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењ |
| ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свако |
| него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би спо |
| твари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У нам |
| скати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима |
| а се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло д |
| два су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб на |
| престано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и гр |
| лити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолут |
| ирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислил |
| ане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и к |
| е може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири |
| а.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} |
| у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, |
| ћи очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разуме |
| када не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не |
| о заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћ |
| <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор вите |
| д само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике |
| —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехн |
| аху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла |
| шло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни с |
| у молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву ве |
| . —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце |
| >Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до коле |
| ње или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, |
| рекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би тре |
| , јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом |
| >Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове |
| мареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потка |
| >Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, |
| би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихо |
| ухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да ис |
| х испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а и |
| И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — |
| ј се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту |
| љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обич |
| рка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала д |
| рао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S |
| на — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам ма |
| од).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и |
| мо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пија |
| жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше су |
| и, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једно |
| њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} |
| ила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег |
| ; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бог |
| p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траун |
| ети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше ј |
| грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи забор |
| еза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и |
| егови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Оток |
| даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред у |
| е ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до |
| ва немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихов |
| p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узви |
| омче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, |
| дне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио. |
| тову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара |
| паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Так |
| то одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме вит |
| енауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пу |
| аде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и јед |
| редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу ле |
| ане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар |
| х је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф |
| ина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме гроф |
| не огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез |
| ара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространо |
| ова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој |
| алежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу |
| итеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачк |
| одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише |
| е могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затр |
| ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што де |
| е Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у |
| је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причал |
| ично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Луд |
| и сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се по |
| а грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једн |
| се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише |
| би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пу |
| оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је |
| ош питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не |
| што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— |
| е имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изаша |
| војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о дол |
| и колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи ц |
| ачинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске о |
| тим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнск |
| клео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да м |
| ијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вр |
| ах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било |
| ења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све |
| амо да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, |
| .{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше |
| , и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше па |
| да му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати сил |
| нетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу |
| е на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>К |
| ти.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хт |
| азан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи пру |
| ераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити њего |
| а душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај |
| бао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још ве |
| лас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца |
| дух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њег |
| {S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч |
| се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар |
| е ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње мор |
| д више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на |
| ога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако ле |
| ослао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи |
| слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо |
| то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо |
| о познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} |
| аћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова |
| пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он п |
| чковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>К |
| је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој.. |
| говоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она |
| м покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече |
| из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а к |
| олом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сес |
| p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у |
| <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језер |
| их двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан |
| Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од |
| ки, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је |
| пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала д |
| ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што ј |
| пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад |
| што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље о |
| а; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна сл |
| хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше |
| зађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није м |
| кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и |
| ојој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борци |
| ене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и |
| похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — |
| махати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарниц |
| толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он |
| танима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати |
| ко је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећ |
| ако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву с |
| {S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да пост |
| и?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у план |
| богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају |
| не, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје |
| са тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да у |
| знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очин |
| док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе т |
| од дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остат |
| и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да |
| .</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог бреж |
| мне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво |
| а испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све |
| ети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} З |
| а тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и једа |
| показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> |
| пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да |
| Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Т |
| осподар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве корис |
| одица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака как |
| у ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда н |
| gn>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да |
| им „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се се |
| <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом |
| е ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право |
| ће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који |
| ема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најма |
| мо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у око |
| одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С т |
| е ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која т |
| S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, |
| ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један |
| е Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> |
| л’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста са |
| </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Б |
| јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ће |
| ице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И |
| азала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комши |
| о да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске кућ |
| главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова сит |
| откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> |
| исто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који ј |
| вно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктито |
| у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јес |
| е бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане д |
| ма, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити к |
| о заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да поми |
| стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене |
| пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} |
| искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лу |
| ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конрад |
| и <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су |
| аш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати |
| стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије |
| p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, д |
| ју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или |
| ти у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима бе |
| аклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужно |
| ре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу |
| !{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем |
| сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само к |
| да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у |
| Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на |
| тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га ник |
| ску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, з |
| ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов |
| це!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кла |
| акав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље |
| , за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —< |
| а грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чем |
| рт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред |
| љетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да |
| езање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас по |
| а су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на |
| о-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показ |
| уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама ко |
| а такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као ш |
| дговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У |
| е Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађат |
| доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље уч |
| ље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива |
| јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у |
| о његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш м |
| о је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово ши |
| а!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј в |
| што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, кој |
| огоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не |
| као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако |
| гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у как |
| а до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како |
| који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— |
| сли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглит |
| годило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо |
| Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши |
| иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је ориги |
| угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да |
| работаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са та |
| але намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на но |
| не куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш по |
| ења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцез |
| ах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да ј |
| гл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница |
| ше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина |
| победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свет |
| амак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедик |
| ара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, |
| ео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машућ |
| жје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода с |
| с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина |
| да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> ка |
| м кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим воз |
| ји начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступ |
| прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам |
| ај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч каж |
| ундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug</foreign>) |
| обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за р |
| и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ |
| ај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да види |
| о сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио с |
| на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и м |
| ише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хај |
| и и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орл |
| громна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не |
| оће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не |
| > <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом |
| овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си уч |
| свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ |
| ко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до |
| ..{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила |
| си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа тво |
| да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га ди |
| Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Кон |
| се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, |
| ву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинс |
| алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — |
| а ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осе |
| уштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и |
| еше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се |
| > <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му цело |
| разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на |
| ије ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио |
| у по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо нек |
| ем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи нич |
| ошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени н |
| али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да |
| к се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо |
| са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти м |
| онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње конту |
| о лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него |
| } Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на |
| мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у зам |
| ичати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра |
| S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошеће |
| p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких |
| дово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у п |
| </p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком ча |
| ећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с |
| другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _< |
| значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала |
| јим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, |
| ем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута са |
| <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу з |
| } Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пас |
| зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад м |
| одар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних шт |
| p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или |
| >— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о ист |
| има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред све |
| додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — |
| ојом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половино |
| е спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар |
| аримо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> < |
| са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ ист |
| наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико |
| то се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда |
| у метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о сав |
| тање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена |
| си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се бе |
| да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трује |
| .. — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; |
| нима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са ш |
| врши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане с |
| чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се ц |
| ошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од |
| а мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки с |
| едан од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онд |
| о огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око зарана |
| сее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн< |
| воримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с п |
| него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде |
| д Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подиз |
| оју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били |
| т сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски |
| еше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако и |
| де све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} О |
| колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само |
| е тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у |
| огама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, |
| хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јо |
| нира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то |
| чења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и |
| одина.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de"> Fräunkirchen a |
| не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Ло |
| у стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад |
| ило 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у в |
| ама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се г |
| да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S |
| да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и п |
| а трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херол |
| ам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназ |
| и и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> к |
| е и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше иск |
| ло остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, |
| куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на |
| спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а о |
| сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим |
| а само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на |
| ам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радос |
| е ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја |
| вљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. |
| може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим зап |
| од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Кост |
| поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза |
| ва, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се |
| могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, гд |
| сеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки о |
| рчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни кураж |
| мерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника |
| трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испад |
| ене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепот |
| је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — уч |
| коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад м |
| страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена ду |
| тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чвр |
| сторију.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између |
| ацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако |
| "> Fräunkirchen am Frauncee </foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијац |
| коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлеп |
| д вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добил |
| порта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с |
| ва дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас нај |
| ну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико |
| м ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгле |
| едати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за |
| се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бар |
| колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> |
| бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног |
| — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из с |
| , заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стен |
| } И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо |
| стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и с |
| а ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни |
| ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S |
| ругога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> |
| на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила |
| ријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он |
| зговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледат |
| о ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па |
| и, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слу |
| само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и кр |
| а издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стиз |
| нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код |
| убише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о |
| е, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да н |
| буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним с |
| емаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огро |
| га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се |
| ју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за ста |
| коше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек |
| и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, х |
| о, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој |
| л.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу з |
| у одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S |
| све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а |
| а и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера п |
| еч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облик |
| ад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих |
| !... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлек |
| Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — |
| штац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> |
| час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под |
| а му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова ко |
| орбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка |
| уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мо |
| огли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што с |
| о је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима с |
| ке сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спас |
| нар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце |
| тама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и на |
| и језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је |
| ужио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад у |
| да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово сок |
| е беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали |
| један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном |
| на за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> |
| аше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној |
| ике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живот |
| један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори с |
| токар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара |
| рада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њ |
| после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоче |
| ог херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу нег |
| рдо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ће |
| епо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве св |
| уда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награиса |
| итове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујућ |
| анова, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опрош |
| бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Изме |
| светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и |
| reign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле |
| загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у |
| риста! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка кр |
| а сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки ма |
| ркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири к |
| едложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци мес |
| огаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања бе |
| ије ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим ц |
| њена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пу |
| е тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и с |
| у оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Оток |
| могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви мил |
| била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и |
| шта, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних талас |
| а вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празн |
| ена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као |
| рв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јел |
| оје вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше в |
| а крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје вој |
| епи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити нос |
| крпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура |
| га возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! |
| мо ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су |
| ер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у |
| се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу В |
| и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољуп |
| де се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он до |
| ца?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и |
| > <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће ут |
| ено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад |
| уштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички број |
| оји је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Си |
| гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном ку |
| деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоцено |
| ла радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та еп |
| уди као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке ко |
| ругог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу |
| них сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер |
| Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће |
| ински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици ј |
| раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сва |
| а њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране бе |
| кова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — |
| е к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је |
| е увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су |
| ска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху |
| е само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднул |
| м и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши на |
| до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, |
| ошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они н |
| их теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му |
| аше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуш |
| да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа ра |
| Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти |
| оћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну |
| — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Се |
| диже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (кој |
| рони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, св |
| ли другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш с |
| и је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме |
| обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што |
| ни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руко |
| т гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама |
| и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема ник |
| грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замко |
| .{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — |
| зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова |
| да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... о |
| х пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> Plätten |
| екунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салут |
| , чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних |
| ажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, |
| аго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу |
| еше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене |
| све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Го |
| жим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове |
| узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар с |
| шити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо избл |
| их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога пот |
| и племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпоч |
| 5" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћупри |
| ча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по ко |
| тањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их по |
| и нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм |
| ем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љу |
| висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) |
| напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном жив |
| — Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам |
| ха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из |
| јерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунден |
| уздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{ |
| слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је ми |
| оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срц |
| предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета |
| шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне |
| је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" |
| виц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин та |
| ну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју с |
| праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу |
| чини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику освет |
| накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач |
| онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то |
| ком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица под |
| зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред |
| оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте |
| јање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране |
| ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један |
| ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане обл |
| е је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест годин |
| ај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) д |
| да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено ј |
| е може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{ |
| живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо сла |
| , па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмањ |
| р такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при друго |
| вести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на |
| твом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо т |
| вају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењ |
| осе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом ко |
| овскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да |
| усијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више |
| опце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски д |
| немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах у |
| красти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло |
| не на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак |
| лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је |
| се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше у |
| до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би о |
| бне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хо |
| и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем |
| и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа |
| ивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче |
| дали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је |
| о би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар |
| ронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављал |
| и да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не |
| „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се |
| језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих |
| ло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви |
| це буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу ка |
| е који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћет |
| целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој св |
| Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашар |
| се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кла |
| е хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде с |
| фа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сест |
| а гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично |
| “ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где ј |
| ад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је К |
| однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с је |
| а и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом п |
| негу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S |
| пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у ком |
| ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, к |
| , па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати |
| и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} |
| а љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себр |
| да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирск |
| да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> |
| } То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до ка |
| ехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекош |
| ћеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и проце |
| атељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар до |
| е он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разј |
| пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> |
| данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце |
| у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог |
| ж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} К |
| па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је |
| у, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га та |
| <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља д |
| опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом кле |
| вима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бе |
| орила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какв |
| још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљиц |
| па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова рух |
| pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш |
| ска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од г |
| у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико |
| се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду ком |
| S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста |
| е жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену |
| и вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{ |
| , па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ уве |
| пустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других в |
| ом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крен |
| p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причат |
| неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p |
| огао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила |
| ници беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала |
| Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умук |
| а, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану. |
| или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том |
| а је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубок |
| лаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или |
| јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> < |
| н издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свет |
| ју облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној |
| ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима |
| д села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водо |
| Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у |
| ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.< |
| > <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — |
| ворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог зван |
| ере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзе |
| рисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену |
| а Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да |
| доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољ |
| пе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако |
| рела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— |
| који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ак |
| S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старин |
| ико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — |
| ака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико огран |
| чи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казн |
| мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или суви |
| то умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи |
| на се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Тр |
| арчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт з |
| њег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p> |
| д воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху |
| рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица |
| .{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он д |
| ука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џб |
| међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одв |
| тос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тел |
| м кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и в |
| лике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно п |
| мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја ка |
| њевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавите |
| ћи безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам пос |
| се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрс |
| и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме |
| се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су об |
| , свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје гре |
| , и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене гл |
| рника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} |
| ли отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год ж |
| прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би т |
| два видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима |
| слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати |
| е као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц |
| b n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног |
| тима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли са |
| и, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је |
| е далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, за |
| мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb |
| , докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све за |
| зама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести |
| и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара ко |
| ле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица |
| ј дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— |
| своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званични |
| љиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стр |
| се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије о |
| шега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S |
| н витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се пона |
| хат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несре |
| опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл ниј |
| и док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што н |
| S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или к |
| Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који |
| је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро хер |
| те, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толи |
| и тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких |
| једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена |
| се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, к |
| прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што |
| ерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> |
| беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну дев |
| је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно изве |
| први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љуб |
| ене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стен |
| 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да |
| која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна т |
| да милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и |
| да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... н |
| исну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти |
| љачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и нево |
| ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столи |
| га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јар |
| у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које ј |
| е беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране |
| ки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше дв |
| его што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако д |
| ило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно исти |
| оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не б |
| оме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век |
| ога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} |
| у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у |
| са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре |
| оше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека све |
| во напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још д |
| да враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у ли |
| вим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Сон |
| узе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде |
| друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомуча |
| о да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли т |
| лика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране ис |
| цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљ |
| са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника ј |
| д Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за |
| ред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој |
| их цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима |
| омадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних |
| и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између он |
| асића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше с |
| иста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на наш |
| ита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</h |
| ....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве с |
| авице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, |
| јицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су |
| нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имат |
| — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здр |
| Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божи |
| м шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец |
| у више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву |
| еживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га |
| ња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам |
| е победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез |
| ер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мо |
| мо у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало сам |
| она на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку з |
| во у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одр |
| вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао п |
| рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, |
| иц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који ј |
| пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта |
| ате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо |
| ан богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико п |
| га нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле д |
| ци.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па од |
| ричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, |
| ђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе |
| моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло |
| ла кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да ви |
| ека по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова, |
| >Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који с |
| смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на |
| , пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти ј |
| а витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, |
| вско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан |
| . попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни г |
| ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, |
| ли пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све бл |
| варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју |
| ир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју једини |
| а жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању стари |
| арким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" |
| а реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речник |
| ја, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљи |
| се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проло |
| пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако теш |
| > <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави та |
| искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах при |
| него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језер |
| њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:< |
| де да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би |
| товањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више |
| јакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким |
| аве у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи ф |
| Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели |
| изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлиј |
| тици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме |
| а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p |
| време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је |
| <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем. |
| итезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њо |
| <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! — |
| наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S |
| <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и бреж |
| >— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем |
| к, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког кат |
| ослетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљ |
| те какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим кра |
| одавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђе |
| ашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко |
| е ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са т |
| рд“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и сре |
| орњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кор |
| илично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо |
| тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није пл |
| ску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти |
| са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођош |
| е ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у м |
| , и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него |
| це моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} |
| пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим не |
| су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима |
| а оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — п |
| оје је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам п |
| , па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Л |
| а хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригр |
| S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе |
| тима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке |
| е до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменут |
| него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за вр |
| их се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у прир |
| ког пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомот |
| дељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрс |
| евају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језе |
| ну све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове |
| положењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам |
| лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођ |
| } Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слобод |
| та у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из не |
| д Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше н |
| ху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се... |
| ке које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично ле |
| ланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зид |
| х црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му |
| ету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунц |
| дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим |
| ство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господ |
| љавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега извод |
| о шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оч |
| иц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте засл |
| м златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим |
| да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успомена |
| лагонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско |
| све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на п |
| токар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут |
| , да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, |
| ти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху мил |
| у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n= |
| е, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако с |
| ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планинс |
| силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи |
| ко, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ла |
| на цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —< |
| бадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један |
| S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, |
| та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само з |
| пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, |
| после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљен |
| на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо с |
| ут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то |
| мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него |
| едну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и |
| а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на с |
| његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{ |
| акиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле |
| естрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први погл |
| доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога гроф |
| Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га паж |
| да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за мо |
| олити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, х |
| аш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда |
| литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап |
| верзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А |
| ло пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За и |
| г намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога |
| /p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружава |
| ом гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, п |
| р отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени |
| две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се |
| на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, п |
| ку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Серви |
| сна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је |
| ферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по |
| агом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је |
| зенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве т |
| Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он д |
| сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили ч |
| ст не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак мож |
| врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу му |
| > <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни г |
| обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, узда |
| } Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер тр |
| удили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и о |
| рада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, кр |
| да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој број |
| ајпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је |
| “ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срд |
| буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога си |
| еко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, |
| ад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S |
| оме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом д |
| Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно |
| залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њем |
| ј чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обој |
| p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја с |
| одице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на м |
| Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драг |
| за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у |
| на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широки |
| омислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврд |
| о било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А о |
| а Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем. |
| ој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати |
| {S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћ |
| пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она |
| то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истин |
| ве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од јез |
| ’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се д |
| се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се с |
| ојом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S |
| не, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обич |
| , која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде |
| е једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало |
| едно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп |
| ергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи и |
| а собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго ле |
| намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с пр |
| к, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко |
| „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхл |
| <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од гла |
| ила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му прои |
| тички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богоро |
| о пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и ду |
| онрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном с |
| о што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, д |
| нте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се |
| а сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљ |
| морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених |
| о ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> траг |
| очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда |
| ца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал |
| ршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи |
| за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док ј |
| лаго нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хвата |
| кају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} |
| ахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно |
| аци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи |
| за кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али |
| нфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, |
| за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што н |
| !“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља |
| з оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што |
| и себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буд |
| потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак |
| борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протел |
| отине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена би |
| у давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребр |
| иници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеско |
| ако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{ |
| пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о |
| е постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што |
| —</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо вр |
| Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопш |
| ажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и т |
| рофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него |
| ао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапск |
| повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је з |
| <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице из |
| ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је д |
| ако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из г |
| паљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, д |
| где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових пр |
| е одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и |
| е ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S |
| у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде |
| — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> |
| {S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо ка |
| оче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених риби |
| дем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходник |
| од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у с |
| жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога |
| тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштас |
| ко достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни |
| </p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у м |
| , и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, |
| другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} |
| јима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), |
| они главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору стр |
| о да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан пров |
| ст — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет ју |
| ивала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу го |
| прича рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа |
| уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше |
| за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро нег |
| мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје |
| господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по ка |
| и човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у кошта |
| оше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су нас |
| р песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све |
| одних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, |
| шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је |
| код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, |
| дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским пре |
| ајмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни |
| p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице пр |
| се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, |
| оке стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је љу |
| онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена |
| би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећ |
| же дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад м |
| нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати се |
| него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових |
| бини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> < |
| е све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ н |
| је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, |
| чисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац |
| евојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се с |
| уздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденс |
| беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и |
| изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска |
| ају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А |
| не победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да п |
| а ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај |
| , ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну с |
| ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причек |
| а:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао з |
| .{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у пор |
| и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше |
| атрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још ј |
| небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </ |
| gungs Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p |
| е из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — |
| оидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како |
| <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори |
| аца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти |
| олике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже б |
| стовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да ч |
| а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> |
| је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се бр |
| це око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и р |
| исио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница |
| је као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформ |
| е читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зил |
| ких „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опр |
| карев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је п |
| шања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на с |
| даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} П |
| на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зр |
| у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одел |
| валом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах |
| уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па о |
| чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту в |
| еше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме |
| а не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Ко |
| да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђива |
| е повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу свој |
| ме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гр |
| ше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од |
| ошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> < |
| и са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо |
| ли дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешко |
| ке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, ј |
| о се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог з |
| гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, је |
| ева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолд |
| раховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је |
| ледњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> |
| ду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, |
| нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се |
| ајповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и |
| сму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толи |
| ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то пр |
| воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни |
| аклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, |
| ој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и посл |
| Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова м |
| најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се |
| очи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је нек |
| ња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најош |
| њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, ко |
| даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} С |
| сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи и |
| ку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде |
| али у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калд |
| ма откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац д |
| биљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, |
| а с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и п |
| из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, п |
| на <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз х |
| јне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> Derin |
| и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико |
| на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојк |
| руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једн |
| ="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">»Salon, für |
| и гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно по |
| ер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно друго |
| ајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или др |
| свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу |
| стове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да |
| апрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју |
| који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупшти |
| гледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више |
| рца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удар |
| ту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захв |
| е и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S |
| сала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да с |
| прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш |
| оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну с |
| ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, нег |
| да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на |
| читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он с |
| ским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причат |
| удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ из |
| сима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, |
| зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па са |
| сцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије |
| опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с ва |
| не таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и он |
| им траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко |
| само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле |
| га драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас м |
| , и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, импера |
| жностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала |
| љен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема. |
| ахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет |
| ас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постаја |
| можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, п |
| лоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га |
| у, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној пост |
| рила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога свет |
| на фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не пом |
| м ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш тефер |
| тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (бо |
| е на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џ |
| куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи |
| јање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стре |
| још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш |
| е на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлеп |
| ји зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, п |
| пи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутов |
| а ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и њего |
| и се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирх |
| је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве в |
| у.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна гром |
| мљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор |
| овој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита |
| есеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сре |
| унденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div |
| х нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој |
| прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико |
| што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S |
| м шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из дале |
| мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима |
| уршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљ |
| нгеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похита |
| страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, |
| а свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадос |
| а да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл |
| } Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div> <div type="title |
| Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекош |
| и грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали |
| у снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехот |
| о није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начин |
| подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замисли |
| , па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету оним |
| неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслеп |
| мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мог |
| а мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у свак |
| авио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је с |
| имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до |
| им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девој |
| ице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ак |
| е и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клон |
| /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашо |
| нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштено |
| е она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само |
| шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p |
| у се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду |
| и усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је |
| ише ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше жив |
| се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се с |
| имали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да |
| ражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и в |
| а ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве |
| онео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком |
| р само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девој |
| би за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>К |
| к, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговор |
| . —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путе |
| протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за с |
| ста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику неви |
| е пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање ( |
| ина стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p |
| светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} На |
| S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части |
| амо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наго |
| рвих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S |
| ласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није б |
| ..{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих гре |
| говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да ис |
| валирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са |
| но с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли с |
| и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенб |
| ј молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном ле |
| абучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је це |
| један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ бл |
| он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером |
| зера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар |
| алеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једн |
| боко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостас |
| ву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентим |
| о да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p |
| очепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пе |
| Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, |
| а трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо |
| на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и р |
| хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша |
| шко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Је |
| очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку шт |
| , али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном |
| {S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поп |
| ење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланци |
| оче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас |
| ач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна и |
| лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му |
| шт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског |
| ну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога го |
| ма „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— |
| еро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још |
| и ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морам |
| неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји |
| гледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас |
| у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему на |
| ри пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше |
| још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко |
| , па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима |
| Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану кул |
| <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева |
| ва.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уз |
| Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Т |
| на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и у |
| врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак ( |
| ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налаз |
| док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, |
| е је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици јед |
| вреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хт |
| дрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, |
| греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали |
| ан пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и |
| жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војв |
| p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места к |
| ауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на тр |
| акуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb |
| ма.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не се |
| у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ н |
| месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p |
| лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког |
| влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво |
| душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко каза |
| год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откину |
| та... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним |
| ан борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки |
| и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки |
| а освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога пр |
| у ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописуј |
| ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа |
| играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем кови |
| тражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро |
| то је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обр |
| међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред |
| рви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица |
| ше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која |
| кривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дуга |
| како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што |
| рну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да г |
| рту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико д |
| а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се |
| Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос |
| ариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на с |
| се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један |
| лико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је |
| очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и ка |
| ева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подоб |
| ћ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао |
| ећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их разди |
| се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети сна |
| олико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати д |
| .{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јаз |
| држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за т |
| </p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара |
| тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места |
| други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb |
| човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} |
| жавица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљ |
| на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани у |
| отова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу ти |
| онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне |
| ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која |
| пнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затвара |
| авили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута је |
| да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па |
| еко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико |
| „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да |
| да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, |
| јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних |
| сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна сим |
| ијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле |
| старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, в |
| тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и п |
| рсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара |
| аду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођош |
| о бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је |
| коро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље |
| т, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас! |
| решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{ |
| аменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којим |
| сити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда о |
| од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот |
| ; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на с |
| } Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је жд |
| м заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он |
| роз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако |
| и најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} |
| ру, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или ник |
| е као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима вит |
| у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за ш |
| слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко см |
| неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара |
| уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конр |
| којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, у |
| потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</foreign> |
| еље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољ |
| ом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у св |
| о поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, м |
| S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дота |
| тво проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прил |
| е крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и весел |
| има војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови |
| дна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом |
| амо права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његово |
| е гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало ниј |
| мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од тур |
| езеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара к |
| !... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао у |
| што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који |
| ве, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробн |
| ако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турни |
| ка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговар |
| еше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после |
| кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланов |
| окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у п |
| сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где ј |
| ома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрез |
| војом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у св |
| ичка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно нам |
| мак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је мно |
| слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, а |
| ришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и нама |
| онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а ч |
| а нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> |
| ебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ |
| менитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S |
| јче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он |
| љубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђе |
| .</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје |
| чи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу јед |
| е коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је |
| е Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, |
| емљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама |
| ши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и |
| турајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, |
| Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} |
| удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да вид |
| стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне т |
| ласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што с |
| које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фи |
| ели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу п |
| т или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојно |
| лом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та |
| оза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје |
| ин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као |
| инесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. |
| Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко |
| ају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем.. |
| н да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је до |
| у дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?.. |
| е довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је по |
| ана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакро |
| потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем т |
| да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже п |
| стрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше посла |
| према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— |
| госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико с |
| о гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја |
| —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војни |
| челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. |
| .{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у |
| егу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно ј |
| ајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бог |
| онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче |
| ки савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред пр |
| оћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја |
| а престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као |
| е већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела |
| витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгард |
| На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и |
| рити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, |
| сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану прек |
| и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На п |
| Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи не |
| се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили |
| ити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог д |
| није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека бу |
| му било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуг |
| рца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под |
| за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио и |
| p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам неп |
| мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после |
| жали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену н |
| о да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преж |
| } Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX ве |
| рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше |
| баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву |
| и најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовиш |
| ахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајн |
| алзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио д |
| и оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки |
| ше у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... |
| Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и |
| ху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} З |
| вечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад гово |
| н по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих цр |
| ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пре |
| гово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепа |
| ве који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу |
| ене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да с |
| рици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је |
| </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпн |
| и он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> < |
| отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сат |
| пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би с |
| девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се |
| аоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнији |
| ста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и та |
| и, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, а |
| клоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —< |
| Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт |
| <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад |
| онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на к |
| астир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени с |
| оје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити |
| на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за |
| ице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивањ |
| а и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога пото |
| могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега ж |
| оге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ив |
| ди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом вл |
| оју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —< |
| рофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине наград |
| ринском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> |
| де има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина те |
| нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице |
| шти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које д |
| гинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!< |
| љи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе |
| 2" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке ј |
| а у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неб |
| прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особ |
| —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим п |
| а упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких т |
| обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се |
| н корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте |
| тима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час |
| мо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — |
| p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадн |
| ао пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и н |
| ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фурун |
| на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен |
| ! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао пр |
| као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Јед |
| увши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ак |
| м празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак и |
| мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још |
| ену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још |
| onerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S |
| вио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, |
| заше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Х |
| а се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та стра |
| е може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја а |
| говестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драг |
| оједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите |
| <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да |
| није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} Н |
| што и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала |
| он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и г |
| емен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије тр |
| ћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с ко |
| змите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом пр |
| > <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?— |
| } Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући с |
| ед рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито |
| ез мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом |
| верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја |
| половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, а |
| ним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без мн |
| ну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина! |
| шког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни о |
| сак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћ |
| утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је с |
| родало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не |
| омоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанц |
| Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено |
| у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар |
| ри, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери |
| И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и |
| тир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један лана |
| поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицер |
| , највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који о |
| шај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи т |
| што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим |
| стионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на ка |
| сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо засп |
| тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је |
| алило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то бе |
| ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова |
| , драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледат |
| а богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња пр |
| решним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. |
| е домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право м |
| још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на посл |
| је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, ча |
| ало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само |
| и да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> ка |
| а треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас под |
| ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С |
| и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру. |
| крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се |
| ади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасн |
| о је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са |
| их и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народног |
| га слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. в |
| , а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са св |
| ља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши жен |
| одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је к |
| сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске и |
| м багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи прого |
| је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империј |
| еше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са јед |
| кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куд |
| именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај д |
| о можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржа |
| кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то ш |
| слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за др |
| о грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хо |
| кајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прст |
| већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда |
| о, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од чо |
| b n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и о |
| д год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај |
| дног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну н |
| е би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, а |
| то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ |
| е у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу |
| какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та св |
| м оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли |
| а нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући |
| ли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са с |
| а, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени |
| Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он при |
| аш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само |
| овелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се |
| — Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура д |
| да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта |
| а, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију кра |
| ичу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденск |
| с двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике власт |
| м одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људ |
| ј рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха |
| грапном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навик |
| угом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође б |
| ... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два грош |
| десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца. |
| ало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да |
| >Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, |
| p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{ |
| —</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога унив |
| и су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгар |
| „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се пр |
| p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрес |
| м, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S |
| тиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа поб |
| ррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! |
| целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} |
| вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме би |
| мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је т |
| овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се с |
| де своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљуј |
| улим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беш |
| пажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светл |
| ох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамље |
| ц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} К |
| лук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За је |
| окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} |
| права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама ј |
| {S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може би |
| да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет |
| </p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне |
| ја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, |
| а свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој в |
| као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену |
| ко грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Би |
| пуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старц |
| и не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај ма |
| ста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се п |
| г оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи |
| “ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак |
| ра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог суп |
| а ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign |
| и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку |
| но на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она дв |
| све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као |
| вана од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свак |
| лемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки |
| ова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p |
| дбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју ј |
| воје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n |
| само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са остал |
| у до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки те |
| саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опас |
| анер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли |
| вамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и по |
| савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Дево |
| г старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у |
| клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Ах |
| теле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласк |
| ог самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага расп |
| ика.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти |
| уелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју |
| вице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер |
| чне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже д |
| му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са свој |
| и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну |
| самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на посл |
| унца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> нај |
| шку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га |
| могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, ј |
| ена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциљ |
| Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше |
| елијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога |
| тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види рад |
| у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој |
| ђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погл |
| ује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе |
| риорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је |
| ...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог по |
| еше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне н |
| љао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква м |
| вређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео д |
| p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцат |
| римо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте |
| види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па о |
| шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лут |
| ре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта ко |
| pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S |
| емачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањени |
| џије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јел |
| је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац н |
| е топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја со |
| д твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој п |
| на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадо |
| да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хт |
| у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу време |
| ву звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни |
| да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу да |
| итнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњеве |
| д ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке |
| им црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег |
| сплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорк |
| атентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане |
| има, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац |
| длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има т |
| којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У |
| же да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни м |
| {S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на бр |
| н!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни н |
| е моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похит |
| м, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим живото |
| роге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царс |
| аче на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, мо |
| е.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога |
| д ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пеп |
| да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p |
| аших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем прев |
| моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време с |
| азао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p> |
| ти ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p |
| била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено вр |
| на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Ал |
| х да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од |
| што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главн |
| на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да |
| с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради? |
| е биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру |
| вио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, н |
| асто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирањ |
| љиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да ј |
| авршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. п |
| а и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природ |
| ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је |
| и гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, |
| он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој |
| здржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му с |
| да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на к |
| па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осе |
| ћи колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb |
| натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем с |
| у и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он изм |
| ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и |
| у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болесник |
| ареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу ду |
| као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледал |
| ој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане рас |
| момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека м |
| чета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чу |
| к, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му |
| из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику |
| лете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господи |
| е дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... |
| ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смил |
| ери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мисл |
| “, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где с |
| е с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се раз |
| аже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог в |
| да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код с |
| нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као он |
| о им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само зв |
| и стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но |
| месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, |
| n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се прева |
| казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n=" |
| зовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драг |
| је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ |
| ад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго и |
| у беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захват |
| једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаш |
| за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога гроф |
| огурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низ |
| м хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} |
| главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз |
| то би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p> |
| мак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру кур |
| о силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, |
| нштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од стр |
| није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из сво |
| својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашн |
| који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој |
| што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су с |
| у могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали |
| едаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање оглед |
| и девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је |
| е исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и |
| да (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједн |
| ог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива |
| хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампа |
| огаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> |
| д ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што ј |
| ворити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Л |
| у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене нај |
| тезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што т |
| у за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Так |
| зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пр |
| е друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које оби |
| и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме |
| рцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце ки |
| не као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ с |
| ица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних речен |
| е времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га |
| едан пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта |
| да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она |
| о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — |
| } Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим с |
| изну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромад |
| ас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, ко |
| акога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је он |
| .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како |
| или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушк |
| ама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, с |
| заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену |
| ена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који |
| вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени |
| војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ н |
| по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путуј |
| морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — |
| ито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, је |
| S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језер |
| већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се гром |
| трењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бес |
| се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из |
| ако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зази |
| лицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те вид |
| гуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или |
| ског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло |
| анине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих у |
| ише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ к |
| ЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> |
| лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стома |
| ти глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блес |
| може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цери |
| м монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло |
| л, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене ви |
| рло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пе |
| ао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује. |
| меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све ко |
| Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је ба |
| вно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре д |
| .{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва |
| (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене м |
| може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно ра |
| учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — з |
| замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клу |
| је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, |
| о све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни г |
| да од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних зема |
| ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> |
| уштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужа |
| па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер |
| сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећ |
| роде!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, т |
| павицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, с |
| беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама |
| <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{ |
| о: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу |
| е сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и |
| се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и офи |
| арту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова |
| , а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од при |
| него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушиј |
| беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави |
| високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, |
| дника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене до |
| ст стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у |
| појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један мо |
| ом округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на |
| ованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила |
| , Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, т |
| од њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дис |
| кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног |
| мен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и |
| зговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може до |
| нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бра |
| ју) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од т |
| у Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо с |
| а страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи |
| цу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</ |
| арте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> < |
| за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— |
| ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једно |
| таде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки ист |
| а би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од ј |
| се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки |
| им да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе |
| епи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја |
| котало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — ме |
| да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим сл |
| џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или упр |
| куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{ |
| срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак су |
| децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашл |
| о неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач |
| а ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да пр |
| оз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је оба |
| места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камич |
| па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и |
| у а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко г |
| в, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под имено |
| се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доис |
| ву, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава с |
| а имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хла |
| се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо би |
| као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги |
| х ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из м |
| а ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њи |
| огинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвал |
| , и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио.. |
| скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.< |
| макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лек |
| буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се |
| имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке н |
| то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим |
| чнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које н |
| чање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у та |
| reign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обича |
| p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате сваг |
| од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капи |
| отпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад |
| о гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у ваши |
| ардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ |
| пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и т |
| прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут ста |
| {S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада? |
| визе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до варо |
| ко језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу |
| гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Б |
| } Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у пр |
| потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет поба |
| ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, је |
| удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с |
| оје се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — п |
| један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} |
| их хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. ел |
| његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли јо |
| во ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још ов |
| упче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде д |
| ако може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се |
| се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што |
| се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунд |
| еје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— |
| {S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех чита |
| едан мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити. |
| ност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у А |
| према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{ |
| и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ |
| </p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} |
| јама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драг |
| ним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или п |
| Eisenau </foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на да |
| као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански |
| м по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му |
| је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам |
| им гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме |
| еље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} |
| > <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред њег |
| славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита висо |
| бе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, заглед |
| само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране |
| аклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ |
| шкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо с |
| да, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не с |
| ђу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи |
| шљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита |
| </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изг |
| неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, |
| и херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и |
| > <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој |
| не вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхен |
| победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пу |
| не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао |
| и бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је |
| ра.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих |
| бине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота |
| ласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав |
| јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, кој |
| Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега цар |
| глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Ото |
| у?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво сваког |
| вати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас |
| воме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од |
| нска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} |
| е жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенс |
| на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, кој |
| аситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих хр |
| јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше |
| а добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастир |
| оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па |
| оја се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је |
| екаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смис |
| има пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора пр |
| и своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је ка |
| ’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој ба |
| тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> п |
| у, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учин |
| а се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div type="notes"> < |
| ирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радо |
| оче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесн |
| е од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме |
| стивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil, Hei |
| Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним ускл |
| ање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором иш |
| евима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и дево |
| и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене глав |
| мљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форм |
| ну.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> |
| арош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио |
| том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мал |
| , Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово |
| ра аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро |
| еђ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, св |
| ну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се с |
| вне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку при |
| вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати |
| ти, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији по |
| послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узан |
| редаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па |
| си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли ј |
| он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог |
| божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је |
| у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном |
| ом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у г |
| јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радос |
| На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, |
| мундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је |
| о је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су мог |
| оченик. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушниц |
| >— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо так |
| анас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и н |
| ан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински л |
| „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на |
| иди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам |
| је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан |
| а у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, |
| ђе Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, |
| лач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И |
| n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> |
| ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао |
| их места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, о |
| е, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама |
| л Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четво |
| анини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испи |
| ти док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да |
| иљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном |
| намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, |
| то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које |
| да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не мо |
| од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витла |
| ца али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у прв |
| р, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох ви |
| лед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако |
| астави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би гд |
| могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута сед |
| S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у офиц |
| ро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да |
| смех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејас |
| ваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо |
| рех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико мн |
| е што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-ми |
| и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици |
| — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се |
| уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{ |
| вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили |
| е са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? — |
| код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са сами |
| за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безб |
| да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, оп |
| S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити... |
| љена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — мо |
| о смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред |
| ужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи |
| увише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> |
| да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пре |
| кола ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друшт |
| > <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски |
| замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројаниц |
| ревести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </for |
| таде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за |
| лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} |
| чах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и ниј |
| рављенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним |
| во тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и д |
| иврејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си с |
| ој хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше ве |
| ао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} |
| е у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, |
| м га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом сво |
| а повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сер |
| лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован |
| урати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па о |
| љу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије ч |
| о са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога |
| то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им |
| племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у ц |
| стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче |
| и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Тр |
| њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она |
| дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у ду |
| — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука |
| алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерње |
| ас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу |
| ка или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, каса |
| шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на |
| покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима |
| ње треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p |
| ван муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? — |
| рану, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба ј |
| едан пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића |
| ена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? |
| хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или |
| е Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, о |
| се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачу |
| Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити стар |
| — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пор |
| није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица |
| мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостим |
| ем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намасти |
| ега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? |
| да ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћем |
| скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац |
| — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци |
| мејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, |
| Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запе |
| е: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами с |
| ле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она приста |
| е само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јунач |
| ко... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза зв |
| онраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, |
| за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе ниј |
| А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} |
| епи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија при |
| ти ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш с |
| то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> |
| шке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па п |
| ом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се |
| та на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог з |
| да људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, ш |
| си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пр |
| ежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из |
| могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину |
| бунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче |
| достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном |
| „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо |
| биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који |
| о долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога |
| утра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само |
| погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не |
| брне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново нама |
| тира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету |
| чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} |
| ш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје |
| ни развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијо |
| ци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела с |
| слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо |
| се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то |
| S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ |
| а његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му п |
| ао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од |
| звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим |
| ицир видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође да |
| гло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо при |
| мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афер |
| ешење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одма |
| овских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе |
| остима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе бо |
| има, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јунач |
| ојаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или см |
| . д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде |
| просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нуди |
| ше облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако |
| раза сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се са |
| у се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце |
| азујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кип |
| ти.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца |
| а забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш н |
| степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назв |
| их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем кој |
| ена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл |
| оф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне |
| и, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јо |
| о куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из |
| ом који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо к |
| ега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје т |
| беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прош |
| да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас см |
| зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзан |
| астаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се |
| ше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> < |
| другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прич |
| тати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак п |
| ним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мо |
| се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у ње |
| ј милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски вит |
| ио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је та |
| који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође |
| > <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари р |
| се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спа |
| огу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хте |
| ли молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!< |
| доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ би |
| Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како |
| ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведо |
| } Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, не |
| којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се доп |
| дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је заустав |
| аником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, |
| ем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га ка |
| а тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он |
| је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, с |
| оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме |
| рста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајах |
| ва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „мо |
| foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан оби |
| покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих праз |
| осрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч |
| њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жа |
| огло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван ге |
| але и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S |
| о држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној прид |
| као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном р |
| само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да |
| ужје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сах |
| му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под |
| анака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ст |
| а дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке го |
| је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранији |
| надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српск |
| та Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој |
| части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — |
| своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо |
| нда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са |
| си својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S |
| правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи д |
| своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хун |
| овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њи |
| тајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље о |
| фови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир гро |
| један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помо |
| ешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе. |
| нимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна с |
| херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је з |
| прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на |
| Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће б |
| ојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади са |
| скићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беш |
| речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, |
| његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима |
| грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за п |
| та вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне бого |
| ако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук |
| ци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстов |
| ођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, |
| , да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку зе |
| постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој верени |
| ком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Бо |
| вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи |
| е дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са |
| опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, ал |
| рудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера... |
| есни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади |
| о — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тућ |
| иљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шиб |
| Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на ч |
| маца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најбл |
| те са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђе |
| јаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на виш |
| ему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере |
| ти штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети би |
| и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима в |
| славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поуча |
| дина а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> < |
| беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али |
| ве остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да ди |
| тву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те год |
| е га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грм |
| за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, сам |
| обро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за т |
| главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, посл |
| ан.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче |
| дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку |
| роьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали |
| онити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Ото |
| ку жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то |
| је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњ |
| ше из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака |
| оницу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије н |
| лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га јед |
| домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, ал |
| врћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Ка |
| до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Прок |
| аду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривен |
| ћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах.. |
| гледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојк |
| заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помисл |
| ад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз м |
| шта осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добит |
| он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један п |
| <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци ст |
| о језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беш |
| е каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година |
| задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и |
| љину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и се |
| о?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А |
| .</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу сво |
| о чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било |
| S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, ко |
| а тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на ко |
| раве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на ј |
| ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле |
| из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, п |
| ан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражни |
| ма преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најз |
| иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху |
| гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојит |
| из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад |
| а је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба пр |
| —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, |
| своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку |
| о дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} А |
| Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тич |
| .{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад ника |
| и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све |
| а и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсб |
| у што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чека |
| сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане и |
| ајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасј |
| веди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако бил |
| у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је м |
| и један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у ваг |
| ким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто |
| еда, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допа |
| зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар ви |
| омак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па |
| још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што |
| у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — |
| ху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним |
| ети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан |
| се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и о |
| е тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше об |
| исока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних |
| у, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутав |
| племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе н |
| ?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи рук |
| какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како с |
| видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне |
| е био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мрта |
| едав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако бли |
| амастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом |
| и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило д |
| утовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у |
| им точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије |
| прштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим |
| енштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око је |
| одним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње |
| од којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с пошт |
| , што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, госп |
| ви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне т |
| рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви до |
| тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваљ |
| се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један |
| з! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин д |
| не руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p |
| купо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, |
| има, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снег |
| се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која |
| еше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S |
| о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који на |
| а његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певају |
| уле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерск |
| какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци |
| а сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне |
| је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу |
| ма затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варо |
| целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чи |
| де је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало |
| ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-цр |
| езена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него он |
| по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зрак |
| која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које |
| ј је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, не |
| о рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign x |
| но гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету ( |
| закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велик |
| p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја |
| одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</ |
| е међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, |
| {S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велик |
| чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од |
| не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има |
| ри основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за |
| лтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све је |
| з то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но |
| твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на мој |
| тина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, н |
| инути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да с |
| а њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подиг |
| ница, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих |
| позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштам |
| су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и |
| астелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад |
| трашне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане св |
| јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин |
| аба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнањ |
| чити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да |
| године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јес |
| а своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички |
| је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан м |
| </hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — ал |
| <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, ми |
| слиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n |
| овој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чув |
| да пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешл |
| рлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако |
| и.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просеца |
| чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена |
| ражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на |
| а га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, ра |
| их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати де |
| више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Луд |
| ка.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и |
| јих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! — |
| у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим пер |
| И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета п |
| душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као пру |
| ило да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спаст |
| ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто |
| а своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред |
| о канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само |
| о стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажниј |
| , те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна гу |
| јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, |
| ка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене броја |
| е силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро об |
| им витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјај |
| гим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти |
| мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одго |
| ћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар |
| јглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се п |
| горке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гму |
| аш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душ |
| 4" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомот |
| утао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</ |
| трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спуш |
| рвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и она |
| е боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, уз |
| у две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долаж |
| S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па |
| речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене |
| расто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и г |
| на!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и а |
| це не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек |
| вога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше гроз |
| ont> <div type="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунд |
| у брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жарк |
| —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљад |
| о и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила |
| кови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Трау |
| p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па |
| вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му |
| з недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ од |
| аравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега моз |
| ичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак |
| reign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа сте |
| нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би |
| а са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде |
| 00" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за |
| до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла |
| чи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час проху |
| ила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе по |
| обито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђери |
| у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 годи |
| — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.. |
| искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb |
| сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко |
| у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од вел |
| ишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривено |
| ове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од |
| на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут на |
| {S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале к |
| у обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и једа |
| ом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче ј |
| и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога јез |
| окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џ |
| дизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније |
| ла остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске |
| е се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих |
| огледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених за |
| е попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала в |
| у не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па х |
| видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а |
| ед пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом |
| онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозни |
| аше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода |
| аклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице |
| тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језе |
| Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хлад |
| ио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула |
| половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су |
| гнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тиши |
| елеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на ком |
| вију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тр |
| к од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер св |
| еч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше с |
| црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке |
| м пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подоб |
| м Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али |
| тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло ви |
| ене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост свак |
| старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла на |
| ојекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео |
| село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, |
| /p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико |
| зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака |
| ихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он |
| певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле пес |
| ех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас |
| но, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p |
| доше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако |
| а су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође |
| а.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља |
| уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини |
| прости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... |
| ије било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се |
| ун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину су |
| њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а |
| Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викн |
| еру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али |
| штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се |
| у без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, как |
| ражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитив |
| ети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, |
| херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је |
| што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега |
| смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати дв |
| лику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је |
| р твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни борил |
| мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стр |
| .</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p> |
| лија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S |
| S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране |
| изне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојч |
| ешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огр |
| е заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини |
| рме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без с |
| ише?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најс |
| зимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило |
| штеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добиј |
| ого лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем ча |
| N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">»Salon, für Literatur, |
| мо што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци ка |
| а ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међ |
| у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Те |
| мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао ј |
| авду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хт |
| а пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо |
| беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за |
| а му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не за |
| ачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом |
| нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А |
| ојих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољупца |
| у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршев |
| <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви |
| јзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S |
| а свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби пр |
| pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Мари |
| херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> |
| ледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку б |
| </p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он |
| , иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на |
| да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, |
| сенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу о |
| и, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко |
| јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, |
| је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само |
| не...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта |
| је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да |
| > <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p |
| да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не |
| војим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце п |
| че му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа От |
| намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир п |
| а са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи с |
| зрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемо |
| епи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена |
| благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваљ |
| о и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с |
| у на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племић |
| <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у го |
| мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта з |
| длучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљ |
| ске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега |
| у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини с |
| охуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се |
| едлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, ос |
| ерна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш свак |
| сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, зад |
| шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главо |
| <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гла |
| — Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питат |
| а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одл |
| кара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се с |
| е? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски |
| логлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхен |
| евојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и ст |
| из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но ње |
| ини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ п |
| кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само |
| ародима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршен |
| ати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се |
| че — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете |
| поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају... |
| је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сва |
| нитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ |
| буркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад |
| поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота ниј |
| знадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађас |
| ха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одмо |
| красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или с |
| из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p |
| љине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S |
| онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зи |
| е бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су мно |
| то нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл |
| икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једн |
| е свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све |
| је рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто п |
| уком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким ( |
| p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета ст |
| да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнир |
| <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па |
| јом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари ш |
| језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздан |
| вој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад |
| лађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <p |
| амо што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није |
| то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што пос |
| лако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи та |
| нице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погл |
| <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико жив |
| че тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушка |
| ке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој жи |
| стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах к |
| иде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> |
| ледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро |
| о другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да |
| једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни |
| шких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског ме |
| ота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се |
| енитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турн |
| д тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој |
| су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </q |
| ко школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, јед |
| е?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од М |
| форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три |
| павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена мар |
| сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло |
| брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лои |
| о су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит |
| ен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда какв |
| рију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у пла |
| ких — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај |
| исао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да в |
| Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка п |
| иљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и |
| махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт от |
| рдом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на двориш |
| ому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто све |
| својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела |
| намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> < |
| pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенаус |
| м... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мо |
| ћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког |
| репет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изг |
| реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уз |
| рбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свиј |
| и једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да |
| етима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око вра |
| јводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, прола |
| послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору |
| оизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, к |
| е у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете |
| ароди један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песни |
| то јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хла |
| ја у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминс |
| « у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може д |
| ад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— |
| еза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунден |
| Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друг |
| шним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе изм |
| дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> |
| адовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати св |
| асјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} |
| .{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један трен |
| ао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља |
| обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уст |
| а вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не |
| S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су пу |
| у — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме |
| ајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најле |
| даоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одрж |
| још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрел |
| урт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном |
| е на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сур |
| под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру |
| з најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу |
| тоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С |
| емена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се д |
| подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нест |
| теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ј |
| ање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће |
| од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мор |
| таде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саст |
| кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, чит |
| ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да ода |
| ог напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га |
| паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гости |
| Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића |
| ама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја |
| видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савију |
| жити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрб |
| ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стр |
| поштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језе |
| х имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога б |
| тући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање п |
| људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћ |
| а као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и |
| а је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... она |
| а не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха |
| с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока |
| ивели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осе |
| а.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже перг |
| вију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре |
| ас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете њ |
| читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила тв |
| ујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака кој |
| а му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слов |
| <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује п |
| а нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учти |
| на ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Луд |
| они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мер |
| и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свег |
| и твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Х |
| ра.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како |
| чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој. |
| ријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле |
| родисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад П |
| } За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de"> Fräunkirchen am Fraunc |
| нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово у |
| била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из |
| о је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ с |
| амук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда в |
| његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Кур |
| тао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је |
| > <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да |
| на лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који мес |
| и број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућин |
| и друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнско |
| пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога |
| мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти п |
| шташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни |
| остојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Ви |
| мети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац |
| а погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су св |
| а.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигд |
| ло уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Виц |
| убе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти |
| е с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, |
| дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту |
| па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао |
| p> <pb n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах |
| ену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Л |
| </p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија д |
| ну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глуп |
| ру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витез |
| ео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити |
| во ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погле |
| у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити |
| раћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство |
| а душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху и |
| па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се |
| а дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да |
| {S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики бо |
| више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан ш |
| како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи |
| још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума |
| о и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти |
| његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Как |
| сности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које н |
| а све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте |
| на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу п |
| еђу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвој |
| је могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа б |
| ати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати с |
| све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb |
| а собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успент |
| јим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем н |
| ролд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергам |
| ојено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац |
| ставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врат |
| нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на ви |
| ођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одм |
| Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да |
| мни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладног |
| с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујућ |
| нима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту в |
| а је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка |
| </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, р |
| гонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведр |
| и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непре |
| лико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> |
| с, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој |
| веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над свето |
| уцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и |
| 77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никак |
| има да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, |
| у и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необича |
| о, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и |
| ек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна |
| руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конр |
| језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и |
| амастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком |
| т у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xm |
| елики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју |
| са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике реп |
| ста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвал |
| осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде ка |
| своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких ал |
| очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Серви |
| оју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за пр |
| ованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинск |
| да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у ка |
| а.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамц |
| у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и о |
| за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да |
| “, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам |
| и сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> < |
| а кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, т |
| бали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвљ |
| оше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Ми |
| .</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да њ |
| кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> |
| емо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стар |
| само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да ис |
| } Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа св |
| и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у соба |
| ote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је |
| — Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофо |
| дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече |
| амо на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очар |
| планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу загла |
| ута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгле |
| орити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази д |
| ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач |
| /p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, он |
| гранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе |
| } Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугод |
| као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас д |
| ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њено |
| ео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да |
| ста, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особит |
| а наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један нес |
| ога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љу |
| с Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молит |
| фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаш |
| ало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање |
| бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови |
| розора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде |
| амењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као |
| гу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милио |
| рачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. < |
| о.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Је |
| а својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном ре |
| еда према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небр |
| p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није мо |
| овог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гроб |
| зе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у |
| те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема виш |
| о што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ј |
| арских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ва |
| Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си неш |
| мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако |
| рша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме |
| народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрн |
| ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није |
| лако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше |
| потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако р |
| низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак ста |
| подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио |
| мунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога изради |
| та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и п |
| узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљ |
| е, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам б |
| ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек |
| у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадаш |
| годној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несве |
| и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху |
| адосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и уг |
| тио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли д |
| штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око з |
| теже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби |
| ти цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и приличн |
| есмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе н |
| обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која с |
| ио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али поми |
| бок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли |
| фовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда п |
| оје год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се |
| ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде |
| авило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахм |
| тењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад ни |
| врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приор |
| а на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с гус |
| ака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако |
| лчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</ |
| а г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џе |
| е то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок |
| у на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон |
| осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус |
| су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући ње |
| како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућу |
| само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине с |
| одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небе |
| че Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је с |
| стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу ја |
| p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа дру |
| ог језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским пл |
| довом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбу |
| сима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамц |
| чај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Зб |
| у иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да ј |
| зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију с |
| не нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих мес |
| них дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и |
| ајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калу |
| ба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја а |
| алежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се г |
| ца, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путнич |
| ви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и гро |
| д ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb |
| ру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је бож |
| ше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најма |
| ратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не пр |
| картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам |
| ма нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а |
| ало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да |
| у се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> сре |
| и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везен |
| сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је |
| итеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тре |
| који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичл |
| вака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — |
| Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега н |
| а врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много |
| десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре ис |
| огле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. < |
| .</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му п |
| ве стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим |
| Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пу |
| ко страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерн |
| г, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, не |
| воје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л ис |
| а један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разг |
| је уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже п |
| } Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађа |
| голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{ |
| , загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред пр |
| лемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога д |
| а господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" / |
| е. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од |
| >! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи с |
| ом турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа |
| или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">Sie Schlimm |
| /p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем те |
| Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборав |
| сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, |
| мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна |
| но, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није и |
| ено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкот |
| лико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p |
| мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никог |
| p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојис |
| им сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, к |
| што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак по |
| ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зо |
| и то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатни |
| {S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за |
| ите, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужн |
| ојим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{ |
| ој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру.. |
| очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику т |
| него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче м |
| г алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, п |
| !{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе |
| ма божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа |
| које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше |
| и да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљен |
| сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу прек |
| еним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиш |
| угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају ве |
| —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу |
| а смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који |
| евозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише |
| громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све |
| ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни на |
| е као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке. |
| преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако |
| а у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ зн |
| matosa</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не |
| .{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шле |
| мље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним б |
| , и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старо |
| ољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беш |
| ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племе |
| несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика сре |
| > <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обу |
| ру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испр |
| и без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако |
| тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате |
| пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработ |
| ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници |
| мој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна раз |
| а, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје на |
| грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше |
| могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још је |
| ла на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако |
| </p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну ка |
| м збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна кос |
| отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу мол |
| изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их ра |
| и циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, |
| оса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђим |
| ћи се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима проп |
| из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло |
| и које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противнич |
| о оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да |
| чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то ра |
| по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки |
| у панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<f |
| ада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао пре |
| есу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој |
| м грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш В |
| тирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да |
| цање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарч |
| која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вр |
| ш жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али исп |
| рема тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се нај |
| } Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом |
| .{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању |
| потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је јед |
| > <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по |
| да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гл |
| и самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један |
| ше мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} В |
| , да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежан |
| Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заб |
| иже и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицв |
| и ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја исприч |
| аваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хо |
| и боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или |
| у не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ниш |
| о! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о |
| елика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из ов |
| ије био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окр |
| ас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још |
| утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под |
| е казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарица |
| па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши н |
| ее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао вр |
| чавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? — |
| ли њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој ја |
| ! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су |
| не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној душ |
| војим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, св |
| и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго |
| с тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо |
| на ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! |
| а пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге ча |
| још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђе |
| ша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развез |
| е врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угле |
| {S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један |
| а госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је ј |
| .{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Дево |
| шио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из в |
| право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад |
| . </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога вој |
| зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша с |
| ко је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p> |
| више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија глав |
| како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан |
| </p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти с |
| тирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на ком |
| рашну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па |
| е имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке |
| при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног др |
| уза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкар |
| ашкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и п |
| ли по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача б |
| напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пре |
| ра знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокар |
| рже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — |
| раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбриж |
| еч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ло |
| у Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно |
| гли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> < |
| рша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешт |
| писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мог |
| овараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господ |
| џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта |
| авци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је |
| по девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. по |
| ити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била к |
| језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Ш |
| две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут |
| дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потега |
| таде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из |
| где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог |
| а племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те |
| м најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи умо |
| ане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињено |
| јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и свет |
| ас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и |
| ежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим о |
| да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте де |
| енувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад позн |
| решног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да д |
| ланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да |
| и:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свиј |
| о на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi |
| </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоз |
| се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу |
| и шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирх |
| е ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не х |
| беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе |
| пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а ос |
| усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> |
| наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога с |
| АЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.< |
| ц. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>С |
| кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неиз |
| јсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после поб |
| и се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју |
| ји. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} По |
| пају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> < |
| си додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и |
| рског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац |
| стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У ваг |
| казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна ш |
| Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај |
| — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу |
| ира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и з |
| траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето |
| гда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детеш |
| јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лав |
| игде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути |
| опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више мах |
| >, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S |
| <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<foreign xml:lang="de"> Grate </foreig |
| <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз хал |
| лика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њ |
| оје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која |
| ким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим на |
| даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човеч |
| ва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сл |
| е одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим ускл |
| дскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина н |
| ад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и с |
| сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно |
| а погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез има |
| многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те м |
| турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десниц |
| заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим |
| писује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама раставља |
| ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло |
| унце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа ст |
| е радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одраста |
| у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудга |
| у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључал |
| ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро |
| н“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </ |
| ли одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак |
| писивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим |
| нављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде из |
| око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опора |
| у урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам с |
| едну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, |
| што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... — |
| Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Мари |
| чен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска л |
| и.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијиц |
| њег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-тол |
| се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај |
| веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам |
| ке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то н |
| е остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note |
| могући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесе |
| виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја ве |
| од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце |
| </hi>,!...<ref target="#SRP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно м |
| је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, п |
| и зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и |
| ој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — |
| .{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност при |
| у звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад т |
| ледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу |
| целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који од |
| з! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други |
| о, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не ишт |
| могао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набав |
| о се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али о |
| еше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског |
| ш на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто з |
| и нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанс |
| ра које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера бе |
| а једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreig |
| — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа |
| линама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што |
| а Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинск |
| лопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја |
| ком нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе |
| ки бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да |
| несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом |
| гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n=" |
| развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с |
| унуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну ви |
| о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хв |
| м од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни сло |
| > <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним де |
| ионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, |
| о веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето |
| ивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову |
| ену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p |
| Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи |
| руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се п |
| ала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и м |
| е и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао |
| што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за |
| врдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их то |
| во. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају |
| о да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, сте |
| високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико ј |
| н сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да н |
| ен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и |
| свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не |
| говори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог п |
| већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.к |
| ге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим |
| по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сва |
| ад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда с |
| сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим |
| станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспје |
| су хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више |
| о да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — два |
| етлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужа |
| ма се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају обл |
| .. видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као д |
| девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценск |
| ом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хар |
| надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабиј |
| и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу |
| шати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, по |
| трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који уг |
| пи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав гре |
| егових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све |
| су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{ |
| ње Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мис |
| о, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом |
| е што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је |
| ерни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је. |
| жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом |
| увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад |
| ју ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престол |
| а у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили |
| га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хун |
| салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увер |
| лике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <d |
| и.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на |
| лим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у кој |
| поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а д |
| трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи |
| торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, н |
| а те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у на |
| ог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пла |
| да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад оп |
| ћина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „уг |
| мљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја прич |
| е тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну рук |
| јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава тр |
| најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, ко |
| у румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке ру |
| страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или дру |
| то ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од пр |
| својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком п |
| бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само до |
| ? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже |
| ј њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, |
| ан ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оруж |
| о разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњ |
| е слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез |
| "16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она г |
| мивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они |
| ицир погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, |
| м другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.< |
| па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопст |
| о нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, зн |
| и са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим го |
| стависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас те |
| земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:l |
| е смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, |
| гословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена ду |
| д се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ћ |
| тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, |
| ека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше г |
| ено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој |
| а, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискоч |
| га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса |
| иђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, а |
| етњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а в |
| нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дре |
| S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише н |
| ма, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала н |
| хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте |
| <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбун |
| смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сен |
| јд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, д |
| ћи хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ и |
| је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он |
| витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла |
| На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Ко |
| еговим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био на |
| сипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не за |
| јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху к |
| врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи |
| па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Он |
| Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло з |
| има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За шт |
| о кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гости |
| није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> |
| во, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ мој |
| близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и |
| Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он н |
| одајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли коли |
| ерних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање м |
| ке да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не треб |
| које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни |
| ају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То |
| и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако раст |
| кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекиват |
| околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наш |
| исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме живо |
| изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело |
| о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је |
| рниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бо |
| и разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа д |
| је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицам |
| устити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што |
| да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици |
| је небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Т |
| а — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам ст |
| де се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар |
| Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> јед |
| језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине гр |
| пим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсиј |
| онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек |
| родица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотво |
| и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У та |
| ајзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљоп |
| их ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> |
| онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ниш |
| за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, с |
| атубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са св |
| но одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му л |
| убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, кој |
| е могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили т |
| би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос ка |
| ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових д |
| су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гро |
| шта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах. |
| у собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. |
| ml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти |
| ног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац за |
| ће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл м |
| Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Серв |
| мзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је л |
| трану, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} |
| ре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањ |
| ишта да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је в |
| ељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језе |
| и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време пр |
| тима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе ил |
| е распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше |
| <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледал |
| итави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала |
| би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толи |
| ухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се |
| је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" / |
| ски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омн |
| pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си сп |
| /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шт |
| лушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустом |
| потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред стол |
| а живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им тол |
| као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет к |
| ну Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи саста |
| Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Ов |
| оме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљ |
| ругачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсн |
| иста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угле |
| штинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са о |
| и знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испри |
| борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем о |
| му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква |
| ри и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <p |
| јанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није |
| склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрх |
| ag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} |
| ме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, ка |
| кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му рад |
| честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти |
| њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи распола |
| удгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај |
| шца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као рум |
| што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су ош |
| а, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара не |
| ц — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у |
| су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог л |
| S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још п |
| проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда с |
| стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики |
| , удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога го |
| је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је пол |
| у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус |
| ак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене |
| ан рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. |
| же полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђе |
| њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и |
| кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој |
| ава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „ |
| е догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И т |
| траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али к |
| се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Луд |
| ли ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па |
| {S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{ |
| >— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — оп |
| <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са це |
| ме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо |
| које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да |
| емили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места п |
| .{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај г |
| ј земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од г |
| гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудга |
| ах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак з |
| брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са |
| реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> |
| а види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из дале |
| се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу уду |
| У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у уж |
| по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од |
| мастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли |
| душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово посл |
| е „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се л |
| воје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често н |
| носнога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на ч |
| p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гам |
| е јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и |
| аки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је упо |
| а једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није |
| меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џ |
| не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђе |
| у тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума с |
| е богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне ш |
| , кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо |
| јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на |
| ност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву јед |
| ie Freud !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је т |
| а ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тил |
| асвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше сал |
| рама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад зага |
| ствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, |
| {S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како |
| смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, |
| адаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од |
| заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Лов |
| лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела |
| нате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу шт |
| азговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора |
| а да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови |
| потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетк |
| ле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше гла |
| ји је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини дес |
| с гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згр |
| римо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиш |
| све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла. |
| вши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно |
| > <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса с |
| е одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све |
| цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како |
| У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— |
| и заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је |
| рани 614; — <foreign xml:lang="de">»Der Gemsenjäger vom Attersee«</foreign> на страни 290; — <f |
| t, herausgegeben v.{S} E.{S} Dohm & J.{S} Rodenlierg , Leipzig« </foreign> и то: <foreign x |
| oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="de">Jch steig auf n Himmel u auf;</foreign> </l> <l> <forei |
| oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="de">Je gröser die Freud !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што |
| oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="de">Je stolzer dein Herzerl,</foreign> </l> <l> <foreign xm |
| l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним зав |
| >Je gröser die Freud !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с |
| ">Und hol dir a Stern!</foreign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти |
| ду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Је höher der Turm,</ |
| е миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Dirnl du hast mich l |
| тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери |