• Gemsenj 1
  • J 1
  • Jch 1
  • Je 2
  • quote 6
  • а 197
  • А 59
  • аброноше 1
  • аброноши 1
  • авантиру 1
  • Авг 1
  • авети 1
  • авлију 1
  • Аврамову 1
  • Адам 1
  • адамове 1
  • адиђар 1
  • адиђари 1
  • аждајама 1
  • аждаје 1
  • аждаји 1
  • азурне 1
  • Аја 1
  • Ајао 1
  • Ајзенау 3
  • Ајзенауа 2
  • ајзенауске 3
  • ајзенауски 6
  • ајзенауским 2
  • ајзенауског 1
  • ајзенауску 2
  • Ајзеннауа 1
  • ајзенуски 1
  • ајнбајмелна 1
  • академију 1
  • академичке 1
  • Ако 10
  • ако 69
  • акте 1
  • Ал 2
  • ал 25
  • ала 1
  • Ала 2
  • алабастарских 1
  • алемима 1
  • али 115
  • Али 51
  • алком 1
  • алмруже 1
  • Алпа 1
  • Алпи 1
  • Алпима 3
  • алпског 1
  • Алт 3
  • алтану 3
  • Алтминстер 3
  • ама 2
  • Ама 7
  • амала 1
  • амалином 1
  • амбиз 2
  • амбис 2
  • Амин 1
  • амо 2
  • Амор 1
  • амт 1
  • анатомски 1
  • анахронизам 1
  • анђеле 3
  • анђелка 1
  • анђелским 1
  • анђео 2
  • анђеоског 1
  • анекдоте 1
  • антихриста 1
  • Антихриста 1
  • антихристи 1
  • апостолски 1
  • аргуси 1
  • арени 1
  • Арка 1
  • артију 1
  • артикл 1
  • аршина 1
  • Аустрији 1
  • аустријска 1
  • аустријски 1
  • аустриског 1
  • афере 1
  • ах 1
  • Ах 6
  • Аха 5
  • ашиковања 2
  • ашиковање 1
  • Б 1
  • ба 1
  • баба 6
  • бабо 3
  • бабова 2
  • Баварске 1
  • баварском 1
  • багламама 1
  • бадава 5
  • бајаги 3
  • бајка 2
  • бакарно 1
  • балавца 1
  • балван 1
  • балдахинима 1
  • балдахином 1
  • балзамским 1
  • балкони 1
  • балчак 1
  • балчаку 1
  • бар 10
  • Бар 2
  • барем 4
  • баретима 1
  • барјаком 1
  • Барон 1
  • барон 3
  • бароне 4
  • барони 2
  • баронства 1
  • бару 1
  • баруни 1
  • басамаке 2
  • баћа 1
  • бацају 2
  • бацаше 1
  • баце 1
  • Баци 2
  • баци 6
  • бацивши 1
  • бацим 1
  • бацио 2
  • баш 22
  • Баш 3
  • баша 1
  • баше 1
  • башка 1
  • башта 1
  • баштама 2
  • баште 1
  • баштенског 1
  • башти 5
  • баштицама 1
  • баштицу 1
  • башту 2
  • бегају 1
  • бегати 1
  • бедара 1
  • бедрима 1
  • бедрица 1
  • бежати 1
  • бежим 1
  • без 22
  • безбожна 2
  • безбожне 3
  • безбожника 3
  • безбожних 1
  • безбожног 1
  • безбрижно 1
  • безбројни 1
  • безграничне 1
  • безгранично 2
  • безграничној 2
  • безграничном 1
  • бездушни 1
  • бездушним 1
  • безимени 1
  • безобзирце 1
  • безпослице 1
  • бејасмо 3
  • бејах 2
  • бела 4
  • Беле 1
  • беле 3
  • белило 1
  • белим 3
  • белих 1
  • бело 4
  • белом 1
  • белу 2
  • Бенедикт 1
  • Бенедикте 1
  • бенедикћанке 1
  • бенедикћанским 1
  • бенедикћанскога 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • београђанчета 1
  • бери 1
  • Берлиоза 1
  • Берне 1
  • бесан 1
  • беседу 1
  • бесмислена 1
  • бесмо 6
  • бесмртни 1
  • бесна 1
  • Бесне 1
  • бесне 2
  • беснеле 1
  • Бесни 1
  • бесни 3
  • беснило 1
  • бесним 1
  • бесних 1
  • бесно 1
  • бесног 1
  • бесомучан 1
  • бесомучна 1
  • Бетховена 1
  • беху 42
  • Беч 1
  • Беча 3
  • бечке 2
  • бечкога 1
  • Бечу 2
  • Беше 1
  • беше 165
  • би 133
  • бива 1
  • Бизмарка 1
  • бије 1
  • бију 1
  • била 36
  • биле 4
  • били 12
  • Било 1
  • било 56
  • биља 1
  • биљка 1
  • биљура 1
  • био 52
  • бирао 1
  • бисера 2
  • бисерасто 1
  • бисером 1
  • бисте 4
  • бити 38
  • битка 1
  • биткама 2
  • битци 1
  • биће 1
  • бих 11
  • благи 3
  • благим 1
  • благо 7
  • благовања 1
  • благовјерни 1
  • благог 1
  • благодат 2
  • благоизволела 1
  • Благонадеждна 1
  • благородија 1
  • благородије 1
  • благородно 1
  • благосиља 1
  • благосиљати 1
  • благослов 2
  • благослова 1
  • Благословен 1
  • благословеној 1
  • благословивши 1
  • благостање 1
  • благоугодним 1
  • благу 1
  • Блажени 1
  • блажено 1
  • блаженом 1
  • блаженство 2
  • блед 1
  • бледе 3
  • бледих 2
  • бледо 2
  • бледој 2
  • бледоћа 1
  • блесане 1
  • блесасто 1
  • блеском 2
  • ближе 5
  • близа 2
  • близу 10
  • блиски 1
  • блиста 1
  • блистало 1
  • блистао 1
  • блуднице 1
  • Бог 23
  • Бога 11
  • богаташ 2
  • богаташа 1
  • богаташка 1
  • богаташу 1
  • богате 1
  • богато 1
  • богатој 1
  • богатство 1
  • Богме 2
  • богме 6
  • бого 1
  • богови 2
  • боговске 1
  • богољубивог 1
  • Богородица 1
  • богородица 4
  • богородице 2
  • богоугодним 2
  • богоугодно 1
  • богоугодној 1
  • Богу 14
  • бода 1
  • бодљикав 1
  • бодове 1
  • божанска 1
  • божански 1
  • божанских 1
  • божанску 1
  • боже 1
  • Боже 3
  • божије 2
  • божијега 2
  • божијем 1
  • божији 4
  • божијим 2
  • божијих 1
  • божијој 2
  • божију 3
  • божић 1
  • бој 5
  • боја 5
  • бојадисана 1
  • бојала 1
  • бојали 1
  • бојама 3
  • бојао 1
  • боје 5
  • бојева 1
  • бојевима 1
  • боји 1
  • бојите 1
  • бојишта 1
  • бојиште 2
  • бојни 1
  • бојног 1
  • бојном 1
  • бојноме 2
  • бојом 2
  • бојте 1
  • боју 1
  • бол 1
  • бола 2
  • болан 2
  • болесника 1
  • болеснике 1
  • болеснику 1
  • болесницима 1
  • болест 1
  • болестан 1
  • болести 1
  • боли 1
  • болничког 1
  • Боље 1
  • боље 10
  • бољетица 1
  • бољи 1
  • боме 1
  • борац 2
  • бораца 2
  • борба 1
  • борбе 4
  • борби 1
  • борбом 1
  • борбу 3
  • боре 1
  • бори 1
  • борила 1
  • бориле 1
  • борим 1
  • борио 3
  • борити 1
  • борце 2
  • борци 2
  • борцима 2
  • Босни 1
  • боцама 1
  • боце 1
  • боцу 2
  • брада 1
  • брадатих 1
  • бради 1
  • брадом 1
  • брака 1
  • брани 1
  • браним 1
  • бранимо 2
  • бранио 3
  • бранити 1
  • брат 3
  • брата 2
  • братимљење 1
  • браћа 2
  • браћо 2
  • брачна 1
  • брачни 1
  • брачно 1
  • брашна 1
  • брда 4
  • Брдашца 1
  • брдо 2
  • брег 3
  • брега 1
  • брегове 2
  • брегови 4
  • брежуљак 1
  • брежуљака 2
  • брежуљка 2
  • брежуљке 1
  • брежуљку 1
  • бреме 1
  • брже 2
  • Брзо 1
  • брзо 15
  • брзоруки 1
  • брига 3
  • бригама 1
  • бриге 1
  • бригу 1
  • брижне 1
  • бризну 1
  • бризнуше 1
  • бришем 1
  • брк 1
  • број 3
  • броја 1
  • бројаница 2
  • бројанице 2
  • бројеви 1
  • бррр 1
  • брујање 1
  • бруји 1
  • бубама 1
  • бубњева 2
  • бубњеви 2
  • будала 1
  • буде 15
  • будем 1
  • будење 1
  • будете 1
  • будеш 1
  • буди 1
  • Буди 1
  • будите 1
  • буду 3
  • будуће 1
  • будућност 1
  • буђаве 1
  • буђење 1
  • буздован 3
  • буздована 2
  • буздовани 2
  • буздованима 3
  • буздованом 1
  • буздовану 2
  • букну 1
  • буктињу 2
  • буку 1
  • булазниш 1
  • буњиште 1
  • бура 5
  • буре 2
  • Бурни 1
  • бурним 1
  • бурно 1
  • буру 1
  • бурш 13
  • Бурш 3
  • бурша 10
  • бурше 1
  • буршев 2
  • буршева 1
  • буршеве 1
  • буршевих 1
  • буршем 1
  • буршеншафта 1
  • буршеншафтима 1
  • бурши 1
  • буршовским 1
  • буршовско 2
  • буршовској 1
  • буршовском 1
  • буршом 1
  • буршу 4
  • бусијама 2
  • бусије 1
  • бусију 1
  • бута 1
  • бућну 1
  • вагон 6
  • вагона 5
  • вагоне 1
  • вагони 1
  • вагонима 1
  • вагонска 1
  • вагону 8
  • важне 1
  • важним 1
  • важној 1
  • важност 1
  • важности 1
  • вазали 2
  • вазалима 2
  • вазда 1
  • ваздан 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 7
  • ваздуха 1
  • ваздухом 1
  • ваздушно 1
  • вазљубљена 1
  • вајде 1
  • Валзер 5
  • Валзера 6
  • Валса 1
  • валцер 1
  • ваља 7
  • ваљаде 1
  • ваљадне 1
  • Ваљало 1
  • ваљало 15
  • ваљано 1
  • ваљао 1
  • ваљда 8
  • вам 23
  • Вама 2
  • вама 8
  • вамс 1
  • вара 1
  • варају 1
  • Варвара 3
  • Варваре 1
  • варијације 2
  • варош 10
  • Варошани 1
  • вароши 6
  • варошима 1
  • варошице 1
  • варошке 2
  • варошки 3
  • варошким 1
  • варошких 1
  • варошког 1
  • варошку 1
  • Вас 1
  • вас 24
  • васионе 1
  • васиони 1
  • васиону 1
  • ватра 2
  • ватре 1
  • ватрењача 1
  • ватрењачом 2
  • ватромета 1
  • ватру 3
  • ваш 2
  • ваша 1
  • ваше 2
  • вашем 1
  • вашим 2
  • вашој 2
  • ведар 1
  • веде 1
  • ведра 2
  • ведрина 1
  • ведрих 1
  • ведро 2
  • веђама 1
  • вез 2
  • везана 1
  • везано 1
  • везаше 1
  • везене 2
  • везени 1
  • везуј 1
  • век 2
  • века 3
  • веку 3
  • вели 1
  • велика 8
  • великашким 1
  • велике 11
  • велики 12
  • Велики 2
  • великим 6
  • велико 1
  • великоварошких 1
  • великог 2
  • великога 1
  • великој 4
  • великом 5
  • велику 3
  • велим 2
  • велите 2
  • величанства 1
  • величанственој 1
  • величанствену 1
  • величанство 1
  • величанством 1
  • величаствену 1
  • велиш 4
  • венац 2
  • венчају 1
  • венчала 1
  • венчали 1
  • веома 3
  • веренике 1
  • вереници 1
  • вери 2
  • Верна 1
  • верне 3
  • верни 7
  • верних 1
  • верно 3
  • верног 2
  • вернога 1
  • верну 1
  • веровао 1
  • веровати 1
  • веру 2
  • верује 3
  • верујем 2
  • верују 1
  • весала 3
  • веселе 2
  • весело 1
  • веселог 1
  • весеља 1
  • весеље 4
  • весељу 1
  • весео 1
  • весла 2
  • веслање 1
  • веслао 2
  • веслати 1
  • веслима 1
  • весло 3
  • веслом 1
  • ветар 5
  • ветрењаче 1
  • ветрић 2
  • ветрићу 1
  • ветрови 2
  • Већ 1
  • већ 83
  • већа 1
  • већег 1
  • већи 1
  • већим 1
  • већине 1
  • већма 2
  • већу 1
  • Већу 1
  • вече 13
  • вечера 3
  • вечерас 2
  • вечерати 1
  • вечере 1
  • вечерња 2
  • вечерњем 1
  • вечерњи 1
  • вечерњој 1
  • вечерњу 1
  • вечне 1
  • вечним 1
  • вечно 3
  • вечном 2
  • вечноме 1
  • вечност 1
  • вечности 1
  • вешт 1
  • вештице 1
  • вешто 2
  • ви 20
  • Ви 7
  • вид 1
  • Видаковић 1
  • виде 12
  • видела 10
  • виделе 3
  • видели 2
  • видело 4
  • видео 25
  • видесмо 3
  • видети 14
  • видећи 5
  • видех 1
  • видеше 5
  • види 30
  • видим 8
  • видимо 2
  • Видите 1
  • видите 5
  • видиш 4
  • Видиш 5
  • визире 1
  • визиром 1
  • вије 1
  • викну 2
  • викнути 1
  • Виктор 1
  • вила 1
  • вилдераја 1
  • вилдерера 1
  • виле 4
  • вилински 1
  • вилинско 1
  • вилинског 1
  • вилистанима 2
  • вина 1
  • вино 2
  • виноградима 1
  • вином 1
  • вири 1
  • вирцауз 1
  • вис 1
  • виса 1
  • висило 1
  • висину 5
  • висока 2
  • високе 2
  • високим 2
  • високо 2
  • високог 2
  • високога 2
  • високој 1
  • високородни 1
  • Витак 1
  • витеже 4
  • витез 17
  • витеза 8
  • витези 1
  • витезова 4
  • витезове 1
  • Витезови 1
  • витезови 6
  • витезовима 4
  • витезом 2
  • витезу 4
  • витешка 1
  • витешке 1
  • витешки 1
  • витешком 3
  • витешку 1
  • витице 1
  • витке 1
  • витки 1
  • витким 1
  • витких 1
  • витко 1
  • витког 2
  • витлала 2
  • витлаше 1
  • Вицвиц 9
  • Вицвица 2
  • Вицвицу 1
  • вичан 1
  • виша 1
  • Више 1
  • више 79
  • вишња 2
  • Вишњи 1
  • владајте 1
  • Владан 1
  • ВЛАДАНА 1
  • владати 1
  • владика 1
  • владике 1
  • владу 1
  • Влажни 1
  • влажним 3
  • власима 2
  • власт 1
  • Властела 1
  • властела 5
  • властеле 2
  • властели 1
  • властелина 1
  • властелом 3
  • властеоске 2
  • властеоском 1
  • власти 2
  • Вог 2
  • Вога 1
  • вода 6
  • воде 5
  • воденичарски 1
  • водећи 3
  • водио 1
  • водити 1
  • водопад 2
  • водопада 2
  • воду 2
  • вођ 1
  • Воз 1
  • воз 11
  • воза 4
  • возар 2
  • Возар 2
  • возара 5
  • возаре 1
  • возареву 1
  • Возари 1
  • возарима 1
  • возару 1
  • возарче 1
  • возарчета 1
  • возати 1
  • возе 1
  • вози 1
  • возом 2
  • Војвода 1
  • војвода 6
  • војводе 3
  • војводу 2
  • војна 1
  • војне 1
  • војник 1
  • војника 3
  • војнике 1
  • војници 1
  • војницима 1
  • војска 2
  • војске 3
  • војском 1
  • војску 3
  • волела 1
  • волеш 1
  • воља 2
  • вољи 1
  • вољни 1
  • вољу 2
  • воћа 1
  • врабаца 1
  • враголасти 1
  • враголасто 1
  • врагуљастог 1
  • врат 1
  • врата 14
  • Вратар 1
  • вратари 1
  • вратару 1
  • врати 8
  • вратим 1
  • вратима 4
  • вратимо 1
  • вратио 2
  • вратисмо 1
  • вратити 5
  • вратише 2
  • вратнице 2
  • вратоломним 1
  • врату 2
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћамо 1
  • вреве 1
  • вредан 1
  • вредна 2
  • вредни 1
  • вредно 2
  • вређају 1
  • вређаху 1
  • врелим 2
  • време 14
  • времена 4
  • временском 1
  • врео 1
  • врећа 1
  • ври 1
  • врило 1
  • врисак 3
  • врискати 1
  • врисну 5
  • вриснула 1
  • врло 20
  • врпцом 1
  • врста 1
  • вртови 1
  • врућина 3
  • врућине 1
  • врућини 1
  • врх 2
  • врху 1
  • врчати 1
  • вршке 2
  • вршкове 1
  • Вукашинову 1
  • вуне 1
  • вући 1
  • вуци 1
  • вуче 2
  • вучеш 1
  • г 24
  • Г 6
  • га 125
  • гадне 3
  • гађа 1
  • гађао 1
  • гађати 1
  • Газда 1
  • газдарица 1
  • газдарици 2
  • газде 1
  • газити 1
  • гаји 1
  • гајио 1
  • гајтанима 1
  • гајтаном 1
  • галантни 1
  • галантним 1
  • гамиже 1
  • гасе 1
  • гасило 1
  • гвожђа 1
  • гвожђу 2
  • гвоздена 1
  • гвоздене 4
  • гвозденог 1
  • гвозденом 2
  • гвоздену 1
  • Где 3
  • где 68
  • гдекоји 1
  • гемз 1
  • гемза 5
  • гемзама 3
  • Гемзе 1
  • гемзе 10
  • гемзица 1
  • гемзицама 1
  • гемзицом 1
  • гемзовски 1
  • гемзовских 1
  • гемзу 5
  • генцијана 1
  • Гете 1
  • гиздави 1
  • гимназиста 1
  • гине 1
  • гипкости 1
  • глава 5
  • главе 16
  • глави 4
  • главна 1
  • главни 1
  • главноме 1
  • главну 1
  • главом 9
  • Главу 1
  • главу 21
  • глади 1
  • гладни 3
  • глас 16
  • гласа 6
  • гласак 1
  • гласе 2
  • гласи 6
  • гласиће 1
  • гласка 1
  • гласник 2
  • гласници 1
  • гласно 3
  • гласова 1
  • гласове 2
  • гласови 2
  • гласом 5
  • Глатка 1
  • глатко 1
  • гле 2
  • гледа 10
  • гледај 1
  • Гледај 1
  • Гледајте 1
  • гледају 1
  • гледајући 3
  • гледала 6
  • гледалаца 1
  • гледали 1
  • гледам 1
  • гледамо 2
  • гледања 1
  • гледао 7
  • гледаоцима 1
  • гледате 3
  • гледати 6
  • гледаху 2
  • гледаш 1
  • гледаше 8
  • гледишта 1
  • глечера 1
  • глупа 1
  • глупи 1
  • глупих 2
  • глупље 1
  • Глупо 1
  • глупом 1
  • глупост 1
  • гмунден 1
  • Гмунден 17
  • Гмундена 16
  • гмунденака 1
  • гмунденац 2
  • Гмунденаца 1
  • Гмунденке 1
  • гмунденска 1
  • гмунденске 6
  • гмунденски 2
  • гмунденским 1
  • Гмунденско 1
  • ГМУНДЕНСКО 1
  • гмунденско 4
  • гмунденског 6
  • гмунденскога 1
  • гмунденској 1
  • гмунденском 1
  • Гмундену 9
  • гмунденца 1
  • Гмунденци 1
  • гнезда 1
  • гнушало 1
  • гнушањем 2
  • гњушања 1
  • го 1
  • говор 2
  • говораху 1
  • говоре 1
  • говорећи 2
  • Говори 2
  • говори 5
  • говорила 1
  • говорили 1
  • говорило 1
  • говорим 2
  • говорио 2
  • говорити 4
  • говориш 1
  • говором 1
  • год 17
  • година 13
  • годинама 1
  • године 8
  • години 1
  • годину 1
  • гола 2
  • голи 1
  • голобрадом 1
  • гологлав 1
  • голу 1
  • голубе 1
  • голубије 1
  • голубице 2
  • гомила 5
  • гомилама 1
  • гомиле 3
  • гомили 1
  • гомилице 1
  • гомилу 3
  • гондола 1
  • гондоле 2
  • гондолу 1
  • гонећи 1
  • гони 1
  • гонио 1
  • гонити 1
  • Гоподар 1
  • Горак 1
  • горе 1
  • гори 2
  • горким 1
  • горко 1
  • горком 1
  • горку 1
  • горњи 1
  • горњим 2
  • горњо 1
  • горњоаустријског 1
  • горњу 1
  • горостасне 1
  • горостасним 1
  • горостасних 1
  • госпа 6
  • госпе 2
  • госпо 2
  • Господ 3
  • Господа 1
  • господа 2
  • господар 3
  • Господар 4
  • Господара 1
  • господара 13
  • господарев 1
  • Господару 1
  • господару 3
  • господарчићи 1
  • господе 1
  • господи 1
  • Господин 1
  • господин 2
  • господине 6
  • господичића 1
  • господичићима 1
  • господо 3
  • господске 1
  • господски 1
  • господствима 1
  • Господу 2
  • госпођа 7
  • госпођама 1
  • Госпође 1
  • госпође 5
  • госпођица 2
  • госпођицама 1
  • госпођице 3
  • госпођици 1
  • госпођицу 2
  • госпођо 5
  • госпођу 1
  • госпоство 1
  • госта 2
  • госте 1
  • гости 3
  • гостију 1
  • гостима 9
  • гостионица 1
  • гостионице 2
  • гостионици 2
  • гостионицу 3
  • гостионичари 1
  • гостионичарских 1
  • гостионичким 1
  • гостионичку 1
  • госту 1
  • готов 3
  • готова 2
  • грабили 1
  • грабио 1
  • грабити 1
  • град 3
  • граде 1
  • градећи 1
  • градић 1
  • граду 3
  • грађанин 1
  • Грађанска 1
  • грађанске 1
  • грађански 1
  • грађанскога 1
  • граја 1
  • гракну 3
  • гракнуше 1
  • граматике 1
  • граматици 1
  • грана 1
  • гране 4
  • граница 1
  • границе 2
  • граном 1
  • грану 3
  • грањем 1
  • грању 3
  • грацијом 1
  • грб 2
  • грбини 1
  • грбове 2
  • грбом 3
  • грбу 2
  • грдна 1
  • Грдна 1
  • грдне 1
  • грдни 2
  • грдних 1
  • грдно 1
  • грднога 1
  • грдну 1
  • грдосија 1
  • грду 1
  • грђе 1
  • гребени 1
  • грех 2
  • греха 1
  • грехова 1
  • Грехота 1
  • грехота 2
  • грешан 1
  • грешна 1
  • грешне 1
  • грешнике 1
  • грешним 1
  • грешно 2
  • грешног 1
  • грешнога 2
  • грешном 1
  • грисбајл 2
  • грисбајлом 1
  • грла 2
  • грли 2
  • грло 2
  • грлом 1
  • грлу 1
  • грмела 1
  • грмети 1
  • грми 1
  • грмио 1
  • грмљавину 1
  • грмну 4
  • гроб 2
  • гроба 1
  • гробља 1
  • гробом 1
  • гробу 2
  • грозне 2
  • грознија 1
  • грозница 1
  • грозно 4
  • грозну 1
  • гром 2
  • громадају 1
  • громадне 1
  • громадним 1
  • громадно 1
  • громова 1
  • громови 3
  • громовима 1
  • громовито 1
  • громовних 1
  • громом 1
  • громопуцателним 1
  • гроф 25
  • Гроф 7
  • грофа 25
  • грофе 8
  • грофови 3
  • грофовски 1
  • грофовским 1
  • грофовскоме 2
  • грофом 1
  • грофски 2
  • грофу 3
  • грохота 1
  • гроша 1
  • грубим 1
  • груди 1
  • грудима 3
  • груну 1
  • грунуше 3
  • група 1
  • групу 1
  • грчеве 1
  • грчевито 4
  • грчка 1
  • грчки 1
  • грчких 1
  • грчку 1
  • губе 2
  • губила 1
  • губило 1
  • губити 1
  • гукања 1
  • гунђајући 2
  • гурају 1
  • гурало 1
  • гурати 1
  • гурне 1
  • Гурни 1
  • густа 2
  • густе 1
  • густим 4
  • густога 1
  • густом 1
  • густоме 1
  • гутао 1
  • гутати 1
  • Гуцков 1
  • д 9
  • Да 21
  • да 991
  • даа 1
  • дави 1
  • давно 8
  • даде 8
  • дадоше 1
  • даду 1
  • Дај 1
  • дај 5
  • даје 3
  • дајемо 1
  • дају 2
  • дајући 1
  • Дакле 3
  • дакле 6
  • дале 1
  • далека 7
  • далеко 14
  • дали 2
  • даља 1
  • даље 25
  • даљини 1
  • даљину 3
  • дама 3
  • дамама 1
  • дамарима 1
  • даме 1
  • даму 2
  • дан 33
  • дана 17
  • данака 1
  • Данас 1
  • данас 35
  • данашње 1
  • данашњем 1
  • данашњи 1
  • данашњим 1
  • дане 1
  • дани 2
  • данима 1
  • Даничић 1
  • дану 1
  • дао 7
  • дароватеља 1
  • дарујемо 1
  • дасака 1
  • даске 1
  • дате 1
  • дати 1
  • дах 2
  • дахом 1
  • дахћу 1
  • даху 2
  • дашчарице 1
  • два 17
  • двадесет 10
  • двадесетога 1
  • две 13
  • Двије 1
  • двобој 2
  • двоје 13
  • двојих 1
  • двојица 7
  • двојице 1
  • двор 1
  • двора 1
  • дворана 1
  • дворани 3
  • дворац 1
  • двори 2
  • дворишту 1
  • дворовима 1
  • двором 1
  • дворског 1
  • двору 5
  • де 1
  • Де 1
  • дебатоваху 1
  • дебелога 1
  • дебелом 2
  • дебеломе 1
  • дебљем 1
  • дева 1
  • девет 2
  • девичким 1
  • девојачка 3
  • девојачкој 2
  • Девојка 11
  • девојка 16
  • девојке 4
  • девојко 2
  • девојку 8
  • Девојци 1
  • девојци 5
  • девојче 13
  • Девојче 5
  • девојчета 3
  • девојчетову 1
  • девојчету 1
  • девојчин 1
  • девојчићи 1
  • дела 2
  • делије 1
  • дело 1
  • делу 1
  • демократских 1
  • демонски 1
  • дендијем 1
  • дењчић 1
  • део 5
  • деран 2
  • деране 2
  • дерану 1
  • дериштем 1
  • Десет 1
  • десет 7
  • десетак 2
  • десила 1
  • десило 2
  • десио 1
  • десна 3
  • десне 2
  • десници 1
  • десницом 1
  • десно 6
  • десног 1
  • десној 7
  • десном 3
  • дете 12
  • детета 1
  • детешце 1
  • детињасто 1
  • детињска 1
  • детињско 1
  • детињство 1
  • деца 2
  • деце 4
  • децо 6
  • децом 1
  • децу 1
  • Дечак 1
  • дечака 1
  • диван 1
  • диви 1
  • дивља 2
  • дивљач 6
  • дивљачи 4
  • Дивље 1
  • дивљег 1
  • дивна 3
  • дивне 1
  • дивни 2
  • дивних 1
  • дивно 8
  • дивнога 1
  • дивној 1
  • дивоте 3
  • дивоти 1
  • дигне 2
  • дигнем 1
  • дигнемо 1
  • диже 5
  • дижу 2
  • дизати 1
  • дијамантасто 1
  • дијамантима 1
  • дима 1
  • димио 1
  • димови 1
  • Дина 1
  • Дингеда 1
  • дирам 1
  • дираш 1
  • дирнуо 1
  • дисао 1
  • дисати 1
  • дисаше 1
  • дице 1
  • дицу 1
  • дичан 2
  • дична 1
  • дичне 2
  • дични 1
  • дичнији 1
  • дичнога 1
  • дичну 1
  • дише 1
  • длаке 1
  • длаку 2
  • длановима 1
  • дланом 1
  • длану 1
  • дна 2
  • дне 4
  • дневни 1
  • дневнику 1
  • дно 1
  • дну 2
  • до 107
  • доба 6
  • добар 1
  • добаци 1
  • добивање 1
  • добивао 1
  • добија 1
  • добије 2
  • добијем 1
  • добијемо 1
  • добију 2
  • добиле 1
  • добили 1
  • добило 1
  • добио 1
  • добисмо 1
  • добити 2
  • добици 1
  • добише 1
  • Добра 1
  • добра 5
  • добре 4
  • добри 3
  • добро 26
  • Добро 6
  • доброг 1
  • добродошлицом 1
  • добром 1
  • доброме 1
  • добру 3
  • довде 1
  • доведе 5
  • доведоше 1
  • довече 1
  • довио 1
  • довлаче 1
  • довољан 1
  • довољна 1
  • довући 1
  • довуче 2
  • догађа 1
  • догађај 2
  • догађаја 1
  • догађају 1
  • догађало 3
  • доглавницима 1
  • догледа 1
  • догледати 1
  • договора 1
  • договорили 1
  • догоди 1
  • догодила 3
  • догодило 2
  • догодити 1
  • догурај 1
  • додавао 1
  • додавши 1
  • додарну 1
  • додати 1
  • додворио 1
  • додирнула 1
  • дође 14
  • дођемо 2
  • дођосмо 2
  • дођосте 1
  • дођох 2
  • дођоше 2
  • дозва 1
  • Доиста 1
  • доиста 16
  • дојахаше 1
  • дојиста 3
  • док 35
  • Док 6
  • доказ 2
  • доказати 2
  • доказују 1
  • доказујући 1
  • докле 15
  • доктор 1
  • доктора 2
  • доктори 3
  • долажаху 2
  • долажаше 1
  • долажењу 1
  • долази 4
  • долазио 3
  • долазити 1
  • доласку 1
  • доле 3
  • дољи 3
  • дољице 1
  • дољу 2
  • Домаћин 1
  • домаћин 5
  • домаћинова 1
  • домаћиновом 1
  • домаћица 2
  • домаћице 1
  • дому 2
  • донда 2
  • донекле 2
  • донело 1
  • донесе 3
  • донеше 1
  • Донеше 1
  • доносе 1
  • доносим 1
  • доносио 1
  • дону 1
  • доњем 1
  • допада 2
  • допадало 1
  • допадаше 1
  • допадну 1
  • допало 1
  • допао 2
  • допасти 1
  • допираше 1
  • допиру 1
  • допрати 1
  • допру 1
  • допуњавале 1
  • допустила 1
  • допуштења 2
  • допуштење 1
  • доручковати 1
  • доручком 1
  • доручкујемо 1
  • досезаше 1
  • досете 1
  • досетке 1
  • Досетке 1
  • Доста 1
  • доста 15
  • достојан 1
  • достојанства 1
  • достојанствено 1
  • достојанство 2
  • достојанством 1
  • достојну 1
  • дотакне 2
  • дотера 1
  • дотицала 1
  • дотична 1
  • дотичнога 1
  • дотле 4
  • доћи 5
  • дохвати 1
  • дохватити 1
  • доцкан 1
  • доче 1
  • дочек 1
  • дочека 2
  • дочекао 1
  • дочекати 2
  • дочекаше 2
  • дочекиваху 1
  • дочепа 3
  • дочепавао 1
  • дочепају 1
  • дочепамо 1
  • дочепасмо 1
  • Дошао 1
  • дошао 9
  • дошла 2
  • дошле 1
  • дошли 4
  • дошло 2
  • драг 1
  • драга 1
  • драги 6
  • драгим 1
  • драгих 1
  • драго 6
  • драговољних 1
  • драгог 6
  • драгој 2
  • драгом 1
  • ДРАГОМ 1
  • драгоцена 1
  • драгоцени 1
  • драгоценим 2
  • драгоцено 1
  • драгоценога 1
  • драгоценом 1
  • драгоценостима 1
  • дражење 1
  • дражесним 1
  • дражи 2
  • дрва 1
  • Дрвена 1
  • дрвеној 1
  • дрвену 1
  • дрвета 2
  • дрветом 3
  • дрвету 1
  • дрвља 1
  • дрвље 1
  • дрво 4
  • дрекну 3
  • дреши 1
  • државе 1
  • држави 1
  • државица 1
  • ДРЖАВНЕ 1
  • ДРЖАВНОЈ 1
  • држању 1
  • држао 7
  • држати 2
  • држах 1
  • држаше 1
  • држе 2
  • држећи 2
  • држи 5
  • држите 1
  • дрско 1
  • друг 1
  • Друга 1
  • ДРУГА 1
  • друга 5
  • другара 1
  • другаче 4
  • другачијим 1
  • другдаш 1
  • друге 10
  • други 15
  • другим 6
  • других 1
  • друго 10
  • другови 1
  • другог 6
  • другога 6
  • другој 6
  • другом 14
  • другоме 4
  • другу 3
  • другче 2
  • дружина 1
  • дружинама 1
  • друкчије 1
  • друма 1
  • друштва 7
  • друштво 11
  • друштву 5
  • дрхтао 1
  • дрхтати 1
  • дрхташе 2
  • дршћући 1
  • дубине 2
  • дубини 2
  • дубину 1
  • дубље 3
  • дубок 2
  • дубока 2
  • дубоки 1
  • Дубоко 1
  • дубоко 8
  • дубоког 1
  • дува 1
  • дуванску 1
  • дувну 1
  • дуг 2
  • дуга 2
  • дугачак 1
  • Дугачка 1
  • дугачка 4
  • дугачке 3
  • дугачки 1
  • дугачким 3
  • дугачко 1
  • дугачкога 1
  • дугачком 1
  • дугачку 2
  • дуге 3
  • дуги 1
  • дугим 2
  • Дуго 1
  • дуго 12
  • дугу 1
  • дуд 1
  • дуел 1
  • дуела 1
  • дуели 1
  • дуелисати 1
  • дуелишем 1
  • дуж 1
  • дужност 6
  • дужности 1
  • дужностима 1
  • дужношћу 1
  • Дулчинеје 1
  • думен 1
  • думенџија 1
  • Дунаво 2
  • Дунаву 1
  • дунђерским 1
  • дунђерском 1
  • дупље 1
  • дурбин 1
  • дуси 2
  • духа 1
  • духну 1
  • Духова 1
  • духу 2
  • Душа 1
  • душа 9
  • душанке 1
  • душе 14
  • души 4
  • душице 1
  • Душице 1
  • душо 1
  • душом 1
  • душу 11
  • ђаво 1
  • ђавола 1
  • ђаволасто 1
  • Ђаволе 1
  • ђак 2
  • ђака 2
  • ђаком 1
  • ђацима 1
  • ђачке 1
  • ђердан 2
  • ђерманског 1
  • Ђорђевић 1
  • ЂОРЂЕВИЋА 1
  • Е 12
  • е 2
  • Ебенса 1
  • Ебенсеа 1
  • Ебенсее 6
  • Ебенсеу 1
  • Ебренсе 1
  • Ев 1
  • еве 1
  • ево 12
  • Ево 4
  • екипажа 1
  • Екс 1
  • екскурзију 1
  • еле 2
  • Еле 3
  • елипса 1
  • ено 16
  • Ено 4
  • епизода 2
  • епизоде 1
  • Ерлакогел 1
  • Ерлакогл 1
  • Ерлакогла 1
  • еснафлије 1
  • Ето 8
  • ето 9
  • жагору 1
  • жале 1
  • жали 1
  • жалост 3
  • Жан 2
  • Жао 2
  • жао 4
  • жар 1
  • жарка 1
  • жарке 1
  • жарким 2
  • жарко 1
  • жаркој 1
  • жару 1
  • ждерање 1
  • ждрела 3
  • жега 1
  • жегу 1
  • жедни 1
  • желела 1
  • желело 1
  • желео 1
  • желудац 1
  • желудца 1
  • желудце 1
  • жеља 1
  • жељама 1
  • жеље 2
  • жељезница 2
  • жељезницом 1
  • жељезницу 2
  • жељезничке 1
  • жељезничкој 1
  • жељезничком 1
  • жељени 1
  • жељицу 1
  • жељно 1
  • жељу 1
  • жена 4
  • жене 2
  • жени 1
  • женидбе 1
  • женидби 1
  • женица 1
  • жено 1
  • женске 1
  • женски 1
  • женскиње 2
  • женских 2
  • жену 2
  • жесту 1
  • жив 5
  • жива 1
  • живе 4
  • живела 1
  • живели 1
  • живело 1
  • живео 1
  • Живео 1
  • живети 4
  • живи 9
  • живим 1
  • живину 1
  • живинче 1
  • Живинче 1
  • живинчету 1
  • живкањем 1
  • живље 2
  • живо 11
  • живога 2
  • живом 2
  • живописним 1
  • живот 22
  • живота 10
  • животе 1
  • животиња 1
  • животом 3
  • животу 6
  • живу 1
  • живце 1
  • жижак 1
  • жицама 1
  • жишка 1
  • жљеб 1
  • жмиркајући 1
  • жртава 1
  • жртва 1
  • жртвом 1
  • жртву 3
  • жртвује 2
  • жрци 1
  • жудња 2
  • жудње 1
  • жудњу 1
  • жуђени 1
  • жуђеним 1
  • жуљевитом 1
  • журно 1
  • Жустри 1
  • жустро 2
  • жута 1
  • жуте 1
  • ЗА 1
  • За 21
  • за 303
  • забава 1
  • забаве 1
  • забављала 1
  • Забављало 1
  • забадава 5
  • забатаљени 1
  • забаци 1
  • забезекнутој 1
  • забелеше 1
  • заблисташе 1
  • заборави 4
  • заборавивши 1
  • заборавили 2
  • заборавим 1
  • заборавио 2
  • заборавите 1
  • заборавити 2
  • заборављао 1
  • заборављују 1
  • забрана 1
  • забранима 1
  • забрањених 1
  • забрањеном 1
  • забуна 1
  • заваде 1
  • завалимо 1
  • завалисмо 1
  • завеса 1
  • завесе 1
  • завиде 1
  • завидљиви 1
  • завијени 1
  • завили 1
  • завирују 1
  • зависи 3
  • зависили 1
  • зависио 1
  • зависти 1
  • завод 2
  • заволети 1
  • заври 1
  • завршетком 1
  • заврши 1
  • завучем 1
  • загазити 1
  • загазише 1
  • заглавило 1
  • заглавно 1
  • загледа 4
  • загледајући 1
  • загледали 1
  • заглибио 1
  • загњуримо 1
  • загонетка 1
  • заграда 1
  • заграјаше 2
  • загребао 1
  • загрли 7
  • загрлио 1
  • загрлише 1
  • загрљај 1
  • загрми 3
  • загушен 1
  • загушеним 1
  • загуши 1
  • загушљивих 1
  • задављеним 1
  • задана 1
  • задану 1
  • задати 1
  • задахни 1
  • задахну 3
  • задахнуо 1
  • задахнута 1
  • задевање 1
  • заделу 1
  • задене 1
  • задену 1
  • задиркивања 1
  • задиркивао 1
  • задњег 1
  • задобивена 1
  • задобио 1
  • задовољан 2
  • задовољни 2
  • задовољством 1
  • задремали 1
  • задруге 2
  • задрхта 3
  • задрхтати 1
  • задршће 2
  • зађемо 1
  • зађу 1
  • зазвекета 1
  • зазвекеташе 1
  • зазвони 3
  • зазирали 2
  • зазиру 1
  • заигра 2
  • заинтересова 1
  • заиста 2
  • Заиста 2
  • зајажене 1
  • зајазе 1
  • зајази 1
  • зајам 1
  • заједничку 1
  • заједно 11
  • закачи 1
  • закачимо 1
  • заклео 2
  • заклетве 1
  • заклетви 2
  • заклетвом 2
  • заклетву 5
  • заклети 3
  • заклињем 1
  • заклона 2
  • заклоне 1
  • заклони 1
  • заклону 1
  • закључа 1
  • закон 2
  • закона 1
  • законе 1
  • закопчан 1
  • закуске 1
  • залази 1
  • залаје 1
  • заледи 1
  • заледити 1
  • залетању 1
  • залив 1
  • заливу 2
  • залио 1
  • залогај 1
  • залогаја 1
  • залогаје 1
  • заложити 1
  • заљубили 1
  • заљубио 1
  • заљубљени 1
  • заљубљеном 1
  • замак 4
  • замака 1
  • замахао 1
  • замахати 1
  • замашно 1
  • замерити 1
  • замерке 1
  • замислили 1
  • замислио 1
  • замислите 1
  • Замислите 1
  • замислити 1
  • замишљен 1
  • замишљена 1
  • замишљених 1
  • замишљено 1
  • замјечателним 1
  • замка 7
  • замкова 1
  • замком 1
  • замку 3
  • замок 1
  • замутио 1
  • замци 1
  • замцима 1
  • занат 1
  • занатлијом 1
  • занимају 1
  • занимало 1
  • занимаше 2
  • занимљива 1
  • занос 1
  • заносу 2
  • зао 1
  • заостало 1
  • западна 2
  • запали 4
  • запалио 1
  • запаљене 1
  • запамти 1
  • Запамти 1
  • запамтио 1
  • запеваше 1
  • запенушеним 1
  • запенушено 1
  • запета 1
  • запећак 1
  • запечаћеним 1
  • запиње 1
  • запита 1
  • Запита 1
  • запитајте 1
  • запитао 1
  • запитаће 1
  • запитах 1
  • запиткивања 1
  • запиткивањем 1
  • запиткивањима 1
  • заплетене 1
  • запливам 1
  • запне 1
  • заповедамо 1
  • заповедаш 2
  • заповедаше 3
  • заповеди 6
  • заповедили 1
  • заповедио 1
  • заповест 3
  • заповестима 1
  • започе 5
  • започели 1
  • започне 1
  • запрепаштеним 1
  • запрепаштеној 1
  • запрепаштену 1
  • запуши 1
  • Зар 10
  • зар 12
  • заради 1
  • зарадити 1
  • заразу 1
  • заранака 1
  • зарицала 1
  • зарубљени 1
  • заручника 1
  • засвираше 1
  • заседоше 1
  • засекла 1
  • засенуте 1
  • засењене 1
  • засењује 1
  • заслепљен 1
  • заслуге 1
  • заслуживала 1
  • заслужили 1
  • заслужио 1
  • заспали 1
  • застава 1
  • заставама 2
  • заставе 3
  • заставник 1
  • заставу 2
  • застадоше 1
  • застрти 1
  • застртих 1
  • заталаса 1
  • заталасаним 1
  • затварајући 1
  • затвора 1
  • затворено 1
  • затворио 1
  • затворише 2
  • затезаше 1
  • затекосмо 1
  • затеку 1
  • затећи 1
  • затече 1
  • затечен 1
  • Затим 1
  • затопли 1
  • затоциља 1
  • заточеник 1
  • затрепте 1
  • затресе 2
  • затрешташе 2
  • затркиваху 1
  • затрпаној 1
  • затрубише 1
  • затубасто 1
  • заузеше 1
  • заузимали 1
  • заузимљу 1
  • зауставила 1
  • зауставили 1
  • зауставило 1
  • зауставио 1
  • зауставити 2
  • зауставише 1
  • заустављам 1
  • заустављао 1
  • Заустављена 1
  • захвалан 1
  • захвалити 1
  • захвално 1
  • захвалности 1
  • захваљујући 1
  • захватајући 1
  • захватала 1
  • захватили 1
  • заходу 3
  • захори 1
  • захрани 1
  • захтевах 1
  • захуктани 1
  • зацаклише 1
  • зацвркутали 1
  • зацени 1
  • заценио 1
  • заценисмо 1
  • зачетку 1
  • зачини 1
  • зачу 10
  • зачудио 1
  • зачуђен 1
  • зачуђено 1
  • зачује 1
  • зачуле 1
  • зачух 1
  • зачуше 2
  • зашло 1
  • заштитника 1
  • заштитниче 1
  • заштиту 1
  • зашто 1
  • Збиља 1
  • збиља 2
  • збиљски 1
  • збогом 1
  • збор 1
  • збора 1
  • збору 1
  • збуњен 1
  • збуњено 5
  • звала 1
  • званија 1
  • званичних 1
  • званично 1
  • звезда 1
  • звездама 1
  • звездане 1
  • звезданоме 1
  • звездице 1
  • звезду 2
  • звекан 1
  • звекет 1
  • звекне 1
  • звекну 2
  • звер 1
  • звере 1
  • Зверске 1
  • звижди 1
  • звизг 1
  • звизне 1
  • звизну 3
  • Звона 1
  • звона 4
  • звонити 2
  • звоно 2
  • звонце 1
  • звучним 1
  • згазила 1
  • згладило 1
  • згледасмо 1
  • згледаху 1
  • згледаше 2
  • згњечим 1
  • згодне 1
  • зграби 6
  • зграбише 1
  • згрануло 1
  • згранута 2
  • згрози 1
  • згромадаше 1
  • згромилаше 1
  • згрчене 1
  • зданија 1
  • здрав 1
  • здраве 1
  • здравим 2
  • здравље 4
  • здрављу 1
  • Здраво 1
  • здраво 4
  • зебе 1
  • зебња 1
  • зелен 1
  • зелене 4
  • зелени 1
  • зеленим 1
  • зелених 1
  • зелено 2
  • зеленог 3
  • зеленом 1
  • зелену 1
  • земаља 2
  • земаљског 1
  • Земљак 1
  • земљак 19
  • земљака 3
  • земљакиња 1
  • земљаних 1
  • земље 11
  • земљи 9
  • земљо 10
  • земљом 1
  • земљописније 1
  • земљу 7
  • зеница 2
  • зеницу 2
  • зет 1
  • зета 1
  • зид 6
  • зида 9
  • зидинама 3
  • зидова 1
  • зидовима 2
  • зидом 1
  • зиду 3
  • зијао 1
  • Зилберштајн 1
  • зима 2
  • зиме 2
  • зими 1
  • зла 1
  • злата 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златним 2
  • златних 1
  • златном 2
  • злато 2
  • златом 2
  • злату 2
  • злаћеним 1
  • зликовца 1
  • зло 1
  • злосрећном 1
  • змијо 1
  • змију 1
  • Зна 1
  • зна 21
  • знаде 2
  • знаду 4
  • знађаху 1
  • знађаше 2
  • знај 1
  • знају 4
  • знајући 1
  • знак 6
  • знала 3
  • знали 5
  • знало 1
  • знам 14
  • Знам 2
  • знамења 3
  • знамење 1
  • знамењем 2
  • знанац 1
  • знанаца 1
  • знао 17
  • знате 12
  • знаће 1
  • знаћете 1
  • знацима 1
  • значења 1
  • значи 8
  • Знаш 1
  • знаш 18
  • Зној 1
  • зној 2
  • зноји 1
  • знојимо 1
  • зове 12
  • Зови 1
  • зовне 1
  • зовну 2
  • зову 4
  • зора 1
  • зоре 1
  • зором 5
  • зору 2
  • зрак 1
  • зрака 1
  • зраке 1
  • зракова 1
  • зраку 1
  • зраци 6
  • зрацима 2
  • зрачак 2
  • зрно 2
  • зуб 1
  • зубе 4
  • зујати 1
  • и 1270
  • И 58
  • ивица 1
  • ивице 2
  • ивици 1
  • ивицом 1
  • игле 1
  • Иго 1
  • игра 3
  • играју 1
  • играјући 1
  • играли 1
  • играм 1
  • играма 1
  • играња 2
  • играње 1
  • играњем 1
  • Играо 1
  • играху 3
  • играчица 1
  • играчице 1
  • играчу 1
  • игре 2
  • игри 2
  • игру 1
  • игрушкало 1
  • иде 4
  • идеала 1
  • идеја 1
  • идем 3
  • идемо 2
  • идеш 2
  • иди 10
  • Иди 3
  • Иду 1
  • иду 3
  • иђаху 1
  • ижљубише 1
  • из 143
  • Из 6
  • Иза 1
  • иза 29
  • изабрала 1
  • изабрали 1
  • изабраница 1
  • изабрао 1
  • изабрати 1
  • изађе 8
  • изађем 1
  • изађеш 1
  • изађи 1
  • изађосмо 1
  • изађох 1
  • изађоше 3
  • изазвао 1
  • изазивљу 1
  • изаћи 2
  • изашао 3
  • изашли 1
  • избавила 1
  • избавио 1
  • избавитељу 2
  • избаци 1
  • избацише 1
  • Избери 1
  • изберу 1
  • избијемо 1
  • избити 1
  • изближе 1
  • избор 2
  • избора 1
  • избраницу 1
  • изброји 1
  • избу 1
  • избуљеним 1
  • извади 2
  • извадио 1
  • изведе 1
  • извезен 1
  • извезена 1
  • извешћа 1
  • извешћемо 1
  • изви 1
  • Извините 1
  • извињавати 1
  • извлачити 1
  • изводе 1
  • извору 1
  • изврнут 2
  • изврнути 1
  • извући 4
  • извуче 2
  • извучете 1
  • изглед 1
  • изгледа 4
  • изгледају 4
  • изгледало 1
  • изгледао 3
  • изгледати 1
  • изгледаху 5
  • изгледаш 1
  • изгледаше 3
  • изгледом 1
  • изговоре 1
  • изговори 2
  • изговорили 1
  • изговорио 1
  • изговором 1
  • изгорела 2
  • изгрлише 1
  • изгубе 1
  • изгуби 5
  • изгубим 1
  • изгубио 2
  • изгубити 1
  • изгубљено 1
  • изгубљену 1
  • издаде 3
  • издадоше 2
  • издајица 1
  • издајицу 1
  • издала 1
  • издахнуо 1
  • издашде 1
  • издржати 1
  • издржи 2
  • издухне 1
  • изигра 1
  • изјада 1
  • изјутра 1
  • излази 1
  • изласка 1
  • излепљен 1
  • излетеше 1
  • излечио 1
  • измаме 1
  • измами 1
  • Између 1
  • између 6
  • измењаше 1
  • измери 1
  • измете 1
  • измешано 1
  • измислили 1
  • измислити 1
  • измучену 1
  • изнад 5
  • изнеле 1
  • изнемогли 1
  • изненада 1
  • изненадити 1
  • изненадно 1
  • изненађење 1
  • изнети 1
  • изнеше 1
  • изниче 1
  • износе 1
  • изнуреној 1
  • изнутра 1
  • изостане 1
  • израдила 1
  • израдио 1
  • израђена 1
  • израђени 1
  • израз 2
  • изразим 1
  • изрезано 1
  • изрезаног 1
  • изреком 1
  • изрично 1
  • изродили 1
  • изумиру 1
  • икада 1
  • икаква 1
  • икакве 2
  • иконица 1
  • ил 1
  • Или 3
  • или 81
  • илиџу 1
  • им 33
  • има 38
  • имађасмо 1
  • имађаху 1
  • имађаше 2
  • Имају 1
  • имају 9
  • имала 4
  • имали 4
  • имало 2
  • имам 2
  • имамо 3
  • имања 1
  • имање 2
  • имао 20
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 3
  • Име 1
  • име 12
  • Имена 1
  • имена 3
  • именом 2
  • императора 2
  • императорске 1
  • империје 1
  • имућне 1
  • иначе 3
  • инглиских 1
  • инглиског 1
  • индустрија 1
  • интелигентна 1
  • интелигенције 1
  • интересантнији 1
  • интересу 2
  • интересује 1
  • интрига 2
  • инштитуцију 1
  • ипак 5
  • Исајиловића 1
  • исакаћених 1
  • исечем 1
  • исишу 1
  • искаже 1
  • искажем 1
  • искажеш 1
  • искажу 1
  • исказао 1
  • исказати 1
  • исказивао 1
  • исказиваше 1
  • исказујемо 2
  • искићен 2
  • искићене 1
  • искићени 1
  • искићених 1
  • искобеља 1
  • искочи 1
  • искочио 2
  • искрен 1
  • искреношћу 1
  • искрзану 1
  • искривљена 1
  • искривљених 1
  • искрсне 1
  • искру 1
  • искупе 1
  • искупила 2
  • искупили 3
  • искупио 1
  • искуство 1
  • искуством 1
  • испада 1
  • испаде 3
  • испадне 1
  • испије 1
  • испит 1
  • испита 1
  • испитивати 1
  • Испитивач 1
  • испитима 1
  • исплакале 1
  • исплатише 1
  • Испод 1
  • испод 11
  • испорченом 1
  • испосница 4
  • испоснице 2
  • испосницом 1
  • испосницу 1
  • испосничко 1
  • испосничком 1
  • исправљенији 1
  • испразнити 1
  • испраћен 1
  • испрва 1
  • Испрва 1
  • испрегнути 1
  • испред 3
  • испрекидан 1
  • испрекидану 1
  • исприча 5
  • испричам 1
  • испричати 3
  • испричах 1
  • испуни 1
  • испунила 1
  • испуним 2
  • испунити 1
  • испуњаваше 1
  • испуцале 1
  • испуцано 1
  • иста 3
  • исте 3
  • истегнуте 1
  • истерали 1
  • исти 11
  • истим 3
  • Истина 1
  • истина 13
  • истинити 1
  • истину 1
  • истиснеш 1
  • исто 20
  • истог 3
  • истој 1
  • истом 1
  • историју 1
  • истрже 3
  • иструцкане 1
  • истрча 1
  • истрчи 1
  • Исуса 1
  • исцепам 1
  • исцрпе 1
  • ићи 1
  • их 50
  • ишамарао 1
  • ишао 4
  • ишаран 1
  • ишарано 1
  • Ишл 4
  • ишла 1
  • Ишла 1
  • ишли 4
  • ишло 3
  • Ишлу 3
  • иште 2
  • ишчезла 1
  • ишчезне 1
  • ј 9
  • ја 133
  • Ја 64
  • јабланово 1
  • јабука 1
  • јабукама 1
  • јабуке 2
  • јабуковаче 1
  • јабучица 1
  • јаве 1
  • јави 8
  • јавила 1
  • Јавила 2
  • јавим 2
  • јавио 1
  • јавити 1
  • јављаху 1
  • јављаше 1
  • јавнога 1
  • јагњешце 4
  • јад 3
  • јада 1
  • јадан 1
  • јади 1
  • Јадна 1
  • јадне 2
  • јадни 2
  • јадник 3
  • јадним 1
  • јадница 3
  • јадницима 1
  • Јадно 1
  • јадно 3
  • јаднога 1
  • јадну 1
  • јаз 1
  • јазичници 1
  • јака 1
  • јакама 1
  • јаке 1
  • јарак 1
  • јарака 1
  • јарац 3
  • јарко 2
  • јарку 1
  • јаром 1
  • јарца 1
  • јаснији 1
  • јасно 2
  • јастреба 1
  • јастук 1
  • јастуке 2
  • јастуцима 1
  • јастучићу 1
  • јаука 1
  • јаукнула 1
  • јахати 1
  • јаче 2
  • јашем 1
  • Је 8
  • је 865
  • јеванђеље 1
  • Јевропе 1
  • јевропске 1
  • један 134
  • једанајест 1
  • једанпут 3
  • једара 1
  • једаред 3
  • Једва 1
  • једва 14
  • једена 1
  • једина 3
  • једини 2
  • јединица 2
  • јединице 1
  • јединицом 1
  • јединицу 3
  • јединства 1
  • јединство 1
  • Једна 2
  • једна 34
  • једнаким 1
  • једне 15
  • Једним 1
  • једним 6
  • једних 1
  • Једно 2
  • једно 37
  • једног 21
  • једнога 10
  • једној 6
  • једноликом 1
  • Једном 1
  • једном 28
  • једноме 2
  • једну 17
  • једра 2
  • једро 1
  • јежила 1
  • језа 3
  • језера 69
  • језерима 1
  • језеркиње 1
  • ЈЕЗЕРО 1
  • Језеро 2
  • језеро 36
  • језером 2
  • језерске 3
  • језерским 1
  • језерских 1
  • језерско 1
  • језерског 1
  • језерској 1
  • језерском 1
  • језеру 22
  • језерца 1
  • језерцима 1
  • језик 3
  • језику 3
  • језичника 1
  • Језус 2
  • јек 3
  • јекну 1
  • јекнуо 1
  • јел 1
  • јела 1
  • Јеле 2
  • јелек 1
  • јелен 1
  • јелена 3
  • Јеленовица 1
  • јелену 1
  • Јер 8
  • јер 90
  • Јергл 13
  • Јерглу 1
  • јереси 1
  • јес 2
  • Јес 3
  • Јесам 2
  • јесени 1
  • Јеси 1
  • јеси 5
  • јест 1
  • јестаственичке 1
  • јесте 1
  • Јесте 1
  • јести 2
  • јесу 3
  • јецајући 1
  • јецање 1
  • јеци 1
  • Јована 1
  • Јованка 1
  • Јованци 1
  • јој 80
  • Јок 1
  • Јосипе 1
  • још 133
  • Још 7
  • јошт 1
  • Ју 1
  • ју 6
  • јунак 2
  • јунака 1
  • јунакиње 1
  • јуначе 2
  • јуначке 3
  • јуначки 2
  • јуначким 2
  • јуначких 2
  • јуначко 1
  • јуначког 1
  • јуначком 3
  • јунаштво 1
  • јури 1
  • јурио 1
  • јуриш 1
  • јуришало 1
  • јурну 7
  • јурнуше 4
  • јутарње 2
  • јутарњи 1
  • јутарњој 1
  • јутра 1
  • јутрењег 1
  • јутро 1
  • јутрос 3
  • јутру 2
  • к 16
  • ка 14
  • кавалира 1
  • кавалирски 1
  • кавалирску 1
  • кавана 1
  • кавани 2
  • каву 1
  • кад 144
  • Кад 18
  • када 3
  • кадар 1
  • кадгод 1
  • каде 3
  • кадиве 1
  • кадионица 1
  • кадионицама 1
  • кадкад 1
  • кадра 1
  • кадри 2
  • кадро 1
  • кадшто 2
  • каже 8
  • кажем 4
  • кажеш 2
  • кажи 1
  • Кажи 2
  • Кажу 2
  • кажу 4
  • казала 5
  • казан 1
  • казане 1
  • казао 8
  • казати 4
  • Казаше 1
  • казне 1
  • казни 1
  • казујем 1
  • Кајзершпиц 1
  • кајишу 1
  • Какав 2
  • какав 27
  • каква 22
  • Каква 4
  • Какве 1
  • какве 14
  • Какви 1
  • какви 11
  • Каквим 1
  • каквим 4
  • каквих 2
  • какво 5
  • каквог 7
  • каквога 4
  • каквој 4
  • Каквом 1
  • каквом 7
  • каквоме 1
  • какву 13
  • како 116
  • Како 13
  • каког 1
  • калабуре 1
  • калдрме 1
  • калдрми 1
  • календару 1
  • калуђера 2
  • калуђере 2
  • калуђери 2
  • калуђерица 15
  • Калуђерица 2
  • калуђерицама 1
  • калуђерице 15
  • Калуђерице 2
  • калуђерици 6
  • калуђерицом 1
  • калуђерицу 1
  • калуђеричким 1
  • калуђеричку 1
  • калуђерству 1
  • каљавом 1
  • камен 7
  • камена 6
  • каменова 1
  • каменорезу 1
  • камену 4
  • камењара 1
  • камењару 1
  • камичак 6
  • камичака 1
  • Камо 1
  • камо 9
  • камоли 1
  • камџија 1
  • камџијама 1
  • кан 1
  • канабе 1
  • канапе 1
  • канаџа 1
  • канда 1
  • кандила 1
  • кандилу 1
  • кандиоце 1
  • кану 1
  • кануле 1
  • канцеларију 2
  • канџе 1
  • канџијом 1
  • као 231
  • Као 4
  • кап 3
  • капи 1
  • капија 1
  • капије 2
  • капији 4
  • капијом 1
  • капију 2
  • капица 1
  • капицама 1
  • капљица 1
  • капљици 1
  • капу 3
  • капут 1
  • Капут 1
  • капуте 1
  • капутом 1
  • Карбахмиле 4
  • Карло 5
  • Карлом 1
  • карлсбадска 1
  • Карта 1
  • картама 1
  • карте 3
  • карту 4
  • каса 1
  • касарнског 1
  • каси 1
  • касина 1
  • касине 2
  • касини 1
  • каста 1
  • кастелан 1
  • катара 1
  • катастрофа 1
  • категорички 1
  • Кати 4
  • каткад 3
  • католик 1
  • катранџија 1
  • квартиру 1
  • квекну 1
  • кврцати 1
  • келнери 1
  • келнерица 1
  • келнерке 1
  • келнерку 1
  • келнерских 1
  • кеса 1
  • кесу 1
  • кецеље 1
  • кикот 1
  • кикотања 1
  • кикотом 1
  • кинг 1
  • кипи 2
  • киптио 1
  • кита 2
  • китила 1
  • китити 1
  • китнасти 1
  • китнастим 1
  • кићанкама 1
  • кићанчица 1
  • кићене 1
  • кићеним 2
  • кифла 1
  • кифлу 1
  • кичме 1
  • клавир 2
  • кланац 2
  • кланце 1
  • кланци 1
  • кланцима 3
  • кланцу 3
  • класи 1
  • клет 1
  • клетака 1
  • клетве 1
  • клети 2
  • клече 3
  • клечећи 1
  • клечи 5
  • клешта 1
  • клизањем 1
  • клизи 1
  • кликну 1
  • климну 2
  • клин 1
  • кличе 2
  • кличу 1
  • клону 1
  • клонуше 1
  • клупама 1
  • клупче 2
  • кљуном 1
  • кључало 1
  • кључеве 2
  • кметови 1
  • кнез 1
  • кнезови 1
  • књ 1
  • књаж 1
  • књаз 1
  • КЊИГА 1
  • књига 2
  • књигама 1
  • књиге 1
  • књигу 1
  • књижевник 1
  • књижевности 1
  • књижурине 1
  • књишку 1
  • ко 24
  • Ко 8
  • кобне 1
  • кобном 2
  • кова 1
  • ковани 1
  • ковитлању 1
  • ког 1
  • кога 19
  • Код 1
  • код 27
  • кожа 1
  • коже 2
  • која 73
  • које 114
  • Које 2
  • којега 3
  • којекаквих 1
  • којекако 2
  • којешта 1
  • Којешта 1
  • Који 1
  • који 190
  • којим 12
  • којима 24
  • којих 11
  • којој 16
  • којом 4
  • коју 47
  • кол 2
  • Кола 1
  • кола 6
  • колач 1
  • колеба 1
  • колена 10
  • коленима 1
  • колено 2
  • коленом 1
  • колиба 2
  • колибама 1
  • Колибе 1
  • колибе 3
  • колиби 2
  • колибу 1
  • колике 2
  • колики 1
  • колико 28
  • Колико 8
  • колима 1
  • колица 1
  • колишни 1
  • колко 1
  • колу 1
  • кољу 1
  • ком 1
  • комада 2
  • комаде 1
  • комадића 1
  • командоваше 1
  • коме 33
  • комедија 1
  • комешања 1
  • комплиментима 1
  • композиција 1
  • комшије 1
  • комшиница 1
  • комшиници 1
  • конаца 1
  • кондуктер 1
  • кондуктери 1
  • кондуктори 1
  • Конрад 42
  • Конрада 5
  • Конраде 7
  • Конрадов 2
  • Конрадова 2
  • Конрадове 1
  • Конрадово 3
  • Конрадовог 3
  • Конрадовој 2
  • Конрадовом 1
  • Конрадом 2
  • Конраду 11
  • контуре 1
  • концерте 1
  • коња 11
  • коњаник 1
  • коњаника 1
  • коњаничку 1
  • коње 5
  • Коњи 1
  • коњи 4
  • коњима 2
  • коњићи 1
  • коњска 1
  • коњских 1
  • коњску 1
  • коњу 3
  • коњушнице 1
  • копали 1
  • копао 1
  • копије 1
  • Копита 1
  • копља 3
  • копље 3
  • копљима 2
  • копрене 1
  • копреном 1
  • корак 6
  • корака 2
  • кораке 2
  • кораку 1
  • кораци 1
  • корачаја 1
  • корачаји 1
  • коре 2
  • корена 1
  • кори 1
  • корист 1
  • користи 1
  • користити 1
  • кором 1
  • кору 1
  • коса 2
  • косе 2
  • коси 1
  • кости 2
  • костију 1
  • Костића 1
  • косу 1
  • котла 1
  • котрљајући 1
  • Коцебуа 1
  • коцку 4
  • кочијаш 1
  • Кочијаш 2
  • кочијаша 1
  • кочијашким 1
  • кочоперимо 1
  • коштаних 1
  • коштац 3
  • коштица 1
  • коштуњаве 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 3
  • кр 1
  • Крагујевац 1
  • краде 1
  • крадљивца 1
  • крађи 1
  • крај 16
  • краја 5
  • крајева 1
  • крајеве 1
  • крајевима 3
  • крајина 1
  • крајине 1
  • Крајни 1
  • Крајња 1
  • Крајње 1
  • крајње 2
  • крајњи 1
  • крају 1
  • краљ 1
  • краљевског 1
  • краљица 1
  • краљице 1
  • краљицу 1
  • краљу 1
  • красан 1
  • краси 1
  • красне 3
  • красни 1
  • красота 1
  • кратак 2
  • кратки 2
  • кратких 1
  • кратко 3
  • кратког 1
  • крв 4
  • крвав 1
  • крваве 1
  • крвави 1
  • крвавим 1
  • крвавом 2
  • крви 3
  • крвљу 1
  • крвником 1
  • крвожедности 1
  • крволочних 1
  • крене 4
  • кренемо 1
  • крену 4
  • кренуо 1
  • кренуће 1
  • кренуше 2
  • крепке 1
  • крепким 1
  • кретање 1
  • кретати 1
  • креч 1
  • кречна 1
  • крива 2
  • криви 1
  • криво 1
  • кривошија 1
  • кригла 2
  • криглове 1
  • крију 1
  • крила 6
  • крилима 1
  • крило 1
  • крилу 2
  • крио 1
  • кришом 1
  • кроз 32
  • кроза 3
  • крпе 2
  • крст 1
  • крста 3
  • крсташком 1
  • крсте 1
  • крсти 1
  • крстовима 1
  • крсту 1
  • крунама 1
  • круне 1
  • круни 1
  • круно 1
  • крупан 1
  • Крушевца 1
  • крхати 1
  • кршевима 1
  • кршно 1
  • крштена 1
  • ктитора 2
  • кћер 1
  • кћери 9
  • кћерима 1
  • куд 9
  • Куда 1
  • куда 16
  • кујни 1
  • кукавице 1
  • кукавно 1
  • Кукавно 1
  • куку 1
  • кукумавка 1
  • Кукумавка 1
  • кула 5
  • кулама 2
  • куле 8
  • кули 6
  • кулиса 1
  • кулом 2
  • кулу 5
  • куљао 1
  • купања 1
  • купатилима 1
  • купују 1
  • куражи 1
  • куражио 1
  • куражнијег 1
  • курирским 1
  • Курт 35
  • Курта 5
  • Курте 2
  • Куртов 2
  • Куртова 3
  • Куртови 1
  • Куртово 3
  • Куртову 2
  • Куртом 1
  • Курту 3
  • кутија 2
  • кутији 1
  • кућа 2
  • кућама 2
  • куће 9
  • кући 9
  • кућица 1
  • кућо 1
  • кућу 4
  • кухине 4
  • кухину 1
  • куца 1
  • куцањ 1
  • куцање 1
  • куцаше 1
  • куцну 1
  • куцнуо 1
  • кушају 1
  • кушања 1
  • л 15
  • ла 1
  • лабудовом 1
  • лабудски 1
  • лавина 1
  • лавине 2
  • лавином 2
  • лавовско 1
  • лаворике 1
  • лађа 1
  • лађарских 1
  • лађе 2
  • лађице 1
  • лаж 2
  • лаже 1
  • лажеш 1
  • Лазу 1
  • лак 1
  • лаке 2
  • лакеј 1
  • лакеју 1
  • лако 6
  • лаковерним 1
  • лаковерности 1
  • лаком 1
  • лаконоге 1
  • лакта 1
  • Лаку 2
  • лакше 4
  • лампа 1
  • ланац 2
  • ланаца 1
  • ландшафте 1
  • лане 1
  • ланце 1
  • ланцем 1
  • ланцима 1
  • ланцу 1
  • ларме 1
  • ларму 1
  • латинске 1
  • латинским 1
  • латинских 1
  • Лаубе 1
  • лаудашка 1
  • лахорио 1
  • Леандар 2
  • Леандри 1
  • Леандру 1
  • Лева 1
  • леве 3
  • левим 1
  • левицом 1
  • Лево 1
  • лево 3
  • левој 2
  • левом 3
  • легао 1
  • леда 6
  • ледена 1
  • Ледени 1
  • ледених 1
  • леденице 1
  • леденој 1
  • леђа 4
  • леђима 4
  • лежала 2
  • лежао 5
  • лежаше 2
  • леже 1
  • лежи 6
  • лек 3
  • лека 1
  • лекара 1
  • лекарије 1
  • лекару 1
  • лековита 1
  • лента 1
  • ленти 1
  • лентом 1
  • ленту 1
  • Лео 2
  • Леополд 1
  • леп 3
  • Лепа 1
  • лепа 14
  • лепе 10
  • лепи 2
  • лепим 1
  • лепих 1
  • лепо 14
  • Лепо 2
  • лепог 1
  • лепом 3
  • лепоме 2
  • лепота 2
  • лепоте 2
  • лепоти 3
  • лепотица 1
  • лепоту 2
  • лепу 6
  • лепше 4
  • лествице 1
  • лета 4
  • лете 1
  • летењу 1
  • лети 2
  • летио 1
  • летњега 1
  • летњи 1
  • лето 2
  • лечиш 1
  • леш 4
  • лешева 1
  • лешина 2
  • лешкари 1
  • лешкарила 1
  • лешкарили 1
  • лешом 1
  • ли 59
  • ливада 1
  • ливадама 2
  • ливаде 2
  • ливади 1
  • ливрејисаних 1
  • лијеп 1
  • Линц 3
  • Линца 3
  • Линцу 4
  • Липштатсонтаг 2
  • Лира 1
  • лисац 3
  • лиснатога 1
  • листи 1
  • листићи 1
  • литија 2
  • литију 2
  • лица 15
  • лице 26
  • Лице 3
  • лицем 2
  • лицима 1
  • лицу 10
  • личне 1
  • личном 1
  • личност 1
  • лишћу 1
  • лов 3
  • лова 1
  • Ловац 1
  • ловац 3
  • ловачка 1
  • ловачким 1
  • ловачко 1
  • лови 2
  • ловити 1
  • ловљење 1
  • ловом 1
  • лову 2
  • ловца 4
  • Ловци 3
  • ловци 4
  • ловцу 1
  • логорских 1
  • ложи 1
  • Лоидл 31
  • Лоидла 7
  • Лоидлов 1
  • Лоидлова 3
  • Лоидлово 1
  • Лоидлову 2
  • Лоидлом 1
  • Лоидлу 5
  • Лојидл 1
  • локомотива 1
  • локомотиве 1
  • локомотиви 2
  • ломи 1
  • ломити 1
  • ломњаве 1
  • лонџања 1
  • лопова 1
  • лочеш 1
  • Лудгарда 41
  • Лудгарде 5
  • Лудгарди 6
  • Лудгардин 1
  • Лудгардине 1
  • Лудгардиног 1
  • Лудгардиној 1
  • Лудгардину 5
  • Лудгардице 1
  • Лудгардо 3
  • Лудгардом 3
  • Лудгарду 16
  • луду 1
  • лук 3
  • лука 1
  • луком 1
  • лумпова 1
  • лумповање 1
  • лунгенбратена 1
  • лупаше 1
  • лутак 1
  • лутања 2
  • луч 1
  • лушама 1
  • луше 1
  • лушом 1
  • лушу 2
  • љага 1
  • љаге 1
  • Љељом 1
  • љуба 3
  • љубав 4
  • љубави 12
  • љубављу 4
  • љубавне 1
  • љубавници 1
  • љубавно 1
  • љубавну 1
  • љубавцу 1
  • љубазне 2
  • љубазни 1
  • љубазника 1
  • љубазних 1
  • љубведостојне 1
  • љубе 2
  • љубезних 1
  • љуби 3
  • љубили 1
  • љубим 2
  • љубимца 1
  • љубити 1
  • љубичасте 1
  • љубо 1
  • љубом 1
  • љубоф 1
  • љубу 4
  • људе 3
  • људи 18
  • људима 8
  • људска 2
  • људске 2
  • људских 2
  • људском 1
  • љуљушка 1
  • љуљушкају 1
  • љуљушкао 1
  • љуљушкаше 1
  • љупке 1
  • љупко 1
  • љупку 1
  • љути 2
  • љутио 1
  • љутити 1
  • љутито 1
  • љуто 1
  • љуцки 4
  • ма 4
  • магацин 1
  • магацине 1
  • Магла 1
  • маглама 1
  • магле 1
  • магли 1
  • маглом 1
  • мазећи 1
  • мајка 1
  • мајке 4
  • мајку 2
  • мајстор 2
  • макао 1
  • макар 5
  • макнувши 1
  • мал 5
  • мала 4
  • малаксалих 1
  • мале 3
  • малени 1
  • мали 2
  • малих 1
  • малко 2
  • Мало 5
  • мало 68
  • малог 1
  • малој 2
  • малу 1
  • малчице 1
  • мами 1
  • мамило 1
  • мамити 1
  • мамице 1
  • мамузама 1
  • манастирској 1
  • мане 1
  • мантија 1
  • мантијама 1
  • мантије 1
  • мантију 1
  • мања 1
  • мање 1
  • марама 1
  • мараме 1
  • марамом 2
  • мараму 1
  • Марија 3
  • Марије 1
  • Марс 1
  • мас 1
  • маса 1
  • маску 1
  • масна 1
  • масти 1
  • матере 1
  • материјалисто 1
  • мати 1
  • Мати 2
  • Матице 1
  • маћи 4
  • мах 38
  • маха 1
  • махати 1
  • махнеш 1
  • махни 2
  • махнитији 1
  • махну 4
  • махнуше 1
  • маховине 1
  • мач 10
  • мача 1
  • мачеве 2
  • мачеви 2
  • мачевима 2
  • мачем 1
  • мачка 1
  • мачу 2
  • маше 3
  • маши 1
  • машине 1
  • маширајући 1
  • машкара 1
  • машта 3
  • машући 3
  • ме 46
  • мегдан 5
  • мегдана 1
  • мегдани 1
  • мегдански 1
  • мегдану 5
  • медведа 1
  • медена 1
  • меденом 1
  • медицина 1
  • меду 1
  • међ 2
  • међу 21
  • Међу 9
  • међусобно 2
  • Међутим 2
  • междуметија 1
  • мезимче 1
  • мекане 1
  • мекану 1
  • меке 1
  • меким 1
  • меких 1
  • меко 1
  • мелема 1
  • мелодија 1
  • Менделсона 1
  • мене 17
  • Мене 2
  • мени 19
  • Мени 4
  • мењало 1
  • мери 1
  • мерила 1
  • мерити 3
  • мермерних 1
  • меру 1
  • мерценскога 1
  • Месец 3
  • месец 5
  • месеца 2
  • месеце 2
  • месеци 2
  • месечеви 1
  • месечине 1
  • месечини 2
  • месо 1
  • Месопотамије 1
  • места 21
  • местанце 2
  • месташце 1
  • местима 3
  • местимице 1
  • место 10
  • местом 1
  • месту 14
  • мета 1
  • метак 2
  • метање 1
  • мете 1
  • мети 1
  • метне 1
  • метну 2
  • мету 1
  • метути 1
  • метух 1
  • меће 2
  • механе 1
  • механи 1
  • механу 2
  • Механџије 1
  • механџије 2
  • мехови 1
  • меша 1
  • мешавина 1
  • мешати 1
  • мешаху 1
  • ми 107
  • Ми 18
  • мије 1
  • мила 1
  • миле 4
  • мили 3
  • милији 1
  • милијона 1
  • милина 1
  • милине 1
  • милион 1
  • милионар 1
  • милиони 1
  • милиш 1
  • мило 3
  • Милован 1
  • миловање 1
  • миловати 1
  • милог 1
  • милосник 1
  • милосника 1
  • милосрдни 1
  • милосрдних 2
  • милосрдног 1
  • милосрђа 1
  • Милост 2
  • милост 4
  • милости 1
  • милостива 1
  • милостиви 3
  • милостивих 1
  • милостиво 1
  • милостивог 1
  • милу 1
  • милују 2
  • миља 1
  • миље 1
  • минесенгери 1
  • министар 1
  • Минстер 1
  • минстера 1
  • Минстеру 1
  • минута 4
  • мио 1
  • миран 2
  • мирисав 1
  • мирисава 1
  • мирисави 1
  • мирисан 1
  • мириси 1
  • мирније 2
  • Мирно 1
  • мирно 6
  • мирном 1
  • мирноћа 1
  • мирну 1
  • миру 1
  • Мирцл 22
  • Мирцла 2
  • Мирцле 1
  • Мирцлин 2
  • Мирцлом 1
  • Мирцлу 1
  • мисао 7
  • мислећи 1
  • мисли 9
  • мислиле 2
  • мислили 1
  • мислим 6
  • мислима 2
  • мислимо 1
  • мислио 6
  • мислите 3
  • мислити 4
  • мислиш 2
  • мицаху 1
  • мичући 2
  • мишица 2
  • мишице 2
  • мишици 1
  • мишицу 1
  • мишљах 1
  • млад 1
  • млада 4
  • младе 4
  • младеж 1
  • млади 8
  • младим 1
  • младих 3
  • младицу 1
  • младо 2
  • младога 2
  • младој 2
  • младом 1
  • младоме 1
  • младост 2
  • млађи 2
  • млађим 1
  • млазовима 2
  • млека 1
  • млеко 1
  • млеку 1
  • млин 1
  • млинар 1
  • млинара 1
  • многа 1
  • многе 4
  • многи 1
  • многим 1
  • многих 2
  • много 28
  • многобројни 1
  • многобројнија 1
  • многозначајне 1
  • многој 1
  • многоме 4
  • многу 1
  • мном 4
  • мог 2
  • мога 11
  • могадијаху 1
  • могадијаше 1
  • Могао 1
  • могао 40
  • могаху 3
  • могаше 2
  • могла 16
  • могле 1
  • могли 12
  • могло 11
  • могоше 2
  • могу 23
  • могуће 10
  • модре 1
  • модрим 1
  • модрих 1
  • модру 1
  • Можда 2
  • можда 5
  • може 51
  • можемо 6
  • можете 3
  • можеш 5
  • Мозарта 1
  • мозга 1
  • мој 46
  • Мој 8
  • Моја 1
  • моја 19
  • моје 35
  • мојег 1
  • мојега 6
  • моји 1
  • Моји 1
  • мојим 3
  • мојих 6
  • мојој 1
  • мојом 2
  • моју 8
  • молба 1
  • молбу 1
  • молер 3
  • молера 1
  • молећи 2
  • моли 3
  • молила 1
  • Молили 1
  • молило 1
  • Молим 2
  • молим 4
  • молимо 1
  • Молимо 1
  • молио 2
  • молитвама 1
  • молитве 2
  • молитвеника 1
  • молитви 1
  • молитвица 1
  • молитву 4
  • молити 8
  • Момак 1
  • момак 5
  • момака 2
  • моме 6
  • момка 2
  • момке 1
  • момку 1
  • Момку 1
  • момци 6
  • момче 12
  • момчету 1
  • монарси 2
  • монархије 1
  • монокл 2
  • монотоно 1
  • мора 11
  • Мора 2
  • мораде 1
  • морају 3
  • морала 2
  • морам 6
  • морамо 5
  • Морао 1
  • морао 10
  • морате 1
  • морати 1
  • мораш 2
  • мораше 2
  • море 5
  • мору 4
  • Москве 1
  • мостове 2
  • мотрећи 2
  • моћи 4
  • моћном 1
  • мошуса 1
  • мравињака 1
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрачне 1
  • мрачним 1
  • мрдању 1
  • мрднула 1
  • мрднуло 1
  • мржња 1
  • мржње 2
  • мрзила 2
  • мрзим 1
  • мрка 1
  • мрке 2
  • мрки 1
  • мрмљао 2
  • мртав 4
  • мртва 1
  • мртви 1
  • мртвим 1
  • мртвоме 1
  • мршава 1
  • мршави 1
  • Мршти 1
  • Му 1
  • му 130
  • мудар 1
  • мудра 1
  • мудром 1
  • мудрост 1
  • муж 2
  • Мужа 1
  • мужа 2
  • музика 2
  • мука 3
  • мукама 1
  • муке 2
  • муком 2
  • мумџија 1
  • муницијом 1
  • муња 1
  • муње 3
  • мутавци 1
  • мутни 1
  • муцање 1
  • муцати 1
  • мученички 1
  • мучи 2
  • мучке 1
  • мучне 1
  • мучнија 1
  • мушкацоне 1
  • мушке 1
  • мушког 2
  • н 7
  • На 50
  • на 665
  • набавим 1
  • набавити 2
  • наби 1
  • набијене 1
  • набрбљали 1
  • набреклом 1
  • наваљивао 1
  • наваљивати 1
  • навејани 1
  • навек 2
  • навикли 1
  • навикнут 1
  • наврбује 1
  • нагибају 1
  • нагла 1
  • нагледа 3
  • нагледај 1
  • нагледају 1
  • нагледали 1
  • нагледам 1
  • нагло 1
  • наговестимо 1
  • наговестио 1
  • наговештавање 1
  • нагомилано 1
  • нагох 1
  • награда 2
  • награде 1
  • награду 2
  • награђује 1
  • награисали 1
  • нагрнуше 1
  • нагромадно 1
  • Над 1
  • над 10
  • нада 3
  • надали 1
  • надам 1
  • надама 1
  • надао 1
  • надати 2
  • надвикаваху 1
  • наде 1
  • наденути 1
  • надземаљски 1
  • нади 1
  • надиже 1
  • надиши 1
  • надлежна 1
  • нађе 3
  • нађемо 1
  • нађено 1
  • нађох 1
  • нађу 1
  • назад 8
  • назвати 2
  • назову 1
  • наивно 1
  • наиђе 1
  • наиђете 1
  • наиђох 1
  • наиђоше 1
  • наилазио 1
  • најамницима 1
  • најбезбрижније 1
  • најбешње 1
  • најближе 2
  • најближу 2
  • најбогатијих 1
  • најбоље 1
  • Најбоље 1
  • најважнијих 1
  • највеће 3
  • највећем 2
  • највећи 1
  • највише 8
  • највишем 1
  • највиши 2
  • најглупље 1
  • најгрђем 1
  • најгушћој 1
  • најдаљом 1
  • најдостојнијима 1
  • најдраже 1
  • најдражу 1
  • најдубље 1
  • Наједном 1
  • најзад 4
  • Најзад 7
  • најјевтиније 1
  • најкужнију 1
  • најлепша 3
  • најлепше 1
  • најлепшег 1
  • најлепшем 2
  • најлепши 1
  • најлепшим 1
  • најлепших 1
  • најмање 10
  • најмањи 3
  • најмилије 1
  • најмим 1
  • најнежнију 1
  • најнижем 1
  • најновија 1
  • најобичнију 1
  • најодабранијих 1
  • најоштријих 1
  • најплеменитијих 1
  • најповршнију 1
  • најпосле 4
  • најпоузданије 1
  • најпре 8
  • најрадије 1
  • најраскошнијим 1
  • најсветијих 2
  • најсвечаније 1
  • најсвечанијем 1
  • најсклонитије 1
  • најскривенијим 1
  • најслабији 1
  • најславнијег 1
  • најслађе 1
  • најсрчанијег 1
  • најсрчанијега 1
  • најстарији 2
  • најстрашнијег 1
  • најстрашнијем 1
  • најстрашнију 1
  • најстрменитијих 1
  • најтиши 1
  • најудеснији 1
  • најуже 1
  • најумиљатије 1
  • најфинијег 1
  • најфундлендкиње 1
  • најфундлендски 1
  • наказни 1
  • наказо 1
  • накараду 1
  • накит 2
  • накита 2
  • накитио 1
  • накиту 1
  • наклоности 1
  • наклопимо 1
  • накнадити 1
  • накупај 1
  • налажаше 1
  • налазе 1
  • налази 3
  • налазим 1
  • налик 2
  • наложница 1
  • нам 34
  • нама 18
  • Намастир 1
  • намастир 23
  • намастира 17
  • намастире 1
  • намастирима 1
  • намастиром 1
  • намастирска 2
  • намастирске 1
  • намастирски 4
  • намастирским 2
  • намастирских 2
  • намастирског 3
  • намастирској 2
  • намастирском 1
  • намастирску 2
  • намастиру 9
  • намах 1
  • намесница 1
  • Намесница 1
  • намеснице 1
  • намести 2
  • наместио 2
  • намештајући 1
  • намештена 2
  • намештене 1
  • намештено 1
  • намирисали 1
  • намислио 1
  • нанео 1
  • нанесе 3
  • нанесену 1
  • нани 1
  • нанин 1
  • нанишани 1
  • наново 1
  • нањ 1
  • наоколо 1
  • нападао 1
  • нападаху 1
  • нападе 1
  • нападнути 1
  • напасти 1
  • напевали 1
  • написао 3
  • напиши 1
  • наплаче 1
  • напојницу 1
  • Наполеона 1
  • наполеоновских 1
  • напоље 1
  • напрасна 1
  • Напред 1
  • напред 4
  • напредна 1
  • напредном 1
  • напрежу 1
  • напрезања 2
  • напрезање 2
  • напрезањем 1
  • напуне 1
  • напуни 3
  • напуним 1
  • напунише 1
  • напућила 1
  • напушти 1
  • наравно 3
  • Наравно 3
  • наредбе 1
  • наредиш 1
  • наређена 1
  • народ 16
  • народа 8
  • народи 1
  • народима 1
  • народни 2
  • народних 1
  • народно 1
  • народног 2
  • народу 5
  • наручивао 1
  • наручја 4
  • наручју 2
  • Нас 3
  • нас 48
  • насањај 1
  • насечене 1
  • наситиле 1
  • наслађујући 1
  • наслаже 1
  • насликане 1
  • наслони 2
  • наслонити 1
  • наслоњена 1
  • наслоњене 1
  • наслутити 1
  • насмеја 1
  • насмејасмо 1
  • насред 1
  • насрчи 1
  • наставе 1
  • настави 3
  • настаде 1
  • настају 1
  • настало 1
  • настане 1
  • настанио 1
  • Настас 1
  • Настаса 1
  • насташе 1
  • настрешнице 1
  • наступају 1
  • наступи 1
  • насуштни 1
  • натера 1
  • натерају 1
  • натерао 1
  • натерати 1
  • натраг 1
  • натуштеноме 1
  • натушти 1
  • наћи 7
  • наћулише 1
  • наудити 1
  • наужива 1
  • науживасмо 1
  • науке 1
  • наумили 1
  • науснице 1
  • научни 1
  • научног 1
  • находчад 1
  • нацрта 1
  • нацртана 1
  • начела 1
  • Начин 1
  • начин 3
  • начина 2
  • начине 1
  • начини 2
  • начинили 1
  • начинимо 1
  • начинити 3
  • начином 1
  • начину 1
  • начињен 1
  • начичкан 1
  • начичкана 1
  • начује 1
  • начују 1
  • наш 18
  • наша 8
  • Нашао 1
  • нашао 6
  • нашаране 1
  • нашарану 1
  • наше 21
  • нашег 7
  • нашега 16
  • нашем 4
  • Наши 4
  • наши 8
  • нашим 8
  • наших 6
  • нашли 3
  • нашло 3
  • нашој 8
  • нашу 4
  • Не 11
  • не 355
  • неба 9
  • небеска 5
  • небеске 3
  • небески 5
  • небеских 1
  • небеског 3
  • небеској 1
  • небесни 1
  • небо 9
  • небом 3
  • небројена 1
  • небројене 2
  • Небројени 1
  • небројених 2
  • Небројено 1
  • небројено 3
  • небу 8
  • невери 1
  • неверне 1
  • невернице 1
  • невесео 1
  • невеста 1
  • невестинско 1
  • невесту 1
  • невидиш 1
  • невину 1
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољи 1
  • невољу 2
  • негде 3
  • Него 4
  • него 68
  • неговање 1
  • неготинца 1
  • негујем 1
  • недара 1
  • недеља 1
  • недеље 7
  • недељу 2
  • недогледна 1
  • недогледном 1
  • недогледну 1
  • недостојно 1
  • недостојну 1
  • недрага 1
  • недрима 6
  • нежне 2
  • нежни 1
  • нежније 1
  • нежног 1
  • нежнога 2
  • нежном 1
  • незарасто 1
  • незаслужено 1
  • незграпно 2
  • незграпном 1
  • незнани 1
  • незнању 1
  • неизвесност 1
  • неизхристића 1
  • нек 2
  • нека 17
  • Нека 4
  • некада 1
  • некадашњи 1
  • некакав 6
  • некакве 1
  • некакво 2
  • некаких 1
  • некако 1
  • некаку 2
  • неке 1
  • неки 8
  • неким 1
  • неких 5
  • Неко 1
  • неко 13
  • неког 1
  • некога 1
  • Неколико 1
  • неколико 47
  • неком 1
  • некоме 1
  • неку 2
  • некуд 1
  • нем 1
  • Нема 1
  • нема 41
  • немају 1
  • немари 1
  • немати 1
  • Немачке 1
  • немачке 3
  • немачки 1
  • немачких 1
  • немачког 1
  • немачкога 2
  • немачком 2
  • немачку 1
  • немилостиве 1
  • немогућних 1
  • Немој 3
  • немој 5
  • немојте 1
  • ненаданим 1
  • ненаданом 1
  • ненађох 1
  • необичан 1
  • необична 1
  • необичне 1
  • необично 2
  • необичној 2
  • необуздана 1
  • неодложни 1
  • неопажена 1
  • неосетљивости 1
  • неповређен 1
  • непозната 1
  • непојамни 1
  • непомичан 1
  • непомичним 1
  • непомично 1
  • непосвећено 1
  • непоуздане 1
  • неправду 1
  • неправилни 1
  • непрегледне 1
  • непрегледно 1
  • непрегледну 1
  • непрекидног 1
  • непрестано 12
  • непријатан 1
  • непријатељ 2
  • непријатеља 2
  • непријатеље 1
  • непријатељем 2
  • непријатељи 4
  • непријатељских 1
  • непријатељу 1
  • непријатним 1
  • непријатно 2
  • непријатну 1
  • нерадњу 1
  • нераздељив 1
  • нераздељне 1
  • неразумљив 1
  • неразумне 1
  • неранџасте 1
  • несам 15
  • несвест 2
  • неси 7
  • несмем 1
  • несмислицу 1
  • несмо 12
  • несносна 1
  • несретниче 1
  • несрећа 3
  • несреће 2
  • несрећи 1
  • несрећне 1
  • несрећни 2
  • несрећних 2
  • несрећниче 1
  • несрећно 1
  • несрећном 1
  • несрећну 1
  • несрећу 1
  • нестаде 5
  • нестајаху 1
  • нестане 1
  • несте 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљењем 2
  • нестрпљивија 1
  • нестрпљиво 1
  • Несу 1
  • несу 10
  • несуђеној 1
  • несуђеном 1
  • неће 2
  • нећемо 1
  • нећу 1
  • Нећу 1
  • неудесно 1
  • неумитан 1
  • неуморним 1
  • неутешна 1
  • нехотице 7
  • нечастиви 1
  • нечастиво 1
  • нечастивоме 1
  • нечим 1
  • нечовечне 1
  • нечујно 1
  • Нешто 1
  • нешто 19
  • ни 141
  • Ни 7
  • Нигде 1
  • нигде 6
  • ниже 5
  • низ 8
  • низа 4
  • није 129
  • Није 4
  • ниједан 1
  • ниједног 1
  • ниједну 1
  • Никад 1
  • никад 12
  • никада 1
  • никаква 1
  • никакве 1
  • никакви 2
  • никаквим 1
  • никакво 2
  • никаквог 1
  • никакву 1
  • никако 2
  • никао 1
  • никла 1
  • нико 10
  • Нико 2
  • никога 6
  • никоме 1
  • нисам 2
  • ниско 1
  • нискоме 1
  • нису 2
  • Нит 1
  • нити 7
  • ниче 1
  • ничему 1
  • ничке 1
  • Ништа 1
  • ништа 39
  • но 11
  • Но 3
  • нов 1
  • новац 1
  • новаца 1
  • нове 2
  • НОВЕЛА 1
  • новела 2
  • новеле 2
  • новели 1
  • новелистички 1
  • нови 1
  • новим 1
  • новинама 1
  • ново 27
  • новог 2
  • новога 1
  • новој 2
  • новом 1
  • новости 1
  • нову 1
  • новца 1
  • ногама 8
  • ноге 6
  • ногом 1
  • ногу 5
  • нож 2
  • ножа 2
  • ножар 1
  • ножеви 1
  • ножем 1
  • ножић 1
  • ножу 1
  • ноздрва 1
  • нос 7
  • носе 3
  • носеве 2
  • носећи 1
  • носи 1
  • носили 1
  • носило 1
  • носим 2
  • носио 2
  • носити 2
  • носиће 1
  • носићима 1
  • носом 2
  • носорог 1
  • носу 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 23
  • Ноћас 1
  • ноћас 5
  • ноћи 9
  • ноћни 1
  • ноћу 1
  • ноћца 1
  • нудили 1
  • нудиља 4
  • нужним 1
  • нут 1
  • Њ 1
  • њ 8
  • ње 16
  • Њега 1
  • њега 31
  • његов 12
  • његова 10
  • Његове 1
  • његове 16
  • његови 3
  • његовим 11
  • његових 8
  • његово 11
  • Његово 3
  • његовог 7
  • његовога 2
  • његовој 6
  • његовом 14
  • његовоме 1
  • његову 6
  • њежни 1
  • њему 24
  • Њему 5
  • њен 3
  • Њена 1
  • њена 3
  • Њене 1
  • њене 3
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 3
  • Њено 1
  • њено 4
  • њеног 8
  • њеној 1
  • њеном 4
  • њеноме 1
  • њену 1
  • њивама 1
  • њим 5
  • њима 22
  • њиме 13
  • њискаше 1
  • њих 24
  • њихов 1
  • Њихова 1
  • њихова 2
  • њихове 2
  • њихових 1
  • њиховом 2
  • њихову 2
  • Њој 1
  • њој 11
  • њом 7
  • њоме 4
  • њу 12
  • њушити 1
  • О 13
  • о 67
  • Оба 2
  • оба 4
  • обавешћује 1
  • обави 1
  • обавише 1
  • обаде 1
  • обала 2
  • обалама 1
  • обале 10
  • обали 11
  • обалом 1
  • обалу 3
  • обасјаваху 1
  • обасјаваше 2
  • обасјане 1
  • обасу 1
  • обгрли 1
  • обгрлила 1
  • обгрљаваше 1
  • обгрљени 1
  • обе 6
  • обележених 1
  • обележим 1
  • обележити 1
  • обесио 1
  • обећа 1
  • обећава 1
  • обећавао 1
  • обећаваше 1
  • обећали 1
  • обећану 1
  • обећања 1
  • обећао 2
  • обећах 1
  • обешене 1
  • обешењаче 1
  • обиђемо 2
  • обиђи 1
  • обиђосмо 1
  • обилажаше 1
  • обичај 1
  • обичан 1
  • обичне 1
  • обичним 2
  • обичних 1
  • Обично 1
  • обично 14
  • обишао 1
  • облак 1
  • облаке 1
  • облаком 1
  • облаку 1
  • Облаци 1
  • облаци 2
  • облачни 1
  • обли 1
  • облик 1
  • облика 2
  • облику 1
  • обнесвесну 1
  • обоје 1
  • обојица 2
  • обојици 1
  • обојицу 3
  • обори 1
  • обработаваху 1
  • обрадова 2
  • обрадовао 1
  • обрадовасмо 1
  • образ 2
  • образа 1
  • Образи 1
  • образи 2
  • образима 2
  • образу 2
  • обране 1
  • обрати 1
  • обрашчића 2
  • обрашчићи 2
  • обрве 1
  • обрлати 1
  • обрнем 1
  • Обрнемо 1
  • обрните 1
  • обрну 4
  • обрнули 1
  • обрнуо 1
  • обрнути 1
  • обртње 1
  • обрћете 1
  • обузе 3
  • обузима 1
  • обузимати 1
  • обузимаше 2
  • обузме 1
  • обукао 1
  • обући 2
  • обухваташе 1
  • обухвати 2
  • обухватила 1
  • обуче 1
  • обучена 2
  • обученим 1
  • ова 5
  • Овај 1
  • овај 9
  • овака 1
  • овакав 1
  • оваких 1
  • овако 10
  • овакој 1
  • оваком 1
  • оваку 1
  • Овамо 1
  • овамо 10
  • Овде 15
  • овде 19
  • ове 13
  • ови 2
  • овим 6
  • ових 4
  • ово 18
  • Ово 3
  • овог 1
  • овога 11
  • овогодишњи 1
  • овој 8
  • оволиких 1
  • оволишни 1
  • овом 4
  • овоме 3
  • ову 11
  • овуда 1
  • овчија 1
  • овчицу 1
  • Огањ 1
  • огањ 2
  • оглас 4
  • огласи 2
  • огласима 1
  • огласише 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огледамо 1
  • огледати 2
  • огледаше 1
  • оглувио 1
  • оглупи 1
  • огња 1
  • огњева 1
  • ограда 1
  • ограде 2
  • огради 1
  • ограду 2
  • ограђене 1
  • ограђено 1
  • ограничити 1
  • огрејало 1
  • огрешити 1
  • огрну 1
  • огроман 4
  • огромна 1
  • огромне 8
  • огромни 1
  • огромних 3
  • огромно 1
  • огромног 1
  • огромнога 1
  • огромној 2
  • огромну 1
  • огртач 1
  • од 279
  • Од 6
  • одавде 2
  • одавно 4
  • одавши 1
  • одакле 8
  • одати 1
  • Одатле 1
  • одатле 5
  • одбија 2
  • одбијајући 1
  • одбијао 1
  • одбије 1
  • одблеска 1
  • одваја 2
  • одвајала 1
  • одвали 1
  • одведе 1
  • одведоше 1
  • одвезоше 1
  • одвојене 1
  • одвоји 2
  • одвојити 1
  • одвуче 1
  • одговара 2
  • одговарала 1
  • одговараше 2
  • одговор 2
  • Одговори 1
  • одговори 19
  • одговорио 2
  • одговориће 1
  • одгурне 1
  • одгурну 1
  • оде 8
  • одело 1
  • оделу 2
  • одељења 1
  • одељењу 1
  • одем 1
  • одемо 2
  • одеш 1
  • одјекиваху 1
  • одјекне 1
  • одјече 1
  • одлази 1
  • одлазити 1
  • одлете 1
  • одлетеше 1
  • одлети 1
  • одложи 1
  • одложим 1
  • одломи 1
  • одлука 1
  • одлучио 1
  • одлучити 1
  • одма 2
  • одмакао 1
  • одмакну 1
  • одмарамо 1
  • Одмах 1
  • одмах 32
  • одмереном 1
  • одмора 1
  • одмори 3
  • одморим 1
  • одморио 1
  • одморним 1
  • однео 2
  • однесе 3
  • однесете 1
  • однети 2
  • одношај 1
  • одношајима 1
  • одобравање 2
  • одобрити 1
  • одонуд 1
  • одосмо 1
  • одоше 1
  • одпустисмо 1
  • одпутовао 1
  • одрасла 1
  • одрасли 2
  • одрастао 1
  • одређена 1
  • одређено 1
  • одржава 1
  • одржавао 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • одрже 1
  • одржи 5
  • одсвираше 1
  • одседну 1
  • одсечен 1
  • одсечена 1
  • одсечене 1
  • одсечно 1
  • одсјајкује 1
  • одскакаху 1
  • одскакаше 1
  • одскакута 1
  • одскочио 1
  • одузеше 1
  • одушевљене 1
  • одушевљених 1
  • Одушевљење 1
  • одушевљењем 1
  • оживе 3
  • ожиљака 1
  • ожиљцима 1
  • озбиља 2
  • озбиљније 1
  • озбиљних 1
  • озбиљно 3
  • озбиљном 1
  • озбиљност 1
  • озго 1
  • ознојише 1
  • ока 1
  • окаменисмо 1
  • оканицом 1
  • оквир 2
  • оквиру 1
  • окићеној 1
  • оклембесимо 1
  • оклоп 2
  • оклопа 3
  • оклопима 2
  • оклопу 1
  • окнима 1
  • око 74
  • оковао 1
  • околина 1
  • Околина 2
  • околине 8
  • околини 2
  • околишења 1
  • околиши 1
  • окрајине 1
  • окрену 7
  • окренув 1
  • окренувши 2
  • окренуо 1
  • окренусмо 1
  • окренути 1
  • окренух 1
  • окренуше 1
  • окретати 1
  • окретаху 1
  • окрете 1
  • округу 1
  • окружавају 1
  • окруженој 1
  • окупу 3
  • окуражи 1
  • ол 1
  • олако 1
  • олакша 1
  • олова 1
  • олтар 3
  • олтара 1
  • олуј 1
  • Олуј 1
  • олуја 1
  • олујина 1
  • олупани 1
  • омирисавати 1
  • омиришу 1
  • омнибус 1
  • омнибусу 1
  • омразо 1
  • омршавила 1
  • он 119
  • Он 44
  • Она 24
  • она 69
  • Онај 1
  • онај 20
  • онакав 1
  • онаквог 1
  • онаквом 1
  • онаке 2
  • онаким 1
  • онаких 1
  • онако 39
  • онаког 1
  • онамо 3
  • Онда 2
  • онда 78
  • ондашњега 1
  • ондашњих 1
  • онде 1
  • оне 30
  • Оне 4
  • онемио 1
  • онесвешћен 1
  • Они 11
  • они 19
  • оним 11
  • онима 3
  • оних 10
  • оно 26
  • Оно 6
  • оног 8
  • онога 10
  • оној 4
  • онолике 2
  • онолики 1
  • онолико 2
  • оном 12
  • ономе 13
  • ону 15
  • опажала 1
  • опажен 1
  • опази 3
  • опазила 1
  • опазили 2
  • опазио 3
  • опазити 3
  • опазише 1
  • опалих 1
  • опасана 1
  • опасна 1
  • опасност 1
  • опасности 2
  • опере 1
  • оперски 1
  • опет 53
  • описивање 2
  • описивању 1
  • опкладио 1
  • опоравила 2
  • опра 1
  • опрезу 1
  • опреми 1
  • опремне 1
  • опремом 1
  • Опрости 2
  • опрости 3
  • опростисмо 1
  • Опростите 1
  • опростити 2
  • опроштај 1
  • опроштење 2
  • опружити 2
  • опсена 1
  • опусти 1
  • опучише 2
  • опште 2
  • општина 1
  • општинарима 1
  • општине 1
  • општинске 1
  • општинског 1
  • општинску 1
  • орао 1
  • ораха 2
  • орахе 1
  • ордене 2
  • ордени 1
  • орденима 1
  • оригинално 1
  • оркестар 1
  • орла 2
  • орлеанска 1
  • орман 1
  • Орт 2
  • Орта 4
  • Орту 1
  • Ору 1
  • оружја 4
  • оружје 12
  • оружјем 2
  • оружју 2
  • осам 2
  • осамнаести 1
  • освану 2
  • освета 1
  • осветлио 1
  • осветљавало 1
  • осветљаваше 1
  • осветљене 1
  • осветљену 1
  • осветљење 1
  • освету 1
  • осврне 1
  • осврте 1
  • осврћем 1
  • осврћући 1
  • осем 12
  • Осем 2
  • осети 6
  • осетила 1
  • осетило 1
  • осетио 1
  • осетити 1
  • осетљива 1
  • осећа 2
  • осећаје 1
  • осећала 3
  • осећали 2
  • осећамо 1
  • осећања 1
  • осећање 3
  • осећањима 1
  • осећасмо 2
  • осећати 2
  • осечена 1
  • оскврнити 1
  • оскврњена 1
  • оскрнавити 1
  • ослањајући 1
  • ослањујући 1
  • ослепи 1
  • осмех 4
  • осмехну 1
  • осмехнувши 1
  • осмехом 1
  • осмеху 1
  • основатељу 1
  • основна 1
  • особинама 1
  • особита 1
  • особите 1
  • особити 2
  • особито 16
  • Особито 2
  • особитога 1
  • особитом 1
  • особне 1
  • осоју 1
  • оста 8
  • оставе 1
  • Остави 1
  • остави 3
  • оставили 1
  • оставио 3
  • остависмо 1
  • оставити 1
  • оставише 2
  • остављају 1
  • остављаше 1
  • остаде 1
  • остајем 1
  • остала 3
  • остале 9
  • остали 9
  • осталим 4
  • осталима 1
  • осталих 2
  • остало 2
  • осталој 1
  • осталом 3
  • осталу 1
  • остане 4
  • останка 1
  • остао 3
  • остати 7
  • остацима 1
  • осташе 2
  • оствари 1
  • остраг 1
  • остражнији 1
  • острву 3
  • осуда 1
  • осушена 1
  • осуши 1
  • отац 13
  • Отац 5
  • Отаџбина 1
  • отаџбинске 1
  • отвара 2
  • отворене 1
  • отворено 1
  • отвори 4
  • отворивши 1
  • отворих 1
  • отворише 1
  • оте 4
  • отегла 1
  • отера 1
  • отети 2
  • отеше 1
  • Отиди 1
  • отиђи 1
  • Отиђи 1
  • отисне 1
  • отисну 1
  • отиснуо 1
  • Отишао 1
  • отишао 4
  • отишла 2
  • отишли 2
  • отиште 1
  • откале 1
  • откине 1
  • откинем 1
  • откину 2
  • откинут 1
  • откотрљаш 1
  • откуд 1
  • откуда 1
  • откупила 2
  • отме 1
  • отмица 1
  • отмицу 1
  • отму 1
  • оток 2
  • Отокар 30
  • Отокара 20
  • Отокарев 2
  • Отокарева 2
  • Отокареву 1
  • Отокарове 1
  • Отокару 4
  • отпоздрави 1
  • отпоче 1
  • отпочеше 1
  • отпочини 1
  • отпратиш 1
  • отпусти 1
  • отпутовао 1
  • отпушено 1
  • отпуши 1
  • отргох 1
  • отргоше 1
  • отрова 1
  • отрована 1
  • отровао 1
  • отровни 1
  • отровних 1
  • отрча 1
  • отрчи 1
  • отсести 1
  • отури 1
  • отшкрину 1
  • официр 2
  • Официр 2
  • официра 2
  • официрским 1
  • официру 2
  • ох 3
  • охладио 1
  • Охо 1
  • оца 9
  • оци 2
  • Оцу 1
  • очајања 2
  • очајање 4
  • очајању 1
  • очајни 1
  • очарала 1
  • очарало 2
  • очарани 1
  • Оче 2
  • очевидним 1
  • очевидно 1
  • очевидну 1
  • очекивати 1
  • очекиваху 3
  • очекиваше 1
  • очекује 1
  • очекујући 1
  • оченаш 1
  • Очи 1
  • очи 32
  • очију 8
  • очима 13
  • очиним 1
  • очинске 1
  • очинског 1
  • очинском 1
  • очисти 1
  • очње 1
  • очњи 1
  • очупа 1
  • оџак 1
  • оџака 2
  • оштар 1
  • оштра 1
  • оштри 1
  • оштрије 1
  • оштрице 1
  • оштро 7
  • оштрога 1
  • оштроме 1
  • п 2
  • па 335
  • Па 35
  • паард 1
  • павата 1
  • павтом 1
  • падању 1
  • падао 1
  • падати 1
  • падаше 2
  • паде 11
  • падежу 1
  • падне 5
  • падоше 1
  • паж 23
  • Паж 5
  • пажа 5
  • пажевог 1
  • пажи 1
  • пажљивији 1
  • пажљиво 9
  • пажњу 1
  • пажове 1
  • пажу 1
  • пазе 3
  • пази 5
  • пазиле 1
  • пазили 1
  • пакао 1
  • пакла 2
  • паклена 2
  • паклене 1
  • паклени 1
  • паклу 2
  • пала 3
  • пале 1
  • палцем 2
  • палчеве 1
  • памет 6
  • памети 1
  • паметни 1
  • паметнија 1
  • паметним 2
  • паметнога 1
  • паметном 1
  • памтише 1
  • памук 1
  • панораме 1
  • панталоне 2
  • панцире 2
  • панцирима 1
  • панциру 1
  • пао 4
  • папе 1
  • паприка 1
  • Папрлапа 1
  • пар 1
  • пара 1
  • параду 1
  • паре 2
  • париски 1
  • паркета 1
  • паркови 1
  • парковима 1
  • парњака 1
  • пароброд 1
  • паробродом 2
  • паром 1
  • парох 1
  • партија 1
  • партију 1
  • парче 9
  • парчета 1
  • парчетом 1
  • пас 1
  • паса 1
  • пасла 1
  • пасли 1
  • пастви 1
  • пасти 1
  • пастирска 1
  • пастрме 1
  • патентичка 1
  • патос 2
  • пачавре 1
  • пачавром 1
  • паче 1
  • паштило 1
  • пашче 1
  • певају 2
  • певајући 1
  • певаније 1
  • певање 1
  • певати 1
  • певнице 1
  • педесет 3
  • Пени 2
  • пеном 1
  • пентрања 1
  • пентрасмо 1
  • пентрати 1
  • пенушила 1
  • пењање 1
  • пење 1
  • Пепи 60
  • Пепију 1
  • пергаменат 3
  • пергамента 1
  • пергаменте 1
  • перјаницом 1
  • перјем 2
  • песак 1
  • песама 3
  • песку 4
  • песма 3
  • песмама 1
  • Песме 1
  • песме 3
  • песмице 2
  • песмо 1
  • песмом 2
  • песму 1
  • песник 2
  • песника 1
  • песница 2
  • песницу 2
  • пет 4
  • пете 6
  • пети 1
  • Петрограда 1
  • пету 1
  • пећинама 1
  • печат 1
  • печења 1
  • пешачи 1
  • пешке 3
  • пешкирима 1
  • пива 5
  • пиво 2
  • пивом 1
  • пијан 1
  • пијанчењем 1
  • пијаце 1
  • пијаци 3
  • пије 1
  • пијемо 1
  • пипати 2
  • писаљком 1
  • писма 2
  • писмено 1
  • писмо 1
  • писму 1
  • Пита 1
  • пита 4
  • питајте 1
  • питају 1
  • питајући 1
  • питања 1
  • питање 2
  • питао 2
  • питати 1
  • питаш 1
  • питаше 4
  • пити 1
  • питоме 1
  • питомо 3
  • питомом 1
  • пића 1
  • пиће 1
  • пише 5
  • пишкоте 1
  • пишталица 1
  • пиштаљица 1
  • пиштољима 1
  • пл 1
  • плаве 2
  • плаветнило 1
  • плавим 2
  • плаво 1
  • плавога 1
  • плавој 1
  • плаву 1
  • плаивазом 1
  • плакати 1
  • пламен 5
  • пламена 1
  • пламених 1
  • планин 1
  • планина 4
  • планинама 4
  • планине 6
  • планини 5
  • планинкиња 1
  • Планинске 1
  • планински 7
  • планинског 4
  • планинској 1
  • планину 6
  • планови 1
  • плану 2
  • платисмо 2
  • платити 1
  • платно 1
  • плаћамо 1
  • плаћати 1
  • плач 2
  • плача 1
  • плачући 1
  • племенита 2
  • Племенити 1
  • племенити 10
  • племенитим 5
  • племенитих 2
  • племенитога 1
  • племенитој 1
  • племенитом 1
  • племениту 1
  • Племениту 1
  • племићем 1
  • племићима 1
  • племићски 1
  • племићску 1
  • племства 1
  • плива 1
  • пливају 1
  • пливао 4
  • пливача 1
  • пливачу 1
  • плитак 1
  • плића 1
  • пловила 1
  • плотуна 1
  • пљескати 1
  • пљоштих 1
  • пљунуло 1
  • пљусак 2
  • По 1
  • по 136
  • побацаше 1
  • побегне 1
  • побегоше 1
  • победа 3
  • победе 4
  • победилац 2
  • победио 2
  • победиоца 2
  • победиоцем 1
  • победиоцу 1
  • победиочева 1
  • Победитељ 1
  • победити 1
  • победоноснога 1
  • победу 4
  • побеђен 1
  • побеђивао 1
  • побеже 2
  • побележио 1
  • побијена 1
  • побију 1
  • побио 1
  • побише 1
  • пободе 1
  • поброји 1
  • повадише 1
  • поведе 1
  • повелико 1
  • повеликом 2
  • повеличка 1
  • повео 1
  • поверења 1
  • повери 1
  • поверио 1
  • повести 2
  • поветарац 2
  • повишене 1
  • повлачећи 1
  • повлачи 1
  • поврате 1
  • површину 1
  • површје 1
  • површју 1
  • повукоше 1
  • повуче 3
  • погађаш 1
  • погазе 1
  • погази 2
  • поганици 1
  • погашене 1
  • погинем 1
  • погинуло 1
  • погинути 1
  • Погле 1
  • погле 4
  • поглед 8
  • погледа 24
  • погледав 1
  • погледам 2
  • погледао 2
  • погледасмо 2
  • погледате 1
  • погледати 5
  • погледи 3
  • погледом 4
  • Поглете 1
  • погнута 1
  • погнутој 1
  • погодио 1
  • Под 1
  • под 39
  • подајник 1
  • подајника 1
  • подајнике 1
  • подајници 1
  • подалеко 1
  • Подаље 1
  • подањ 1
  • подарио 1
  • подвезице 1
  • поделе 1
  • поделише 1
  • подземни 1
  • подигао 1
  • подигне 3
  • подигну 1
  • подигнувши 1
  • подигнут 1
  • подигнута 1
  • подигнуте 3
  • подигнутим 1
  • подигнуто 1
  • подиже 13
  • подижу 3
  • подижући 1
  • подизаху 3
  • подизаше 2
  • подјезерски 1
  • подлацима 1
  • подмладка 1
  • подмлађује 1
  • подморски 1
  • подне 2
  • поднесена 1
  • поднесене 1
  • поднесеш 1
  • поднесу 1
  • поднеше 1
  • подобним 1
  • подобном 1
  • подобро 3
  • подогао 1
  • подруме 1
  • подруми 1
  • подсећаш 1
  • поду 3
  • подударно 1
  • подупре 1
  • подухвати 2
  • подухватио 1
  • пође 10
  • пођем 1
  • пођемо 1
  • Пођоше 1
  • пођоше 2
  • пожара 1
  • пожарни 1
  • пожару 1
  • пожелео 1
  • поживи 1
  • позамашна 1
  • позамашне 1
  • позва 1
  • позвао 1
  • позвах 1
  • поздрав 2
  • поздрава 1
  • поздраве 1
  • поздрави 3
  • поздравим 1
  • Поздравио 1
  • поздравише 1
  • поздрављаху 1
  • поздрављаше 1
  • позиву 1
  • позлате 2
  • позлати 1
  • позлатило 1
  • позна 1
  • познајеш 1
  • познали 1
  • познаника 1
  • познанства 1
  • познао 3
  • познати 3
  • познато 2
  • позове 1
  • поиздаље 1
  • појава 1
  • појави 3
  • појавише 1
  • појављиваху 1
  • појавом 1
  • појаву 1
  • појам 1
  • појаса 2
  • поједина 1
  • појединих 1
  • појединог 1
  • појео 1
  • појетским 1
  • појма 1
  • појмивши 1
  • појмио 1
  • појури 1
  • покаже 5
  • покажем 2
  • покажемо 1
  • покажеш 2
  • покажи 1
  • покажу 1
  • показа 9
  • показао 4
  • показати 2
  • показаћемо 1
  • показиваху 1
  • показујући 1
  • покајању 1
  • покајете 1
  • покалуђери 2
  • покалуђеричити 1
  • поквари 1
  • Покварила 1
  • покварили 1
  • покварио 2
  • поклањају 1
  • поклизне 1
  • поклони 5
  • поклонивши 1
  • поклонисмо 1
  • поклонити 1
  • поклоних 1
  • поклониш 1
  • поклонише 3
  • покољу 1
  • покрај 1
  • покрет 1
  • покрету 1
  • покри 2
  • покрива 1
  • покривају 1
  • покривач 1
  • покриваше 1
  • покривен 1
  • покривени 1
  • покријте 1
  • покриле 1
  • покрише 1
  • покуљасмо 1
  • покунпорта 1
  • покупите 1
  • покуша 2
  • покушавао 1
  • Покушај 1
  • покушали 2
  • покушати 1
  • пола 3
  • полажу 1
  • полази 1
  • Полако 1
  • полако 17
  • поласку 1
  • поле 1
  • полете 1
  • полетимо 1
  • полију 1
  • политичко 1
  • полиције 1
  • половина 1
  • Половина 1
  • половини 4
  • половином 1
  • половину 3
  • положају 1
  • положи 4
  • положила 1
  • положим 1
  • поломе 1
  • поломи 2
  • поломио 1
  • полубог 1
  • полугимназији 1
  • полудео 1
  • полуди 1
  • полунаго 1
  • полуседио 1
  • поља 5
  • поље 4
  • пољима 1
  • пољска 1
  • пољу 7
  • пољубац 4
  • пољуби 4
  • пољубили 1
  • пољубио 2
  • пољубити 1
  • пољупца 1
  • пољупцем 1
  • помагаше 1
  • помаже 2
  • помаче 1
  • помена 1
  • помене 1
  • поменутог 1
  • поменух 1
  • померена 1
  • помери 2
  • помешали 1
  • помешаше 2
  • помилује 1
  • помињало 1
  • помиње 2
  • помињући 1
  • помисла 1
  • помисле 3
  • помисли 2
  • помислила 1
  • помислим 1
  • помислио 1
  • помислите 2
  • помислити 2
  • помислих 1
  • помислу 1
  • помичи 1
  • помично 1
  • помишљамо 1
  • помишљао 1
  • помишљаху 1
  • помишљу 1
  • помогао 2
  • помогне 1
  • помогоше 2
  • помози 1
  • помоле 1
  • помоли 2
  • помоћ 3
  • помоћи 1
  • помрачење 1
  • помрча 1
  • Помрчина 1
  • понајвише 1
  • понашали 1
  • понашао 1
  • понео 1
  • понети 2
  • поникла 1
  • поникоше 1
  • понови 1
  • поноси 1
  • поносим 1
  • поносита 2
  • поносите 1
  • поносити 1
  • поноситије 1
  • поносито 2
  • поноситога 1
  • поноситу 1
  • поносно 1
  • поношљиво 1
  • понудама 1
  • понудио 1
  • поодавно 1
  • поодрасту 1
  • попа 2
  • попада 1
  • попадали 1
  • попе 1
  • попео 1
  • попи 2
  • попнемо 1
  • Попови 1
  • попови 3
  • Поповима 1
  • поправи 1
  • поправити 1
  • попреко 1
  • попрскавши 1
  • попушите 1
  • поранити 1
  • поред 19
  • поређају 1
  • поређаним 1
  • поређаше 1
  • пореза 1
  • поремети 1
  • пород 2
  • породица 1
  • породице 3
  • породици 1
  • породицом 1
  • породичним 1
  • пороту 1
  • порти 2
  • порукама 1
  • поруке 1
  • порумени 1
  • поручиваше 1
  • посакривало 1
  • посао 1
  • посвети 1
  • посветили 1
  • посветиће 1
  • посвећеним 1
  • поскакасмо 1
  • посла 3
  • послали 1
  • послаником 1
  • послао 4
  • посласмо 1
  • послати 1
  • после 27
  • После 8
  • Последње 1
  • последње 7
  • последњем 2
  • последњи 6
  • последњим 1
  • последњих 2
  • последњој 1
  • последњу 3
  • послетку 13
  • послове 1
  • послови 1
  • послужи 1
  • послуша 1
  • посматра 1
  • посматрао 1
  • поспјешествованије 1
  • посрну 1
  • Посрћући 1
  • постави 1
  • поставили 1
  • поставише 1
  • постављамо 1
  • постављена 1
  • постављене 2
  • постављеним 1
  • постаде 1
  • постаја 1
  • Постајаше 1
  • постајаше 2
  • постају 1
  • постала 3
  • постало 1
  • постане 1
  • постану 2
  • постао 1
  • постати 1
  • постеља 1
  • постеље 2
  • постељи 2
  • постељу 3
  • постригу 1
  • поступа 1
  • поступања 1
  • поступим 2
  • посумња 2
  • посута 1
  • потанко 1
  • потапша 1
  • потврду 1
  • потегао 1
  • Потегао 1
  • потеже 1
  • потера 1
  • потеру 2
  • потесима 1
  • потиљак 1
  • поткаже 1
  • потказан 1
  • поткрепљен 1
  • поток 1
  • потока 2
  • потомци 1
  • потоњи 2
  • потоњој 1
  • потоп 2
  • потопиш 1
  • потопша 1
  • потпада 1
  • потпомагати 1
  • потпора 1
  • потпору 1
  • потпуна 1
  • потпуним 1
  • потпуно 3
  • потпуности 1
  • потпуну 1
  • потражи 2
  • потражио 1
  • потражите 1
  • Потраја 1
  • потраја 3
  • потресно 1
  • потужити 1
  • поћута 1
  • поћуташе 1
  • поузданим 1
  • поуздано 1
  • поуздати 1
  • поуку 1
  • поустајасмо 1
  • поучавање 1
  • поучаваше 1
  • похита 2
  • похитам 1
  • похитамо 1
  • похитао 1
  • похитати 2
  • похиташе 1
  • похода 1
  • походе 1
  • поцрвене 1
  • поцрвени 1
  • почаст 1
  • поче 14
  • почевши 2
  • почека 1
  • почекајте 1
  • почела 2
  • почео 1
  • почетка 1
  • почетку 3
  • почех 1
  • почеше 1
  • почешће 1
  • почивало 1
  • починио 1
  • почиње 2
  • почињу 2
  • почне 1
  • почнем 1
  • пошао 1
  • пошећерену 1
  • пошла 2
  • пошли 2
  • пошљем 1
  • Пошт 1
  • пошт 2
  • поштапљу 1
  • поштапљући 2
  • поштена 1
  • поштеним 1
  • поштених 1
  • поштено 3
  • поштеној 2
  • поштену 2
  • поштење 1
  • поштењу 1
  • пошто 17
  • Пошто 7
  • поштоване 3
  • поштовања 1
  • поштовањем 1
  • поштујем 2
  • поштујући 1
  • пр 4
  • права 5
  • правац 1
  • праве 4
  • прави 5
  • правила 3
  • правилима 1
  • Право 1
  • право 19
  • правоверан 1
  • правог 1
  • правом 2
  • правоме 1
  • православне 1
  • правца 1
  • правцем 2
  • прадедовски 1
  • празан 2
  • празник 3
  • празника 2
  • празником 1
  • празних 2
  • празновере 1
  • празноверни 1
  • празну 1
  • праске 1
  • праску 1
  • пратеру 1
  • прати 2
  • пратили 1
  • пратио 2
  • праха 1
  • праху 1
  • прашине 1
  • прашини 1
  • прашину 2
  • прашњаве 1
  • прва 1
  • прве 4
  • први 17
  • првим 3
  • првих 2
  • Прво 2
  • прво 7
  • првој 2
  • првом 2
  • прву 2
  • пре 28
  • Пре 4
  • преби 1
  • пребледе 1
  • пребледи 1
  • пребродисмо 1
  • превариле 1
  • преварили 1
  • преварило 1
  • превезао 1
  • превелике 1
  • превести 2
  • превод 1
  • преводим 1
  • преводиоца 1
  • преводу 1
  • превозила 1
  • превртати 1
  • прегао 1
  • прегледа 1
  • прегледасмо 1
  • прегледати 1
  • прегледна 1
  • преграда 1
  • преградама 1
  • прегрш 1
  • Пред 6
  • пред 66
  • преда 8
  • предавати 1
  • предаваху 1
  • предаваше 1
  • предаде 1
  • предак 1
  • предака 3
  • предањ 1
  • предао 1
  • предах 1
  • предели 1
  • предика 1
  • предке 1
  • предлагао 1
  • предлагати 1
  • предлог 1
  • предлога 1
  • предложи 1
  • предњој 1
  • предомислио 1
  • предомислити 1
  • предпишем 1
  • предсобљу 1
  • представити 1
  • представника 1
  • предузимати 1
  • пређе 1
  • пређоше 1
  • пређу 1
  • прежвакању 1
  • преживар 1
  • преживело 1
  • преживео 1
  • преживи 1
  • преживљених 1
  • презирање 2
  • прекидаше 1
  • прекиде 1
  • прекине 1
  • прекинем 1
  • прекинувши 1
  • преклане 1
  • преклињала 1
  • Преко 1
  • преко 42
  • прекораче 1
  • прекором 1
  • прекосутра 1
  • прекрасно 1
  • Прекрасно 1
  • прекрати 1
  • прекрсти 1
  • прекрштеним 1
  • прелазак 1
  • прелазе 1
  • прелази 1
  • прелазио 1
  • Преласни 1
  • прелевају 2
  • прелевање 1
  • прелете 1
  • према 14
  • премишљао 1
  • премре 1
  • пренаглити 1
  • пренемагање 1
  • преносе 1
  • преносити 1
  • преноћиш 1
  • преобрази 1
  • препирке 1
  • преплашена 1
  • преплашених 1
  • преплива 1
  • препливам 1
  • препливати 1
  • препоручи 1
  • прерушен 1
  • прерушени 1
  • пресвучете 1
  • прескачући 1
  • прескочио 1
  • пресла 1
  • престави 1
  • преставити 1
  • престављала 1
  • преставником 1
  • престаде 1
  • престају 1
  • престала 1
  • престо 4
  • престола 2
  • престолнице 1
  • престолом 3
  • престрави 1
  • пресудно 1
  • пресуду 1
  • претвори 1
  • претворила 1
  • претворили 1
  • претворим 1
  • претворити 1
  • претеривао 1
  • претећи 3
  • претрпила 1
  • претурају 1
  • претурајући 1
  • претурио 2
  • прећи 2
  • пречасна 7
  • пречасне 1
  • пречасни 1
  • пречасној 1
  • пречасност 1
  • пречастна 1
  • пречиста 1
  • прешао 1
  • прешле 1
  • прешло 3
  • пржених 1
  • пржење 1
  • пржити 1
  • прзницу 1
  • при 20
  • При 3
  • прибавити 1
  • прибежишту 1
  • приближила 1
  • приближили 1
  • приближио 2
  • приближујемо 1
  • прибогу 1
  • привати 1
  • приватно 1
  • привезан 1
  • приви 1
  • привређивано 1
  • привући 1
  • пригњечило 1
  • пригрли 2
  • придици 2
  • придобије 1
  • придобијем 2
  • придржавале 1
  • придржавати 1
  • приђе 9
  • приђем 1
  • прижели 1
  • признаде 1
  • признамо 1
  • признање 1
  • признати 1
  • пријатан 1
  • пријатељ 1
  • пријатеља 1
  • пријатеље 1
  • пријатељи 1
  • пријатељима 3
  • пријатељству 1
  • ПРИЈАТЕЉУ 1
  • пријатно 1
  • пријатној 1
  • пријорка 3
  • пријорке 2
  • пријорки 1
  • пријорко 1
  • пријорком 1
  • прикљињући 1
  • прикрајак 1
  • прикрајка 1
  • прикрије 1
  • прикупи 1
  • прикупив 1
  • прикупивши 1
  • прикупим 1
  • прикупио 1
  • прилепила 1
  • прилепчива 1
  • прилећи 1
  • приликама 2
  • прилике 5
  • приликом 3
  • прилику 3
  • прилици 4
  • приличи 1
  • прилично 7
  • примакоше 1
  • примамљиваше 1
  • примати 1
  • приметим 1
  • прими 5
  • примили 1
  • примити 2
  • примицали 1
  • примицаше 1
  • примичемо 1
  • примише 1
  • приморска 1
  • принесем 1
  • принети 1
  • принудише 1
  • принуђен 1
  • принуђене 1
  • прињуши 1
  • прионуше 1
  • Приорка 1
  • приорка 7
  • приорке 2
  • приорки 1
  • приорком 3
  • приорку 1
  • припада 1
  • припале 1
  • припасао 1
  • припе 1
  • припи 1
  • припитомило 1
  • приповетка 1
  • приповетку 1
  • приређује 1
  • природа 1
  • природе 3
  • природи 3
  • природних 1
  • природну 2
  • природу 1
  • прискочи 2
  • прислушкује 1
  • пристаде 4
  • пристајали 1
  • пристајаху 1
  • пристајемо 1
  • пристане 2
  • присташе 1
  • пристоји 1
  • пристојно 1
  • присумрачи 1
  • притешњенога 1
  • притисну 1
  • притиснуо 2
  • притиштај 1
  • притрча 1
  • прихвати 4
  • приходе 1
  • Прича 1
  • прича 6
  • причај 1
  • Причај 1
  • причала 2
  • причало 1
  • причалова 1
  • причам 5
  • причама 3
  • причања 2
  • причању 1
  • причао 3
  • причате 1
  • причати 8
  • причаше 1
  • приче 4
  • причекајте 1
  • причешћа 1
  • причи 2
  • причице 1
  • причом 2
  • причу 9
  • пркос 1
  • прљавим 1
  • прљавом 1
  • прњавором 1
  • про 1
  • пробијају 1
  • пробијао 1
  • пробудили 1
  • провали 1
  • провалише 1
  • провалом 1
  • провалу 2
  • провели 1
  • провео 1
  • провести 5
  • провиђење 1
  • провући 1
  • провуче 1
  • прогласи 1
  • прогњавио 1
  • проговорио 2
  • Проговорите 1
  • проговорити 1
  • програму 1
  • прогурали 1
  • прогута 1
  • прогуташе 1
  • продало 1
  • продираше 1
  • продирући 1
  • продр 1
  • продре 1
  • продрем 1
  • продрле 1
  • продрли 1
  • продроо 1
  • прође 14
  • Прође 2
  • прођох 1
  • прођоше 2
  • прођу 1
  • проживео 1
  • прозборити 1
  • прозор 4
  • прозора 7
  • прозоре 3
  • прозорима 2
  • прозору 5
  • прозорчић 1
  • прозорчићу 1
  • прозрачну 1
  • проиграла 1
  • проиграли 1
  • проиграо 1
  • произведу 1
  • Проклети 2
  • проклетог 1
  • прокоцкао 1
  • прокрчити 1
  • прокуне 1
  • прокуша 1
  • пролажаху 1
  • пролазаше 1
  • пролазе 1
  • пролазећи 1
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • пролазимо 1
  • проламало 1
  • проламати 1
  • проламаху 1
  • пролетао 1
  • пролете 1
  • пролетњи 1
  • пролећа 1
  • пролеће 1
  • проломи 2
  • променама 1
  • промисао 2
  • промицаху 2
  • промицаше 1
  • промоливши 1
  • промолила 1
  • промрмља 4
  • промукли 1
  • промуца 1
  • пронаћи 1
  • пронела 1
  • пронесе 1
  • пропадају 1
  • Пропадали 1
  • пропаде 1
  • пропадне 1
  • пропалог 1
  • пропаст 1
  • пропасти 1
  • пропе 1
  • прописан 1
  • пропису 1
  • прописује 2
  • прописују 1
  • пропраћаше 1
  • пропушташе 1
  • проседела 1
  • просеца 1
  • просецати 1
  • просецаше 1
  • просечена 1
  • просидба 1
  • просили 1
  • просиоци 1
  • просипа 1
  • просипаху 1
  • просто 4
  • простог 1
  • простога 1
  • просторе 1
  • пространих 1
  • пространој 2
  • просу 1
  • просуо 1
  • просуше 1
  • протелали 1
  • протерати 1
  • протестоваше 1
  • противника 4
  • противници 1
  • противничкога 1
  • противности 1
  • противу 2
  • протиче 2
  • протокол 1
  • протрљај 1
  • протумачисмо 1
  • протури 1
  • протурим 1
  • проћи 2
  • прохуја 1
  • процепе 1
  • прочита 3
  • прошапташе 1
  • прошла 1
  • прошло 3
  • прошлу 2
  • Прса 1
  • прса 5
  • прси 2
  • прсију 6
  • прсима 13
  • прскало 1
  • прслук 3
  • прслука 1
  • прслуком 1
  • прсну 4
  • прснусмо 1
  • прснуше 1
  • прст 3
  • прсте 3
  • прстен 1
  • прсти 1
  • прстима 1
  • прстићи 1
  • прстом 1
  • прсту 1
  • пртљаг 1
  • пруга 2
  • пруге 1
  • пругу 1
  • пружа 1
  • пружаше 1
  • пружи 8
  • пруживши 1
  • прут 1
  • прутови 1
  • прући 2
  • прућити 1
  • пса 1
  • псетанце 1
  • пст 1
  • Пст 1
  • публикума 1
  • пузити 1
  • пузиш 1
  • пукотине 1
  • пукотини 1
  • пуна 1
  • пуначки 1
  • пуни 1
  • пуним 1
  • пуних 1
  • пуно 7
  • пуну 1
  • пупољак 1
  • пурпурасто 1
  • пуст 1
  • пусте 1
  • пусти 2
  • пустињака 1
  • Пустињаци 1
  • пустињацима 1
  • пустињачке 1
  • пустио 1
  • пустити 6
  • пустог 1
  • пустога 1
  • пустој 1
  • пустоме 2
  • пустоше 1
  • Пут 1
  • пут 62
  • пута 24
  • путањама 1
  • путањи 1
  • путем 6
  • путеном 1
  • путника 2
  • путнике 1
  • путници 4
  • ПУТНИЧКА 1
  • ПУТНИЧКЕ 1
  • путничког 1
  • путничком 1
  • путовали 1
  • путовање 1
  • путовао 2
  • путовима 1
  • путу 1
  • путује 1
  • путују 1
  • пуцало 2
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 3
  • пуцати 1
  • пуцкати 1
  • пушака 1
  • пушачи 1
  • пушка 1
  • пушке 2
  • пушком 2
  • пушку 6
  • Пуштајте 1
  • пуштајући 1
  • пуштало 1
  • пфф 1
  • равна 1
  • равнима 1
  • рад 16
  • раде 1
  • раденика 1
  • ради 9
  • радили 2
  • радимо 1
  • радио 3
  • радити 1
  • радници 1
  • радо 5
  • радозналих 1
  • радознало 1
  • радозналости 3
  • радосним 1
  • радосних 1
  • радосно 5
  • радост 3
  • радости 6
  • Радуј 1
  • рађа 1
  • ражали 1
  • разагна 1
  • разапеше 1
  • разашиљати 1
  • разбацамо 1
  • разбацан 1
  • разбашари 1
  • разбашариле 1
  • разбашарило 1
  • разбегоше 1
  • разбере 1
  • разбећи 1
  • разбибрига 1
  • разбија 1
  • разбијају 1
  • разбијање 1
  • разбијаше 2
  • разбијем 1
  • разболети 1
  • разбукташе 2
  • развалинама 2
  • развалише 1
  • развезао 1
  • развезе 1
  • развија 1
  • развијају 1
  • развратник 1
  • развукоше 1
  • разгледа 1
  • разгледали 1
  • разгледаше 1
  • разговарао 1
  • разговарати 4
  • разговараху 1
  • разговараше 1
  • разговетнији 1
  • разговор 6
  • разговора 1
  • разговоран 1
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговорити 1
  • разговору 1
  • Разгони 1
  • разгорела 1
  • разгранавајући 1
  • разгртали 1
  • раздавати 1
  • раздају 1
  • раздалеко 1
  • раздати 1
  • раздељени 2
  • раздера 1
  • раздире 1
  • раздраган 1
  • раздрагано 1
  • раздрљеном 1
  • раздрљио 1
  • раздробити 1
  • раздробљен 1
  • разиђе 1
  • разиђоше 1
  • разјапиваше 1
  • разјапиле 1
  • разјасни 1
  • разлеваху 1
  • разлију 1
  • разлику 1
  • различна 1
  • различни 1
  • размахујући 1
  • размишљање 1
  • размишљао 2
  • размишљаше 1
  • размрсивати 1
  • размрскавању 1
  • размрскати 1
  • разне 1
  • разнежани 1
  • разним 3
  • разноликих 1
  • разнородних 1
  • разореном 1
  • разреда 1
  • разредио 1
  • разрогачи 1
  • разумевају 1
  • разумеде 1
  • разумем 1
  • Разумем 1
  • разумеш 1
  • разхладим 1
  • рај 2
  • раја 2
  • РАЈИЧЕВИЋУ 1
  • рајнском 1
  • рајске 1
  • рају 4
  • раме 2
  • рамена 3
  • раменима 4
  • рамену 2
  • ране 2
  • рано 2
  • рану 2
  • рапавом 1
  • расејан 1
  • раскалашног 1
  • раскалашнога 1
  • расклопи 2
  • расклопише 2
  • расклопљен 1
  • раскокотало 1
  • раскопчава 1
  • раскопчаваху 1
  • распаљиваше 1
  • распарчану 1
  • распитах 1
  • распитује 1
  • распламтао 1
  • распламтиле 1
  • распознати 2
  • располаже 1
  • располажу 1
  • расположењу 4
  • распра 1
  • расправљати 1
  • распрштали 1
  • распршташе 1
  • распуштеним 1
  • раставе 1
  • раставити 1
  • раставише 1
  • раставља 1
  • растављаху 1
  • растајање 1
  • растају 1
  • растапа 1
  • растапати 1
  • растати 2
  • растијаше 1
  • растове 1
  • растовима 1
  • растркане 1
  • растројено 1
  • растури 1
  • растурио 1
  • растући 1
  • расу 1
  • расхлади 1
  • расцепљене 1
  • ратова 1
  • раубритерска 1
  • рахат 2
  • рачун 2
  • Рашта 1
  • рашћеретало 1
  • рашчупа 1
  • рвасмо 1
  • рвача 1
  • рве 1
  • рђа 1
  • рђалим 1
  • ребра 1
  • ред 6
  • реда 5
  • редари 3
  • Редари 3
  • редовима 2
  • редом 1
  • реду 1
  • резолутни 1
  • река 1
  • рекао 1
  • реке 3
  • рекла 1
  • рекли 1
  • рекне 1
  • рекнемо 1
  • реком 1
  • рекох 3
  • рекоше 6
  • репа 1
  • републике 1
  • ретко 3
  • рећи 4
  • рефлексија 1
  • рецепт 1
  • рецептирало 1
  • рецептом 1
  • реци 2
  • реч 23
  • рече 30
  • реченица 1
  • реченицу 1
  • речи 20
  • речима 4
  • речитог 1
  • речице 1
  • речју 1
  • речнику 1
  • речце 3
  • речцом 2
  • решење 1
  • решетке 1
  • решетку 2
  • решила 1
  • решио 1
  • решити 2
  • рештаурацијом 1
  • риба 1
  • рибари 1
  • рибица 1
  • рибњак 1
  • рибу 1
  • риђе 1
  • ризнице 2
  • римске 1
  • римског 1
  • римскога 1
  • рит 2
  • Ритер 1
  • ритер 3
  • ритера 2
  • ритерски 1
  • ритерским 2
  • ритерских 1
  • ритерску 1
  • ритеру 1
  • роба 2
  • робље 1
  • рогаљ 1
  • род 2
  • родбине 1
  • родбини 1
  • родбину 1
  • родитељи 1
  • родним 1
  • родовима 1
  • родом 2
  • роду 1
  • рођак 1
  • рођаке 1
  • рођена 1
  • рођене 2
  • рођени 1
  • рођења 1
  • рођењу 1
  • Роитама 1
  • рок 1
  • Рока 1
  • роман 1
  • романе 1
  • романи 1
  • романтику 1
  • романтици 1
  • романтички 1
  • романтичну 1
  • росних 1
  • рохичка 1
  • руву 1
  • ружа 1
  • ружан 1
  • руже 1
  • ружиној 1
  • ружног 1
  • ружном 1
  • Рука 1
  • рука 5
  • рукава 1
  • рукавицу 1
  • рукама 7
  • руке 27
  • рукова 2
  • руком 20
  • рукоположена 1
  • руку 30
  • рукују 1
  • руља 1
  • румен 2
  • румена 1
  • румене 1
  • румени 3
  • румених 1
  • рундов 1
  • рупице 1
  • рупчаге 1
  • руских 1
  • рутавих 1
  • руха 1
  • рухо 7
  • руху 2
  • руци 8
  • ручендама 1
  • ручица 1
  • рушити 1
  • с 163
  • С 8
  • са 197
  • Са 4
  • сабираш 1
  • саблазни 1
  • сабља 1
  • сабљама 1
  • сабљу 1
  • сав 4
  • савезника 1
  • савезу 1
  • савест 1
  • савести 1
  • савет 2
  • савијаче 1
  • савијена 1
  • савијено 1
  • савијенога 1
  • савијену 1
  • савијутак 2
  • савише 1
  • савлада 1
  • савладали 1
  • савладати 1
  • савршена 1
  • савршено 1
  • сагледа 1
  • сагорева 3
  • сагоревајући 1
  • сагоревала 1
  • сагоревао 1
  • сагорења 1
  • сагоше 1
  • Сад 22
  • сад 87
  • сада 4
  • садашње 1
  • садашњег 1
  • садашњи 1
  • саде 1
  • сажалило 1
  • сажвакане 1
  • сазида 1
  • сазидан 1
  • сазидао 1
  • сазнадосмо 2
  • сазнала 1
  • сазнао 1
  • сакриваше 2
  • сакривен 1
  • сакровиште 1
  • сал 1
  • салетати 1
  • Салона 1
  • салонима 1
  • салутова 2
  • Салцбург 2
  • Салцбурга 1
  • Салцбургу 1
  • Салцкамергуту 1
  • сам 109
  • сама 13
  • саме 6
  • сами 5
  • самим 2
  • самих 1
  • самном 2
  • само 155
  • Само 7
  • самог 1
  • самога 5
  • самој 3
  • самом 3
  • самоме 4
  • самопрегорењем 1
  • самоћом 1
  • самоуздања 1
  • самртне 1
  • самртној 1
  • самртну 1
  • саму 6
  • сан 5
  • Санд 1
  • сантом 1
  • сањају 1
  • сањарија 1
  • сањкати 1
  • саоница 2
  • Саонице 1
  • саонице 6
  • саоничар 1
  • саоничара 1
  • саопшти 1
  • саопштимо 1
  • саопштити 1
  • сапутника 1
  • сапутница 1
  • саравских 1
  • сарајевског 1
  • сардина 1
  • саркастички 1
  • саслушај 1
  • Саслушај 1
  • саслушате 1
  • састави 2
  • саставила 1
  • саставиле 1
  • саставља 1
  • састављају 2
  • састајати 1
  • састајаху 1
  • састанак 1
  • састанка 1
  • састанци 1
  • састоји 2
  • сасу 1
  • сатарила 1
  • сатисфакцијом 1
  • саучешћа 1
  • Сахат 1
  • сахат 7
  • сахата 19
  • сахрани 1
  • сачувај 1
  • сачувала 2
  • сачувати 1
  • Св 1
  • св 4
  • сва 21
  • свагда 10
  • свадбе 1
  • свадбу 1
  • свак 1
  • Свака 1
  • свака 8
  • сваке 9
  • Сваки 2
  • сваки 36
  • свакидашње 2
  • сваким 2
  • Свако 1
  • свако 11
  • сваког 3
  • свакога 7
  • свакој 5
  • сваком 4
  • свакоме 6
  • сваку 13
  • свануло 1
  • све 145
  • Све 6
  • свевишњем 1
  • свевишњи 1
  • свега 5
  • сведок 1
  • сведоцима 1
  • сведочи 1
  • свеж 2
  • свежег 3
  • свеза 1
  • свези 1
  • свем 8
  • свемогући 2
  • свему 2
  • свести 2
  • свесци 1
  • свет 11
  • света 14
  • светаца 1
  • свете 3
  • свети 1
  • светим 1
  • светина 1
  • светињички 1
  • светињу 1
  • светити 1
  • светла 5
  • светле 1
  • светли 2
  • светлих 2
  • светлом 1
  • светлост 3
  • светлости 6
  • светлуцало 1
  • светлуцање 1
  • светлуцати 1
  • свето 2
  • световним 1
  • светог 1
  • светога 1
  • светој 2
  • светом 4
  • светоме 1
  • светске 1
  • свету 13
  • свећа 1
  • свећама 1
  • Свеће 1
  • свеци 1
  • свечан 1
  • свечана 1
  • свечане 2
  • свечаности 1
  • свештеници 1
  • свештеничког 1
  • сви 35
  • Сви 5
  • свију 25
  • свилена 2
  • свилени 1
  • свим 11
  • свима 6
  • свиону 1
  • свирачи 1
  • свита 1
  • свитање 1
  • свитати 1
  • свиташе 1
  • свити 1
  • свитом 2
  • свих 2
  • свог 2
  • свога 30
  • свода 1
  • свој 26
  • своја 4
  • своје 68
  • својег 3
  • својега 12
  • својим 46
  • својих 9
  • својој 20
  • својом 18
  • своју 31
  • свом 4
  • СВОМЕ 1
  • своме 22
  • свратимо 1
  • сврнути 1
  • свршену 1
  • сврши 5
  • свршила 1
  • свршим 1
  • свршио 2
  • сву 6
  • свуд 2
  • Свуд 2
  • свуда 2
  • се 965
  • себарски 1
  • себе 18
  • себи 19
  • себра 1
  • Себре 1
  • себру 1
  • севап 1
  • севати 1
  • севну 1
  • седам 3
  • седе 3
  • седела 4
  • седели 2
  • седео 2
  • седети 1
  • Седи 2
  • седи 6
  • седили 1
  • седио 2
  • седла 3
  • седлу 2
  • седне 1
  • седнемо 1
  • седну 1
  • седога 3
  • седоме 1
  • седосмо 2
  • седоше 1
  • секира 1
  • секиром 1
  • секудн 1
  • секунданте 1
  • секунданти 2
  • села 3
  • селима 2
  • село 4
  • селу 1
  • сељака 2
  • сељакуша 1
  • сељаначких 1
  • сељачка 1
  • сељо 1
  • сена 1
  • сенат 1
  • сенатора 1
  • сенаторе 1
  • сенаторима 1
  • сенаторско 1
  • сенерхитнима 1
  • сенка 1
  • сенке 1
  • Сенке 1
  • сенку 1
  • сентиментално 1
  • сентименталности 1
  • сену 3
  • сенци 1
  • сео 2
  • сеоски 2
  • сеоцима 2
  • серавима 1
  • Сервијанер 16
  • Сервијанера 1
  • Сервијанери 1
  • Сервијанеру 1
  • Сервус 2
  • сестара 4
  • сести 1
  • сестра 2
  • сестрама 2
  • сестре 3
  • сестрински 1
  • сестрић 3
  • сестрића 5
  • сестрићу 2
  • сестрицу 1
  • сестру 1
  • сет 1
  • сетих 1
  • сетише 1
  • сећам 1
  • Сећате 1
  • сећате 3
  • сецирсалског 1
  • си 39
  • Сигенсбаха 1
  • Сигесбах 1
  • сигуран 2
  • сигурна 1
  • сигурни 1
  • Сигурно 1
  • сигурно 3
  • Сигфриду 1
  • сиђе 2
  • сиђемо 1
  • сиђоше 1
  • сијају 1
  • сијало 1
  • сијасет 3
  • сила 1
  • силажасмо 1
  • силазио 1
  • Силазите 1
  • силама 1
  • силан 6
  • Силберштајна 1
  • силе 1
  • силио 1
  • силна 3
  • силне 3
  • силни 1
  • Силни 1
  • силније 1
  • силнији 1
  • силних 1
  • силно 13
  • силног 1
  • силној 1
  • силом 2
  • симфонија 1
  • син 1
  • сина 1
  • сине 1
  • синко 1
  • синови 1
  • синоћ 5
  • сину 1
  • сипа 1
  • сипао 1
  • сирових 1
  • Сирома 1
  • сиромах 3
  • Сирота 1
  • сирота 2
  • сироте 2
  • сиротиње 1
  • сиротињу 1
  • сиротих 1
  • Сиротица 1
  • сиротица 2
  • Сирото 1
  • сита 1
  • сити 1
  • ситна 2
  • ситне 1
  • ситнију 1
  • ситних 1
  • ситнице 2
  • ситнога 1
  • ситну 1
  • сићи 1
  • сишао 2
  • сјај 1
  • сјајан 1
  • сјаји 1
  • сјајна 1
  • сјајне 1
  • сјајни 1
  • сјајније 1
  • сјајним 5
  • сјајних 1
  • сјајно 2
  • сјајном 1
  • сјаха 1
  • сјахао 1
  • скакали 1
  • скакању 1
  • скакао 1
  • скаменише 1
  • скамењена 1
  • скамењеном 1
  • скачу 1
  • скерлет 1
  • скидаху 1
  • скиде 3
  • скине 1
  • скинем 1
  • склапа 1
  • склизнуше 1
  • склоне 1
  • склонио 1
  • склонити 1
  • склопе 1
  • склопи 6
  • скоком 2
  • скора 1
  • скорије 1
  • скоро 16
  • скотова 1
  • скочи 15
  • скочим 1
  • скочио 2
  • скочити 1
  • скрасе 1
  • скривена 1
  • скривеном 1
  • скрлетном 1
  • скрнави 1
  • скрнављења 1
  • скрнављење 2
  • скрпио 1
  • скрпљеном 1
  • скупи 1
  • скупљаше 1
  • скупљи 1
  • скупо 3
  • скупштина 1
  • скупштину 1
  • скут 1
  • скуте 1
  • слаба 1
  • слабије 4
  • слабо 1
  • слабу 1
  • слава 2
  • Слава 8
  • славан 3
  • славио 1
  • славна 1
  • Славна 1
  • славне 2
  • славни 2
  • славних 2
  • Славно 1
  • славно 2
  • славног 2
  • славнога 2
  • славу 5
  • слагао 1
  • сладострасника 1
  • сладострасникову 1
  • слађа 1
  • слажу 1
  • сланих 1
  • сласти 4
  • слатке 1
  • слатки 2
  • слатких 1
  • слатко 3
  • слаткога 2
  • слатком 1
  • слеваше 1
  • слегнем 1
  • слегоше 1
  • следила 1
  • слежући 1
  • слезина 2
  • слети 1
  • слигобиц 1
  • слика 8
  • слике 7
  • сликом 2
  • слику 8
  • сличност 1
  • слободан 1
  • слободе 3
  • слободи 1
  • слободних 1
  • слободно 3
  • слободу 1
  • слова 1
  • словесносги 1
  • словима 1
  • слово 1
  • словца 1
  • слог 1
  • сложни 1
  • сложно 1
  • слој 2
  • слојеве 1
  • сломи 1
  • сломљену 1
  • слуга 1
  • слуге 4
  • слуго 1
  • слугу 5
  • служба 1
  • служби 3
  • службу 1
  • служи 2
  • служио 1
  • служитељке 1
  • слузи 2
  • слутим 1
  • слутити 1
  • слутња 3
  • слутње 1
  • случајно 2
  • слуша 1
  • слушај 1
  • Слушај 1
  • слушала 1
  • слушали 1
  • слушамо 1
  • слушање 1
  • слушао 3
  • слушати 4
  • сљедствен 1
  • сматрам 1
  • сматрао 1
  • сматрати 1
  • сме 6
  • смеј 1
  • смеја 4
  • смејала 1
  • смејање 1
  • смејао 4
  • смејати 2
  • смеје 4
  • смејом 1
  • смејући 3
  • смела 2
  • смем 1
  • смео 3
  • смерна 1
  • смерне 2
  • смерни 2
  • смерније 1
  • смерно 4
  • смерној 1
  • смерном 1
  • Смех 2
  • смех 6
  • смеха 1
  • смехом 1
  • смеху 1
  • смешећи 1
  • смешило 1
  • смешно 3
  • Смилуј 2
  • смилује 2
  • смирена 1
  • смиром 1
  • смисла 1
  • смислио 1
  • смислу 2
  • смо 46
  • смокава 1
  • смота 1
  • смотали 1
  • смрви 1
  • смрдљивих 1
  • смреке 2
  • смрзнути 1
  • смрт 5
  • смрти 1
  • смртнога 1
  • смртоносна 1
  • смрћу 1
  • смрче 1
  • сна 1
  • снага 3
  • снаге 4
  • снагом 4
  • снагу 3
  • снажне 2
  • снажније 1
  • снажнијег 1
  • снажном 1
  • снажну 1
  • снег 4
  • снега 10
  • снегом 3
  • снегу 4
  • снежне 3
  • снежни 1
  • снежних 1
  • снежног 1
  • сниже 1
  • снио 1
  • сниским 1
  • сну 1
  • снужден 1
  • со 2
  • соба 1
  • собама 2
  • собарица 1
  • собарице 1
  • собе 2
  • соби 4
  • собици 1
  • собњег 1
  • собњега 1
  • собом 7
  • собу 4
  • содаре 1
  • содарски 1
  • сок 2
  • сокачића 1
  • соколе 2
  • соколови 1
  • соколово 1
  • соларе 1
  • соли 1
  • сољу 1
  • сомота 2
  • Соненштајн 2
  • соненштајнски 1
  • соненштајнског 1
  • Соненштајну 2
  • сопствене 1
  • сопствено 1
  • сопутнице 1
  • соса 1
  • сосовима 1
  • сотонским 1
  • сочне 1
  • спава 2
  • спававање 1
  • спавати 1
  • спада 1
  • спасао 1
  • спасе 4
  • спасемо 1
  • спасена 1
  • спасени 1
  • спасеније 1
  • спасења 3
  • спасење 2
  • спасењем 1
  • спаситељ 1
  • спаситеља 2
  • спаситељу 1
  • спасла 1
  • спасли 1
  • спасти 5
  • специјално 1
  • спољашње 1
  • СПОМЕН 1
  • спомене 1
  • споменути 1
  • спопадне 1
  • спора 1
  • споразумели 1
  • способности 1
  • спрема 2
  • спремала 2
  • спреман 1
  • спремаше 2
  • спреми 1
  • спремили 1
  • спремих 1
  • спремљена 1
  • спремљену 1
  • спремна 2
  • спремни 1
  • спретним 1
  • спусти 2
  • спустила 1
  • спустили 1
  • спустити 1
  • спустише 4
  • спушта 3
  • спуштају 1
  • спуштајући 1
  • спуштаху 1
  • спушташе 2
  • спуштено 1
  • сравњење 1
  • сравњењима 1
  • срамна 2
  • срамнији 1
  • срамног 1
  • срамота 1
  • срамоте 1
  • срамоту 1
  • Србији 1
  • Србин 1
  • срдаца 1
  • срдачна 1
  • срдачније 1
  • срдачно 2
  • срдашце 3
  • срдашцем 1
  • срдашцу 1
  • срди 2
  • срдито 1
  • сребра 1
  • сребрне 3
  • сребрним 1
  • сребро 2
  • сред 17
  • среде 1
  • среди 3
  • средњевековни 1
  • средњевековно 1
  • средњековних 1
  • средоземнога 1
  • среду 1
  • сремске 1
  • срео 1
  • сретање 1
  • сретне 1
  • сретнем 1
  • срећа 9
  • срећан 1
  • среће 4
  • срећи 2
  • срећна 1
  • срећни 1
  • срећним 1
  • срећну 1
  • Срећом 1
  • срећом 4
  • срећу 5
  • сркућући 1
  • срна 1
  • срне 1
  • српске 1
  • СРПСКЕ 1
  • српски 4
  • српско 1
  • српскоме 1
  • срца 24
  • срце 26
  • срцем 1
  • срцепарајуће 1
  • срцу 8
  • срчан 1
  • срчани 1
  • срчанијом 1
  • срчаношћу 1
  • срче 1
  • срџбе 2
  • срџби 1
  • срџбу 2
  • ста 2
  • стабла 1
  • стабло 1
  • стаблу 1
  • стављао 1
  • стављаху 1
  • стављена 1
  • Стаде 1
  • стаде 50
  • стадосмо 2
  • стадох 6
  • стадоше 11
  • стазе 1
  • стазом 1
  • стајала 2
  • стајале 1
  • стајали 1
  • стајао 3
  • стајаћем 1
  • стајаху 7
  • стајаше 7
  • стаје 1
  • стакла 1
  • стаклену 1
  • стакло 1
  • сталежу 3
  • стало 2
  • стан 1
  • стана 1
  • станак 1
  • стане 3
  • станем 1
  • станемо 2
  • станица 2
  • станицама 1
  • станице 1
  • станици 5
  • станицом 2
  • станичку 1
  • станка 1
  • становала 1
  • становници 1
  • стану 2
  • станује 1
  • стање 1
  • стањем 1
  • стању 3
  • стао 3
  • стара 4
  • старали 1
  • Старац 1
  • старац 5
  • стараше 1
  • старе 2
  • старешина 1
  • старешине 1
  • старешином 1
  • старешину 2
  • Стари 1
  • стари 7
  • старија 1
  • старије 2
  • старији 1
  • старијим 1
  • старијих 1
  • старинска 1
  • старински 1
  • старинских 1
  • старинског 1
  • старинском 1
  • старинску 1
  • старих 2
  • старо 1
  • старога 3
  • стародревном 1
  • старости 1
  • старцем 1
  • старци 2
  • старцима 1
  • старцу 1
  • Старцу 2
  • старчевим 1
  • стас 1
  • стаса 4
  • Стасит 1
  • стасити 1
  • стати 1
  • статистички 1
  • ствар 10
  • ствари 9
  • стварку 1
  • створио 1
  • створитељем 1
  • створитељу 1
  • сте 16
  • СТЕВАНУ 1
  • Стегни 1
  • стегнуте 1
  • стеже 1
  • стежу 1
  • стена 6
  • стенама 1
  • стене 15
  • стени 1
  • стеном 1
  • стену 7
  • стења 2
  • стење 5
  • стењем 1
  • стењу 2
  • степене 1
  • степену 3
  • стећи 1
  • Стефан 1
  • Стефане 1
  • стечемо 1
  • стигле 1
  • стигли 2
  • стигне 1
  • стигосмо 3
  • Стигоше 1
  • стидљиво 1
  • стиже 2
  • стизати 1
  • стиснута 1
  • стићи 4
  • стишавала 1
  • сто 5
  • Стој 2
  • стоје 4
  • стојећи 1
  • стоји 8
  • стојим 1
  • Стокара 1
  • стоком 1
  • стола 4
  • столицама 1
  • столице 2
  • столовима 2
  • столом 3
  • стомак 1
  • стопа 2
  • стотина 4
  • стотинама 3
  • стотине 4
  • стотину 3
  • стр 1
  • страдају 1
  • страдања 1
  • страдање 1
  • Стражар 1
  • стражарећи 1
  • стражари 1
  • Страже 1
  • страже 3
  • стражи 2
  • стражњу 1
  • стражу 2
  • страна 16
  • странама 1
  • странац 1
  • странаца 2
  • стране 38
  • страни 9
  • странке 1
  • страном 1
  • страну 18
  • страсно 1
  • страсти 6
  • страстима 1
  • страх 4
  • страха 4
  • страховања 1
  • страховање 1
  • страховите 1
  • страховитим 1
  • страховито 1
  • страховиту 1
  • страхота 1
  • страхоти 1
  • страху 2
  • страшан 1
  • страшна 3
  • страшне 2
  • страшнији 1
  • страшнијим 1
  • страшним 1
  • страшно 6
  • страшног 1
  • страшнога 1
  • страшном 2
  • страшну 3
  • стрела 6
  • стрелац 1
  • стреле 2
  • стрелу 1
  • стремен 1
  • стресе 1
  • стрме 1
  • Стрме 1
  • стрмен 1
  • стрмоглаве 1
  • строге 1
  • строги 2
  • строго 4
  • стројне 1
  • стропошта 8
  • стропоштава 1
  • стропоштавају 1
  • стропоштавајући 1
  • стропоштавање 2
  • стропоштаваху 1
  • стропоштала 2
  • стропоштасмо 1
  • стрпа 1
  • стругне 1
  • струку 1
  • стубе 1
  • Стувер 1
  • студеним 1
  • стукну 2
  • ступимо 1
  • ступио 1
  • су 156
  • сувише 9
  • сувишни 1
  • суграђана 1
  • суграђанине 1
  • сударању 1
  • сударише 1
  • судбина 1
  • судбину 2
  • суду 1
  • суђено 2
  • суђеног 1
  • суза 2
  • сузама 4
  • сузбијање 1
  • сузе 10
  • сузне 1
  • сузу 1
  • сума 1
  • суме 1
  • сумњам 1
  • сумње 2
  • сумњу 1
  • суморни 1
  • суморнога 1
  • суморној 1
  • суморном 1
  • сунца 6
  • сунце 15
  • Сунце 2
  • сунцу 2
  • сунча 1
  • сунчана 2
  • сунчани 1
  • сунчаним 1
  • сунчаној 1
  • супама 1
  • супарника 2
  • супарницом 1
  • суров 1
  • сурове 1
  • суровом 1
  • суровости 1
  • сурутка 1
  • сусрет 1
  • сустала 2
  • сустао 1
  • сустизале 1
  • Сутра 10
  • сутра 15
  • сухо 1
  • сферама 1
  • сцене 1
  • т 20
  • Та 20
  • та 35
  • Тај 4
  • тај 60
  • тајанствене 1
  • тајанствени 2
  • тајанствено 1
  • тајанственом 1
  • тајанствену 1
  • тајних 1
  • тајно 2
  • тајну 2
  • така 2
  • такав 4
  • таква 2
  • такве 4
  • такви 2
  • таквим 2
  • такво 2
  • таквом 1
  • такву 1
  • таке 2
  • таким 4
  • тако 165
  • Тако 21
  • таког 1
  • такође 6
  • таком 1
  • Таком 1
  • такту 1
  • талас 2
  • таласа 1
  • таласе 3
  • таласи 4
  • таласима 5
  • таласића 3
  • таласова 1
  • талијански 1
  • таман 1
  • Таман 1
  • тами 1
  • тамне 1
  • тамни 1
  • тамничког 1
  • тамној 1
  • тамо 28
  • Тамо 3
  • тане 1
  • танетом 1
  • танким 1
  • тарући 2
  • тата 4
  • твога 5
  • Твој 1
  • твој 7
  • твоја 3
  • твоје 9
  • твоји 1
  • твојим 4
  • твојом 3
  • твоју 3
  • твоме 2
  • творац 2
  • творачке 1
  • тврдим 1
  • тврдо 3
  • тврдокрилцима 1
  • Те 4
  • те 77
  • театарског 1
  • тебе 9
  • теби 6
  • тежатника 1
  • тежатнике 1
  • теже 1
  • тезоименити 1
  • тек 29
  • Тек 7
  • текао 1
  • тела 2
  • телесину 1
  • тело 7
  • телом 1
  • телу 2
  • темеља 1
  • темену 1
  • тенане 1
  • теологије 1
  • теорема 1
  • теразиској 1
  • терати 1
  • Терезије 1
  • терет 1
  • теретом 2
  • теснаца 2
  • тестамент 1
  • тесто 1
  • тетивом 1
  • Тетка 1
  • тетке 2
  • теткину 1
  • теферечлије 1
  • теферич 3
  • теферича 1
  • теферичког 1
  • теферичлија 2
  • тешило 1
  • тешио 1
  • тешити 1
  • тешке 8
  • тешки 3
  • тешким 4
  • тешких 2
  • тешко 7
  • тешком 4
  • тешкоме 1
  • тешку 1
  • Ти 11
  • ти 97
  • тија 2
  • тили 7
  • тим 56
  • тима 1
  • тиме 8
  • тип 1
  • тих 8
  • тихо 3
  • тихом 1
  • тица 3
  • тицама 1
  • тице 3
  • тицу 1
  • тиче 3
  • тишина 4
  • тмине 1
  • то 207
  • То 28
  • товаре 1
  • тог 17
  • тога 37
  • Тодор 1
  • тој 10
  • тојагама 1
  • тојагом 1
  • токорсе 1
  • толике 6
  • толики 1
  • толиким 2
  • толиких 1
  • Толико 1
  • толико 44
  • толиког 2
  • толику 4
  • том 22
  • томе 13
  • тонове 1
  • тону 1
  • топи 1
  • топлије 1
  • топлији 1
  • топлим 1
  • топографији 1
  • торбом 2
  • торбу 4
  • торокале 1
  • тороче 1
  • точкови 1
  • точковима 1
  • траве 1
  • трави 1
  • траву 2
  • траг 1
  • трага 3
  • трагичнију 1
  • трагове 1
  • тражаше 1
  • траже 2
  • тражећи 2
  • тражи 1
  • тражила 1
  • тражили 1
  • тражити 1
  • тражиш 1
  • трајала 1
  • трајало 2
  • траје 2
  • трају 1
  • тракама 1
  • траке 2
  • траку 1
  • трапезарију 2
  • Трауенкирхен 3
  • Трауенкирхена 1
  • Трауенштајн 3
  • Трауенштајна 4
  • Трауенштајну 1
  • Траун 1
  • Траункирхен 6
  • Траункирхена 5
  • траункирхенске 1
  • Траункирхенске 1
  • траункирхенски 1
  • траункирхенскн 1
  • траункирхенског 2
  • Траункирхенскога 1
  • траункирхенској 1
  • траункирхенском 2
  • траункирхенску 1
  • Траункирхену 2
  • траунско 1
  • траунфарера 1
  • Траунштајн 2
  • Траунштајна 3
  • траци 1
  • трбух 4
  • трбуха 2
  • тргнувши 1
  • трго 1
  • тргом 1
  • треба 17
  • требају 3
  • требала 1
  • требале 1
  • требало 4
  • требао 1
  • требати 1
  • требаш 1
  • тренута 1
  • тренутак 7
  • тренутака 10
  • тренутка 2
  • тренутке 2
  • тренутку 3
  • тренутци 1
  • трепавицама 1
  • трепавице 1
  • трепет 2
  • трепташе 1
  • трепте 3
  • трепти 1
  • трептијаше 1
  • тресак 1
  • тресао 1
  • тресе 1
  • тресну 1
  • тресо 1
  • трећа 1
  • трећем 1
  • трећи 1
  • трећој 1
  • трештање 1
  • трешташе 1
  • трже 5
  • тржишту 1
  • трзати 1
  • Три 1
  • три 17
  • трибина 3
  • трибине 1
  • трибини 1
  • тричавих 1
  • троје 3
  • тројица 4
  • трокатнице 1
  • тромије 1
  • тромом 1
  • трофеје 1
  • трошка 1
  • трошнога 1
  • трп 1
  • трпезама 1
  • трпети 1
  • трпим 1
  • Труба 1
  • труба 2
  • трубадури 1
  • трубачима 1
  • трубе 6
  • труби 1
  • трубу 1
  • труд 1
  • труда 1
  • трудећи 1
  • трујеш 1
  • трују 1
  • Труна 1
  • Труне 1
  • трунути 1
  • труцкање 1
  • трчања 1
  • ту 32
  • Ту 6
  • туга 1
  • туге 2
  • тугом 1
  • туђ 1
  • туђим 2
  • туђу 1
  • тужи 1
  • тужна 1
  • тужних 1
  • тужно 1
  • тужном 2
  • тумара 1
  • тумарај 1
  • тумачи 1
  • тумачио 1
  • тупе 1
  • тупље 1
  • турнир 5
  • турнира 9
  • турнири 2
  • турнирска 1
  • турнирске 1
  • турнирски 1
  • турнирским 1
  • турнирског 1
  • турнирском 2
  • турнирскоме 1
  • турниру 5
  • Турнирфогт 1
  • турнирфогту 1
  • турских 1
  • Турској 1
  • тући 4
  • ћаскати 1
  • ће 114
  • ћебе 1
  • ћев 1
  • ћевапчића 1
  • ћелавом 1
  • ћелије 2
  • ћелији 2
  • ћелијице 4
  • ћелијици 2
  • ћелију 2
  • ћелом 1
  • ћемо 20
  • ћерка 4
  • ћерке 1
  • ћерком 2
  • ћерку 3
  • ћерци 1
  • ћерчица 1
  • ћесара 1
  • ћете 6
  • ћеф 3
  • ћеш 13
  • ћилим 1
  • ћошкастог 1
  • ћу 35
  • ћупић 1
  • ћуприја 2
  • ћуприје 3
  • ћуприју 1
  • ћупче 1
  • Ћут 1
  • ћутао 1
  • ћутећи 1
  • Ћути 2
  • У 45
  • у 821
  • убаха 1
  • убеђања 1
  • убеђен 1
  • убеђени 1
  • Убиј 1
  • убијају 1
  • убијам 3
  • убије 1
  • убијем 1
  • убијен 1
  • убијена 1
  • убио 2
  • убити 3
  • убићу 1
  • убриса 1
  • уваљан 1
  • увек 1
  • увелике 1
  • увену 1
  • увераваше 1
  • увере 1
  • уверена 1
  • увери 2
  • уверио 1
  • увериш 1
  • увећано 1
  • увехла 1
  • увиде 1
  • увидети 1
  • увидимо 1
  • увијена 1
  • увијене 1
  • увију 1
  • увредио 1
  • увреду 1
  • увређено 1
  • увуче 1
  • угане 1
  • угао 1
  • угаси 2
  • угасити 2
  • угасито 1
  • угаситога 4
  • угаситоме 1
  • углави 1
  • углавио 1
  • углади 1
  • угледа 9
  • угледав 1
  • угледала 1
  • угледамо 3
  • угледан 1
  • угледао 2
  • угледати 1
  • угледаш 1
  • угледаше 4
  • угледнији 1
  • угнута 1
  • уговоре 1
  • уговоримо 1
  • уговористе 1
  • угодник 1
  • угодницима 1
  • угодниче 1
  • уграби 1
  • уграбимо 1
  • угрејано 1
  • угрејах 1
  • угурсуз 1
  • угурсузе 1
  • угурсузи 1
  • угуши 1
  • уда 1
  • удави 1
  • удаљава 1
  • удара 2
  • ударајући 1
  • ударац 1
  • удараше 1
  • ударе 1
  • удари 6
  • ударили 1
  • ударим 1
  • ударимо 1
  • ударио 2
  • ударити 1
  • ударише 2
  • ударно 1
  • удата 1
  • удварач 1
  • удвојеном 1
  • удева 1
  • удесније 1
  • удове 2
  • удовица 1
  • удовице 1
  • удовлетворење 1
  • Удовлетворење 1
  • удостојим 1
  • удруживања 1
  • удубљених 1
  • удухне 1
  • удухњују 1
  • уђе 7
  • уђосмо 1
  • уђох 1
  • уђоше 3
  • ужади 1
  • ужарене 1
  • ужаса 1
  • Ужасна 1
  • ужасна 2
  • ужасне 1
  • ужасни 1
  • ужасних 1
  • ужасно 2
  • ужасном 1
  • ужасну 1
  • ужем 1
  • ужета 1
  • Ужета 1
  • уживајте 1
  • уживати 1
  • уз 28
  • Уз 3
  • уза 5
  • узабрао 1
  • узалудне 1
  • узалудно 1
  • узаном 1
  • узањ 1
  • узапте 1
  • узастопце 1
  • узбудило 1
  • узбуђено 1
  • узбуђење 1
  • узбуркаше 2
  • узвијеним 1
  • узвишене 1
  • узвишени 1
  • узда 1
  • уздајући 1
  • уздам 1
  • узданица 1
  • уздања 5
  • уздање 3
  • уздањима 1
  • уздах 2
  • уздаха 1
  • уздахе 1
  • уздахну 5
  • узде 2
  • уздисали 1
  • уздисао 1
  • уздисати 1
  • уздице 1
  • уздржавао 1
  • уздржати 1
  • узду 1
  • узе 5
  • узео 4
  • узети 3
  • узеше 1
  • узимадне 1
  • узимамо 1
  • узјахаше 1
  • узме 2
  • узми 1
  • Узмите 2
  • узмогне 2
  • узму 1
  • узорито 1
  • узрастом 1
  • узречица 1
  • узрок 3
  • узрока 3
  • узрујане 1
  • ујак 3
  • ујаковог 1
  • ујахаће 1
  • ујахаше 1
  • ујаче 2
  • уједа 1
  • уједан 1
  • уједињеном 1
  • уједно 2
  • ујести 1
  • ујко 1
  • укебају 1
  • укинути 1
  • укопавање 1
  • укочени 1
  • укоченим 2
  • укочено 1
  • укоченог 1
  • укочили 1
  • украсти 2
  • улази 2
  • улазимо 1
  • улети 1
  • улила 1
  • улице 2
  • улицу 2
  • уље 1
  • уљудисмо 1
  • ум 2
  • умало 1
  • умаћи 1
  • уме 1
  • умеду 1
  • умеју 1
  • умекшати 1
  • умела 1
  • умемо 2
  • умео 4
  • уместо 1
  • уметни 1
  • уметника 1
  • умеш 1
  • умивена 1
  • умијемо 1
  • умиљава 1
  • умиљате 1
  • умиљатих 1
  • умиљато 2
  • умиљатог 1
  • Умирати 1
  • умири 1
  • умножавати 1
  • умножимо 1
  • умољава 1
  • умора 1
  • уморан 4
  • уморе 1
  • уморити 1
  • уморне 1
  • уморни 2
  • уморно 1
  • умре 1
  • умрети 1
  • умудре 1
  • умудри 1
  • умудрио 1
  • умукао 1
  • умукне 1
  • умукоше 3
  • умуче 1
  • унакрсно 1
  • унапред 1
  • унапређење 1
  • универзитет 1
  • универзитета 1
  • универзитетима 1
  • униформа 1
  • униформама 1
  • униформи 1
  • уништи 1
  • унука 1
  • унутра 1
  • унуци 1
  • упадала 1
  • упадали 1
  • упаде 5
  • упале 1
  • упали 1
  • упалио 1
  • упаљена 1
  • упаљену 1
  • упао 1
  • упита 5
  • упитам 1
  • упитао 1
  • упише 1
  • уплашено 2
  • уплео 1
  • уплете 1
  • уплив 1
  • упознавање 1
  • упознам 1
  • упознате 1
  • упомоћ 1
  • упореди 1
  • упоредити 1
  • упоредо 1
  • упоређење 1
  • употребимо 1
  • употребити 1
  • управо 4
  • управом 1
  • упрегнути 1
  • упрепастила 1
  • упрло 1
  • упропастио 1
  • упрти 1
  • упустио 2
  • упути 3
  • упутила 1
  • упутих 1
  • упутише 1
  • Ура 1
  • урадио 2
  • урадити 1
  • уредити 1
  • уређених 1
  • урнебеских 1
  • урођена 1
  • усамљена 1
  • усамљене 1
  • усамљеном 1
  • усана 1
  • усахнулим 1
  • усијаних 1
  • уским 1
  • усклика 2
  • усклике 2
  • усклицаху 1
  • усклици 1
  • усклицима 2
  • ускључа 1
  • ускочи 2
  • ускочиш 1
  • условом 1
  • услужан 1
  • усмамљеност 1
  • уснама 2
  • усне 2
  • усница 1
  • уснице 1
  • усницу 1
  • уснични 1
  • успентра 3
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • усправи 1
  • усправљен 1
  • усправљену 1
  • успужа 1
  • усред 1
  • уста 15
  • устав 1
  • уставне 1
  • устаде 3
  • устане 2
  • установа 1
  • установити 1
  • устанца 1
  • усташаца 1
  • усташе 1
  • усташца 1
  • устегнути 1
  • устима 2
  • устраје 1
  • устрча 2
  • устукњивати 1
  • уступи 1
  • усуди 3
  • усудио 5
  • усудити 2
  • усудих 1
  • усута 1
  • усхте 1
  • усхтеш 1
  • утегнут 1
  • утекли 1
  • утећи 1
  • утеха 1
  • утеху 1
  • утисак 2
  • утиске 1
  • утицај 1
  • утиче 1
  • утиша 5
  • утишали 1
  • утишао 1
  • утољава 1
  • утулити 1
  • ући 1
  • ућута 2
  • Ух 1
  • ухвате 1
  • ухвати 6
  • ухватила 1
  • ухватим 1
  • ухватио 1
  • ухватити 1
  • ухватиш 1
  • ухваћена 1
  • ухо 2
  • уцене 1
  • учила 1
  • учине 1
  • Учини 1
  • учини 13
  • учинила 1
  • учиниле 1
  • учинило 3
  • учинио 5
  • учинисмо 1
  • учинити 3
  • учинише 2
  • учињена 1
  • учињене 1
  • учите 1
  • учтиво 3
  • учтивости 1
  • ушао 2
  • уши 4
  • ушију 3
  • ушима 3
  • ушла 1
  • ушли 1
  • уштеди 1
  • уштедите 1
  • уштинеш 1
  • фабрикама 2
  • фабрике 2
  • фабричка 2
  • фабричке 1
  • фабричког 2
  • фабричку 1
  • ФАКТОРУ 1
  • фали 1
  • фамоз 2
  • фачање 1
  • фела 1
  • фелдмаршаллајтнант 1
  • фенстерл 2
  • фенстерлисању 1
  • феславскога 1
  • фесови 1
  • фесовима 1
  • фехтовање 1
  • физиолошки 1
  • фијакера 1
  • фијукања 1
  • фијукати 1
  • филистар 3
  • филистарски 1
  • фине 1
  • финим 1
  • фино 1
  • фластером 1
  • Фон 2
  • фон 4
  • Форината 1
  • форината 3
  • форми 1
  • фразама 1
  • франачком 1
  • француских 1
  • Фриц 1
  • Фрице 1
  • фронт 1
  • фрчање 1
  • фукс 1
  • фуруна 1
  • фуруне 1
  • фушеровати 1
  • Х 1
  • Ха 4
  • ха 7
  • Хајд 1
  • хајд 3
  • хајде 1
  • Хајде 1
  • хајдемо 1
  • Хајдемо 2
  • хајем 1
  • Хајне 1
  • хајци 1
  • халштатско 1
  • хаљина 1
  • Хаљина 1
  • хаљинама 2
  • хаљине 3
  • хаљину 1
  • Хамер 1
  • хаос 1
  • хаосу 1
  • хармонији 1
  • хармонију 2
  • хат 1
  • хвала 3
  • Хвала 4
  • хвалио 2
  • хвалом 1
  • хват 1
  • хватај 1
  • хватао 1
  • хвати 5
  • Хе 2
  • хе 5
  • хеј 1
  • Хеј 3
  • Хектора 1
  • Хери 1
  • хермелина 1
  • Херолд 4
  • херолд 8
  • херолда 6
  • херолде 2
  • херолдом 1
  • херолду 1
  • Херу 1
  • херувима 1
  • херцег 1
  • херцега 1
  • херцегиња 1
  • херцези 3
  • Херцогиња 1
  • хеца 1
  • хиљада 3
  • хиљадама 5
  • хиљаде 4
  • хиљаду 13
  • хиљадугласних 1
  • химелрајхвизе 1
  • Химелрајхвизе 2
  • химелрајхвизи 1
  • Химелрајшке 1
  • Хинц 12
  • Хинца 3
  • Хинце 2
  • Хинцова 1
  • Хинцових 1
  • Хис 6
  • Хиса 6
  • Хисов 1
  • хистерије 1
  • хитро 1
  • хитрошћу 1
  • хлад 1
  • хладан 1
  • хладе 1
  • хладећи 1
  • хлади 1
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладним 1
  • хладно 1
  • хладнога 1
  • хладној 1
  • хладовине 1
  • хладовини 1
  • хладолеж 1
  • хладу 3
  • хлеб 1
  • хлеба 3
  • хм 1
  • Хм 11
  • хода 1
  • ходао 1
  • Ходи 1
  • ходника 2
  • ходником 1
  • ходу 1
  • Хола 1
  • холмит 1
  • хоп 1
  • хор 1
  • хорде 3
  • Хортензе 1
  • Хоће 1
  • хоће 11
  • Хоћемо 1
  • хоћемо 3
  • Хоћете 1
  • хоћете 4
  • Хоћеш 4
  • хоћеш 9
  • хоћу 1
  • Хохенлое 1
  • храбри 1
  • храброст 2
  • храброшћу 2
  • храмова 1
  • храпав 1
  • храст 2
  • храстова 1
  • Христа 1
  • христијани 1
  • Христова 1
  • Христовој 2
  • Христову 1
  • христољубива 2
  • христољубивоме 1
  • Хришћани 1
  • хришћанске 2
  • хронику 1
  • хроничког 1
  • хтеде 5
  • хтедосмо 1
  • хтедосте 1
  • хтедох 1
  • хтедоше 1
  • хтела 6
  • хтеле 1
  • хтели 5
  • хтело 5
  • хтео 18
  • хуј 1
  • хукала 1
  • хуку 1
  • Хуна 4
  • Хуне 2
  • Хунима 2
  • хунска 1
  • хусарског 1
  • ц 1
  • Ц 1
  • ца 1
  • цакли 2
  • Цар 1
  • цар 3
  • цара 3
  • царево 1
  • царевог 1
  • царевој 1
  • цареву 1
  • царице 1
  • царицу 1
  • царска 1
  • царски 2
  • царским 1
  • царскога 1
  • царској 1
  • царства 3
  • цару 3
  • цветак 2
  • цветићима 1
  • цветка 1
  • цветним 1
  • цвећа 3
  • цвеће 3
  • цвећем 1
  • цвећу 1
  • цвркутање 1
  • цврчање 1
  • цев 1
  • цеди 1
  • цела 16
  • целе 3
  • целива 2
  • целим 3
  • целина 1
  • целине 1
  • целисходније 1
  • Цело 1
  • цело 13
  • целог 2
  • целога 5
  • целој 5
  • целокупни 1
  • целокупним 1
  • целом 9
  • целоме 1
  • целоти 1
  • целу 8
  • целцата 1
  • цене 1
  • цео 21
  • цепати 1
  • церекати 2
  • церемонија 1
  • цериш 1
  • цикнем 1
  • цикну 3
  • цикцак 1
  • циљао 1
  • цитра 1
  • цитре 2
  • цица 1
  • цицеронско 1
  • црвака 1
  • црвен 1
  • црвена 2
  • црвене 3
  • црвенила 1
  • црвениле 1
  • црвеним 4
  • црвеног 1
  • црвеном 2
  • црвима 1
  • цркава 1
  • црква 1
  • црквама 1
  • цркве 3
  • црквене 2
  • црквеним 1
  • црквењак 1
  • цркви 6
  • црквица 1
  • црквици 1
  • црквом 1
  • цркву 4
  • црн 2
  • црна 6
  • црне 8
  • црни 2
  • црним 5
  • црних 2
  • црно 1
  • црног 1
  • црнога 1
  • Црногорке 1
  • црном 2
  • црноме 1
  • црнорисци 1
  • црнпурасто 1
  • црну 2
  • црње 1
  • црта 2
  • цртама 1
  • црте 1
  • ЦРТЕ 1
  • цура 2
  • цуре 1
  • цури 2
  • цуро 1
  • Ч 1
  • чак 4
  • чаман 1
  • Чамац 1
  • чамац 16
  • чамаца 5
  • чами 1
  • чамца 4
  • чамцем 4
  • чамци 3
  • чамцима 2
  • чамцу 3
  • чаробни 1
  • чаробним 1
  • чаробном 1
  • чаробну 1
  • час 25
  • часа 2
  • часак 8
  • часе 2
  • часка 1
  • часни 1
  • часописа 1
  • част 1
  • части 3
  • часу 2
  • чаше 1
  • чашу 1
  • чворновитом 1
  • чворугастим 1
  • чврста 1
  • чврстих 1
  • чврсто 3
  • чвршће 1
  • чега 4
  • чедности 1
  • чедо 2
  • чежња 1
  • Чека 1
  • чека 6
  • чекају 1
  • чекајући 1
  • чекала 4
  • чекали 1
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • чекани 1
  • чекао 2
  • чекати 2
  • чекаш 1
  • чекрка 1
  • чела 3
  • челенке 1
  • чело 4
  • челу 2
  • чељади 1
  • чељусти 1
  • чељустима 1
  • чем 1
  • чемер 2
  • чемера 2
  • чемерних 1
  • чему 4
  • чеп 1
  • честе 1
  • Чести 1
  • честит 1
  • честита 1
  • Честити 1
  • честити 3
  • честито 1
  • честитом 1
  • честих 1
  • Често 1
  • често 3
  • четама 1
  • четвероношке 1
  • четворокатнице 1
  • четвороношке 1
  • четвороугалних 1
  • четврт 2
  • четврта 1
  • четвртастој 1
  • чете 2
  • четири 7
  • чешати 1
  • чешким 1
  • чешљева 1
  • чешћем 1
  • чизме 1
  • Чија 1
  • чије 1
  • чијој 1
  • Чим 6
  • чим 8
  • чиме 1
  • чина 1
  • чине 1
  • чини 9
  • чинило 3
  • чинити 1
  • чињаше 1
  • чист 2
  • чиста 1
  • чистим 1
  • чистине 1
  • чисто 9
  • чистога 2
  • чистој 1
  • чита 1
  • читав 7
  • читава 2
  • читаве 4
  • читави 1
  • читаво 2
  • читавом 1
  • читаву 1
  • Читај 1
  • читали 1
  • читам 1
  • читаоцу 1
  • читатељ 1
  • читатељице 1
  • читатељнице 1
  • читати 3
  • читаш 1
  • чича 1
  • чиче 1
  • чичеронску 1
  • чичеронство 1
  • члан 1
  • члана 1
  • чланака 1
  • чланку 1
  • човек 22
  • човека 6
  • човеку 1
  • човече 2
  • човечије 1
  • човечијега 1
  • човечијем 1
  • човечији 3
  • човечијим 1
  • човечијих 1
  • човечијом 1
  • чопор 4
  • чопора 3
  • чопоре 1
  • чохе 2
  • чохом 1
  • чува 4
  • чувају 1
  • чувајући 1
  • чувао 1
  • чуда 4
  • чуде 1
  • чудио 1
  • чудна 1
  • чудни 1
  • чудним 1
  • чудно 3
  • чудноват 1
  • чудновати 1
  • чудновато 1
  • чудновату 1
  • чудо 4
  • чудовишта 2
  • чудом 2
  • чудотворни 1
  • чује 10
  • чујем 3
  • чујемо 1
  • чују 4
  • чујући 1
  • чука 1
  • чуке 2
  • чуком 1
  • чуку 1
  • чула 4
  • чули 4
  • чуло 7
  • чумо 1
  • чун 4
  • чуна 1
  • чунковима 1
  • чунова 1
  • чуо 16
  • чупају 1
  • чупати 2
  • чусмо 1
  • чусте 1
  • чути 4
  • чутурицу 1
  • чучну 1
  • чуше 2
  • џакање 1
  • џакању 1
  • џбун 1
  • џбунића 1
  • џбунова 1
  • џбунови 1
  • џелата 1
  • џентлмен 1
  • џеп 1
  • џепа 2
  • џепу 1
  • Џив 1
  • џив 2
  • џин 1
  • џина 1
  • џиновска 1
  • џиновске 2
  • џиновски 2
  • џиновским 1
  • џиновског 1
  • џиновскога 1
  • џомаба 1
  • џумбуса 1
  • шака 1
  • шаку 1
  • шала 2
  • шале 3
  • шали 2
  • шалиш 1
  • шалом 1
  • шалу 2
  • шаље 1
  • шаљиве 1
  • шаљивчина 1
  • шамара 1
  • шампања 1
  • шампањске 1
  • шампањским 1
  • шампањску 1
  • шану 4
  • шанувши 1
  • шапа 1
  • шапама 1
  • шаптање 1
  • шапутало 1
  • шарама 2
  • шаре 2
  • Шат 1
  • шатора 1
  • Швабе 1
  • швапском 1
  • швапче 1
  • Шварцвалда 1
  • Шварцвалдац 1
  • Шенбрун 1
  • шеснаест 1
  • шест 5
  • шетати 2
  • шеташе 1
  • шетнице 1
  • шетници 1
  • шетњи 1
  • шећера 1
  • шећерна 1
  • шешир 3
  • шибају 1
  • шибали 1
  • шиљали 1
  • шиљка 1
  • шиљке 1
  • шиљци 1
  • шине 3
  • шинула 1
  • шинули 1
  • ширем 1
  • ширила 1
  • ширило 1
  • широк 2
  • широки 1
  • широким 3
  • широког 1
  • широм 1
  • Шифер 4
  • шкандалозну 1
  • школа 3
  • шкољке 1
  • шкрипе 1
  • шкрипнуше 2
  • шлем 3
  • шлема 2
  • шлемова 1
  • шлемове 2
  • шлемом 1
  • шљивовице 1
  • Шпицлштајн 2
  • Шпицлштајна 1
  • Шта 18
  • шта 60
  • Штајера 8
  • Штајерски 1
  • штајерски 4
  • штајерског 2
  • штајерскога 2
  • штајерском 2
  • Штајнтала 1
  • ШТАМПАРИЈЕ 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штампе 1
  • штап 3
  • штапом 2
  • штауенкирхенском 1
  • Штација 1
  • штацији 1
  • Штеди 1
  • штедри 1
  • штедрог 2
  • штедрога 1
  • штета 1
  • штети 1
  • штету 2
  • штирски 1
  • Штирској 1
  • штит 4
  • штита 1
  • штитова 2
  • штитове 1
  • штитовима 3
  • штитом 2
  • штиту 1
  • што 293
  • Што 9
  • штогод 1
  • Штрауса 1
  • штудијо 1
  • штудијозу 1
  • штудијозус 1
  • штудиозус 1
  • шћаху 1
  • шћућури 1
  • Шума 1
  • Шумадинца 1
  • шумареви 1
  • шумареву 1
  • шумари 1
  • шуме 2
  • шуми 1
  • шумици 1
  • шуму 1
  • шушањ 1
  • шушну 1
  • шуштање 1
  • шуштањем 1
  • шчепа 2
36376 matches
би ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“. 
оде, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док 
флије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и 
не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они 
о увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанче 
 мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим пам 
 другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16"  
 беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од кона 
стаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване  
руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и 
е ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даљ 
</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да 
 овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која 
та чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао  
ође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више  
м црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од 
ви добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жут 
 јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хла 
рипасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Луд 
а или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче  
 то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио и 
ас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог м 
— </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} 
цио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На  
опада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — 
ишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p 
и домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође,  
Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p> 
 Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав  
ничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико по 
заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћем 
ше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвени 
и онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, 
год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у мла 
ашти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мук 
а, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао  
а ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, п 
омотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљ 
о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>—  
има несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Виц 
 стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Де 
ро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми ум 
 других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да  
ити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану же 
 није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један о 
аше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао  
собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! —  
изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из  
а молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конра 
ве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се п 
 нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језе 
еног језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза  
је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варо 
 — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања какв 
е грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду пр 
нуло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох ог 
о последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много 
 то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од ти 
сто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад 
а на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што 
вар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе 
миње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом 
ест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} К 
 Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголас 
јводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да  
 само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли  
по узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој ј 
ду.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим круна 
беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћен 
ири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи 
борави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мил 
а нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомили 
едро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величан 
малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на н 
не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе 
 он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је  
 сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према 
о не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећ 
p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пе 
преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S 
ео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па  
срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој 
д зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} 
дица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p 
 <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији 
! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако  
ом колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако удар 
Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет 
е Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку  
 ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва з 
Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на 
са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се 
епријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} О 
е кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомага 
дан пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у н 
"28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S}  
осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S}  
 и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набрекл 
а уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, п 
траје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера 
уте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> 
а је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у  
анем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрнит 
е машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењ 
ро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што 
до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу в 
м завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају  
бијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном 
 сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај  
 срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже пева 
штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S 
р дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш 
 благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч 
прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф 
{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за т 
диже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од  
уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекив 
дати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете м 
реном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p> 
што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Јо 
 му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах н 
 је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести це 
ом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да ска 
чује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док о 
ове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима  
феричлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако  
 наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херо 
ла за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно де 
е била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ног 
ну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се вр 
Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чем 
ихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово. 
ије ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза ча 
но весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим леш 
ао што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где  
не за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко јез 
ране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гл 
ца откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих 
 и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на  
олд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign xml:lang="de"> (Grieswärtel 
стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xml:lang="r 
.{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се до 
се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном к 
рценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се з 
нише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби с 
опео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="d 
 главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву 
удгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год 
ло увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: р 
 испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој 
 је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зари 
ешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месец 
ве и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зим 
ерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда  
то наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне ма 
ици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод з 
ирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собиц 
говске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљати 
ок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да  
 крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да на 
ао да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад 
ажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се з 
својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Б 
 Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више уте 
ше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну 
и ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на с 
 ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало дланови 
ди у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на д 
се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд,  
света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какв 
 помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S 
лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, м 
 врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S 
е ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија  
ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за  
 не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и как 
мери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији  
се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <p 
буре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава по 
ије згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један 
ога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се и 
утова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао над 
о магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско  
а, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши 
це) траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми  
шки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — д 
сом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — у 
ст са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да пр 
} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестан 
га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник  
нсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао  
тице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра бу 
, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштро 
разим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе  
вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни  
пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунд 
ти.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљ 
 колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} З 
пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? 
 штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господ 
у могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савр 
е више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, 
мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу п 
и — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога 
ко да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све  
рсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом 
ни као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља 
ела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва пр 
 намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, ко 
та дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по с 
 сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Н 
нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила велик 
ао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну 
занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна 
о зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црва 
но!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени уч 
упље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се пов 
ику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само  
 овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запа 
n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> < 
 тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S}  
а што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у др 
оки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре  
у одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башт 
разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, глед 
то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И 
 очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених о 
} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу ј 
адова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не о 
а са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите о 
доћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достој 
ледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници 
преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте су 
смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше са 
ељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио к 
и да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана н 
јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре ко 
ати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас о 
артиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само 
ма.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теф 
аше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{ 
беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, нам 
ужја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није  
а кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и  
купе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе о 
ричу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту г 
во не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би да 
целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{ 
о да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је 
ало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени  
ије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати с 
нио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не и 
зили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој  
помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко наб 
 по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“,  
емљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој 
 младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варо 
један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> 
и, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у 
из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref target="#SRP18632_N1 
ља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако сил 
и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, на 
предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благор 
 Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви с 
ољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра 
р у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила  
о да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског л 
та се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше ду 
само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) 
војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те та 
на газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева о 
ш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, к 
се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, 
племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> < 
ице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је  
 <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сва 
им најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подога 
чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова  
>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену п 
опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор нама 
ти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано ч 
се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кро 
ече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам из 
траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> 
 грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господа 
о је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на к 
ђе.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да  
уљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окрен 
нас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја пар 
штеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да ј 
ажарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа 
еше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, кој 
а ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одго 
страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и  
ромицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у ко 
опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар 
и?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике ва 
 Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— 
, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себар 
/p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био п 
е да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} 
гледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела са 
 рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који са 
ц бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне шт 
.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толи 
је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му...  
помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко  
 прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети 
олико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао 
те се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пош 
 нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде с 
ће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакв 
ринети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском  
а му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је дра 
вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у 
је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она  
бродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати  
 која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не да 
ко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда см 
, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек 
 се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете  
де, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си  
 пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на та 
 на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо 
на уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти зн 
 <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девој 
агама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо 
а, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чи 
пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће 
ене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар та 
ушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него  
 на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је 
ри поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он 
 се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако ниј 
оиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто  
 растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мрж 
еро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погод 
не је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на пр 
има и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас,  
и.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p>  
стом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му о 
 то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих дв 
да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим друга 
ногоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегда 
т устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога к 
прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао једа 
раган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му  
оји је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовс 
о он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозбо 
 не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је си 
а л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> < 
 га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а  
ђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове су 
“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћ 
 се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим  
>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден 
уо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама 
рани језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi> 
рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, 
, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше 
о једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и раста 
може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече:  
ахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пр 
S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима 
о да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућ 
 ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста  
 око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасн 
ним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне си 
60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирском 
 весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ д 
ту нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне 
ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погл 
>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за ј 
S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић ма 
ва лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један погл 
стају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо с 
ду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која 
сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је  
ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S 
у Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са  
 не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула р 
ак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгле 
 да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа 
оз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи? 
 као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Њего 
вота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури св 
ав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и њег 
дини, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежат 
есније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи 
мен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безо 
ари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се 
тивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват,  
етнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамо 
ану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина 
 небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отока 
и та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и  
његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с у 
 крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у в 
на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред О 
ем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица п 
 поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да 
оћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“. 
’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет јо 
 ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили д 
р: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>!  
тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над с 
екидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang 
а се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пеп 
а свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким  
тских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да  
а у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколик 
обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значењ 
 и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, 
све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за шт 
из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} О 
} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, 
ебре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до с 
е вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ак 
ма много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они 
а“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и 
грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb 
т језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени 
ја као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако  
рок као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама 
 n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се м 
ао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но ш 
о му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили  
е с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан 
ита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о зем 
војци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Li 
дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљ 
висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на њег 
вој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још син 
истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да  
- </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав п 
рци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или  
 ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер 
држи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци  
њарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у  
аваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је 
стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p 
нило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је т 
 мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем гр 
зад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из 
а душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па ни 
 и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна го 
p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори: 
p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <p 
де да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвал 
ом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђери 
нако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а  
Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још не 
—</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу 
ији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још не 
а руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф  
љао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се п 
ре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако не 
 му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако 
х за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, 
 захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас в 
пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на сам 
тене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се 
недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до  
ру леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа 
—</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остав 
стина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и т 
p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче д 
 вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за ва 
хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три  
 је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И 
{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних 
њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила 
ог милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје глав 
 Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по с 
рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку о 
тано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прођ 
то несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће  
 Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који  
 он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу 
е_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> < 
 му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с њего 
енутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љуба 
емо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала насло 
ладих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну 
 баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да с 
и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као д 
нежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало св 
уго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамц 
ик?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи 
забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својо 
кајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме ра 
Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже  
/p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те н 
е непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да  
здање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби  
вадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли сас 
а сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi> 
а јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад ви 
.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту  
ставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за  
постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „дев 
ако ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака кој 
уда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цве 
ји је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо,  
јом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах 
г зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико  
десет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је  
т који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе 
вала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћ 
ао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, на 
олике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занима 
н (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са 
о одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти с 
о језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који 
ја у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о  
казао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону  
оме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није 
д, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећин 
нутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда мо 
але ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухвати 
знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда м 
смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p 
, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дне 
 башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, о 
а се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су по 
нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака 
ше имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мал 
е сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни вриса 
стане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се строп 
х ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског 
куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целц 
нити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали 
ити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни ј 
о, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се 
ени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу  
мо машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара 
, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота с 
 оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешт 
госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - при 
, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте бар 
а до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ла 
внога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачин 
јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како  
езера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена би 
мане којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без ика 
о така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> < 
шно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да н 
е свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих 
глас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је  
и на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући с 
олико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распл 
це, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он 
лаву у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде 
али у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108 
 Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено 
а чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који ј 
ељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разго 
а далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени  
 посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке 
рчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очеви 
са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ож 
њем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ћ 
<p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и пра 
чинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрења 
ише ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је зна 
роћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци 
, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуља 
х, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облик 
д ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен  
ју, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— 
 крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз гла 
а, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па к 
ме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечове 
, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита пола 
оћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; д 
 уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена при 
шно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто 
 џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се с 
e </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што ч 
доземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и н 
е видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језе 
сбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{ 
а!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везен 
 код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо  
емо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну с 
ена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога п 
ј тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлад 
аш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту 
уге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, кој 
рта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада  
но што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп из 
ор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном цркво 
 Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душ 
идла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у поче 
а га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим 
 ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да  
а леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара к 
/p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који т 
>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од ко 
во.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговор 
који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држ 
регледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше к 
, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да н 
, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларм 
 цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p 
љени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрска 
 таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они  
 устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> < 
намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја ми 
 могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без  
 којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Вар 
отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чи 
ладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородиц 
 Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију ка 
даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бу 
т, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за те 
м кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега 
ари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда,  
ора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и  
, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за  
она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Луд 
ари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58 
ше два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у  
р ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје  
ити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву  
 да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево закл 
је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај д 
вори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све  
</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и оки 
 рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских гл 
ас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —< 
адесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и 
 Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни 
ко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад ути 
од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су ди 
Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочек 
по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, нау 
 много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад  
ј се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падн 
оје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она леп 
та останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела  
дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне о 
покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писм 
дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој гр 
и је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се,  
сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изла 
ву двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и 
 Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом 
ше.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту 
о...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слези 
е нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо  
ици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се  
спођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме 
штва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна от 
аву, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у  
 она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или ст 
ивео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да п 
штимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном закле 
а, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је глед 
 божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном 
радила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим шт 
“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде 
 се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као  
овара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се 
 још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде 
у су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од 
м светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред зам 
 свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском 
е вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто  
 онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђ 
 начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонит 
 Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно бл 
вам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ жи 
} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме,  
 из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике 
 га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане 
и на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не  
 у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила с 
ам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама  
 вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на  
—</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е 
} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати к 
ера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију н 
рода око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зе 
риси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као го 
и вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се к 
 новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скор 
рили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав бу 
клети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица с 
илима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разгов 
те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога паж 
 невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крај 
ка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку 
еко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда  
 друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под  
Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и к 
бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S}  
мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на  
се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухват 
јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и  
 као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и  
та љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S}  
 своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једн 
а особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вред 
 од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које и 
олико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли см 
 је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам  
мех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није м 
p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али  
сам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгу 
ршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта 
као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm </ 
...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на р 
ата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле 
иза и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху 
народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за бог 
це Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе 
 огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, к 
ледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више д 
а стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио сво 
рофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до т 
није препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ 
а се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. < 
 на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој 
у светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три 
у, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело 
тури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико  
Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезни 
риорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити 
вима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар  
 <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, п 
ег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио к 
 и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{ 
загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп,  
е око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор 
обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо  
аставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лу 
ао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме 
ланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати ве 
тили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свег 
{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у  
су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих  
Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у п 
брните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је  
еба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком,  
.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један 
е на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру ба 
S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало  
руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога  
се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш 
та где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S 
као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско  
се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па  
 у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле 
је и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брз 
ти успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S}  
т буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седе 
проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је дан 
е за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред 
ше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да 
таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из  
режуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталас 
едан звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно!  
митьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим б 
изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела  
ћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> 
овину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићим 
кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да ни 
потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пре 
ако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало 
едну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж о 
е из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S}  
ечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погл 
це кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цв 
 ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су ј 
, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину 
рних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и  
у прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Са 
, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седел 
о његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина  
виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристан 
о скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му с 
оким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не зн 
ирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким 
ставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испр 
гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без ма 
и до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:la 
S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наш 
уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — т 
 му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да с 
агњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не тре 
диних бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на в 
хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра  
болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том  
 окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се 
погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ног 
 гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око ма 
аге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатни 
и прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Так 
остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци наг 
матрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, ко 
им нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и п 
ити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S 
ш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— 
 све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнут 
говање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас ви 
 ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуб 
твори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Л 
 толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што  
изу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој дон 
та савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чу 
ав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Он 
м лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај ма 
одигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, 
и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ о 
>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на 
 сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онак 
стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш т 
е суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуг 
и на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас  
рестолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очара 
ретворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који с 
 око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли  
 душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра т 
ти свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвет 
о верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пр 
арод заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на он 
предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо даје 
 тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа 
он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече препли 
тан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би 
и.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако мо 
 је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" / 
ски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни 
рого ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђ 
 „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени ј 
гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад  
жић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; а 
раст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као  
рима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустиња 
ама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке п 
н-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива ма 
ећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и  
еликога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа ј 
дара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која 
{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како и 
охе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамење 
ли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ ог 
ашта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав погл 
у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле ти 
 а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше 
аде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки об 
, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастив 
а прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна с 
 глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према  
на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и ко 
и оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Чит 
ви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их  
 се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега  
цу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенск 
} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} 
ег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жен 
денско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div>  
ти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука,  
оји одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако 
лсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тиш 
} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати по 
р мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џ 
’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа  
а чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, п 
месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се д 
трасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> 
(не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пр 
а пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна 
е, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвон 
, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону т 
ицу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ј 
оче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској,  
атворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе с 
на, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као  
и мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, 
 безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад с 
јчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем 
о над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао ј 
оји јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, поди 
а цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула и 
е.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било 
оји му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњ 
еко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по ком 
ло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце 
а брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпс 
м заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико  
ти, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час  
еше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послет 
ве окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} 
е за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ови сво 
ни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којим 
м приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше 
да намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху  
ип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њи 
ако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с каме 
е на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима зна 
це и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице син 
и се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, 
рађено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и на 
 Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а ос 
а возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар  
им црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица  
ијорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да 
дрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким 
 и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само п 
 очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како  
адни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и к 
 новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши с 
ј прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Оток 
су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад —  
о им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама 
о на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше к 
та и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Ко 
у црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она с 
есло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе 
и лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још једа 
 и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху с 
згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Трау 
насти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал медено 
о живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“  
{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с  
ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет и 
 могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као зг 
ота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини вид 
 је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из да 
које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само 
 јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту ц 
н дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капи 
и још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу 
испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку г 
шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец д 
 девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако л 
 гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и  
риш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново 
д једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију 
лости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје при 
аво лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у ле 
тавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица ж 
х „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опрос 
ко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервија 
м спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено 
нце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред к 
страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога м 
че небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одва 
љно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фри 
е оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пруж 
су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла  
 народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога  
 се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му  
ајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију стр 
гледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела 
има.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф О 
се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта д 
 колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе  
је пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и 
од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела у 
астирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас да 
стисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана пост 
ш један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж с 
акаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово 
ао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовл 
а једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху под 
ешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је 
ма и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљ 
ли он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> < 
нага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се о 
ртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p> 
 зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памти 
д тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нест 
ужби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за ш 
а и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук  
 је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку 
 n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код  
ко врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док с 
м црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, к 
 херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од  
ламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црв 
ва намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе о 
ађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас за 
е дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и 
језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне к 
 око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад  
еше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и  
а страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} 
цијално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црв 
е победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сва 
слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да  
воју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и  
му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за 
а па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад д 
ави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планин 
олико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубин 
не речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кул 
му у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и  
 <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се 
теху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо 
} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави  
с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова н 
И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{ 
анина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба 
ек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не са 
сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа 
оман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини ст 
и је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке наусниц 
ав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближ 
</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натуш 
b n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким 
 својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и  
аразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један 
ним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник 
не.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва с 
и зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих хр 
пиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам  
е главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" />  
 опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се  
очено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, к 
</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој 
ако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера мн 
ада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све с 
 и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили ча 
а нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи  
е.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху д 
 једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођ 
планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том 
 зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако зат 
спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да  
леда у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, гд 
у крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад 
лопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ  
е сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стаја 
 већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамац 
ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена  
ти. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна  
унден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде ка 
то’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на неч 
 показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео ви 
ом вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним 
последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које ви 
 је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела  
на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и 
ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој п 
м дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме н 
 мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прси 
лова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице 
енути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S}  
о, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на  
ика него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, т 
 најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата кра 
 је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златни 
 то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће про 
ове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да углед 
 ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да ј 
едне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S 
крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових  
олико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмунде 
у беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n 
му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме мест 
рдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метн 
pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђ 
ма боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим  
етљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p> 
 ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина ни 
p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило  
био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху но 
 литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из да 
то врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно 
јхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати 
ека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред беч 
а.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај  
ео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим  
оје допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху в 
 даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ с 
ш грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоц 
 је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре ј 
а околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{ 
његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими мило 
ало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена пам 
pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако руж 
његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p> 
а запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S}  
 испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице преки 
ију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један ка 
науа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</ 
боравивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који  
мо да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе к 
 фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ли 
али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у ти 
ка у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по  
има лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито о 
 милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бл 
сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намеш 
 на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и  
ри мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане 
не заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смер 
и размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гост 
ској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа зада 
а руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биљ 
ед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржа 
ена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њи 
ланину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S}  
 да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „по 
језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао 
пореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{ 
коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати п 
мо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружн 
p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачн 
је здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни 
од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а кам 
еца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бо 
ако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај ист 
ршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође заустави 
 његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се в 
би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоко 
епа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно 
о — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладостра 
да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако с 
ати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је прос 
ре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно 
б или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он ус 
а вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном преж 
рајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за  
грали наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, н 
омах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ —  
p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар вит 
</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим клан 
гу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема 
на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи 
ш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S}  
 је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младос 
а скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телес 
 и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није 
во беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не  
цем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло  
и прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одм 
ало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебе 
?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и  
о лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену  
вој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постр 
остригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантиј 
ом у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> 
 ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да  
жасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и 
исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима  
/> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди  
имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најб 
о је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме з 
ејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од ср 
јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог 
, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се ст 
гова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намас 
је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријат 
иким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна 
у саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље  
н био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женид 
је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гл 
том где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидо 
 њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па г 
установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</h 
 по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ак 
тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас о 
 забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим при 
 и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, хр 
шу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умр 
е реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне се 
ац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас 
tigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то п 
јстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове у 
То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> 
а који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих пред 
адну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигр 
 ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могл 
елом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p>  
..{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{ 
ч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од с 
 да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђер 
а још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру ст 
морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би 
Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S 
оказа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за к 
с оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио  
 срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном ме 
ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На пос 
обише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, а 
мастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати воза 
раво, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те 
несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим в 
 би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауски 
 наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p 
 песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, 
Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истера 
мољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> 
 <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни д 
ко старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог з 
и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам з 
о ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, кој 
ло громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј с 
="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске с 
Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одго 
је, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога цар 
о стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће те 
амастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре н 
не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p 
ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две сн 
ико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још ко 
та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици позна 
 очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не  
твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски  
е дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је с 
оласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не  
тављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње н 
{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио,  
и ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачији 
 са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам  
ношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, с 
елени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера сво 
вце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се 
ше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфиније 
а две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако сл 
 се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад та 
омада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена зај 
росто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан с 
ан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако д 
тели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спа 
а имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— 
ang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти нај 
и се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем о 
спршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више 
хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико ј 
 трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n= 
афта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда 
 да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се  
ље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за  
ки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву п 
н није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужа 
але читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу то 
и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна 
еко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, 
уђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном 
те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у сн 
е на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се см 
алу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки  
" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те пол 
ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе  
о на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном р 
лико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али ч 
понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице 
мастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново сво 
е бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бле 
провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као 
 преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове г 
е неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити 
уша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђери 
сле закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам 
 трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стаја 
ренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој ц 
 згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и поди 
адим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати 
 белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој в 
 <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... —  
 Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљ 
ерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— 
ато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој н 
руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом мунициј 
прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да ни 
радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саон 
 своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести ј 
амо се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело пи 
о н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпи 
бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она од 
амо док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој 
о чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испо 
} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хт 
у на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро 
длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји дв 
кне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе 
или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штед 
да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврд 
мни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притишта 
 „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење  
еда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, ил 
а тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{ 
и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим мес 
рици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана 
питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чи 
езбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт п 
азији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као 
љакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа 
ше ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртно 
еђу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирц 
о што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако 
А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред  
очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима ј 
p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у  
са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, ал 
’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим мести 
вчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој  
кви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путено 
ота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намас 
а се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, 
не дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и 
у ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која 
 n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{ 
у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра  
а онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испре 
или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад  
е они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут 
жао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека стра 
о је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава  
обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ ка 
{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђ 
 собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних гром 
хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног 
ке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном 
азише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и 
сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар 
руги грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало глав 
ободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислит 
 и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба  
к онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог л 
ицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у в 
 сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу 
ригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије.. 
на машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бу 
 где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом н 
ти усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на 
де да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ пред 
едају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи ра 
њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је з 
гаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила  
годила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у 
ираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> ш 
на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слобода 
 га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака к 
: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једн 
гао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди  
>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здрав 
 мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш мор 
 нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећ 
кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве  
о би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба коли 
трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех 
часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске 
људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички см 
молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине к 
ху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледал 
ци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, 
не звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, је 
 су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над о 
 један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да к 
ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на  
наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као с 
н ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њ 
била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересан 
ничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сре 
ман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и пре 
 —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али она 
јима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S}  
 класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон 
Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг дв 
> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на  
јачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и  
озденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где 
стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно ни 
 и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео  
о џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики н 
онрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којо 
а прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нов 
 Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S}  
а га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и к 
 са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти п 
иву таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе с 
но и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се  
пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети вена 
 распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са сво 
 види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада од 
е Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога и 
 би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г 
е да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми 
не, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>ко 
ете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је 
огао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужас 
док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорд 
, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш  
ругом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбиј 
д моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> < 
 ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је  
тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} 
ворим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте  
м за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па о 
шке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о стра 
јчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у к 
> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и ст 
ам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих уздан 
унданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараш 
ним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила  
рски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И  
и на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад пог 
х витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А 
д би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p 
 младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показа 
ек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n 
>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој  
 сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и сед 
 радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, п 
разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. 
х оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, ш 
... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице —  
е некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, п 
).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод ја 
ве више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одв 
аљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој  
на ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него шт 
данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у  
е у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном  
 да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња 
ла наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, 
је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, 
оидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале 
људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ им 
а никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница не 
анас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За т 
Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могуће да г 
агостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној по 
азао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила ц 
а са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одрж 
зеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибам 
 набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само ј 
 смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све т 
 од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p>  
д дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови,  
ign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема 
р и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква же 
ан честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да 
 Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничк 
икупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, д 
је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа н 
 — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини 
ородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те 
 стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код 
 у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као  
 ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше 
етку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <p 
је, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо н 
да и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с  
у, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан  
м местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаствен 
племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима  
на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремн 
во друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што са 
 растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и клан 
р за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што с 
 мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те 
поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на 
оме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају 
а сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путо 
и пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} 
причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише!  
осветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носић 
ајнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубит 
 којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божије 
чно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урад 
>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било!  
 зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анато 
и двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам ј 
ба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од  
по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухва 
а?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благ 
диш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога  
и уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ј 
згледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати о 
де...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело  
...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична киф 
ати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста д 
то је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред стани 
Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да м 
е тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у пот 
 у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А н 
рљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте 
а није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђ 
ио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на бо 
...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо.. 
 једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певниц 
удгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде.. 
У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има ј 
м живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрат 
попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се  
поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском ј 
>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и нај 
 био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше глав 
ило неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врел 
 и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком,  
и оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да 
м на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа 
где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људских — пок 
ој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њ 
удима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсе 
нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао 
 у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одм 
ан живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина п 
служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе 
о вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p> 
опови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или 
уначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима 
сећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и п 
че, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само 
вота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоу 
каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , 
е руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> < 
пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> < 
 Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је м 
 него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле  
орни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да  
пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке 
 сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте 
о три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву  
чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетк 
лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с  
> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покаж 
е по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учин 
вога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, 
 а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се 
 коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се при 
 Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — 
али са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији би 
исаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре 
а — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до  
воје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове 
како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у  
стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собариц 
еда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одмо 
се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој  
ну или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука 
се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змиј 
над свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни је 
мо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у сред 
рно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!. 
ртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S 
дњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} 
страма има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па  
и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топ 
тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој к 
пљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким  
га? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S 
о се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за 
p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ни 
куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло 
 јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгард 
приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга рауб 
ебе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што и 
божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, њ 
них руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јадн 
био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови 
ји је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само 
њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак ка 
дите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено д 
 <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове 
 је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се об 
di Gott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назов 
чка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док  
пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше 
резирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није б 
д очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина,  
 по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мисл 
такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је  
 само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред о 
један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница  
е ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па 
јица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> < 
арда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну  
сноватељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме к 
есам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао пом 
г Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад ви 
а у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ен 
> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико ј 
ве иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. 
слио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко вазд 
о смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му 
вити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један  
м изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом п 
прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид пра 
р у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден не 
ле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како 
а китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезер 
ој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког  
у низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{ 
на је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала  
 на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, ос 
бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Де 
о по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саоп 
еко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S}  
сника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на ра 
>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи ск 
ни својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p>  
не из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части 
 — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотичн 
бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег ши 
Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера  
 горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свиј 
га намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да 
ски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене  
и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} А 
, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јова 
отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је  
ње гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајн 
а је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау  
м својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{ 
каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот 
 на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p 
 до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се  
 госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати кос 
д се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као 
гарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџи 
и сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго пита 
уше своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хла 
pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заш 
и е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао д 
о.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За т 
ан намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху про 
ч што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје 
пте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башт 
лити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог  
 другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуни 
а подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву;  
 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово 
би за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се раскл 
аку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв 
хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи 
он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим пл 
</p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балз 
су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмун 
 и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противност 
дни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће х 
{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на кој 
нама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не д 
 та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растап 
оје се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње по 
о.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећ 
еве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег ј 
дио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа  
а да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путо 
страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људски 
моли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики о 
еше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи свој 
ица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а д 
 у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове стар 
 није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешн 
ама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Рад 
о што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Ов 
 посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веом 
д угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у 
рде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожн 
е каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој ис 
пице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне гос 
нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, 
една епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако  
којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу  
 војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда ни 
ла.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, 
носу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су вил 
 из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког 
ренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и  
 росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских гл 
но, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола  
озора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онд 
у руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да 
ени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{ 
на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицах 
идаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноград 
се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а ка 
следње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!...  
о не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је ка 
 марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заје 
варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљу 
 турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дич 
ме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пеп 
н „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ак 
цима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на 
е за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем пр 
 величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским 
 својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу  
ише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише  
69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету није 
ом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S}  
осподар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи 
рчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас прем 
о, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био веш 
 који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т 
еколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p> 
беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже ма 
цателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „л 
ш беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стан 
 који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која  
е беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, д 
лно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођош 
тукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то 
аре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било 
ити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ј 
заћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао 
бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али 
, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре  
двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика и 
ј земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чује 
е шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње нево 
 тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S}  
хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарско 
ичању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по ј 
на шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покв 
 <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим весло 
S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S}  
калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље 
многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао  
 , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у 
м мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> < 
!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти  
рда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростит 
е боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари  
е дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али 
а, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда н 
а ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahrer)  
 мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду 
нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гле 
еролд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и гр 
тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог 
с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прог 
онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху 
 да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с 
свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле  
Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље изм 
 цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и 
 утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмунден 
.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни уда 
о ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> < 
 ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све к 
у она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p> 
а и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао б 
ким балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било К 
ити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серави 
илику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене 
несе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у са 
неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али 
тлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се  
 и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> г 
ји сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затр 
ари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме з 
стра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за гол 
к.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три п 
 свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око оград 
 му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао п 
 механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не  
разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која леков 
задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје ха 
ината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канап 
али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало ви 
езано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима кој 
 узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из 
а власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме глас 
 са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натушт 
го што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пош 
</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц ра 
ву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму бож 
 Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега ор 
пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали  
<p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до јед 
ести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво дру 
 Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p 
дне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предава 
 разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер 
 је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвож 
/> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад 
лса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су 
да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плави 
 на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева простран 
 живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво  
ад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си  
а не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овог 
, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наши 
посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се 
еста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога гр 
а попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке годин 
ити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме 
е само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко т 
S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера  
арси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковер 
 и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, 
један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и  
и савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљ 
оздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мири 
и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је 
резања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га некол 
е. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати  
ирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:l 
етар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p 
ље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу  
 њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских 
све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махн 
врнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирал 
а граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају је 
 <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има  
илажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежа 
сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цве 
 Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваш 
а смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен  
а варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намешт 
ази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траункирхен</ 
нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рам 
 безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учин 
прти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је с 
огурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали  
ад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесе 
кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са 
ом писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауеншт 
ма.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S}  
ш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао побе 
лости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и  
Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше заме 
немио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах  
цбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места 
ј земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се 
роте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и 
{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако  
прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече.  
здаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорк 
по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче иг 
еше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца 
у, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састаја 
спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши  
ом рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртон 
 <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као го 
ико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је К 
де шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна б 
е, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —< 
е девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „ 
оследње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала кад 
 то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по шт 
 трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу 
које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то н 
турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на  
утовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили час 
њак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! 
амашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, 
опушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она ниј 
аном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше нек 
м! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то 
но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши мно 
гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све 
а не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу 
} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се п 
ртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куд 
 трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер из 
пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега п 
} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје мес 
се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз 
ж пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе 
Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из  
} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, ј 
нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливреј 
 За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јо 
ћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>Посл 
 Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Как 
е него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас 
н седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p 
вају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред на 
</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као 
зничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине г 
могне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који 
ирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидб 
ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо 
токара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека д 
Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожн 
ка срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља жив 
 Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити  
бе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— П 
ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> 
 да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима план 
х!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узе 
слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе н 
и, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језе 
м која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воз 
 Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем в 
бузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хи 
 и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ов 
велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, осо 
кога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p> 
ме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењ 
 руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која до 
ложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и  
а за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противник 
љених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком ба 
ки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херол 
е гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов па 
него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон  
 и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</ 
ним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа 
— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и 
 Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и 
 да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског о 
д ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу т 
а, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добр 
мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојн 
љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> < 
у, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у 
светљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не пој 
је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час  
 девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи  
ца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега 
 Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, как 
е толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа науд 
а овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица  
 плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n 
 је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посв 
 бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чис 
оже да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, д 
испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и а 
 пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагон 
оју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Т 
ола за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави ду 
.{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Ка 
 црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се о 
смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега бурш 
/p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите с 
ко о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— 
оидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места на 
, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са сви 
p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да 
ом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа  
вери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и заг 
а отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? 
о збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по се 
де, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>М 
оспа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p 
варати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којег 
да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бу 
 срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да  
ој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупљ 
е приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро 
ак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за 
гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1 
удисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповеда 
 ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не п 
p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, ка 
 Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћ 
сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати сам 
лешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши б 
и се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђ 
 угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу 
 немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се ка 
ждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе 
отиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљам 
— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви 
чу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, д 
овском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и 
а је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесов 
гонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско д 
ве „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign 
 ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви  
арамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја ва 
з тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о кал 
них бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> < 
ије га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су м 
 А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто 
е и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красо 
 у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари к 
ом да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да мл 
!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у и 
="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега с 
редели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздај 
о огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није  
 гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да 
о сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, 
акше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p>  
четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пош 
зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином  
ћи руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благослов 
содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо с 
 је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у  
момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замис 
ког и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три од 
љена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили. 
убок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесн 
 чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна  
ахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помис 
гог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу з 
гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама,  
 путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, 
е у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фур 
 Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, д 
еда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо 
и с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар своји 
је царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које  
 какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју т 
 но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она ост 
друге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави 
земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезов 
следњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, 
ође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што  
е земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћ 
детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађен 
е врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добр 
 планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ру 
 „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна  
м снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад 
на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица 
 подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па 
 за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, а 
 њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине раз 
ше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинс 
ског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче не 
ородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и  
немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом с 
изода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито  
 излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не зна 
.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима 
 шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како ко 
 сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл  
ору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S}  
мити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће 
е да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачу 
рује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста би 
ајважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога з 
воје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горки 
 се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, ч 
ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на проток 
S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се  
много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, так 
 напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на  
е, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и с 
 суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срч 
душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хва 
од твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су јо 
ер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али бр 
гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од с 
 и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем 
кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и о 
, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или руп 
анас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестри 
ди војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу напи 
 пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови 
нском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским шт 
о једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваља 
дна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је 
азнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упа 
уше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са п 
 час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсе 
е ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које ј 
а коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где 
е са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер 
з снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на  
било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се он 
е. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да  
ма наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш П 
а противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини 
„О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктор 
 ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек са 
</p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Б 
/p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити 
е келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна  
υρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да н 
тављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да  
оје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демокр 
кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за сек 
дуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показ 
 питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању 
 n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродил 
е дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким п 
.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка 
тишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам  
 није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњеч 
труцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских 
S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убе 
дати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмунден 
природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који уду 
но да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благ 
борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде ври 
да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје 
својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади 
ифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p 
ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђе 
р ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише  
<p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био прину 
</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао 
јом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег влад 
А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој  
самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у  
атрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабра 
јсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небе 
саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево ве 
, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што с 
али према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајућ 
своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодил 
 кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви  
во друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господин 
 било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из 
 воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренув 
о чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самн 
оје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> 
 што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију нег 
и је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{ 
.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> < 
треле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и ос 
RP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам 
. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не 
каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак нек 
а дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на ч 
н тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи  
 вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; ост 
тало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S 
умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пиш 
 оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебен 
Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у 
 кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сок 
лази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе  
зговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не 
 старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на св 
од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S 
одор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло 
е обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из к 
С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све ла 
так некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крс 
 турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој н 
брике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb  
омне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак ос 
} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људ 
/p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S 
м штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамењ 
них заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" 
ти старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље ду 
поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, 
на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још 
 слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали јез 
{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са п 
си од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла он 
и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера!  
 на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> в 
 А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи о 
у причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунд 
 момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је  
гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту  
с на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетво 
је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистог 
ликашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке ши 
њечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“,  
олила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипну 
ко Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано 
ђу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други  
а како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико мест 
вом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p 
о да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде  
мели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја са 
лан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гм 
их несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n= 
нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица 
 о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се так 
ођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматр 
ке цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поу 
уле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће та 
себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде  
те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше н 
е једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико муш 
а зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухва 
о, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могл 
ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па  
о остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пент 
екати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут  
ратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{ 
езера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила 
би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар је 
 учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздовани 
ју“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме  
н да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</ 
вље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са  
ет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша с 
 сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским 
Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, к 
, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један 
свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешн 
ала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођ 
</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за  
воту лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би 
дњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметник 
и.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислим 
ва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш беја 
о, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајн 
сних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више наг 
вечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које 
а... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки 
ко узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целок 
ку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и п 
одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Д 
амента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби перга 
"87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе бој 
.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда оп 
ве ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трб 
сташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента наг 
ећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец у 
христића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да  
 прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не з 
лажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно по 
биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком нар 
а просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а.. 
н да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш 
цено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. 
што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да  
раг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику чове 
нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерг 
 доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне д 
адионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на некол 
 отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога 
олико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао?  
зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто на 
 пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оно 
ц небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! 
 не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно  
кићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у  
много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господск 
ичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и 
ме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својо 
 иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње по 
остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Ма 
знате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предк 
ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај ма 
не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конр 
 јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, 
сликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње нап 
е велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до бар 
ји леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном 
хом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије бо 
 саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати,  
ирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да в 
штапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога има 
 о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за 
ош не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка скло 
реда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу пр 
 газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје др 
 умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њим 
из, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у и 
ше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, п 
>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком с 
о да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба тв 
за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алп 
ним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, пог 
 таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око  
асти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да пом 
е од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и  
такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој  
ао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајућ 
загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четир 
н тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што о 
> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад 
оснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке прем 
а се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беш 
оже бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелиге 
, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми уја 
репаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се 
а бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би мог 
 скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна д 
и...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве вис 
 стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по  
гарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви 
заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме  
свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спре 
стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је м 
 име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод  
ле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, 
ојом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Бог 
био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув 
ије могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљен 
а које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати г 
или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, уто 
љски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човеч 
, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не  
росуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше 
смо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.< 
га пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњурим 
 онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још с 
у причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах?  
за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепт 
тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на тур 
ју а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што с 
би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо 
а си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оц 
атко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом 
д одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар  
</p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</ 
 се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико 
која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у ц 
ви ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи 
га ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сир 
одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја ис 
ерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек че 
нда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах пос 
је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба з 
једно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човеч 
ласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице п 
пимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који  
лан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане т 
д Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на о 
 зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла гос 
ваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо  
</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... 
 да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанер 
а до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећ 
и и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно х 
д оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако 
обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем  
Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и 
ању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет  
ју угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} М 
 само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18— 
 жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнир 
је јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вод 
е Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса  
али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, на 
поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео жив 
госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио н 
Kreuzschokdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То  
полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалос 
ену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траун 
/p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час 
 тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језе 
е труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи з 
укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> < 
рисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледат 
оле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и 
.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу  
о.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песам 
ељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под н 
мишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место сарав 
енкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се бо 
и стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у го 
што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се мил 
Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S}  
је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском о 
 где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камен 
 господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко  
мац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за с 
SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— 
ек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту о 
ула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени ка 
м је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и  
дан изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље иг 
оме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио  
регови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, 
 летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и  
 Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања 
 присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се кре 
друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне о 
мо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са своји 
 у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да  
 поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они  
хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као 
 једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни  
 планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из теме 
 зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или нас 
и шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали с 
, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав сил 
оследњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац.. 
 Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан там 
 —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши  
ар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женск 
} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрч 
ир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почи 
ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и так 
, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не пок 
лина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што 
е могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо 
само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглуп 
зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} О 
лу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај неср 
иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{ 
и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се  
 али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики  
оме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Ба 
а и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> 
ч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којеш 
ом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху ста 
утра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни п 
мо погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како зап 
воје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж,  
оци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао 
одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и и 
душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и  
о пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разг 
емљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића п 
е па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као  
оју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуд 
света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера,  
оде.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама 
-па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је св 
еђусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има 
ад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може расп 
Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст  
дрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно од 
} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном сна 
 обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој 
ји беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може  
аги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побе 
мунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског 
ћ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олт 
 и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлеп 
етним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пур 
унце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну 
 лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл 
<p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башт 
аници.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по о 
дакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две 
у, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће 
нстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љуб 
вице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче 
 белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да 
 Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Из 
 — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. —  
један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па ужив 
.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне 
 све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О си 
о:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла го 
се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна < 
ве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав це 
, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилим 
тети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и ма 
азбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвр 
ријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову 
ђе даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили ча 
у, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p 
земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмањ 
ављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоц 
унден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га  
 варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледа 
тајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те в 
 певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, е 
о, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ — 
 империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра  
ни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ х 
кара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чед 
з немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обичн 
 опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што  
мастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна 
срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл 
рауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign 
ако пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маш 
о себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, д 
не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то  
зимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из т 
е занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли 
ог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и ла 
вога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше бузд 
ести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p>  
с у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, 
х и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао ка 
ди до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура п 
устити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме  
ју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрага 
мени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње 
— — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у  
ати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи он 
оме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање  
ељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Н 
з далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неум 
из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео ост 
и је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форина 
није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде  
итро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко 
">Vergnügungs Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и  
извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се 
азао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство,  
местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерат 
ном и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, 
еколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункир 
расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо 
е могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и пев 
p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавали 
ункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија 
уке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред т 
били у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце 
тку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако 
 азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо- 
 драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце п 
ма, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке је 
илан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи н 
лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану,  
 бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздањ 
 не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, д 
 не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац мл 
 речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад  
м том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи 
апе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час 
 траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо 
ца женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле јез 
шовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, узд 
ни, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка 
 грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојн 
 рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18 
мнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама пос 
 вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога в 
се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја мор 
 ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да 
ас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро 
 што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се 
денског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви 
 кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим  
реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> s 
што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а дес 
ате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок,  
ти као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађ 
 оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не ж 
као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} 
рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На о 
</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— 
</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио 
ажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге ге 
илици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела  
дећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски св 
целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више 
о.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један 
gn>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које ле 
у чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад 
асет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а кој 
таде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и  
ад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл 
је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени 
луга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>К 
нога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе 
 морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац ш 
катнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна 
 сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „про 
лас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним 
ави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{ 
га знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу 
 у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху јо 
и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесн 
ко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног  
 је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат 
а један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађ 
она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају 
м ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и по 
оше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку  
би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калу 
ква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да  
 <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена к 
з душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је 
ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој 
ћ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили...  
ћ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у свој 
оја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао  
крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних  
рдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p> 
и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ћ 
ену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му з 
јом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је  
 </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити  
, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да глед 
о имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се 
утак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се мог 
на нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, ал 
ше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили 
 је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" />  
 да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову 
 лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету 
 <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бу 
а побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{ 
је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондо 
p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта  
уна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дође 
у једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из бли 
а до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у ли 
 старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча 
поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог г 
њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложн 
. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помис 
 оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприч 
ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века 
ервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што ј 
 како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби ру 
ошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује 
ара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешк 
вим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема 
жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање рек 
и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се о 
 ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерс 
азник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме!  
огашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На  
и док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро. 
ањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до д 
да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, је 
 скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах  
ли се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога б 
„химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду. 
одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде б 
држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни 
и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет 
но у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какв 
ме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме 
ребао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче,  
нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на 
ерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво на 
г себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — 
издаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му  
S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа св 
97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро  
ћа сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве марам 
јном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно 
денска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога ште 
намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, н 
са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше  
поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да с 
аки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац 
ше вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и св 
ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму 
еде је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слу 
ред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је 
 многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном св 
што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи 
 у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно 
ристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он уг 
сној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовско 
ака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје 
а херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвиш 
у љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> < 
пак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсе 
бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар м 
ше не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Х 
м све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је  
м читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца ок 
дних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина ко 
т, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше 
ице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окамен 
е макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игр 
ка бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као  
чно и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој пол 
 Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — п 
уше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се см 
не.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у ј 
рећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под 
аласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — 
 ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по х 
о пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, ил 
ко те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај ма 
 ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај с 
ош пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на наш 
мо сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен к 
одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него 
дам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори 
и по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето 
 вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може 
д утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописни 
еки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашара 
а пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим 
ишта друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца в 
 да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу о 
 па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже 
па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} 
олико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник,  
р нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и угов 
аде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око нам 
онише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари ( 
 једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре под 
у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини ј 
колико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> Έυρίνα </foreig 
да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у соб 
 Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Дев 
елога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најма 
о лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој 
л, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме д 
 <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му м 
ен, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмун 
вља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И та 
паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вили 
едан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисер 
овечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој п 
 сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за  
ед онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два  
иње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по ваши 
ок смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепш 
е залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона  
 подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде с 
ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку мер 
које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дв 
на била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад 
учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи 
 мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S}  
са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо и 
су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене  
ина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високо 
само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло. 
же две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који  
ојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати чи 
уро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљад 
ад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили час 
ца у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога 
е јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> 
ве четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржават 
ом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме пада 
стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с те 
 имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. ш 
 чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет 
таде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасн 
 зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу полов 
оме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски нос 
о врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучић 
олико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице ка 
ој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на л 
х леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже са 
ештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако 
ји му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који 
 у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе с 
зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза ње 
чима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што 
победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнир 
скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенити 
е рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука  
о онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли сто 
екао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, а 
ан поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота  
има, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да с 
борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на против 
сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклиш 
 којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потп 
пак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких миши 
 за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се 
 кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{ 
и може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору свом 
илац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово  
сим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта 
ољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, 
 лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се ј 
урнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском окр 
ву где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од  
господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који  
 редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га 
а снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са  
себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме 
рцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудг 
мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један  
борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узра 
 Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским 
а његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмун 
у, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишењ 
лед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој д 
чке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ва 
ушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S}  
ој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене 
 да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господа 
ерни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога  
 Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и б 
...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Кон 
еране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов 
еђу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога наро 
ше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач 
и војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се 
токара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздо 
ји би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 с 
у па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb  
е с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да бо 
буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад  
је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је з 
им гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њих 
ш имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек  
о најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју  
 у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скуп 
ирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни 
, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам с 
Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезов 
а <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред  
коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом 
олим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И т 
е гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и с 
ао беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зеле 
на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од св 
и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољ 
нце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком сило 
ледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> удари 
се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да с 
ији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, ка 
ре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гро 
авани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, и 
ључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиш 
/p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу так 
м имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весе 
гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр  
 па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и вр 
цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике 
се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да 
е само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p 
„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Н 
офе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига ка 
арцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p> 
d !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје ср 
ајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукум 
у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допада 
е пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они вид 
ад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка п 
махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран 
азнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог 
грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију  
и трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да  
 славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи. 
летву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и п 
 Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто 
дног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа  
даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у  
коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пу 
ила померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па к 
нушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи  
в, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њ 
аше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичић 
у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрд 
едње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, 
адне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тр 
у ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку нал 
 је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, г 
 свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближ 
мрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна поја 
ој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред 
ешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полусед 
ој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирућ 
аше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне т 
их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} М 
ј јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па 
синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су 
скога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба 
 висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак оч 
 се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишин 
 другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за н 
хитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али 
лико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’ 
тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да ујед 
остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да си 
ањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се  
ти отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда  
ап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити че 
се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах бу 
гао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само је 
кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да  
воздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на 
рцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а по 
 о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у њег 
Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} С 
ени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> ле 
си чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми б 
аш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас  
це из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, и 
ваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито 
на мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја 
 дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад с 
слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било ш 
квама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које т 
 мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговор 
овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца к 
е какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> 
 пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>—  
 цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Ло 
нске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа 
к са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и приј 
им назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли 
 Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до 
 дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви св 
акнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од 
ојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о д 
ад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали 
е кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерно 
е латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Тр 
а један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и  
и гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се оно 
ојом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с 
 метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас,  
д радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гонд 
којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p>  
ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да 
а свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. прио 
 сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу 
на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио д 
Е ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front> <body> <head>ГМУНД 
<div type="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско 
и људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, 
 овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад вид 
Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска п 
 глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до  
његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чува 
им телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, па 
ици казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског  
чне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изг 
 њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега  
егова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигн 
ли.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што не 
 као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више н 
атинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака иша 
з Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине  
 исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{ 
ј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукт 
и беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначк 
шки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свито 
а преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хи 
, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђ 
едиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирск 
лиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћери 
 <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју  
, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док ј 
ајдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје 
осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у 
госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица 
о лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).< 
ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — гр 
 благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор 
/p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двоји 
ледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било. 
је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле  
а, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хте 
иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, бо 
а Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} П 
и је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зен 
орске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче св 
зеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту 
ише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у је 
апати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у  
он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, п 
е опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје 
од Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за  
 њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао ј 
усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчеви 
обеде над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она ј 
спрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну ж 
летку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саониц 
њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силн 
ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да с 
 целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као шт 
че неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p>  
ла звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Г 
камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p>  
и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S 
па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак пут 
оји се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше  
се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори 
ру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор д 
 у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво  
гу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поска 
и.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на 
ајближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ как 
ч до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug</for 
очковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и сл 
етку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни јед 
авим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухват 
није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беш 
чком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се 
, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „зам 
оз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да 
вој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира. 
лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе ма 
га чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пу 
ли око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја  
емо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они 
иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни  
а у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса 
у, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад ј 
 туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било 
же крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеос 
 и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па ос 
ћи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако си 
о се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у ча 
 заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како 
какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог  
 речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер н 
 причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Ш 
ан пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји пот 
 најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на  
 још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p>  
ад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А ка 
 је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... 
.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} 
инског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, с 
 месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ ј 
 и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ћ 
 онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи,  
 је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазали 
 кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да с 
ло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седо 
рај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело 
ога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезо 
лики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у 
де на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем 
начком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да  
девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткам 
ара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варош 
ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па р 
гог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на 
нуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има св 
ене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширају 
 беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на  
ица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим с 
амење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> 
рс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога зе 
ј страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако 
ди ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и г 
 херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што 
чевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам в 
буна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао 
{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Ку 
-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, 
eign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на не 
огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих с 
а драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта  
мену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, он 
д су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно друго 
успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се и 
енски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сум 
 кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време и 
ну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густо 
 старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ 
ешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране,  
ло је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појав 
ом веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици  
 нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски С 
и корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саони 
ајвећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на проз 
 намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их з 
у постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво ос 
е ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врат 
езолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц 
е полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — узд 
ма изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>По 
гог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала д 
м је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на 
с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загр 
 два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш 
/p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који 
сли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у ње 
а јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учин 
езера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ  
ахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури с 
 поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе  
какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не 
а док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — 
и га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царски 
{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти 
 а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети 
га бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер 
а станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_н 
врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спрем 
ћ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу 
е.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоид 
жаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе преч 
елим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију с 
е неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати 
 ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Б 
м и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана  
 за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет 
видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђери 
вако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбај 
 отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са  
новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш 
овој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милост 
свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га п 
 вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт 
клонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдан 
 другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит 
се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као к 
д себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb  
сност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Леде 
ерије! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прек 
грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десн 
 ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл  
, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак ко 
пада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који ж 
егледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за са 
 вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небе 
</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћ 
ра који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p> 
ти у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један б 
штријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева 
ала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из г 
агоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да  
 као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, там 
жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острв 
ављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код но 
 и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која и 
да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намас 
е и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пре 
ро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџи 
квог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и 
е Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није  
де са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са  
омене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p 
 изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> < 
ајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев 
__</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности,  
кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па 
ине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ј 
и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа  
а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрав 
вица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармо 
кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ј 
о њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што  
може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче п 
 под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди с 
пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем с 
сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Ка 
д ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да  
ји беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и  
ле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше  
е око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па 
ад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане 
м лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене т 
љубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Кон 
да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не пад 
, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, 
осподе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак 
и потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајт 
и се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред дру 
а.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, 
брнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углав 
о: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него  
гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разгово 
т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по ј 
 он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим весла 
нога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p>  
домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних  
м ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му 
похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одре 
 карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар. 
23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао 
 Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем 
још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунде 
 лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обал 
p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако к 
онска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква 
 за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице  
рже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Њего 
мао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цур 
а трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао  
ead> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ ј 
асну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије  
ји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дан 
пасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоће 
дите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се  
по стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а з 
озденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што прави 
брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покуша 
 дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са свој 
она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Г 
 тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ва 
гледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установ 
му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> це 
лзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и 
чарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставил 
леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоћ 
е, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за 
што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, 
скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref target="#SRP1 
ем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, ал 
 буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>—  
као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност 
иша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте глед 
ањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на  
цу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm 
ико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја с 
 богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред 
ори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па м 
гла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} 
подствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осет 
пу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух ка 
} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти  
 гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да ве 
који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док 
 (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега  
<p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} От 
вар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим н 
више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловић 
левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, је 
јег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. < 
о после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда гр 
одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, 
сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Да 
; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима свој 
после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађ 
али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих 
ио у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран. 
ечи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам мо 
даху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви 
 победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Кон 
Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи  
е покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него зби 
 један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да ниг 
 је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и  
пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако за 
е општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир доче 
га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни каз 
ли.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја 
} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљ 
а калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у с 
оме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за 
небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену п 
метови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општ 
ав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —< 
оји га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који 
ном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов 
ло, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није  
здрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време,  
>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дош 
ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Гд 
ожим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да с 
своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за  
 и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога б 
а лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су 
куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а 
г котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему о 
није гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} 
 мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке 
онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трб 
у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је  
жасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју 
зор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане  
м.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земља 
 ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер  
...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је  
амога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, 
ладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас  
плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао по 
забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која с 
 рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и  
 да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац 
а видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва узд 
 ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле  
господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј б 
а љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него 
. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено 
> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, 
 беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити  
.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки окл 
ошљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узд 
и, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, м 
идео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“ 
ичку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Та 
младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребле 
 <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони  
ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти ј 
ред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, 
ановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Страж 
м о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогут 
а га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекош 
где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже г 
шног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирц 
аункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мен 
качући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да 
 свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу буду 
је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга о 
скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута плива 
ојим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљ 
и то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао  
 осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо 
е узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко  
његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупш 
ндену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало ка 
моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи на 
 превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сув 
ску оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не вра 
Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу  
епа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну 
окар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ри 
 Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби ј 
о је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код 
да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу,  
илосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на 
атрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од п 
беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му 
ај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен п 
спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено де 
 је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни мат 
јажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико 
ери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате 
А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га ба 
 то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је дра 
 се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа ск 
у свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио на 
ера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад  
 што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојач 
евник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус кој 
 Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лиц 
 Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p 
енског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза на 
 руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ор 
е по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрв 
gn>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, 
p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да ц 
есто граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да 
еке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак ж 
ја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} 
уштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветр 
 и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће б 
ну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мал 
ше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима на 
идла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под 
ом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде  
овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотин 
 са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што с 
 земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Grüss  
сподара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p 
 је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што 
говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај 
подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо  
а ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на нов 
н већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p 
} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо мо 
вски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио 
а би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те 
ом и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима  
ац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из дас 
 да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитији 
ћи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гле 
 <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још  
ги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске про 
е на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у 
књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну  
 дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфу 
нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо воз 
Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, 
сти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p> 
 је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са 
а мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и 
 непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p> 
тешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била  
уком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром  
е и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки с 
рела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умук 
ију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе 
су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер н 
 сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју стр 
ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли  
не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламам 
</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око 
талој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари  
и сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо бе 
, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубаст 
у је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по д 
мрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудно 
ај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се р 
а несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни јед 
да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску црк 
о га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебе 
 обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једно 
ти доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на 
орком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту. 
и, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с какв 
ога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су бил 
 где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај сева 
иром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па 
лико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пр 
из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све  
ј обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима 
 ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} 
 раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти бола 
смо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:< 
што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друг 
а.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под др 
као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде  
овати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на це 
као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријате 
видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —< 
оже да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте 
пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једн 
 колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То с 
амо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње 
лу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима  
з куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да  
њој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмунден 
ју...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвоје 
стане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом г 
е молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испосниц 
ше не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу 
 одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није 
ет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред др 
жишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше! 
 пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли з 
ако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако. 
је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се пр 
реву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку 
мнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вр 
имског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бран 
здах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то 
 метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај м 
 се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узм 
е многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљд 
а онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на ск 
страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је  
 дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славн 
аља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми 
еше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи 
о је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер м 
о не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек  
е траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем 
 леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасн 
 непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима њ 
 плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо 
.{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мо 
да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено г 
о су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и 
 жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по катка 
моран кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он с 
а сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде нич 
ију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо 
рча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика,  
 се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину шт 
гове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је граб 
нкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо д 
из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и пре 
е он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим те 
ици све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још  
 је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов 
о сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, наниша 
а крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од 
/p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и 
р оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту 
 није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене  
S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помеша 
својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова  
арити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одл 
ало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, 
к озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све 
 сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај леп 
ач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се ра 
нате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити 
. — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу ш 
и шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планинс 
из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и та 
оват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све ст 
ја, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофов 
даше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S}  
ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и  
лко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на нов 
ди једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та гру 
 око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненад 
на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звиз 
с одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи је 
ело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши с 
 ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> 
руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је 
чима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, 
очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!. 
 беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог сн 
Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда  
продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж 
начи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој су 
ије заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. 
принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа 
од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој 
ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, је 
бично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беш 
талом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чест 
а онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица 
 — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? —  
репаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго м 
л“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> < 
тка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S 
песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш фи 
ном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док  
ном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче 
ред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на  
е не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду 
лих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза ст 
.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не ч 
ој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </ 
чни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на ком 
 пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се  
очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да  
етку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела и 
 три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таки 
ним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> и 
ала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва  
, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву 
рига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може 
ло као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан 
јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог пл 
њаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни  
тала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у си 
>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Ку 
 мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени 
ед пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натера 
с’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђериц 
велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као н 
„сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је 
е л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у ср 
ко било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p 
тране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платн 
он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Ни 
у бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И дру 
це проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му 
евртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је  
<p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и К 
 У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, 
 те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живо 
} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми 
уздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледат 
вила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду 
ену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много 
на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати з 
 се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда  
огао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Х 
 херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него  
ли, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је пр 
 слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дет 
 му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или 
 Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и бу 
 да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по 
олико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу 
е пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <p 
> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ  
остионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки за 
е. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би прои 
ем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту моли 
же ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собо 
ећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава хрис 
којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики тала 
ш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју сн 
 кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту,  
нога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухват 
ла него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој тр 
а скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p>  
д ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном  
бе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршта 
пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је 
емениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чуп 
се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те б 
мрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на д 
клети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао 
 начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слоб 
а зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже 
го слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа О 
ску Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у 
е и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма 
ме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну  
ије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша ма 
арди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем 
аљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете 
ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а та 
што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и  
ој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче с 
</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најбли 
народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети м 
овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам  
мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га ча 
е само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних  
 чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басама 
та полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, с 
ким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана ја 
дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрт 
p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p>  
ких сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете  
а, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:< 
 жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да изма 
е и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узим 
урш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ 
 вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до мол 
а? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби  
ама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима 
на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне 
Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не мо 
с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па 
 ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избит 
ао да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само 
спуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој,  
 /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умуко 
ху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb 
 је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна изве 
х лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> про 
а бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи,  
 а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, та 
с, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шам 
ли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који 
сле по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пун 
наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т.  
сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игр 
ју страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће о 
колине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т... 
и већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да 
о може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остал 
еља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа ос 
као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње. 
p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју  
ог верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света 
его хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзи 
малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језер 
омислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач 
дгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у њ 
ла наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На  
рубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши 
а отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко  
оспода раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред нај 
 гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} 
 видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбу 
ам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној 
ека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер так 
 веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је о 
...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од 
одару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конра 
а то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, шт 
одопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као т 
не, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по к 
 из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоре 
ао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о оном 
варати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила 
пали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражи 
неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху кар 
ркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што ј 
ад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове  
по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти д 
ко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог весело 
е нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се 
смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показ 
ше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} 
 Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста 
ј чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенит 
по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, д 
мо још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до и 
ој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше  
рејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n= 
 приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити 
дан пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми  
о на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његов 
ресује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} До 
у, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их  
згледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући  
кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови 
кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет  
о.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пас 
лаве до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пе 
, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је б 
Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да  
вар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме  
и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца к 
ед баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p 
д двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна ј 
бухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи ме 
епи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, уг 
твар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили 
балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине сл 
ашка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Бо 
ајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера 
оме догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног  
 ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Серв 
г пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотив 
Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на  
рењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још јед 
>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори на 
а, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и 
ако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (бога 
{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет  
која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „ 
 још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће  
ао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан... 
атих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију стр 
 довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према  
послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором д 
 толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим 
.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши се 
ке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да т 
говора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер с 
ферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси 
да у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како 
 наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог п 
ји наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign 
 смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад  
ћску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадн 
.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публик 
груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву сит 
кирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? —  
нден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају  
 који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепом 
а види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ћ 
же под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и 
апији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовањ 
ено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже ко 
си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гле 
{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</ 
пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> Plätten </ 
:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена 
и „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с 
ни чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S 
ецо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? 
езера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему гов 
Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама прек 
езера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— 
ђевић.</p> </div> </front> <body> <head>ГМУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> 
НА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p 
еда само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснам 
м фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што  
зати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гм 
м и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој  
бити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати п 
ње ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновс 
одревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђ 
 смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним вели 
се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> 
е војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па м 
огао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где  
оју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша 
ве то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а с 
о муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад ни 
 је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Кон 
више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву з 
па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Луд 
вим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу н 
арског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола 
т истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око ј 
оживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> < 
ога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским.. 
шла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно д 
тале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се з 
има, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p> 
ило, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго до 
српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</ 
к опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само  
ар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десе 
 ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и пра 
да и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пр 
јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна  
 витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једв 
 да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме ј 
ашна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...< 
 што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто 
лугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по саха 
ли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт? 
ве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита ц 
 часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба,  
ет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> 
 чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху пои 
ледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио  
 цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — од 
ог попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовје 
и се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му н 
пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у ов 
о је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја с 
мој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, е 
ли траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја с 
а ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </ 
јама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми 
едају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онд 
 —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу н 
чати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да с 
 у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала мног 
право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојк 
 цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге закл 
епу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанај 
а да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно ј 
тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се 
 новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у в 
о воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а п 
здухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну 
ма и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све сл 
ко вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме к 
ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јад 
је да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ј 
царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо зем 
ла је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала ј 
уђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца д 
о је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу 
а цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} Н 
овиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пе 
ичу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У  
поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу 
били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за 
олугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђер 
ло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xm 
и — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде 
илике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку 
 дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке кој 
здахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше ус 
упљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да  
радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху св 
ко је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не мо 
ене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђ 
рака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну 
о какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то с 
тих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако д 
нате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној ка 
ханџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он дон 
порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да  
сећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она ј 
на, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци 
но с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче  
ду, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрас 
човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом 
ху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца 
укоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с тво 
ки чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанка 
у једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каља 
оћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат  
едним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас.  
и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жаг 
ликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На 
ива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало з 
који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских с 
мама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофов 
ши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стран 
пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око мех 
 троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити 
 салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је  
 чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Доб 
 предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) дод 
ја је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима 
у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостион 
а десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, 
смо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што по 
, осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" / 
 му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео 
ераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера 
ва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима 
 се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Иш 
 макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.< 
немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од ту 
 сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n=" 
 се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела  
> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни  
 уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова на 
са, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у ср 
кри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</ 
исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према ку 
само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} 
површнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и та 
о 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у веч 
постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што с 
орева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то 
на ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих  
нима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа 
 зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као пар 
синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чароб 
p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих с 
уша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун  
допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једа 
огодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледи 
 одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени  
ца ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" / 
у.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбуди 
воје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би с 
у на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту,  
<p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p 
њавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. — 
 безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде гл 
то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци в 
, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегн 
та, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, ле 
ању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој 
жени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким само 
ше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити вес 
ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S}  
е око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на  
 причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и  
ви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беш 
устио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни 
јатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља пр 
аж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог гр 
ви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је с 
пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених зна 
вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосве 
 </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као 
 с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и  
титовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу бор 
{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно т 
а витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и  
 један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу 
а је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да 
ко да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети до 
о сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад  
ки, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржав 
приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Р 
ши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — 
се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га 
ако који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер 
р ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p 
ког лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарује 
 ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто  
гл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче при 
сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, п 
н да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од 
 а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити 
 Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у  
валира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена к 
ура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби!  
траг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао до 
та Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!. 
унденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је с 
могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p 
здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене 
војим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после о 
а нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка 
ати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>См 
републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <p 
ака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херце 
b n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу 
амопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се д 
S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у ист 
мастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога х 
а подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху  
она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао  
вне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехот 
реми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том св 
н је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{ 
 у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах 
ка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајућ 
омаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! —  
ице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не  
 на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском чес 
право лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише св 
о у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије го 
т, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и 
ах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како и 
 упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек 
 за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише,  
p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава 
— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не до 
дану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ћ 
у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога б 
 ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној закл 
нашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа  
 <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори дев 
Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћем 
, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твој 
јега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити  
...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисл 
 ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах 
радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ 
 блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве 
сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама 
оје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних  
 на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који ј 
лавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим 
зи, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на м 
енским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и  
ачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по сво 
</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме па 
ата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се вра 
е спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да н 
асти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло < 
 милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и из 
а живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија унифо 
 лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само 
обито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфог 
о смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које с 
 не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко  
штавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и  
т.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа 
 скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао 
одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и у 
 такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходни 
ојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> < 
и, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ ка 
ваничних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на 
на и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница  
ине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била 
 па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, т 
се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он 
о се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва паж 
ског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало  
д стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из к 
јући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при  
остаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хла 
јаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем то 
нутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p 
ао што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне влас 
n xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Д 
з најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да ј 
јим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за к 
и удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја 
атера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p 
> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та вели 
пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гму 
овином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царе 
а каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то  
но „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не  
не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним н 
ти пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општин 
окар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника,  
ају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, оч 
н.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављ 
х срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекну 
зи Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај ов 
 то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, 
 по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесови 
реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику  
ежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту 
е пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је д 
идл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају. 
ати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој виде 
овалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му 
пи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где нас 
 унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар в 
хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустош 
же, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стот 
н угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од 
 ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице уки 
 Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву  
убље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном пр 
ј мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међ 
а је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S}  
лушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мисл 
ем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Изви 
ј драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? —  
 па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао 
опе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који  
чком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах по 
да још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо св 
енитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угле 
зеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице 
вакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу прип 
ја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, 
а — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити 
Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око 
аже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n=" 
се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јунач 
сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије сво 
 Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо  
ош лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кл 
треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју 
а црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама  
oreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потес 
 га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат 
rythematosa</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјалн 
лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осе 
лштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<foreign xml:lang="de"> Grate </foreign>) и ос 
 хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамн 
м њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погл 
 траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божиј 
гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја 
ловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчић 
изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву ко 
у косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црн 
 незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну  
година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним гре 
оугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на мој 
 све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање  
 за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милост 
ји су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога све 
 док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток  
, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наде 
ачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сам 
 херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p>  
а могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајет 
откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. 
теде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не да 
 изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S}  
ога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчеви 
грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil, Heil Otoka 
апрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутр 
беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретни 
о?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њ 
ло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p> 
нама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан окв 
повима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукош 
ске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирим 
 мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко см 
и на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што 
 може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпов 
скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад по 
ир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћ 
какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз  
штва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с мест 
арду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај ј 
 људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњо 
ема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код ме 
и <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити  
је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њено 
 —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и он 
после оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је к 
ио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница д 
те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S}  
детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намас 
ст или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих  
е? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у  
ада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам спо 
равњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано  
ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на  
таде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна 
ом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у сво 
морним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепш 
 пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упал 
 десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону стра 
S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>,  
ромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбун 
унштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни обл 
не лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да в 
ило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле о 
д не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио  
 појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у п 
ји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност 
 је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, 
о доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Тр 
 макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и зе 
колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се 
 — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми ј 
Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отиша 
ом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — 
у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p 
 цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молит 
, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенити 
рану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мал 
ћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађ 
ило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу с 
8" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога кр 
на није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше  
, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није в 
еменитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу  
 је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беш 
</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може сам 
анице римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Мож 
ао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у  
озлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијо 
рт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на 
ричати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим 
p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав пошто 
лом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгард 
остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова м 
ако је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече: 
 сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p 
 свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у пр 
lein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар  
 паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га  
...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљ 
ружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанск 
ај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гла 
еди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене 
дети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се виш 
куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и г 
n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на  
 пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на 
 сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао 
 /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све посла 
ео паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар 
јући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ б 
 заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви за 
 опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турни 
мани.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата,  
 госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ св 
p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>—  
и се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звез 
у и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са  
олине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свеча 
какав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на ку 
анцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ 
ш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штау 
 у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци 
p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из нар 
чкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне 
i>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом  
у с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти т 
рнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне сво 
чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље закле 
 сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ј 
 риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, д 
и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељ 
 паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> 
вао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је треб 
дговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути с 
цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегле 
ле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не 
зови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства нема 
азноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у н 
и, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне стра 
простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила с 
> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смеју 
онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само је 
та си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је  
 живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу 
 честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На 
досним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: 
опља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па 
ош ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S 
у само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луш 
 само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 —  
е дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешен 
ву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силн 
ма у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах 
речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој  
м руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у мл 
траја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није  
је осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>Н 
е и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај кој 
м намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрић 
ра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један к 
витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме к 
ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледа 
на паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а 
 руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути: 
 </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било 
о кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после оног 
авио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>—  
, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста 
овних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутат 
ри.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намаст 
дан свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? 
ани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једн 
леда ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромни 
ше се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут н 
изати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при 
гарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало п 
>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо прим 
 се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један  
обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до ваг 
није нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а  
а једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га н 
у обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтел 
еше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек ни 
лем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шле 
беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прси 
ову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда  
 под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, он 
ијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола 
ало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело с 
угачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђа 
и се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обра 
 својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше  
оји у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину 
и пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом на 
атинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од 
ршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и ос 
 а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа  
ано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује  
рдени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он 
истити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бо 
а тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздеље 
.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој  
ки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад 
до опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме бог 
рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке  
сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми  
зода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи п 
моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толик 
иста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} М 
сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска ода 
 калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} С 
и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољу 
лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то та 
 у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу  
 перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је зн 
аде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашњ 
 мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она  
мунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога  
у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи мест 
 При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње доби 
 сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да с 
о оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише в 
за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за  
спосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до  
офа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружј 
 мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у д 
 кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново скло 
а га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не ос 
месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако 
гда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Л 
танка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл по 
к, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.< 
крнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</fo 
г зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта вел 
у у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо 
са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није  
го и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језер 
еч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — < 
упца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечер 
е кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и 
е из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После нек 
је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је остави 
аква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших мо 
и реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у об 
чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост ил 
 романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да зак 
, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да  
 језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију њ 
ико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном су 
 голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да  
а острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на са 
 Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, 
 ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене кућ 
и су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву,  
шина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на ч 
а је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно  
иђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по свој 
/p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам п 
ајфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са пам 
 зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како не 
ера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли  
о тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај  
енутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> кан 
а није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n= 
 витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да  
а живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења бе 
и кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се 
и, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи поглед 
еди на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ства 
је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наред 
д калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несу 
, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели  
су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су  
у оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па ужива 
лико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за ко 
е, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с  
 озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје 
ва може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре не 
стрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он  
ело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши 
симо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да  
ством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц мо 
силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те  
дморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p 
ђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи ц 
е прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она 
 увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме м 
т број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кут 
јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај  
 ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, сва 
ама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких реф 
 ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p 
задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауст 
у о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Офиц 
атио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица с 
n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила ово 
очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, 
а начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајск 
 слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се ника 
м, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас јо 
ија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који  
е кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честит 
мо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>ту 
зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за сп 
к пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и 
/p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га иша 
рице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу  
о чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на  
 <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака ш 
н пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости ју 
одиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех ј 
 будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста по 
азне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да ј 
{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега 
бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој р 
кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" / 
S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах 
то му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду 
Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је  
овитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштај 
 Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, 
и су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да  
па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намасти 
 заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и д 
аж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{ 
даше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да т 
жна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку ж 
га махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигу 
 и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила 
куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу 
ити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој с 
l:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и лов 
га прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу 
е не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него  
 врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На с 
 је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ пита 
х очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто  
ч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о з 
ово своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, уг 
предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је м 
нтересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много ла 
х сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше власт 
ац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри љу 
 се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла сла 
то ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</ 
 т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сва 
о, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, н 
ји је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући крив 
а се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да ру 
есмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од д 
/p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер 
 „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан  
али лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз т 
ала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљу 
м паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рам 
а Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте ви 
то би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом ст 
страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори. 
и домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријат 
пања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту ил 
ли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми с 
м само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало бл 
ори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену р 
м преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — < 
анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у 
.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа 
ам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер 
а не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у 
као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Оти 
а Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он п 
ад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све ост 
пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била гот 
је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у су 
удијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S}  
рло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S}  
 свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну н 
чима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обр 
и, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овд 
ицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p>  
 коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100"  
да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на пр 
 је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{ 
драсту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо ов 
вача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по на 
,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Зами 
м на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој з 
 сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, к 
{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим)  
бедиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад 
ипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мо 
рне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако 
.{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање 
који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то велич 
а сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I р 
 речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се 
но захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Тако 
 е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по 
 — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{ 
ца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— 
тудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу 
н мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру би 
о изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо 
, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где б 
ички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповед 
говором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се п 
на прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хук 
ци.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у 
ру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он 
и и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што  
рцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панцир 
ивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки 
џбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирс 
исти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>!</p> < 
заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у 
ив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена 
у учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време д 
з много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо 
 незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирс 
е јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други љу 
кар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свет 
 ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкињ 
цл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи. 
пасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али  
аре другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око њ 
 нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не 
це се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га з 
а се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а  
ик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога з 
 изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око ш 
ју са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ бе 
ше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему ј 
самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тре 
и божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у реч 
ста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви тв 
 па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко п 
же још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо  
, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила лити 
> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим как 
 ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију заб 
ојим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој 
ружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим От 
о лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је  
д његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна гос 
али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилиц 
да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> 
м Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви дв 
лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму с 
и пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Серв 
 од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обе 
ут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут д 
 мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и ди 
 сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан бо 
ве на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да 
иње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подај 
е ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести  
о да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова 
а да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да ле 
нија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} А 
н, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше  
где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни 
штена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер  
 капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђа 
 њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама 
руги људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да ме 
 ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја с 
раго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладос 
емље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није 
ко замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој  
нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај огл 
стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно ж 
је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пу 
оље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога с 
аоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла  
не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, он 
p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Ах 
господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не о 
тке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошт 
погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед,  
p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа з 
ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни ил 
и,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим  
асна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред на 
ом помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим 
тро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а ка 
авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покв 
бнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта виш 
ијорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа приј 
огао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш 
бро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предо 
 n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе  
 ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у прич 
али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се б 
и јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли 
е ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S}  
 Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за с 
ати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније поло 
на је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео  
 обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, д 
гу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца  
мах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, 
како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест и 
на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важ 
кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде  
Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој 
еше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе 
јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све заб 
и, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио. 
раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива 
где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Та 
ву, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје др 
његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво  
а господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред  
е само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филист 
стивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осе 
де збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га  
 пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику  
 за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да  
ало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе  
велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уст 
 па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} 
 да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети  
ву дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи р 
 да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, 
идећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, ал 
соко изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопо 
језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч  
 поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Ко 
м торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дуга 
а чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручи 
 синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене  
јвише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и 
о пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује 
нча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да  
њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — п 
окривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегов 
ћи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако 
ја се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа н 
аданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то 
S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на  
лепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме 
исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрн 
ају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de" 
 верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турн 
 Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у про 
 побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратн 
нце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спрем 
од пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле ваза 
чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да ти 
!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у коли 
ретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру д 
ово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше 
гарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати  
.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може би 
она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна и 
махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пош 
, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова  
устизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грч 
 се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не м 
ном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу за 
агонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју ду 
клопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -< 
> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају мест 
 Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!...  
најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девој 
а га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да  
део, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави  
е забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема  
ко као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Серв 
ме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је нек 
" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бес 
ким благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разго 
зађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <h 
 Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — о 
агати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није 
 слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, 
ног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јед 
 интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — т 
к је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутит 
жи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити с 
гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} 
мпозиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога 
Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоруч 
а ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиоз 
 празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи  
а што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, 
у а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је  
тла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудга 
S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт. 
куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим врато 
 товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни јез 
и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лои 
тина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми  
е види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера,  
е гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био намест 
<pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изро 
</p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо 
нством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравње 
а, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова 
нда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на м 
пографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено ј 
јега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће т 
мо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џ 
} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало поста 
стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било пол 
то виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он прис 
 с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од лив 
шају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и дра 
 што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и ос 
спадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све црк 
одар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, 
тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито а 
у куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и г 
војчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју 
шали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима тека 
еба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p> 
љене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете  
када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну 
сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и не 
се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шт 
 да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да ј 
дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хи 
ама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица 
 -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обу 
а.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу  
 па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као как 
а за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу ка 
, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне  
ријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се рад 
ва уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— 
м се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир д 
мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На  
вору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда  
аденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање 
<p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зид 
е за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи 
ани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хрон 
га ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види  
и племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају  
ри, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чед 
ио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хте 
 сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за  
е — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут п 
вом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он  
је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу мн 
атова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која бех 
тао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражи 
 и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нест 
огородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па мож 
о у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже  
.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мач 
пазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко 
то-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода растављ 
и им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па  
 увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити њ 
ика, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ј 
и се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девички 
 клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав умо 
 могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрогра 
ља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому бож 
 је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту. 
равио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p 
жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на стар 
 универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би  
65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманс 
>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наши 
ила, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста 
 твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких 
тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи 
 вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми с 
ега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у 
 обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима 
да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{ 
 и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он са 
="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога 
јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек 
аж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни к 
 кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамље 
оји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племе 
ду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, 
ући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни  
је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, в 
да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни  
ено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био з 
смо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, ос 
у могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали шт 
чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе  
обити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је би 
 пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас из 
срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спас 
раја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...< 
а долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио  
тена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити о 
ти свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чини 
 при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је јо 
 то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па на 
ађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да п 
е је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад с 
па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једн 
руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} 
 како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше једа 
 к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на ка 
 стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на  
пким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — - 
азне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски чов 
би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од рад 
у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служб 
очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док сле 
тражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више... 
{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног 
смо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та ба 
ко да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Так 
ти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те 
а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се  
и, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p>  
у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> 
 тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку,  
сто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свак 
и многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка 
отраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, 
ше, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> ј 
о логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био п 
вом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на  
> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још  
дини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одве 
о својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као 
 То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, к 
ва слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни глав 
у пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати мо 
 видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> 
ига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му ис 
де да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да ра 
енити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота и 
рхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p> 
ам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине к 
ено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми  
е с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова,  
но понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, 
поведио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисн 
дремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та при 
ко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрве 
 је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb  
од живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још ка 
 громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</ 
гребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још 
гња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину стран 
спитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја уд 
ве за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то  
 па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} 
кудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак 
доше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмунд 
л’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како с 
било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима ко 
скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездуш 
мом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој!  
 то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се ка 
ма ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици.  
њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угле 
p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогач 
и и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а ка 
нцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим пос 
мундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да пок 
 је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи 
апочели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме има 
 вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола  
обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме 
 за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — 
о благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> 
> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S}  
 све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су маче 
е имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл  
 се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година 
-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда  
 може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на тре 
 — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и  
ца на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад с 
олико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то  
ти, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, наг 
и разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно д 
ајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Вид 
 крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да в 
а бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{ 
це познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенс 
.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде д 
 поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало 
у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао ср 
ако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрест 
 само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао ко 
се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се  
оидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она  
а колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе св 
ора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар  
орам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама 
ну не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије 
> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога зна 
сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а  
то си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, 
} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандил 
 ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну  
ледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, 
им за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше је 
дравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може  
{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у чове 
ачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавр 
О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме ниском 
заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало 
 на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној 
е на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом зано 
а од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме  
 целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да н 
итву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са зна 
ва, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево з 
а, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће д 
на! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда дол 
на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! 
/p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред 
ш једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и 
 грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати  
ићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за  
, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу тра 
таху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала.  
 Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можд 
а која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, там 
 То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесе 
 <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те  
е бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш 
но умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у т 
и, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још неп 
беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у  
њало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут  
пе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако 
ик.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата  
казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је п 
рваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хла 
okdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа 
иш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку  
урнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се 
. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Св 
гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он 
вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренута 
ва и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те по 
— одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p> 
ен неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па как 
а несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад  
ра, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за  
ена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима 
ине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој,  
нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} 
иви кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело н 
’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и  
чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутил 
е она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његов 
епи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, 
Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце но 
 ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и  
е.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски 
и нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако у 
разником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изне 
ћних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" />  
инског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по з 
ојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу 
ији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, 
тња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, 
 бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{ 
p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да 
аља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју  
ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од  
реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</ 
ан прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених ус 
нама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном п 
?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се од 
за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено 
 име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хи 
ац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрен 
ку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи  
ти како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава! 
а.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одгов 
ртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад с 
ати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио,  
 грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним врат 
 оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звиз 
 што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, т 
ли да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица ко 
д ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва  
нију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гм 
лности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и 
 друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — 
рло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г.  
ону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му к 
морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема 
д десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p>  
 ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостим 
кога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче 
тујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену  
 „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p>  
ачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од о 
ини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То 
а је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво 
оваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угас 
 стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа  
о, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшн 
> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске 
 раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, 
аље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не  
ао у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половин 
 је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том шт 
стер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане оно 
</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехот 
 — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се нео 
, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра 
а беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћа 
а! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију м 
х кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи ру 
S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто  
к се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао г 
на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вече 
али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијута 
га грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како м 
 бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне 
остојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причи 
е стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> 
и не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копре 
ела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце та 
 У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се ј 
ало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразу 
идео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p> 
зеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна  
брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше 
незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се та 
ца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загл 
ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога 
егово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним ско 
гле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади  
лава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љуба 
у погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца 
та оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за ц 
ао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а нек 
има од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, вид 
естано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа 
е тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" 
сну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од 
апији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. < 
ло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама ист 
и запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, с 
гледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготи 
 и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце 
рдиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив с 
под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с игр 
земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алп 
људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах про 
ва!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног 
т без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има баре 
младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — 
отивника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап 
и беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар 
пи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} З 
огне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње  
 сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан  
чки израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она и 
ерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, как 
едаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да 
је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме 
ет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас  
га а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мрш 
да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради  
рло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку 
зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуш 
сетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и који 
илни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад 
о не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д. 
ојаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета д 
х било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један п 
аменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбру 
види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што т 
шио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме  
је каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колиб 
не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпун 
у се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о к 
ји је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз п 
ела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело с 
ма летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану ран 
ло за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Ото 
аклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега  
осник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ај 
} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако гр 
едну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да  
авом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје д 
мљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјућ 
прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам! 
 које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је  
пуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера  
з крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi>  
о јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, ос 
језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те с 
собито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, 
мака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила п 
е беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше сур 
о силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из м 
је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>—  
ебо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога г 
а пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој так 
ол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ло 
је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и после 
 ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не  
ђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове  
у јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намас 
ало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове  
етске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега с 
и друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </foreign> зна 
ад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код  
еда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила 
о положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у 
p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обр 
ојој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах ст 
ви наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части 
едеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а м 
{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле 
 <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од  
 старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи с 
нине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледат 
 просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито 
вору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе  
бу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући  
а Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали 
пче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике  
ме прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би  
 милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколи 
ога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све 
ви и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема н 
 са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани,  
рно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника 
беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру  
ундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастоп 
одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за р 
ек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је прода 
ајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком  
е. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло 
 разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој зе 
младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земљ 
ди, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни в 
ебе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у о 
ше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недр 
довог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога 
 дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да  
— Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажни 
 у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и ба 
и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S}  
ве стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао д 
{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако 
 та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37"  
ута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном 
ој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад  
кама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између стр 
еднога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако 
трић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p 
риродну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као 
кву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо 
поство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— 
и кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од о 
 у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безб 
ам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао ј 
 на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S}  
 и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку 
обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} 
 упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} П 
 се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда з 
како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је ве 
овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега по 
</p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му ц 
ање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је 
роиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса 
 мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така ти 
мах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Ва 
з мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се бор 
м утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па с 
ком и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па  
дне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак. 
пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језер 
 ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно коле 
е цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо  
зеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и пр 
ну модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз пр 
 ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и зб 
адосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особ 
ти ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу  
 за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватр 
а је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг з 
 ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу  
и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњ 
 драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећ 
, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај п 
едај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном 
 прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој  
и огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде н 
е послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг ст 
/p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г 
тара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служите 
лука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права д 
кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама зг 
 грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмун 
млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко с 
 калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне прим 
пањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио  
какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! 
а се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад ј 
? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узи 
чувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера 
. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S 
 џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух 
ио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, скл 
ут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревају 
а се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{ 
амац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леа 
р у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден! 
ад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвож 
једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с кој 
обро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерк 
огоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудга 
же, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>А 
 паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> < 
стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош  
девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољуб 
тра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на 
S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, 
 крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нем 
едаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намаст 
целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право  
оре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он  
д Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју п 
сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то 
ријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудг 
срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у с 
е милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него 
ти, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Ко 
51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, т 
 тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начи 
ђе неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по  
олини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у р 
већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имај 
адити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа бра 
к изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти  
ом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару м 
една по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па 
оја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</ 
{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике 
м далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету в 
ама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она ода 
итез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери  
 да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која  
тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна ка 
аси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад о 
Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и 
р који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, к 
риорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из нам 
ар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче на 
прлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескоч 
док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку т 
једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у  
 што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповед 
, али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места мака 
ц пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он 
 Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите  
а после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није ника 
лд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задоби 
а издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде м 
који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т 
 <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њ 
а део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо 
и се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме 
гога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> 
 људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти  
уставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми ј 
уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља т 
који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет фор 
д обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама  
рестаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , 
ртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да прому 
аги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се у 
ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штаје 
 уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопи 
ед светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана би 
апиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ће 
итамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употреби 
ва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} 
х пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостиониц 
де у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, 
наест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световн 
нц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш 
тао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категор 
ико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и 
о да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владај 
и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бран 
о памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљд 
е најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе пор 
се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — 
и ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знај 
летњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се  
оидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срц 
кав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза  
и још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на  
рене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни ка 
луго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју 
за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књ 
p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него  
обро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи. 
 што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зе 
лиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без с 
} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живо 
о ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p 
 хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој 
 се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него. 
 Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и у 
 калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p 
а дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у ро 
 победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке 
ма, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у 
мејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; ал 
ше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам 
сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору л 
огледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво  
 место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се 
луђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнут 
адник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој 
и ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким н 
е клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Бог 
који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања  
 саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше  
 планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети к 
 и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без с 
иво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, 
свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бу 
у тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о 
у славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, мо 
 осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и оч 
еста па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</ 
заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачи 
кође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху ср 
се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем з 
бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> 
ако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја са 
 дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно  
 молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са 
жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се е 
крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не  
адемију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне? 
јку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој прид 
стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од  
теријалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особит 
неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како ј 
а, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учи 
 које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе дево 
е то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је  
народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се иску 
и пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> < 
у колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене поп 
S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезн 
p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p 
анимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и в 
и сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се н 
 руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и 
м хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, г 
одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи  
као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи 
рога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа 
це ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине о 
 се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да 
езбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим 
регови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешт 
на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати  
 језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти п 
о „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде 
вори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божиј 
ски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год  
л у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је  
 јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“ 
 и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућ 
 по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви 
 народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим к 
ама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје  
Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Луд 
 прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модр 
 нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и  
о, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима  
д је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћи 
 небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, 
вом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу о 
... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у р 
 људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлат 
у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, је 
о среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али  
на ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда ј 
звуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Гр 
м, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.< 
чијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" 
p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљк 
 обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт  
а беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни ј 
а не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је  
тира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој  
 испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше 
/p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад до 
е полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још м 
страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, св 
ене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њени 
b n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је  
илазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклон 
е које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Шт 
ше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене 
д око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако д 
јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојал 
ила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву  
беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали ј 
е које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота. 
 да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би пр 
па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се  
} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром  
је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много в 
не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама прос 
ни Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветли 
ваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово  
ма правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p 
 и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он  
настирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника  
 буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле  
могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та 
оквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне  
ао момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свиј 
 замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајн 
живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На та 
ш на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна,  
јале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако  
у земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара п 
арац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види  
а Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је 
им људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесн 
снике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у з 
ве љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно че 
 каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу 
p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S 
} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, ј 
.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да ниј 
е далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма р 
 као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу 
фа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и т 
Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још  
{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им  
ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у р 
!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј  
ети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне узда 
тир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и ош 
а што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:< 
шким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке  
а главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у 
есрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" 
ветим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не 
а. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује  
„Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="1 
ој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар 
 које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, ли 
} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема на 
ад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „М 
утем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у И 
 послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, кал 
роз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често к 
о што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира с 
то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако по 
њ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа 
е грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске 
уд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем  
лиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко  
ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и 
 Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гм 
 не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског  
 му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу к 
авале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене  
 бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, је 
јзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на кол 
ара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој 
нкирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S}  
м пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херо 
изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.< 
да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим го 
ако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткам 
ња, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако св 
гри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад ј 
п по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под  
ље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прим 
во што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим вите 
 почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што леде 
непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи сти 
 он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно ж 
ве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се  
 ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи  
лд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Бавар 
радом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мал 
редаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање  
са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва 
 ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским,  
и није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Lieb’b 
} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју и 
аћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онд 
шта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш са 
о причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо 
 цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа 
тирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које буб 
а — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, г 
јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка ј 
и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна по 
и, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, 
помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Как 
н га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку к 
 у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај да 
м <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба вла 
дан пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што 
 морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни т 
 „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар  
 Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обучени 
fter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На т 
она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу  
њским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога 
воје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="d 
, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге сл 
ц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао 
ћу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањс 
рсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са пр 
нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју 
нкирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из  
ићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћем 
 даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, ј 
едно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрова 
ас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пу 
писивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а  
 али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љу 
кав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни с 
едао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који  
ако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не  
тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва ве 
то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, с 
ред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — т 
не чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и 
 души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови 
већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, п 
ње — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 8 
а га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или уп 
 у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стра 
ма обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе 
су отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше карта 
оред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати  
иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена 
атељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастив 
мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сач 
ош у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш с 
огло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никог 
а Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у кој 
таса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима  
сет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — и 
ета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата 
с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с  
и, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква 
ледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији ка 
, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти у 
тране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са т 
а, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и плем 
игну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју  
тисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једн 
м саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирх 
Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако,  
 при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? — 
ше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон  
, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем  
сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље  
>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шт 
станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гос 
, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а н 
 језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога 
{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер 
 одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога пр 
кле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше 
еше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице,  
се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божи 
te> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се пом 
 би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме к 
поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена  
ла, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у 
 ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има једа 
д чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на 
> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не м 
у све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни 
угачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким пл 
 на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на  
 онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадово 
ну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху 
 к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одгова 
 тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове 
рош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона р 
 на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужн 
54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим  
Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са прест 
д тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </ 
ко допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места по 
„Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— П 
је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем дру 
 Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до 
ост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За 
 уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом —  
уске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше пр 
ј показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро п 
 у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичк 
им гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био зат 
дног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бл 
што је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред б 
језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, 
ви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p 
ут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међут 
шташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је  
парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зра 
 са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се по 
 — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчи 
ио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина  
ш неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је 
 коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка рум 
х.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напас 
токар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл 
ли где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: —  
ј —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би  
их врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе ка 
 сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хо 
ршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним сто 
да се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то он 
војим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> < 
На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Пр 
ути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас 
 не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на п 
буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ 
окажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњ 
га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика  
м гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> < 
у од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, 
етку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и 
 — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога с 
седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догод 
— хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна  
 недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвеснос 
девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи 
пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисба 
еху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на  
 ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па ка 
 би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих 
 исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да 
ерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслужива 
младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут поглед 
ба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— П 
свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестри 
зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p 
едрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко 
а на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносит 
p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се 
ема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ћ 
ом!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне сл 
и врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S 
е обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом ј 
орено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној т 
е „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољн 
осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само 
ти се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију зг 
ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи  
е није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и т 
а брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око ба 
а за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком 
18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{ 
на.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу д 
едно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам  
 оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце н 
нути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, к 
га! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и  
тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла 
ав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срц 
рекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је 
онрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак д 
љадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Тра 
Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у п 
обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам ч 
<p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. ниј 
о.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је  
у гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка преблед 
 стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беш 
г лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да г 
/l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попе 
као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинско 
а с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и јед 
да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред ко 
једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала  
спођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим пр 
опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунаки 
акању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера 
 соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверс 
сница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине вес 
сред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је с 
 се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богород 
ран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S}  
 <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помисл 
r a Stern!</foreign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та 
дно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег  
лако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је 
?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса ко 
аше мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да  
S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том ко 
пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p 
т мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па п 
нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој ми 
и поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се  
{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа  
 да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што 
поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте,  
а у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачк 
с подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше к 
 поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац —  
 не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на ж 
нао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео  
не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још пита 
етути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати з 
стињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за ж 
таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан  
мовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме 
 ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двој 
племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеш 
о допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати д 
ветаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта ј 
упила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пеп 
, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пре 
а, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као  
ени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанс 
заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ 
е те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О све 
ера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у 
оређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела ос 
а одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја 
илу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти м 
а остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на б 
уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао жел 
 и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главн 
о сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу ( 
 да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да ј 
ича му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповед 
вом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали. 
ница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S 
амастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да ја 
и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет 
 је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема нијед 
 се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се сп 
еста, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> с 
 левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, пок 
е обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је  
 у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на дес 
нако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са  
 думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљк 
а и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га неп 
{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише то 
тоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и сме 
 за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желел 
ару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћа 
а вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнас 
рнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега само 
не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и у 
— и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па  
а крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила р 
ом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он 
пасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудга 
у левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на  
 ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклони 
хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац 
, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S 
авницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити не 
испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на к 
 је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у 
ало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажал 
мех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — од 
дару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим 
итвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здр 
 чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да под 
 колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</ 
д те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у п 
нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве 
титора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и ку 
ити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си  
тке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење ду 
д дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опа 
нрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога б 
ло то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је нео 
а земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и  
т без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статист 
ни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога поп 
 нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подари 
Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на 
агле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско јез 
мо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та 
ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврд 
ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да 
m </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _ 
а више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна < 
 свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају к 
ави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје,  
коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем 
јем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше  
ао исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку,  
 којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности  
ву.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћ 
 сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан 
чинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзер 
траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у дру 
па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и  
 где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се са 
ао у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи  
 до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свак 
.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише 
ји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају,  
 не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући с 
што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне  
аду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, 
о возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио ј 
о онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је до 
...</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је воле 
да и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера < 
и да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до  
> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као беса 
собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго лети 
сле тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баш 
јајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела 
 којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у ко 
и паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Кур 
подар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Неброј 
маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који 
жуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да цр 
а, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у 
лони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш  
нстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осе 
пут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то,  
, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем тефери 
авних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сф 
} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме  
 сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који  
У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног 
 нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом 
 и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друш 
д на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек шт 
а...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал е 
горела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетн 
рашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — п 
е речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као  
 сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се поглед 
га бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сј 
је, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отока 
и четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси н 
кав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па оп 
 од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, он 
љамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и  
а само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом  
ши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо  
нце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хе 
 кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет 
ије ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека 
 се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као 
и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у  
ога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сус 
тај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати  
 ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ва 
евојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Д 
дговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше 
е поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{ 
ој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловц 
 да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нес 
 у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на н 
 мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом на 
ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење  
сет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремо 
ци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је б 
сподара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од  
мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење  
 исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка... 
ко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, 
уку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна  
ми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како  
запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја  
сти, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али 
на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две с 
жао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље 
> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погле 
ар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада 
у под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па 
и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на 
ију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не пр 
и девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том ч 
ју сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да 
војче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га 
е са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</h 
 да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги  
збуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника ш 
се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један  
арице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о т 
д престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнир 
о на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не с 
камергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ић 
спада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево к 
 његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико п 
S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све 
ла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упро 
ли да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар 
све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше  
 разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим буси 
родицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није м 
ао из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном 
 а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Хи 
а нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само  
јке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу д 
> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита 
еној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла б 
есно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе 
рши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја н 
 Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистар 
сположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он  
а како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани гр 
; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир 
ече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све  
.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ  
је ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од л 
и на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мези 
ном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме к 
ашући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благос 
м телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој  
2" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и 
а је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској  
е виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} Н 
n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S 
е не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео 
ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покун 
о што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зо 
ши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радим 
љина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као д 
таде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на  
eign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузе 
нити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте 
кићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудга 
ре зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана 
х поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Коли 
ду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне же 
но површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S}  
и с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Ко 
добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он б 
 душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу  
 <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донел 
{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се 
ко ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се с 
 нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи 
 сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело  
отиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</ 
 остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и т 
ећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавн 
ао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћа 
кар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’  
сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из ово 
нтрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи 
> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, ка 
ји камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивља 
и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n=" 
они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа гово 
— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — о 
ла сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери з 
и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђ 
 нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био 
а са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго 
n> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и 
шким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким ја 
n </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно б 
 се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом мо 
 што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са 
јом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и 
 и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале 
гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Шта 
коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу,  
 осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то д 
омку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign x 
сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није има 
 кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу 
ан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за  
м се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од свак 
а — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p 
ине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да сврати 
е завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи сам 
у гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да в 
ослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, ко 
било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опе 
оји је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче 
да се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигн 
вем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше 
 што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде  
Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунден 
лаван борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на кр 
овориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он нан 
о господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња;  
 задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити вит 
 који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<fore 
 звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — ре 
ћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку зашт 
ад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ће 
се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети не 
од заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестим 
јим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око  
.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешћ 
31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они з 
потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" / 
е фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по С 
е да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидов 
набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p>  
и ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и за 
 снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијај 
е одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме та 
ласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта на 
 њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па  
е код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S}  
или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на  
ко рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад н 
, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би чове 
о ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбога 
њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не мога 
гоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити та 
во од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слу 
 Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме 
тац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да по 
 се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком прек 
е стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упиш 
офа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајник 
 Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда рук 
астркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа кој 
 платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозо 
 Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један да 
i>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка 
 по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пић 
другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсве 
е живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ћ 
ћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка  
о послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отп 
уку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпоч 
хат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се ок 
 било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу д 
је на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га ма 
 тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на 
после кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским рученд 
рућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижур 
ава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако клич 
 жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој госпо 
 у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу  
љивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни ре 
ески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама  
, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми ј 
е Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен се 
ој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопча 
Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашен 
последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружј 
идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си ус 
апали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде 
лаве до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје у 
и ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби тр 
истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, т 
ло би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом то 
зговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре и 
ма краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крва 
вде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја  
ти“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:la 
јући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио окани 
у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страхова 
дан од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што ј 
ања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па  
ао запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш 
рунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално  
е, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас  
ље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па  
и —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како  
ски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у 
е једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и 
арио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да 
омних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра 
тешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде 
незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци к 
мерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у  
 даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је би 
лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’  
један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју 
36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћ 
 му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће н 
које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S 
ашна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На т 
кочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину 
водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики  
ено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бој 
олико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{ 
су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{ 
ста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па 
н је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан см 
—</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако ист 
note> <note xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} 
 добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити 
ла, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху с 
а њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти  
 ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје. 
ивени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а 
е на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у нам 
по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих друж 
рану, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је дана 
Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и п 
лишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украс 
 полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је т 
 ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један о 
 ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од слав 
, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пр 
срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересу 
ше.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, как 
 разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога  
ign xml:lang="el"> Έυρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој т 
решине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега  
морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где как 
тави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „ве 
овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>О 
едном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, се 
 не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на 
е и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни  
ахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак н 
о гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, шт 
>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам 
ришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде ис 
 би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски мо 
слање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше 
ао што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} 
кама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да 
ани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден  
 да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— 
еликом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта ва 
 из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила р 
анио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима  
е хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати д 
 још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а  
 Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица заустави 
 како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш прим 
ци; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо 
xml:lang="de"> (Grieswärtel) </foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда рас 
ишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на страж 
са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича св 
од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја  
приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по  
пита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S 
гом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским 
а Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само ј 
 тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела  
ом супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке тру 
 дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спа 
 иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Ото 
дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај прич 
ожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као шт 
ак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p> 
га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће 
ам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као но 
лавно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ 
 покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескат 
са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим б 
мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до  
ти је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза си 
ра у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо,  
 низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а  
премала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се по 
S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и њ 
 И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање 
 али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере згр 
 нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у  
 n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендије 
на жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се 
 путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда 
—</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза на 
ица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о 
својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она н 
ча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, прову 
је је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати 
 га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разгов 
 муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити! 
Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намасти 
те.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и 
ло пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, г 
и!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захр 
о? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен ог 
драво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и  
 вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, је 
 на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него 
котрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p 
а је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори 
а се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све 
 тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чам 
ма, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са 
стит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да осле 
дова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салоним 
ом повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место 
жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо о 
>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима к 
, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само п 
учју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први за 
рско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ в 
ио, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснил 
ио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега импера 
чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Ге 
е као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се  
илог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле  
„То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода р 
ше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље 
 се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми  
тересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало  
ао што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери тол 
 у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова це 
орном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p 
 се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу От 
 догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибин 
 који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Д 
оју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</ 
ао мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалек 
нти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по  
те за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у р 
на није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их з 
о стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Он 
ке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити  
, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута 
њенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ак 
>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и пан 
рше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га по 
аопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред све 
се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па  
 женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би 
а?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, 
олико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје кућ 
овек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме  
 лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим 
ли дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру 
о њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а л 
е те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оста 
 сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај 
мо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и  
 Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Нај 
, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и свето 
кој обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гла 
 пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збо 
 све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше так 
мо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — о 
м светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} С 
 за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овд 
 обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора 
камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач р 
а, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике рек 
 то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланц 
 </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и 
ог већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“  
села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопа 
/p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври  
е чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и госп 
велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срам 
ост, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво ст 
цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сати 
 мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико трену 
екиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу у 
ваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здр 
p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан 
за мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игр 
ме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво пок 
машне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у  
лзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумр 
желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље 
море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени 
аље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни вет 
че у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, а 
м је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>—  
 и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата 
то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада стр 
ио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непри 
их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и оби 
дао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази  
а) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнад 
 кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два 
а подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу к 
 џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зе 
ојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје б 
Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, 
па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али.. 
>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом  
онрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав м 
одрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се  
ојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са  
ампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> св 
мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а 
 ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре и 
ам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли  
дом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намасти 
вести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче 
ке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара у 
етог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављај 
али; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су то 
е мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично врем 
нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица о 
ње мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више н 
 у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут  
е своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз 
ао да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме  
 бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Сл 
лчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде  
о и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и  
 који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једн 
е као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирк 
у удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела слав 
- —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе!  
пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже с 
нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало 
онства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S}  
<p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S 
вом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера 
а затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за 
 обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намеште 
вим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљци 
"95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p> 
ани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздо 
а на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу з 
тину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна 
 постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче,  
них песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, п 
ни и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га  
беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију пле 
 с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да с 
ем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама  
 то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, 
, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се г 
сли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде  
поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав стран 
рмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф  
S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати гла 
ма или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с бу 
и?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>—  
це, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно  
били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући  
 дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ен 
и дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изаб 
аде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за ко 
а!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену к 
о слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранич 
освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне 
екоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) 
о у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка н 
ек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл з 
е припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом 
та хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговор 
рави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећн 
тано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово с 
пштина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекат 
и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим дра 
и у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека 
да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безгранич 
о се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помо 
 изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језер 
висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на 
м истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по  
ној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слобод 
ш јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгар 
ле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу д 
м...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, сре 
дл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупа 
сносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јеле 
у у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да  
о се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти 
у образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе  
вечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестан 
, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему  
це, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја 
лишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чи 
лити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је н 
екати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опе 
 се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се зграну 
а смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ћ 
ном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, м 
/> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве дец 
рнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима ниј 
се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и о 
 и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, ка 
да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девој 
док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у  
 плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала о 
 јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.< 
јче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезд 
а, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз баш 
кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана 
штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући  
силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на ус 
и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску 
најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније заб 
м шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Кон 
ра цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало  
ја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један вели 
их молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци  
и можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш м 
купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дра 
јфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он 
 горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш  
е ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим црт 
омислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, ко 
ирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим стра 
бор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — —  
сбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један п 
 чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је  
<p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце 
ти...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га 
е кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да 
 башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује 
 </div> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТО 
и брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да  
ављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели д 
 Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кук 
са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком  
ма, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са злат 
та јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад 
кога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И  
чне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре разда 
ма је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди 
гао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мир 
спод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под  
оја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на ј 
опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника не 
 ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, 
и са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном п 
ма шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с  
оме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на не 
ајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пу 
воје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се с 
у ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до 
хов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио 
Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спас 
ијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и  
та, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек  
ве се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се она 
ква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово ј 
 мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и п 
птио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се нек 
а мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за  
то чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за 
ра соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један 
и, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов дру 
ле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму 
ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важ 
да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише влас 
ти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и  
ТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђо 
Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div> <div type="titlepa 
живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. < 
 ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети р 
не, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојо 
м балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осуше 
У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као 
усти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он сп 
ше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и по 
 еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смер 
елије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право под 
и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и  
је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим с 
илно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа див 
ху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угасито 
 свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прођ 
 Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу от 
пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се на 
 добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута  
 камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p>  
 једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати 
јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даљ 
Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у  
о.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити  
сима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муњ 
с Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а ов 
м таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче и 
ЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p 
ека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са л 
е — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде оп 
о збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. баро 
 боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши 
 овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до моје 
ито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да  
 све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навик 
оди па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S}  
ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним крше 
не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у  
 је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} 
г.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе н 
страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твој 
 што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <p 
а од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. 
ешетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђа 
ило чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и глед 
е кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској баш 
епријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него  
да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав  
цем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све  
 облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{ 
била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногам 
 у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњо 
аји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и н 
е стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се непов 
ане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме д 
велике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у 
не жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздра 
...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче не 
риш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан —  
особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибриг 
 тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га нес 
 што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом 
ки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и 
овлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево  
слетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за 
е би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све т 
 би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњ 
За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако  
 дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш  
ну што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он 
азговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подзе 
о време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако  
 пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу вид 
 не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би дана 
а друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> < 
асе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, и 
онски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до м 
утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша  
 и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много  
ци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или  
оћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{ 
у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задо 
аџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за 
 око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога  
аше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад ниј 
рчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са шт 
е тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао 
на, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Д 
ђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што  
изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати, 
и више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S 
ц буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекета 
оспођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало гре 
</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета 
 на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче 
е то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Мол 
дов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуск 
аљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад бе 
е обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђериц 
варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови си 
победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ај 
рме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљал 
о витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — ц 
таја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p 
.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде 
онраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану 
рдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, 
х места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше  
 и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујаха 
их реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло  
 до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у  
о другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе нај 
а су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху 
умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек  
гога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> к 
ама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо не 
да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње 
 Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би т 
 од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не  
одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта  
прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега  
Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам ка 
> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој 
да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и по 
оникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у нап 
е чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гу 
талности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћупри 
та корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани д 
 важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавањ 
аде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} 
 и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да поч 
тупа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позв 
ици се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ 
о вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба 
сти неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х... 
 ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на св 
ли после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</ 
лима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У ј 
то још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign 
ле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, 
а моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S}  
ику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојном 
ин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја  
 да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како св 
сети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од  
</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{ 
 коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо 
 у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па за 
нику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала  
на никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашарил 
у пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима к 
приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у св 
итати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше 
 Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо! 
о се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж с 
богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отока 
ме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његов 
је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љуб 
гу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S}  
давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро. 
е куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној о 
о крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше в 
 спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавн 
пу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — ша 
израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа 
ођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неко 
каз да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне леп 
не стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаве 
S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пук 
 Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелен 
јој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с 
Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ к 
 да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се ј 
хенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено,  
у предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да  
тола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрен 
з особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара ну 
 па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечу 
ане, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један па 
стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу 
а непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> 
један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на с 
а руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица 
прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} 
p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених к 
н на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити 
 је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом  
јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко окло 
 је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испос 
 у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изра 
гону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајт 
пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) тра 
еко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских  
та несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови ју 
 су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и 
оје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних к 
е и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовим 
аторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од х 
о у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око б 
 странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан  
 Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован н 
чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с п 
 стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл  
е вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на б 
тео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту 
раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком 
ање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то би 
 мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тум 
е жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама  
хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако  
 зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тр 
собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао н 
 и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан как 
зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл дв 
ви мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови је 
шту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Х 
да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко 
би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, ка 
 па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећањ 
 своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутр 
 свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади п 
 видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира 
} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први са 
анство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море с 
... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите  
ебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p>  
 ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на  
јвеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно 
ан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десн 
 стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —< 
ло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим  
аш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуп 
а у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад 
ропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је 
омци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, х 
ављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло не 
, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му  
осиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди мо 
чне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрич 
међу онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао  
ашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стиго 
зари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут  
хенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се 
 (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је  
тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 4 
знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у гор 
новске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и п 
а језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се 
ама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како  
, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше право 
е бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу  
рнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући о 
удре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у св 
како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та он 
е л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доње 
ова, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроште 
амастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с први 
{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а  
свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит 
ивници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при 
 близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слат 
е ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и 
е упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати мо 
оћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угас 
о све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би т 
глупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенат 
S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више 
та“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарам 
леда око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у клан 
о да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га ј 
јемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом!  
кви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје 
тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не з 
аписао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину вра 
м молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недос 
а, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, пр 
а те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! —  
шао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лои 
и и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудга 
ду могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике  
 покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје со 
 васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да по 
те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека  
сна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за  
чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам пом 
љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру  
рца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око ви 
ким, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану о 
е „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од з 
 да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, т 
 из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љ 
огли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и иш 
е моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео н 
молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у се 
 које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа 
е свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће  
</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— 
есрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има 
ице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љу 
</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће к 
 неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако  
диш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим пр 
едно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — 
је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седел 
, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“  
 управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом  
А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави 
о „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је 
нице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора 
сти договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечер 
ма, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њим 
м! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ј 
но, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним  
</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам  
све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов сед 
АРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front> <body> <head>ГМУНДЕНСКО Ј 
e="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро. 
, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе,  
/foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> < 
иста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на тво 
где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест год 
 зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, ка 
стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста ср 
но псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више  
ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака цркви 
lang="de"> schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па 
војом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој  
а у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око н 
о да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу  
х га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да забора 
о пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер са 
уно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> P 
анаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не 
 ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини 
з Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панор 
рич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по п 
фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде др 
кати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваз 
 је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" />  
че све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или с 
 другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се  
уку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} 
 ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгард 
а, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна  
је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Луд 
емо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за 
{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траунки 
а прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верн 
 пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи 
 може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе с 
pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији н 
аслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш 
избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач  
ораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p 
сти толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жр 
јке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни на 
" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху пр 
бљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само 
буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно 
з то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се 
 чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пеп 
с већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек 
које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откуп 
ада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да с 
, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф От 
и његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и за 
је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у св 
 форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та д 
е пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим к 
а да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним  
ражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словим 
ра и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиљ 
жи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви  
е Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста 
ране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече  
 свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ ј 
иста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до ст 
неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер,  
 смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спус 
 брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден 
главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда ст 
да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с д 
не неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни  
д оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да 
бу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“ 
/p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора д 
ико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ен 
и секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је си 
лантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена чи 
у, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо зна 
у меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити  
пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим 
громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<foreign xml:lang="de"> 
била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку но 
две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу п 
.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовски 
тас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „јед 
ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећни 
 са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што  
ошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред р 
ти на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бес 
 цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он  
ну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се 
</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, в 
тезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у ј 
о сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невест 
сео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја н 
 који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе нај 
аместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мис 
тора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и с 
 једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала  
lang="de"> schlimm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске 
налих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода бе 
љима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да с 
атељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! — 
 оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро,  
ачела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за т 
ора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео  
да! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га б 
ин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лак 
кву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност с 
це, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи  
нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људ 
.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чу 
 за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто  
и могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрз 
 <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати. 
своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда п 
о исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвије 
ва, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говоро 
аласаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мал 
 настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно  
ају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера 
аше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у 
о, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пив 
е у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило к 
} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље сло 
продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гем 
мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> 
о лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносн 
зад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се  
их нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, д 
а Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта з 
а бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући  
 јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи  
имо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмањ 
и и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те  
одну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је пр 
1" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се  
та без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно 
адоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше  
почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника који наст 
рло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца к 
ели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагон 
 кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни  
 калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда с 
 књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо 
рло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали пр 
лики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски мом 
о да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу 
 гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастир 
мунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез ко 
о мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, 
/p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које мест 
 запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понуди 
та, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом  
 у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру,  
а, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S 
ога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеск 
а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један м 
 ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему 
а о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвоз 
 Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не  
те жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало  
да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крај 
шовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да с 
Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда за 
 ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све в 
ери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људ 
 ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беш 
ња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова рим 
сом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p> 
 себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што 
 из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито 
аје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз г 
 њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл  
{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац 
. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши  
} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти 
 то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кул 
каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и поп 
и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у 
 сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xm 
 — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на ев 
ња, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувиш 
да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну бр 
einem Tōchterlein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</ 
 Heil seinem Tōchterlein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчи 
„ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n= 
и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала ва 
о пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{ 
 не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за нед 
 друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слат 
ео свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо је 
е један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја некол 
 смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „з 
S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, да 
е.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуци 
 до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</ 
, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама  
човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што зб 
 све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бран 
тио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све про 
 оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, 
ала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погл 
ри поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му к 
кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито жив 
елац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се н 
.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше н 
 не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гле 
аласа то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ћ 
ру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека 
у десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победил 
 шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да  
токарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштен 
еграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, 
мерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона 
ра и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опе 
ројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да др 
ндалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка до 
мачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу 
ј, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунц 
аквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело с 
 радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епиз 
намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских бога 
 створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стот 
ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му чести 
говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас 
 се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је 
 оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и гр 
 је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{ 
а, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је ј 
ина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим у 
ла даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више 
 ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без св 
де да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да  
могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да по 
 јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих  
анинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико не 
у можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојн 
тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова 
а места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (н 
ј вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јо 
м пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т.  
ојих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним 
 покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је  
елнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми  
је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.< 
а вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које 
них осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да 
ојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је о 
 него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а ка 
смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Ј 
помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре,  
ти, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне  
бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије  
ојом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на 
S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год  
љак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам х 
моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог,  
ету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је 
ном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спас 
овори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би так 
</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одгово 
ицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим 
и се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носор 
“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећа 
 зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па  
тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је 
а беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео д 
ед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао 
S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако по 
да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике сп 
нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, н 
 Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемз 
анас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихрис 
ки и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> 
 драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твом 
 га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он 
рости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Л 
спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама 
грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у послед 
 с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота д 
онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике при 
било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним жи 
еки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{ 
ило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне н 
оћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војн 
 и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај д 
је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цик 
д сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а  
нко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и п 
који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се 
 док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним стр 
 сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S}  
ро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвуче 
 сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састо 
ебе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је п 
и ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши пл 
 коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Му 
звалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за ш 
ију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад 
ећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем  
з раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кад 
ивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невести 
и само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бит 
вника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упит 
аду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја са 
итија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и  
турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бој 
 стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице 
и сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опе 
 више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за ше 
м право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не 
 уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Ч 
 оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а 
у не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, 
ене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста са 
у, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, 
олико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, 
и гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро би 
а једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако ис 
е дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S}  
д онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке  
иликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако разв 
искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! — 
 постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру 
 Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око  
алуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад 
и број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочи 
ивот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign 
 још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са јез 
осподара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, 
са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином 
тички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали 
буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а  
у, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, је 
онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као  
ој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (т 
јом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим пароброд 
сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — 
, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош. 
 укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се с 
аручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд 
а који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за  
жа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу 
 с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb  
це развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра буде 
гдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу пог 
е до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе сво 
ажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три пра 
риорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знал 
 вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу  
но што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себ 
тељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које ј 
ити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено 
уб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са  
ули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нам 
 драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> < 
страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стр 
жним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи 
ни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} 
не до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} П 
естанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст 
ку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на ос 
 будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{ 
цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко ње 
м очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мис 
тала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно с 
г заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богород 
 грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну 
езера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази  
е доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је с 
езарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по 
нута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже св 
о што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница 
хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скри 
оје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти 
фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће  
рилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је с 
ала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од  
 лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, н 
евојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига ј 
 — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, 
ога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лу 
 на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму  
ситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кух 
нио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међ 
била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисба 
граду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча 
не тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта 
ад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидло 
али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, 
рах од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у 
оноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду сам 
овољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бел 
{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довућ 
мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш  
вест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдос 
м страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору по 
, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — к 
исте са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете  
места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него д 
— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцва 
кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај огл 
и Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у 
ница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку н 
ифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници бу 
 од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора м 
арио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који  
 ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упути 
господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу  
о и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допушт 
ало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушероват 
н велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите к 
 за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о ка 
м о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу зво 
{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно 
пливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ 
у божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише оч 
реживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, н 
резирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна н 
 да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сам 
ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је  
Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то ск 
 И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био сво 
 цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... —  
прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој 
 пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> 
алази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, ко 
сак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велик 
самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није мог 
ота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну р 
дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видел 
сто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, д 
дложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута  
И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То ник 
веће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе п 
 вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила. 
Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак 
би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је позна 
но дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и наро 
ј је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тиј 
ну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ 
 пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је н 
вах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уг 
већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке  
ма већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута 
 теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија см 
срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очи 
еди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При с 
реда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење 
} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан  
умем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од  
аходчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враг 
у све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носе 
ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се 
у мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да...  
<p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не 
ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски г 
 па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха  
а жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он по 
ише нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљ 
 маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један ма 
игнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да в 
ндену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S 
ице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи п 
аш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> < 
облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они  
та макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло —  
његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се  
али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с 
о г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали свој 
— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, сокол 
 Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug</foreign 
 за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим з 
ицу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечен 
офом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни  
кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њ 
>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога  
стадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, а 
 цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месе 
 само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p> 
} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у  
и који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата пос 
а сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих пл 
аби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као к 
и ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока)  
ију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који д 
Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће в 
еђење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричави 
јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу ј 
варили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта 
ного; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они раз 
ну, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој 
 како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кав 
лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завил 
не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и с 
<p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде!  
ственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што 
другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коњ 
преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадо 
ст од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог  
вили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језе 
</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним 
ањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S}  
пошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сироти 
е поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се С 
ух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} Н 
рца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И  
 сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе иза 
један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једин 
ти у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, 
појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи  
 оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост  
ви, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За нек 
, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеж 
ледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица.. 
они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако  
инском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њи 
— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум 
а ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А нај 
 покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи сам 
камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{ 
остионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју бесед 
 клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваш 
д куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка ско 
мент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, 
ке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра. 
 Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез  
временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари 
да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, ш 
а, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти пар 
па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати 
мљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по ку 
га тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова 
 за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њи 
> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света 
мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти  
о и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом 
ој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим ка 
ега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима пл 
 сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав 
оји до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви  
ога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране ј 
вио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што  
, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављ 
— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађа 
т отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та д 
 нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, 
 момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он ј 
 два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p> 
 Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскоч 
 пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стр 
 начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу п 
намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S 
ој страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људ 
 претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони кл 
, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, 
штва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију  
 сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит м 
ер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство. 
 се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и крш 
е да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита,  
 као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане 
о парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Во 
 ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене 
знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који  
} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну 
е народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута ш 
м угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Дев 
.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тим 
" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со 
алзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од с 
ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне триби 
; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у т 
 куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не са 
великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушк 
ешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад е 
ад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога ду 
вима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо при 
дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они пр 
лду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у после 
за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целив 
ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаж 
ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то  
а. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила так 
 коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова  
а као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, ко 
ји се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене  
корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и нама 
е не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више је 
ци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са с 
уштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да 
pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне оста 
па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без к 
 који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3— 
а самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи с 
здрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код 
о начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође мог 
н Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем. 
мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конр 
ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није 
Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за  
га грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и  
о близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође д 
олико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим уч 
ише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Са 
-</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише 
тов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сир 
е смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог госпо 
ервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је  
иста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад с 
 ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало 
ма, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике  
а па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода п 
асе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час  
цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога гос 
јом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госп 
ош једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три с 
АКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front 
 се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио 
прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду нау 
цвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити мог 
ву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа дево 
но како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена за 
, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу к 
окушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај д 
**, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати.  
.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околи 
у Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула 
ст причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи 
клони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с 
гче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после то 
морска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађи 
 нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом  
њем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретат 
ше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију ј 
— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створите 
 одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо н 
/p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио  
достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у једа 
зу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само  
благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку тра 
а чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никак 
аљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S}  
е шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један  
е то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је 
лиже били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није 
дац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање кој 
е, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у се 
це правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у 
да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше 
 изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само  
 се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки ј 
 продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да  
у, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обо 
мантику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачи 
озналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле,  
рата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које 
ажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезано 
> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како м 
другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч  
 бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим  
ље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се прежив 
 <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред ко 
, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући  
 руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина 
носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се  
 тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он  
аласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S 
е!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <forei 
, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без  
јни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они 
 беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих 
 и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта ве 
ма браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликам 
и као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се м 
дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да н 
ђаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је 
оидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора. 
о парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химе 
 нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом  
ође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на  
е душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, б 
ица хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али ње 
 башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на друг 
и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгле 
али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми 
 (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних з 
а седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да з 
тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то не 
клицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки слож 
дена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасм 
вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута од 
омка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако ла 
па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли св 
дан <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде  
> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено п 
авитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског  
додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за ј 
оследњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице за 
му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диж 
 требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлет 
е руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који муда 
овски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемер 
им народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreig 
 у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хао 
о, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека 
а један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе св 
 ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа ок 
зера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S}  
дног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких. 
за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну па 
, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је п 
л је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дир 
ренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Луд 
, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други 
и му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима  
 тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та  
уло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина ве 
p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је јо 
оплији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и на 
а радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког зна 
аших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам 
осио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би п 
за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у с 
н пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као к 
 педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако см 
 силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено,  
. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима 
еговим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери 
га сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових 
{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господи 
е држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћ 
у, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме ув 
, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је ст 
 то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу ве 
ем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у по 
на какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по 
 не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у ср 
ти такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, 
 да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто 
дао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њег 
и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта 
м брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јаг 
ећ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз к 
изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на  
сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она сам 
а противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о 
ирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му ре 
оследњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане за 
научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати 
снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чисти 
рош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале 
самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко 
гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Ка 
их боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо једа 
p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи,  
 земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, он 
 око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземно 
 девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у  
 планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>—  
а, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико х 
ерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама  
ешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести  
нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм,  
раункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, 
успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густо 
су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и 
ли она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, п 
у притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, 
лики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се др 
ила, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко ње 
зумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж њег 
чевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од то 
аше се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгле 
још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „од 
ац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лак 
д пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу  
капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џент 
си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си  
{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздроб 
свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и с 
ао да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати св 
али пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљ 
ер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђери 
оследњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само 
а племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да ј 
остељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живо 
моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави и 
! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће К 
</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S 
ерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— До 
е јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у трау 
 на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или 
толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву  
а један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са сво 
езерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега 
љади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је  
..{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде  
ти, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је 
и, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и 
ма и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари  
и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повади 
у тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕ 
ри стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки 
знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зелен 
ренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ј 
ку страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела п 
ога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да  
е те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше н 
ехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше 
р обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </ 
н дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Кур 
 је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше корак 
ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S}  
о као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацврк 
 нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо  
ша свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Х 
.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (н 
и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спа 
акве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега др 
рича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду  
 теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да с 
ећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - б 
орима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S}  
 вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гле 
пријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С то 
им рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пу 
мастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео п 
је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад п 
и гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде 
а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, оч 
дношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо  
S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гај 
Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p 
а већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз гл 
 пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екип 
 наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу  
да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један  
а прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме 
.</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — разм 
ј несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на св 
у.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био разд 
109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо. 
.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га  
> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље бе 
ху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто 
 придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се г 
 Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Је 
 Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и 
жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са јед 
 на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p 
де са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је  
сле турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да скло 
реме целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је бр 
пет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важн 
" /> старински „<foreign xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом  
веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако 
 на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким 
ешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде 
о јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти п 
нске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благос 
има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је ц 
маше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могућ 
да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то 
ли Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се 
рвијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче 
идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!.. 
м мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непре 
 што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту није 
xml:lang="de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има  
— и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу с 
еш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника к 
који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим ку 
помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S 
из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорел 
о прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоимен 
<p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она  
ен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па 
ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа  
убити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац с 
 тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што са 
ан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину кој 
ду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају 
ранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинск 
епе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче д 
и ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте,  
ој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у п 
ске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друг 
моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна б 
јаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху те 
/p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из  
ра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла  
стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако је 
тву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p 
и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили ш 
ске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да р 
уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —< 
али буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земља 
итали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, иска 
како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} 
елику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хла 
S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао ч 
своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из  
се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви  
а својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па ош 
је ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — прича 
ичким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном св 
рнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт  
беда; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, к 
азнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски мл 
<p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И чест 
 невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окуп 
и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, 
подине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n="109" /> <p>Последње речи то 
ра наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге 
ињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша де 
о што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па  
, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу н 
ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и после 
д сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S}  
а и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане т 
м драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело 
<pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да мо 
авање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била  
се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад на 
ти.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Dirnl  
е после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој двор 
погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пет 
је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Кон 
шка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све 
љом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с 
о затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку  
огућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у  
агог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чи 
 ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га  
здање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико го 
ико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце  
ран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено ј 
ика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом  
еш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то  
урну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што не 
ратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?.. 
очи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си з 
> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благоста 
 угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру? 
 — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти  
 да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још 
 се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} 
м, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упи 
јде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хр 
 пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете ј 
бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како 
а, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе  
емати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може б 
д њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од п 
 необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним к 
а крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог 
да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S 
а намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча м 
ам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Иг 
амења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну в 
којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрел 
S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве с 
ику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климн 
се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> 
 славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу 
и је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3 
а, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мо 
о недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, а 
тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гв 
адали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ в 
ма свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), ос 
м балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава  
их скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоцен 
а поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо 
 скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олта 
 варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар о 
емићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њи 
да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је г 
јима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију,  
Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настад 
аш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу  
и на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама 
р на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше на 
им цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парче 
ко пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Л 
 бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху 
 се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не  
се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде кр 
ува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи врати 
екиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се јед 
е робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са  
 начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или ја 
е обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! — 
земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува  
и које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које до 
т сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у к 
цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по в 
 леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, шт 
ну стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, 
лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, прист 
у у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p 
таху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штац 
еома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше след 
 суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се прв 
.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту,  
доше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на дру 
 недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с 
 на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним  
ог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила пр 
па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S}  
 су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати 
а да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени р 
 у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох 
а вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фија 
а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести  
о јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људ 
како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомуч 
ионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на  
тине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Св 
. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност по 
.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један з 
сто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима 
>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као шт 
де увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствар 
 сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зор 
еде, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију  
ред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене 
гл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — - 
атрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали 
.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на оно 
о љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по д 
ађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од 
и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљак 
дугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil Konrad, R 
че до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом с 
 не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у  
падају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у л 
обије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које удара 
ницом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича 
е силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро —  
а о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало г 
чи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна 
То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кава 
осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Б 
аде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око 
 <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се  
ој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земљ 
препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу  
са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест 
ц наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па з 
гао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвор 
 —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега 
помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје се 
сети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к  
еда та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали  
ући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их  
оју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар ост 
не се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за ти 
зера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који  
ијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се над 
иву иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало —  
димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много л 
е локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, кој 
 да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена. 
ти Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега  
ити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на 
а о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се за 
 не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за н 
ама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Неш 
вом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем сми 
где ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство  
ач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити 
ениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није  
ој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родби 
д се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда  
ледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он 
 испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену  
у заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да р 
скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... преч 
 поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, 
у, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} 
ија Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја до 
елике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад д 
.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарски 
! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и  
у би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на п 
(за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те 
и.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља за 
пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе 
ра, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало те 
стану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим сту 
а ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l>  
 на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окрен 
ни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет 
 <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако...  
{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обр 
ј мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, а 
 у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по ка 
 моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора,  
 стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад поглед 
о право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На стани 
и, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p>  
 стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нест 
>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепе 
врне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши њ 
танак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се 
е песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхен 
ика! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда мног 
тисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је 
теља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у план 
<p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и ра 
ј стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око њ 
{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у  
залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје ј 
тарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> 
 у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на в 
ску, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да  
укну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном посл 
уга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука нате 
о ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор 
блазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један О 
е испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што  
ичку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно к 
; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — З 
све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беш 
ени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали ј 
ку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> 
а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез 
главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, раскло 
ана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неко 
баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњ 
утака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте г 
цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и пр 
еним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзну 
 њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог в 
 себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшн 
ђи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Ј 
блаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни  
з вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>—  
 се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике 
особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљи 
аки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</ 
нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме с 
млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друш 
 с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима,  
сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких по 
азну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирен 
се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших наро 
? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благос 
лону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпа 
оје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на  
к у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак,  
ила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе? 
а то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распозна 
лити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној 
 срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако о 
још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сео 
на светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} 
ру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, св 
ана громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{ 
 црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле  
е свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија н 
овеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна сви 
ољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне плани 
огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевањ 
ла која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су  
десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауе 
, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на  
едала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што 
уже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траун 
оју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенаус 
ка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</ 
 то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народ 
го тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p> 
рса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се 
ако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У 
p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја бо 
м непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанстве 
угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати  
 трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ  
. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више 
 нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним осо 
гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Доша 
сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из 
ди лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу т 
 пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадав 
погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако д 
наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —< 
сположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична вед 
> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће  
епљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха,  
ра о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка 
полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну г 
> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо ап 
двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох 
ман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је  
</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Серву 
има о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли 
ледње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да с 
 Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се не 
ду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе 
гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острв 
ве, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале 
језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - мил 
 —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва 
један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати 
е од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га  
ресто и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирско 
n> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше  
м (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакам 
оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена  
 јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} В 
 се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф От 
е он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала ка 
 оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти тр 
њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им  
едног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још јед 
ожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џи 
прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сун 
ат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам  
 отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да ч 
 одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „ 
а, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као  
биђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се п 
ла фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабри 
а тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се 
чавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} 
пра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:< 
њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, чове 
не дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне с 
е дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>—  
 да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест 
 Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.— 
е тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах ври 
шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно тр 
ац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и  
се.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, н 
вно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, 
а све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустом 
> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јо 
ше сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на  
цу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну ба 
 био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се  
 Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сиро 
, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која 
ше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде ни 
тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки др 
уком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњи 
 падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један 
самљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама зат 
нутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су о 
 све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S}  
што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика пошт 
ога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што не 
 језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језе 
ек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао 
ка, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То б 
{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео 
ико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи 
ла да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручник 
, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој 
име, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе ра 
н собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и  
ху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком мук 
тпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак к 
уће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију стр 
ична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавниц 
а растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна 
весе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти  
ити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне 
 пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de"> F 
олико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године н 
 цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не  
л како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} 
.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањам 
ажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по ка 
ang="de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагд 
се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше с 
.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим  
алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјај 
 бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим: 
небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим та 
езан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одуше 
ењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — д 
авила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици каз 
ао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз  
аху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо на 
 својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбиј 
 женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На  
који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пли 
евали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Ми 
свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од ст 
 <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које бе 
de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет 
би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} Пос 
 могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб.. 
 се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њено 
е могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" 
о састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лои 
на зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени ч 
ко заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа  
жио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на  
и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их не 
Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} 
ен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниж 
рање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био о 
о злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред оноли 
<p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица с 
не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се  
ш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријск 
 било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто ве 
е један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек кој 
во ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „ 
рбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није 
ој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — про 
ме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој зам 
ицима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда  
у.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" / 
аповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од о 
у нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву нево 
илосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мириса 
ва,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху о 
перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јед 
ја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зно 
уди располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разли 
 промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молит 
стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу гд 
а јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице ста 
тињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо  
дне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве  
иде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у сво 
та зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна вре 
у како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је 
а ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој  
ма) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са сво 
 племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви 
 чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њ 
лонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херол 
и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек п 
е му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако ист 
ила без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богат 
рећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив нам 
ад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто 
 и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </fo 
p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „п 
ако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако гов 
 тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја ма 
сплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31 
а убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече 
ра — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, к 
и спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени с 
вајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући 
 ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па  
.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих преда 
бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повели 
ранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, ал 
али гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју  
— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи јо 
ћина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 2 
т; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја 
е, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један 
а) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго 
ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила  
 песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш  
е у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обич 
 обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихо 
 У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену ч 
а својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући  
 (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска 
погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да 
рјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном лан 
 једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазиш 
оји су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.< 
а оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском т 
непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S 
језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Ми 
у, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је 
га противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап п 
рне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној л 
 се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски погле 
тиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар о 
, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна 
 а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако? 
 обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме добро 
дри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више р 
је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о ње 
p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de 
и или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчанош 
е помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се ра 
, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разб 
 не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном кал 
цлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици  
 неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко  
а, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим 
 не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оц 
{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језе 
громне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној стра 
о сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се ти 
и где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке 
 се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а к 
ило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се  
аво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза је 
>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, осо 
е Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађо 
увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не ум 
 у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљиц 
reign xml:lang="de"> Schlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста кој 
> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у бур 
дмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дој 
и за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборав 
ик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта с 
 на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она н 
је непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруг 
и казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није не 
ва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајер 
} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Т 
Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То б 
ше очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби сам 
. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено она 
 n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је мор 
а ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — бе 
да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! 
о те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постан 
овски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> < 
/p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре  
ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани рад 
 Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж  
а сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот  
во са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је о 
ог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не,  
а мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па к 
и ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, нег 
д зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекин 
они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка пруто 
н у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци 
рилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице о 
 „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то ј 
.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорев 
 варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <p 
 /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског 
вославне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало  
устоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На ор 
 тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножим 
ких језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њем 
то и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сази 
едогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда мог 
 ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“  
ани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, 
„Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по ш 
рашан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како  
мо: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра  
о целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени 
нога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у 
ало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, сп 
</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и  
ру за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио  
ом ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су  
 шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женски 
 у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље 
збашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијам 
обро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункир 
тиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си д 
у жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та  
мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима иза 
громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како  
роф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу сил 
и на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних д 
 спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захват 
 преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О  
анџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S}  
ме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанс 
е, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свеча 
 коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенит 
} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трау 
ниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испос 
и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбуно 
 баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним 
ну мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене 
јући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као  
леде слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се  
штица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова 
бру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да 
 а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгар 
дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа 
} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести 
кажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само ш 
ти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не о 
 — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори 
п, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га та 
дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је 
oreign xml:lang="de"> Grate </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не мож 
eign xml:lang="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону,  
рчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћ 
рски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једн 
ања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно  
а буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ход 
о зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша 
ога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону 
лаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у 
 од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске з 
рцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девој 
ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити 
аницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осеч 
дине, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика с 
 не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно 
љене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено пла 
нити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му ј 
 страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који кора 
 наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако м 
после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, 
 у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету,  
у љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојч 
трији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите д 
тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шеће 
оњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захук 
лико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти 
своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прили 
е ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке ср 
чника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, 
“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па 
— </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје  
е, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштам 
 проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang 
грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси н 
ше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију 
и жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срд 
еху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке  
 доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошт 
ти.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се в 
 а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој кр 
 између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас п 
о у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу 
ну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мал 
есмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов 
Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одгово 
 руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадниц 
не коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какв 
довишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито сте 
мљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука уну 
p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовим 
х народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову п 
шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорк 
 дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло  
 онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали,  
аку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задње 
им бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким  
ма растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне м 
рећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампа 
есе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад ме 
све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, м 
дни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од 
а прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама рас 
ина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на те 
оји се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девич 
 се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред тру 
 презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није 
 лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на  
 беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пус 
/> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав у 
промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, 
ао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило  
тадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по с 
то се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудесни 
ирода тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој д 
не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрог 
нденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на  
n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна бе 
 <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и после 
чтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је кра 
ео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше у 
Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} З 
диља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому б 
ред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина 
о да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред  
 пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. нем 
 навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст... 
а кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на 
дости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, р 
асне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усу 
ити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метут 
 на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да 
еше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ к 
чијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па  
са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само мн 
арошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети стану 
 себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи мо 
овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да 
ојих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црви 
ад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је т 
> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И че 
-</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али м 
<p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високог 
 али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи н 
двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, 
цире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи и 
лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод гр 
блисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} Т 
ћом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак узд 
прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој  
 се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита ко 
други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући  
јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствар 
ности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или  
 о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лута 
ру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан вит 
 свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као  
езеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника пог 
ф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! —  
за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љу 
да он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко о 
некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца г 
ци Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђе 
главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц,  
још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и 
ге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то уч 
 се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, са 
боравио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p>  
ла код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан!  
 пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и  
громадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежни 
лина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде 
ијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. < 
сле по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Тр 
престано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да  
га језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...< 
ле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у једа 
уђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није д 
у страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или д 
 дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, 
у жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на ст 
 обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац 
е све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је  
, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву жи 
такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху  
 сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за  
но и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између  
зађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једн 
 пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распозн 
 Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на  
а је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... 
али су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу  
мови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S}  
застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, 
е стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе јед 
ку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта 
е песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заст 
еплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда ју 
зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад 
е на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његов 
иког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци  
а језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Со 
а зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> 
b n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турни 
ину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш д 
на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта б 
 да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девој 
="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерма 
мену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом др 
увима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас 
о да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и ис 
<p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли на 
аше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња 
 била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доис 
оше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоћ 
ду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса ко 
ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатк 
и гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p>  
атељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једн 
ао онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако ј 
ешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја 
х двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих  
рави се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Л 
ке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања 
има, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред пре 
Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те п 
како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> < 
е се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на  
у да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с 
p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, т 
великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством свој 
љи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам  
поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли м 
S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ћ 
ави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p 
ма, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p 
и се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је  
о тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отр 
—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ле 
 дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} 
лу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с л 
аласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше 
нитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце од 
 са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би м 
амаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки 
у својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време д 
ући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви 
ле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један 
лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народ 
ни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквења 
 <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико  
ане, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> < 
 истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му 
ам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми 
{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пе 
ер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих  
ути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче попра 
 сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и па 
амењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једн 
фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љ 
јутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица зв 
 беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам посл 
м да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим дру 
 човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да к 
приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад ч 
м шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и уч 
ије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху 
 овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљнос 
језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће  
е претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као окв 
анија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не мог 
нирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца ка 
ве, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се  
обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црно 
отиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредн 
ла да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај је 
ју страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које м 
снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је 
и једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} С 
то ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе  
џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос.. 
удгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне цр 
мереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и  
ога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведоч 
ирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромн 
м мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је 
да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужности 
а стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори К 
 споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{ 
и онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најф 
 постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо < 
е спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног ме 
ог цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би ме 
ега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња  
стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и  
аљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може  
 више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није мо 
ова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (т 
 забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивни 
до, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а 
 правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и шт 
 била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике  
дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше  
ргамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пер 
а, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рај 
илости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску 
— заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула 
 све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој д 
е да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави 
 многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мег 
е, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он  
 дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок 
оздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљи 
христа Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на н 
ј сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гла 
 n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једно 
о скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пр 
ила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад из 
на одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је  
урт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога 
кво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p 
ле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удов 
а прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао је 
нама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кул 
не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72"  
здраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта м 
чу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беш 
аквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе н 
жније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у н 
у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, т 
ватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упусти 
 који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лаво 
ласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p 
ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла ф 
 на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала плам 
светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је х 
х вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебе 
 паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни 
ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч проз 
, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> < 
уначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сја 
вега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу 
ет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је  
вет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у 
ававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је бил 
бричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола т 
нага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конрад 
био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пу 
ила страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше се 
 не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз  
ко себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац кој 
куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква 
S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једн 
а се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> 
оздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако глас 
а стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на с 
 J.{S} Rodenlierg , Leipzig« </foreign> и то: <foreign xml:lang="de">»Witer in den Alpen«</fore 
чнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беш 
ет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло б 
...{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска  
едне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верн 
ред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S}  
кати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити дог 
а била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Ш 
Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза  
, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се ч 
му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турн 
своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа прио 
!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не б 
ају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не пом 
 т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа т 
, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Јед 
руги какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице шт 
има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој 
ре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре р 
акита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад< 
љушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно дваде 
бном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке т 
 само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{ 
стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкр 
де дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео с 
драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже гл 
ме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и млад 
ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толико 
 да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> 
ас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, 
 на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта  
о што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што  
им се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да  
д мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога кра 
 од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђери 
 пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док с 
 са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако вр 
одитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У  
емо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом  
 ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз понос 
...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>—  
је....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве 
 познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега суп 
оже са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме не 
остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав ј 
 окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појаво 
, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц бе 
пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку с 
бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси т 
дгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господ 
 кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, 
е сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он у 
и. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још ста 
 лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче 
вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која м 
а зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред тет 
азати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи б 
 онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухв 
 може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p 
могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али он 
укавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржњ 
це црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се 
p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, зла 
о лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој 
гова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, < 
ријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цел 
ваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чека 
да положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Дос 
ла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласим 
и стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и 
ти причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замк 
гарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас ос 
мена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој  
 старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е  
неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам  
еше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поре 
 сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколи 
ндијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, нег 
се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени 
цу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара 
 мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме 
 ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се  
ко је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе ко 
е читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, и 
ла стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} А 
ца! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— 
подар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на м 
 да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад.. 
а нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи 
ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија гл 
ху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намеш 
кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на 
ју кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усам 
о чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> 
је обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна у 
а скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад  
у природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар  
и уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је 
 дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неуде 
тер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? — 
зађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротиц 
отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз 
јући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пр 
небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за  
би карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ства 
 и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом обра 
мунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су ле 
е принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпо 
ћу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад је 
цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се уб 
 се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега с 
у, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна ц 
иво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела  
70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога  
исну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На свак 
чију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гин 
чели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају  
лова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да  
ео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта 
е и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замис 
 у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако 
лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну т 
им благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо 
 стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и 
 не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама и 
о је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у је 
окле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше г 
 на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не виде 
е су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, до 
нији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власи 
таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице 
стове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на 
срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје 
о цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога д 
 кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша. 
генције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уст 
 мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како 
дљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе. 
ме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеско 
 стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би  
единице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрај 
чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сун 
 филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи ова 
иви анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако 
.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми вер 
ице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине  
 мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ п 
p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не  
ква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску 
шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све з 
сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанст 
ћ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — 
ишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" />  
овори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати 
 и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки с 
ли можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бац 
ревелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и 
броји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако пле 
ест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас 
 је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати  
ама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико кор 
где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици ј 
и пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио 
„Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом  
ро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса,  
тионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да пут 
 Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном вр 
 са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од 
о беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на пр 
на га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли  
цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенс 
а је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да 
ама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког з 
млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао п 
х и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно м 
ти каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица 
беђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове  
рата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да к 
аложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за т 
е у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило 
ауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у н 
рибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгл 
ких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!... 
ви овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de"> 
 ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао? 
а, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхен 
 силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, ле 
па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> < 
{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце  
зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у  
ела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, у 
е користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал  
м капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека  
у (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз  
усти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав х 
 међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога на 
сташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамуза 
е од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијане 
...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на  
 и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви крену 
 и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и 
је боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па и 
у, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца,  
и са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и  
униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас 
дајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та  
 не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали 
и живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На  
дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под гроф 
тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасни 
штеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако  
све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах 
небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела 
збуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се ј 
беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој м 
ба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави 
ке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да див 
очинио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, а 
нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше пос 
а колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте  
ке (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене 
 двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним ш 
па глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута прем 
 стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окр 
оде, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима на 
ка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути 
> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија кре 
ари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му  
> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима плив 
е се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у 
и своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на 
искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је  
расти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за не 
ме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину 
тној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше  
или да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо д 
p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце  
е сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања  
лас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозн 
зеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука,  
а чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласов 
{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући 
на, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час,  
његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по д 
е на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред но 
да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата  
ростасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим виш 
путише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разн 
часној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапеза 
овена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се 
без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара  
> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разно 
немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од 
вљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, л 
 наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та при 
{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље с 
се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Г 
 царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир  
ђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се за 
ћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па 
лаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наст 
 после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је па 
ако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет б 
ма, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак  
м.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише  
ини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у ј 
да, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потуж 
p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign x 
знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витез 
м, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да до 
до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем?  
 замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Се 
 како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштован 
сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата п 
ас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он ј 
а нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете им 
а ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у зап 
гао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околин 
ко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно с 
а превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} А 
нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војско 
е уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво 
и, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога  
у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог јез 
се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна на 
ађана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сак 
вом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тих 
ог похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и 
еље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у 
 нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио б 
к онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упр 
а тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој 
била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиж 
ребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново на 
астира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пет 
имфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза 
, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад  
а склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад  
и аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тил 
а...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитањ 
 просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јо 
ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са сви 
рхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средње 
 поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију 
 /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево з 
ли се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах  
. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне накл 
е неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стој 
а тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и 
ини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже  
еше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који с 
n xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукн 
обеду, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну 
и остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци н 
аробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још бех 
) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега виде 
ог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати б 
 Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе  
 оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сен 
гим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — д 
оје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остан 
та“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично ра 
дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> < 
ичког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца 
и и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, 
аке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице 
а поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају. 
де је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при с 
 чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— 
 ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневн 
тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар б 
 сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут 
коше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми,  
ове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати  
 никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли 
лико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре  
има да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху 
ароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће  
а другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни м 
..{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају  
 за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим з 
 још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хо 
е идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике! 
 Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да  
а се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима  
инило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне 
ди.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћ 
 није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико п 
а“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али  
 стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад  
 са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајућ 
де какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како 
није и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника 
мах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго п 
и се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново удари 
свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста 
ови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо  
ти о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле тр 
лашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да п 
од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза то 
неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> Έυρίνα </fore 
ше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше 
не стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; ал 
 ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да по 
ак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје з 
био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести 
 обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи  
го да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога госпо 
брати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p> 
ане, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опази 
арду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатк 
је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо 
 слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по са 
 јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични  
о трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се до 
 поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено 
многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у 
вога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на ком 
се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и он 
лане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу так 
уго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p 
ре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране ч 
е, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> 
 штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галант 
 предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравањ 
 не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да уми 
 што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, 
ијатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду 
е у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње  
у чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и 
има које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали њего 
На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не 
који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све 
>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозор 
 и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заб 
У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете  
 и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево с 
 — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ споп 
његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоид 
воја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему ш 
 јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега 
 шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога 
— рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована...  
 двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит  
ојој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беш 
 смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до ваго 
аквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше  
 светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оруж 
 беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту б 
рвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да  
 тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{ 
шчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поно 
иште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује 
} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче бо 
оје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се п 
рофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао 
тра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни 
ружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало 
ало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних пес 
дина, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па ка 
ерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше са 
уним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то  
оје што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите неп 
а? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Он 
ист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка  
вој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти От 
јом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Мес 
бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> 
 који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, 
један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — 
з планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем т 
ање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи 
wefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На 
о.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} 
зе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустит 
хнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж б 
аним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и 
 све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се о 
нага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком по 
, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само 
поштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у ср 
 су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се н 
уте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да г 
ахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче 
еће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечи 
 беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао  
н продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне г 
 размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и  
милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесен 
бе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „мла 
г детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у нам 
ледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S 
ше на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева простр 
абатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када 
о још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, 
аше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостион 
 жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под 
здух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божиј 
о, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да ка 
рећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-жив 
 све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се о 
егдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле 
леда још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо  
 црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешави 
још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна 
гледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на усн 
 какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирх 
д није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда от 
Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три го 
ћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над је 
 однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ д 
а цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где 
а и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање ов 
е кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, стро 
на но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она о 
ђаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда  
 “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту ге 
наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ мор 
ељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан п 
ти.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогур 
> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</ 
оме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију  
лично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што  
а је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" />  
 у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако  
foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем тур 
његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начи 
угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па е 
 није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљ 
 лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође дома 
једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вућ 
н и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућит 
гоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се зата 
чио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро мо 
а да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенш 
едан пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један 
есној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све ст 
>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црн 
другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође 
брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио 
У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!. 
арни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на лива 
г брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као шт 
ме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег 
етнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера по 
 рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече 
 томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S}  
 сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на о 
у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мал 
омене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзе 
што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта  
 осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и 
ом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У та 
да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка 
дрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у ви 
 он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне  
о кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила д 
 гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим  
кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а  
це о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у њ 
 обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец  
ога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један 
пођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер  
ица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се зат 
кну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на как 
аћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве бо 
вицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај при 
ворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше она 
{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паро 
јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли 
шном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом ру 
ћина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све з 
ама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној 
енске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара  
м, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог п 
 слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке 
ајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и лати 
загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами 
 глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види м 
од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S}  
 На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и как 
 гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више 
близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога бе 
и народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за б 
е одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је 
, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к 
, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S 
 срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што 
преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо г 
е истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, 
ко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим б 
вог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе 
ше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап  
је племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је 
па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци 
дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак ва 
ежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе ш 
} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати  
S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он п 
} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и пр 
е какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кро 
е ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајн 
га гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што  
а тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма 
Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколи 
.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <p 
ала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p 
леко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени рите 
тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог 
ову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама. 
 да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти ј 
ругаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, к 
 кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође н 
, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да  
траха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцела 
 верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свог 
томе двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот 
је су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба  
ко овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и н 
 цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили 
ву изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот м 
тво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крс 
идла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само 
 љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају свак 
тупимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, кој 
 не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од 
арди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је  
покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило  
џије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам з 
 или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле т 
и помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,.. 
седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушај 
.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадов 
рали смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, ко 
>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> < 
чника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопшт 
редан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је о 
знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, пор 
 чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиро 
тица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и 
еп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> < 
ек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две сит 
<p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се 
о тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим п 
ра бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p> 
 алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му д 
х корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Пр 
 нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеро 
 —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти 
једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу об 
ој драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце 
p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш 
возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску  
вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми 
оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толи 
 стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дуж 
на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по 
мо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће т 
девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на 
зоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не по 
дан мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гр 
ом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и 
утници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и  
тушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило т 
воте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупа 
 видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морал 
ржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малк 
ичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис 
дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раз 
о је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> цариц 
а све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</ 
 беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, может 
 и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једн 
менитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка 
узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конр 
ње, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса ка 
ном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај  
и у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после нап 
 своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мај 
тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног жив 
 жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми 
 са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше под 
идл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p> 
коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога с 
што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је 
пи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају см 
равог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно о 
ом несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секи 
амастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да 
коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег сн 
је прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> 
{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четвор 
двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме вите 
 колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје к 
тину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазал 
ну језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се са 
се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је ч 
дина.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу 
обици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који с 
 као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе  
о сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали  
о је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, 
ука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих  
а своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше 
 је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, вите 
ћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да  
одине!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мир 
го пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу  
елике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима  
 што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута 
небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали 
 ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти  
ши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд про 
ио је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико 
скочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још  
ички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак 
зи.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копљ 
павице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, је 
тка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. 
 и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад наста 
прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога ви 
иваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули 
ије срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>—  
и се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и он 
ез очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једн 
х у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још  
 још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка ск 
ед које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језер 
>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо 
ео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за некол 
пша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти ме 
 да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на  
 народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на  
уженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је 
угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb  
у, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Хрис 
 тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну  
ма, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара ста 
спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као  
 повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна с 
ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох  
 права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, бл 
 и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним о 
видно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним  
неје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледал 
 ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, д 
н да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам н 
ва дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењ 
ало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити  
скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, о 
Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па  
ро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна 
у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зр 
ака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци  
ском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове н 
е јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасн 
на на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака 
пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем т 
ега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију 
олако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стр 
већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићи 
n>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља зам 
после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се п 
 гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости. 
умене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост св 
у жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше  
а јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало д 
хен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стра 
е молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да  
 места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда о 
 наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и бе 
 каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мо 
 наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као 
у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према  
ко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се вр 
оји је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне тов 
столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад паз 
 окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да с 
жавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та 
, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени 
S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан п 
допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који 
е за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у < 
лази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— На 
наца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко сави 
 друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највиш 
 ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока 
p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло 
оведамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког пој 
вају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде  
га Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није зглад 
 Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мен 
лом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим  
ећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно позд 
едом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радознал 
шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица,  
 водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као 
се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Бог 
осле њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу  
рне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах в 
 му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни 
ораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који  
 стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са 
је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплем 
а да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шт 
ађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био 
 који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу д 
могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се 
и радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Госп 
илама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде бо 
а не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час по 
 сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Как 
епи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица одн 
 јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до  
ам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну  
само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало с 
ше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи 
мачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог 
ко чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први м 
а Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, 
е чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о с 
м остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и 
ом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати чита 
едан камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати једа 
личаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно  
ткинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се 
а дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасј 
<p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива прав 
на</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села  
ан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите к 
, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање 
.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а!  
.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шес 
м по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних 
 да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгрт 
ба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} Пр 
а све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да 
 се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати  
ти и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око вра 
више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале  
Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, 
озору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S 
предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се 
у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја  
штво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се 
елудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их ј 
рица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође 
исто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на ов 
досмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош,  
а се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође  
ах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где с 
лопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звон 
за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест... 
ама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђос 
слите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и 
калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегн 
ијорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуно 
рси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се дана 
тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пи 
знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из  
<pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херол 
Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вог 
кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <r 
мастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, 
ксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није 
гове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестан 
немо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са сво 
беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци н 
давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи баб 
 одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак 
види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и п 
у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање 
унце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — 
ог зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и бли 
пре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети,  
зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас трој 
а тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То ј 
Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па  
 <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако поч 
дмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да  
х, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојег 
у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S}  
и што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па по 
троме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витеш 
S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слу 
клони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дан 
ајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на  
ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја мом 
ијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар  
луге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли  
епог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је ни 
астира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку тво 
 Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја,  
на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, 
се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете 
аше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да 
 мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или де 
лике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа бра 
<p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунд 
имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске н 
ри да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред нам 
{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све 
 беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац. 
тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар  
р међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</ 
ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а 
} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} 
ос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref tar 
вију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад 
еда на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а П 
итељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама  
 свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређа 
главило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карба 
ерује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени 
замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место сар 
у негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} 
ану те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе 
на била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено  
ају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и 
 сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> 
појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној  
лаве, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинам 
велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за 
почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изр 
А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостив 
ених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се м 
час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше 
ли гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намасти 
чку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко те 
и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним ус 
штено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишк 
 са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се,  
у.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима,  
а старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песм 
сера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји,  
цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> дев 
 се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твој 
 што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од  
калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута би 
ише у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не може 
не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељн 
ватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у пл 
их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадници 
 покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармони 
време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> 
а је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је вр 
ро и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али  
ад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу кој 
е.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А 
емљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне соп 
ланину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети  
 (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио с 
х да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не 
 жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хи 
А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не 
 да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да 
везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5 
грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој  
и још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, 
во и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај 
есао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао  
лоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по 
а туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешњ 
Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку 
 глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатн 
зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечиј 
у племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било  
 беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p> 
езера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве ра 
ардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука ј 
рио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} З 
доше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а нај 
а одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n="103" /> < 
и из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгор 
трменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова. 
ањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уз 
неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески,  
о поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад п 
четом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старин 
лазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, кој 
 муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог 
мо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32"  
, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" 
му и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене ре 
ете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па 
ергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — 
и сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку  
ти оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и  
а када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тр 
} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му М 
је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Д 
а што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војв 
S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски 
о земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда  
ита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенит 
и.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погл 
токар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је 
ли у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су обра 
од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо 
ли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у 
 комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке  
ош јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто па 
дизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међ 
емо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата и 
, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друшт 
рка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се свет 
алуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читав 
е би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири ст 
 се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} 
от</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.. 
в, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима сам 
 да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздравља 
 помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака,  
евап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим 
 ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само  
 су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали  
нкирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике вл 
говој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастир 
е планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заг 
ом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину!  
зовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловље 
О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у оном 
 чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у прича 
јмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказа 
не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним игр 
ему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „деран 
/> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да  
езбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онд 
страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</h 
дробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је  
е смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега бу 
оћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири с 
а у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недељ 
 целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори,  
нате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем т 
ким хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да  
е да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже на 
зора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо 
им на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој ст 
зи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло,  
га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче  
 их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, с 
и какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p> 
би иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић О 
 решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьр 
еж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с друг 
ли у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и с 
 да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе с 
 како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор 
о лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан с 
ољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видако 
!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна к 
срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико  
ани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећн 
ign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих јед 
 га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги каз 
ој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у 
 добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга ко 
ице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две 
ивота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситн 
а у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се 
емзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би  
рцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S}  
 на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, с 
е сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих прол 
 и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда 
путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог ка 
.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који ј 
сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете ок 
 каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и  
веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у р 
им привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастроф 
ан дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све иг 
104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на ле 
ти она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање 
змеђу страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог талас 
на душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта  
 бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео ш 
о бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско р 
да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима 
ценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже побед 
оценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <h 
сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки маче 
много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која 
везда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свак 
прекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p 
 сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повелич 
! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и б 
шло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког 
авом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су 
, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве побе 
 троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хл 
акле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој б 
амо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст 
о ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се п 
а се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте. 
сту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога 
S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем 
ке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то з 
>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p 
е му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако вео 
обро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе 
 свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хо 
овори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми мо 
та ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„ 
ло зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе г 
тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да 
ма своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да  
же дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше  
е ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад с 
иближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како  
па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahr 
зим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њо 
 па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се  
ећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траун 
у им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и п 
ђицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је 
чили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мис 
, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су  
истар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где  
 <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ће 
 <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена  
ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па  
 — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце о 
лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адам 
та је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од  
јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35 
на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} К 
аде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване пр 
рави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, 
ро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанст 
Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку та 
вати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S 
подске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места 
била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега с 
, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљуд 
његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ  
ве мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабр 
ад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме оч 
знавање и братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређ 
 двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој 
а час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихо 
стили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто прича 
о се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронс 
 на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице м 
шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало с 
ве послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговоро 
илостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil,  
обија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само гро 
ди, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају  
 заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама  
с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом кам 
 око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Оток 
оаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову  
у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за 
уку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. 
ајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи  
чена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је вел 
 се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али 
ницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p> 
ији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно п 
д једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за 
цали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То  
.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једи 
На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке 
ноги очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну  
ка!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше 
ивен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима 
аходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше сли 
нден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем неб 
на одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предло 
стојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехот 
ду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне р 
нтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше о 
 сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људ 
пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са сво 
на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак  
старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзен 
ра, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим,  
 на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако с 
аска више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар по 
ра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а 
нкирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој до 
ло за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на друг 
дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита сл 
 копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше  
се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обичн 
ед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да  
 од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи ка 
ној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша с 
ехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — < 
 засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и н 
стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један 
инице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајин 
еше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је 
 прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полак 
би у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице бур 
, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из  
аласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене 
кара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лу 
љивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши с 
да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зо 
 него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад 
а тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше м 
 и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано напад 
бој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши 
n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту,  
/p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну  
енити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоц 
ајбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и дру 
 ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, 
з далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се иск 
ске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад 
пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не заним 
чекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским посл 
моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш побе 
ти даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је и 
а.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Ш 
 пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, ис 
кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, 
оруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као д 
м.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем 
разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, је 
равље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у д 
било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, са 
и и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, 
а се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А ш 
 <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хис 
уштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш б 
тује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли  
 они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, моли 
и вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је  
или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који пре 
вишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ 
махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако туж 
није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберш 
 А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му 
оследњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако п 
прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да  
на, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de">Kre 
и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. 
акви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и 
ао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не  
и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове  
но зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалин 
не мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>—  
, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de" 
 теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на к 
е оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од г 
— </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше ру 
мо пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкири 
нас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети ова 
ну и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану ј 
лади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему нада 
стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је 
ем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, ко 
не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу с 
о најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у свој 
овој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „с 
е једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отр 
тре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на к 
а на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако  
 Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје т 
 из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом 
и брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране н 
 такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разно 
 сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче је 
 преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S}  
је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi 
овитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала  
ек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто 
а остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прег 
ајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва т 
омне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видес 
b n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко  
д свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква ј 
у до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турн 
е...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као н 
 педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико  
ицир окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том мл 
летку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по  
ш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је гр 
 загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа  
м својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се п 
а! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље  
мо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се  
 се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити 
ри он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то 
о њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника 
зенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са  
 обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на об 
аудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле  
досно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња ко 
 који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљад 
 заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на 
амати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас г 
ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас 
вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико  
у, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небес 
S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али  
41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену 
 почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни на 
убоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после тур 
r von Eisenau </foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца 
а, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то  
ора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки к 
пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад б 
хат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа 
 и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне  
могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити 
е неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и  
и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама на 
а се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једн 
љескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. г 
ако већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она  
 од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код  
се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цр 
p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости до 
говоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, 
астиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да г 
днога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број с 
 се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, к 
рад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун с 
 му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча к 
рош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на 
сена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете  
достојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дуж 
а десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз  
ним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за  
 колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваља 
преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру  
 Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да 
ше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим  
несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече о 
ајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога 
ама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну с 
 свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестри 
тешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенити 
 онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више 
на, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколи 
Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла 
веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху  
="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пено 
ни шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покрива 
, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, 
ивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је ја 
а тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упути 
 на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту јед 
 као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадив 
ако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена 
ли то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Е 
 пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишиц 
ја је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заус 
уђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варва 
колико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваља 
ебројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху оба 
аша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче 
стима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и  
већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" / 
е земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — - 
беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе 
и за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за  
он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потер 
 сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници виш 
 дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их ј 
на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је П 
 хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобр 
} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> < 
 село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају р 
зима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад 
е у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карб 
а знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову зв 
нице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад прв 
и нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од  
енаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што мног 
е вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којо 
„преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми 
/> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја  
е тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, д 
ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} П 
м језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим ли 
пште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се м 
на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш с 
ош витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најда 
дбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким р 
 пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витк 
е до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој С 
 шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и н 
— ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као  
виши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девој 
овека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно  
.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само 
</p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S}  
знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног са 
па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После з 
ких лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? —  
дена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S 
 Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се м 
д 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али  
нитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на с 
нама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било 
државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друш 
њи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упу 
Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Л 
, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста ни 
 и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, 
а сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи ст 
е ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" 
пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очев 
 ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти  
4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси  
, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда са 
тна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у п 
 Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи с 
срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше су 
један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а  
е као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не п 
лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозо 
p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књи 
ем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи шт 
 са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових ско 
note xml:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">» 
би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању да 
ном срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то ра 
ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта 
при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика  
ше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардо 
зеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама  
ика и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, 
онраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> О 
штице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја.. 
не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као д 
 питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаш 
Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти г 
ко потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине  
јбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом ср 
гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село 
таву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним 
е Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што ј 
ма се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и не 
е узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку о 
иру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је с 
!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју пр 
јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за кој 
инистар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста и 
 се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има ј 
гаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало 
се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи свак 
ег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је К 
в анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило  
ећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ло 
о у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном 
штајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад  
ирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, в 
еба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је к 
но велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њи 
се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер —  
.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело и 
где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану сво 
 ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били 
јаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори х 
к на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаниц 
зеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као с 
ло да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску оград 
ју из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>П 
ине!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцл 
вим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа п 
 подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ре 
рими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} 
дног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што к 
ијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </b 
огом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовск 
а преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет 
, добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли т 
неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до в 
> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих 
расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме  
кују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, 
 калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се ј 
причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако  
за тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако 
 да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и  
де сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до м 
еда на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама. 
да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у  
 — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни 
бина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци дол 
заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности при 
ољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе и 
а руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда  
ка госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало 
 што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! — 
мо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога  
о нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загуше 
дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је  
ра али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако ве 
другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати 
} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и р 
не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чуд 
 За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски гр 
сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она 
асти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не  
и овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме п 
а књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда м 
 </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девој 
нство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>. 
мци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S}  
ите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао,  
ш овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, д 
reign xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{ 
а што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих с 
намења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљи 
а — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа  
роугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе ст 
ли да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у 
који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорење 
 доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пиј 
 па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="c 
4 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду 
S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, и 
да?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију света 
е сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет па 
еним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се у 
, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно к 
.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора  
е ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „ч 
ош по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{ 
има је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у мно 
племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепо 
 пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи ни 
 чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што  
што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 фо 
игде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене то 
великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад вит 
раматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне не 
.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беш 
 је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи 
од било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и  
} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута 
руди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и 
док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе 
нити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице,  
ба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> 
а је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста 
 који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лу 
 њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска 
ом великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по цел 
борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добиј 
да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледа 
шнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао  
ане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароб 
имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ  
p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S}  
 паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа сво 
је које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако паз 
био а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи! 
није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној нов 
="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p>  
нрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у  
ремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред н 
, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу 
чепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издад 
е, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што с 
ако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар 
жећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуд 
говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с  
а за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да 
има, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано н 
мо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету 
превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране ша 
д?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да б 
инем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требал 
, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника 
у Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да  
ти витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишче 
 —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долази 
еху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху  
е громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.< 
ци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо п 
тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућ 
љиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, свак 
гадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зо 
ђу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зени 
беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно  
окривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће у 
се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше ва 
 драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блиста 
са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно 
кну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који б 
кле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао  
Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китн 
мљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој  
седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не п 
е сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први п 
ну и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза 
м они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би ње 
 дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!.. 
рне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемз 
шкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стр 
 сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила 
ир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до н 
 све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је до 
ри несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се расп 
и немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечен 
/> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двој 
аказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! 
рагих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов им 
ати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца, 
о издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} 
воме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетит 
збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Кон 
естита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може. 
кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са це 
 панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматиц 
вака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од кол 
ики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језер 
а све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“. 
вратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и 
 говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион го 
не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, са 
 допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички  
ло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја  
денке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прв 
лико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом  
 нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем и 
} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S}  
њу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа 
 се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло старод 
лацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} К 
} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је н 
 ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знал 
са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зо 
сет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свак 
 властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div t 
е (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да 
бито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје вре 
у ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим  
ошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и велика 
пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опру 
—Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао б 
ао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у дл 
 од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он 
н само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, бац 
ас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати шт 
 Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну  
пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у к 
 конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости 
вачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — < 
јевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас ј 
 сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица ал 
устињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли 
наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу он 
 колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима исп 
као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{ 
тъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13"  
и ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашин 
te xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам о 
ше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслуже 
тела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки 
аром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, из 
роз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S 
једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бист 
 добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога де 
им поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до 
етка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале см 
девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест  
га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гле 
 ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то  
а!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p 
ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање 
и колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркав 
имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају 
иње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — д 
pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њ 
угу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета п 
за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздрави 
не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</ 
зно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске мона 
 све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари вој 
лаву младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпо 
тнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад м 
се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ј 
нда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша,  
 своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгар 
{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се  
олд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— 
авао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе,  
е тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и парко 
пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том ш 
а да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори 
оји ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака 
ок сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из не 
а видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p>  
не малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господст 
 замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} 
о смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо че 
 страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га мо 
нцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вр 
ати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, 
стирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него 
 и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А 
 тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </ 
Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ ме 
/p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— 
а од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Х 
ин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће  
у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да уда 
језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} По 
м, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S}  
а, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред веч 
това који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој зе 
 победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да поб 
ивам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хер 
пиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од ле 
гарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год в 
никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгард 
и ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од  
тале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био 
Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак 
ти станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелра 
слетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као  
 у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода кој 
 ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са сво 
ер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође  
а што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са тв 
Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и дан 
кс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна гос 
а, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света  
јанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је 
дицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити ар 
 лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако  
 поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка  
 калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти 
динство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари  
ма својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а  
и каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!.. 
цу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прику 
ашна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очи 
нахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрн 
 брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још то 
љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Хим 
а је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гму 
морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенаус 
и старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непоми 
еводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign 
 /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли  
у у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто 
 требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне  
овори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руко 
 мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, 
а сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозн 
азговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно друг 
а њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом 
знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена 
дицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ  
 густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину 
осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да она 
 — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говор 
 коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беш 
 бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким ки 
ху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатл 
а хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час,  
аца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки с 
ише, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући  
кну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па  
годне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по  
 на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шт 
} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудга 
толик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и с 
му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који 
о и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прси 
е такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Л 
 цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори 
{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро по 
о преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад какв 
 ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак у 
на гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или  
увио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ 
ине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима 
ала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се он 
 на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни 
ати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали бур 
, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако 
половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, к 
после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између дес 
скаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни  
девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошт 
 твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за тв 
 све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго 
ког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како ј 
оф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све он 
89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати,  
На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што 
 какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине  
це, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, нег 
 отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатл 
ка, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази пла 
нински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није 
— из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом пав 
а густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним пром 
 ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса 
т ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p> 
јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слуша 
пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се 
се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто 
 да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! — 
на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језер 
тионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на 
е заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обав 
итав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, а 
 грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А ко 
љицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!... 
же.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, н 
све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чам 
а који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га сил 
смислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут д 
ља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу. 
тву.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку 
овату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на груди 
омично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји 
 поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је ј 
а још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико и 
причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам,  
 из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз так 
е извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вр 
ске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по  
а с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и до 
анствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко  
тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад  
 побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви. 
ња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло  
ш био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и ј 
ика.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштит 
оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину  
у Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безг 
> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} 
ву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb  
 отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је сам 
м, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а  
, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз н 
епи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за п 
лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном 
у грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми  
да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и т 
 неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љу 
то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборав 
А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су  
х лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде 
ачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p 
 ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који  
м трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип ли 
S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако у 
твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти 
 своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и 
би већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S}  
ухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лои 
а она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета 
уху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесни 
аног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао ко 
ехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је  
да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и  
стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је 
<p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај  
еше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и се 
 савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, п 
регледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико ч 
о име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим д 
мати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p> 
ентима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше м 
Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, до 
ка из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку н 
едина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где п 
.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем с 
/p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио с 
 да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је 
ти какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p>  
нако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше  
врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборав 
 У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али  
 брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Ко 
долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети  
 стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико 
е језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али 
ни девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви ри 
и сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Ми 
кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све з 
ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носил 
ну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу,  
рна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак с 
S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb  
и плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Ка 
ини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац п 
гу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је по 
 међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде о 
 Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их  
саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш р 
одно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера 
 дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође не 
г поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из окол 
м се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастич 
Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и  
 њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раста 
м једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена го 
е три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани 
ица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које јо 
чао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде 
е сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце св 
нд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих 
је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арк 
вши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам 
 да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку 
ики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколик 
 Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је 
а прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и  
обро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стре 
м, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један  
ад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба  
анцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отока 
кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на  
једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том см 
ервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описив 
нда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикота 
 казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, п 
рјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао  
ога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, 
 отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S}  
еговим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођ 
 он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с 
"32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те  
 на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задат 
м се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опе 
ио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Ме 
 једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака и 
, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на стр 
а по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се 
беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не х 
еру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада о 
адило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић 
и низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих ко 
тао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштил 
но пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове о 
едног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубљ 
ог царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо  
лији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињ 
ти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду з 
с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и поби 
 подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше  
ари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одма 
мање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не сам 
ом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даљ 
и људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију ра 
Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па т 
е на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалек 
ромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и 
одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету ку 
3" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не 
и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стад 
епо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у 
мршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрве 
а се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега ко 
е. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник мора 
ездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и оста 
 <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, вазду 
су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> 
тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили ром 
ко намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не 
 их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро  
олике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их  
 умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> < 
ирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро то 
 знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у 
да сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та  
 ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се та 
е месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! 
пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним шт 
 за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господ 
а у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је вид 
а, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S}  
апут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панта 
оста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бој 
 па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо п 
ана, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре 
аиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S}  
егово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} 
ју први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang= 
линског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А 
заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула п 
у сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и де 
ам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, 
 и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих  
ирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баш 
други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетв 
е где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а  
це докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дат 
 двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здрав 
 богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пут 
рам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после  
гли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p 
 каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег  
гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред о 
 xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и  
о у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На т 
длога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше прот 
е се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Не 
адану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — пом 
ај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ај 
рци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кр 
као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно са 
 трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би сво 
м ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру  
са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да прича 
 - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем 
чух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто 
 на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш п 
даш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи  
рце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у теш 
си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, је 
е буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чу 
кво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S}  
падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S 
а — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца  
 <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако бил 
а? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>В 
да! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, 
 Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи  
 могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе н 
ам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{ 
— започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стоје 
ропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мен 
и местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храбр 
{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те ми 
{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{ 
је, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој 
спођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је  
 појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без р 
 Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да иде 
ваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и ср 
 не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>ан 
божна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти 
ори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштује 
ли жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха,  
вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секундант 
а одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом граци 
ажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога век 
ноге варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гм 
ну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да  
<p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш пока 
о другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако б 
 осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица 
ет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње ко 
у, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оруж 
ј живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су т 
а прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накарад 
 дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколи 
Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Неб 
е усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене 
p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје  
не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје пород 
ладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </ 
тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре н 
опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја т 
p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав  
 требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађо 
 то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ниш 
и сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу 
ва врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“,  
си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се т 
а до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју 
.{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови при 
е да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето 
Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - 
одине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволиш 
егујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда мило 
 буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати неверни 
поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>—  
ј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница пр 
мних таласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видел 
че, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу м 
Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите  
ак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледат 
а половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али 
Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти мом 
еше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо исп 
 <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам  
бави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би на 
д испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и  
 ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком распо 
ер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио  
ја држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота,  
н.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам  
а ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за 
p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л 
молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад  
 <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи 
} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за тво 
ти?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми  
е највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео  
омоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S}  
могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и саврше 
ја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да 
дом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи. 
ећ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> < 
но море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, м 
надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вам 
ива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервија 
вом својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењим 
гаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда  
о — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју же 
да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу зн 
S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом с 
ринска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да 
нтихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љуба 
агом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад  
олеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{ 
 по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било мог 
ажити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да уби 
сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још 
...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу  
н не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима  
. то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам  
стна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја 
ш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који 
/p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измеш 
ешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо ски 
сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друшт 
-</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не зна 
ки сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна  
 баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез 
од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и  
ет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја 
бећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац н 
 вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовле 
тила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио  
 госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима. 
дар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на мла 
сти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неко 
— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml 
је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> да 
тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!... 
 Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо с 
 карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколик 
а га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени 
а тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на ов 
ислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или деве 
сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на 
 у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у ш 
ио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао  
вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и  
е пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г 
 у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама,  
омицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На 
ци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу  
ила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше 
баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је н 
је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас у 
ету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, св 
не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено вед 
 оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже п 
дгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница 
за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} 
.{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица 
 Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен  
започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је 
емни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом  
... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па 
Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад 
, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p 
7" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да  
м</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различ 
.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако  
о лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве 
 надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмун 
иче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и 
идети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треб 
:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви  
лиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кро 
 каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и пра 
во шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, св 
е љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се при 
ју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепар 
екрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа веш 
ци.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два г 
о поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколи 
Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерен 
да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћ 
 Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или ст 
да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио!  
та.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја су 
д куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награ 
оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај н 
онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекакв 
ер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на 
игли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поуздани 
а неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерко 
се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом 
дне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном ра 
 поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретн 
p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину как 
 сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све жи 
ер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово таја 
одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах д 
вим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n=" 
ати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац де 
м како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве роман 
S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважниј 
} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храбр 
а као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени ч 
анчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху д 
а, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, е 
акве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од 
оши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са 
та народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. < 
ној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стај 
е и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајз 
чинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија  
лашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурн 
, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се св 
номе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? 
ити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86"  
е чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{ 
сла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да  
 дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће дан 
их и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку 
плео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што 
 <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак 
чете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S}  
лирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунда 
обици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим р 
његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гр 
 стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем н 
а.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила 
<p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноли 
тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови п 
плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се и 
ма, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много наки 
да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ,  
је да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи им 
 ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па  
ка где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати п 
...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог 
и, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S}  
едам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, м 
дала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме к 
емљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у  
ије видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљад 
трана високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак  
 ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у нару 
ви намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напреза 
арда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господар 
о блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио 
здања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се доче 
да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, а 
 сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна го 
..{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда пад 
нију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву б 
Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да 
гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p 
е испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стоти 
саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курт 
е изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и 
ком љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих б 
д толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и  
се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештау 
/p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди 
чким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, 
е на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве  
ак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, 
чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> < 
је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... б 
Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини и 
бро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и  
 њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће м 
 срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штито 
и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па  
 као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже  
 је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда  
аптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то  
својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на једа 
обу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговара 
лаву.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај дра 
рча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не прин 
смо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта 
те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда по 
ла са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо  
а госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, 
не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице.. 
о је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15  
о с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па 
па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који ј 
мен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемз 
и један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај 
а би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна де 
 крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све 
та, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту ле 
 одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер 
мало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за л 
глади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p 
екам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два саха 
да обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну гла 
— Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је с 
 главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја  
то говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у г 
реклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу  
е онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракну 
јаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден 
S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама им 
ћном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прек 
о Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше  
ло.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одгов 
ој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја 
 његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој по 
отурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи;  
е науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, т 
ункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе  
стина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, 
ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безб 
, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а ге 
ло жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, м 
, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те  
>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони нес 
рт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још  
е ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње 
ам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од посл 
ког зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намас 
 једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб 
ан коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао 
 што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то  
{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво д 
ако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати кол 
пет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог мило 
ре? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хи 
јно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом  
 му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње т 
х не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она кри 
 — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> 
ад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и он 
Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у 
стрву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму  
е узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно кра 
ића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он ниј 
’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака  
уцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурну 
ang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачк 
 са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа  
је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво п 
омаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља 
је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он 
 није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру о 
о своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки му 
и што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>!</p> <p>— 
замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој доб 
добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ 
ица ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кра 
подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они ч 
свесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више,  
и испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све  
ноћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене бас 
беђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник  
нуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто  
 племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју једини 
е још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити н 
А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} 
ажнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратолом 
иди се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у д 
 му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{ 
рафији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једн 
а момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако 
а личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерад 
упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде 
родице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда  
мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља д 
 дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} 
м ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви  
 Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сј 
, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два 
ћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мор 
а дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> 
и.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На 
дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом 
 који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна с 
тах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја удари 
 тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав 
дену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже 
лаги?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p 
ко приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су  
визе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите 
их се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S}  
познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском 
ету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш,  
 Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечиј 
ече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже. 
г зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда п 
и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поста 
есрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врл 
 гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и  
абити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима 
.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му каза 
е била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво бо 
менима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, ју 
> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице 
и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопаж 
 с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра ну 
 само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак н 
грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му с 
е крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене  
 за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљи 
вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа 
 и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од се 
ји зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> 
 — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина 
и, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просип 
вника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да 
каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{ 
м с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добр 
а.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путн 
астирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим 
 испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца 
b n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чег 
осиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито до 
у, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по  
збашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земља 
стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да ј 
се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је  
одну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као му 
 — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варош 
мо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено  
смо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито 
нај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих  
гањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на п 
е Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Л 
. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Н 
ојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубиво 
ни гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разг 
и живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј 
ст година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним  
 Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што 
о ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зениц 
е на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необич 
 као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост в 
мундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас с 
мљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта св 
 — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што 
{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава  
м ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> < 
и сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровн 
другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањс 
раункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{ 
ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити бр 
еним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном вели 
е свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком  
оте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, гд 
едно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређа 
иво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе 
 замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт  
јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него  
ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање к 
м врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, на 
 је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на п 
да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут,  
 али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала 
о код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, про 
ти да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао 
о и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна 
пушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и 
огла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да т 
 цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све шт 
ти благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могл 
дно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастир 
 чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из  
 која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену  
аповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... 
ок је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби 
руго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога  
 чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те на 
 мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако мног 
е месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтми 
оворе: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стран 
ваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледат 
игнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах 
ако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледниј 
склици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његов 
грли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово м 
вљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида нама 
е сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неуми 
ше и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небеск 
то слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима сво 
p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да про 
а њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене оч 
д појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или 
лно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа  
е пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсе 
ојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле 
миљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њо 
питкивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били 
си богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>От 
ри руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муни 
несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив  
е кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако ј 
 странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она 
је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио 
га, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, 
ећине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско досто 
м, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а  
љало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под  
витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро  
 /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад. 
нушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да  
/p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту 
да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да 
 год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних  
p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни ви 
ао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега п 
шег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора 
>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по проп 
мртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут  
рачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажн 
 би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа,  
давно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у д 
зни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала с 
одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души јо 
м топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој з 
шка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе п 
исак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше 
 Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче  
о да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је в 
p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе 
е ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херо 
о је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, ка 
у неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође 
свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другом 
ра? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и прија 
наду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, к 
{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто шт 
ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толи 
 оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока ра 
— питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још 
у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмисле 
>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао  
о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је  
лесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње прези 
арије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи 
ио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али  
ико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година. 
 славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да 
т, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше 
а је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости њег 
т од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала 
ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без  
 тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудњ 
искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су н 
штено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — 
 човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрес 
езера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих бр 
жавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се т 
текли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас го 
едаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спрем 
д изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену пр 
еше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала м 
 ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цур 
заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} К 
људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да оп 
 питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како 
веда са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешк 
 хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет 
тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале је 
 између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га п 
осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па с 
љно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да ј 
пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што ј 
гу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен 
ао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас 
ању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл б 
не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође ко 
<pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гро 
i>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у к 
им зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искр 
краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче! 
на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.< 
 сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се р 
ж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у  
ици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с 
ј памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши т 
це, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали глав 
онрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и њего 
мо за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух 
 </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам  
су радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један с 
 стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зе 
света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били та 
 у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап уч 
ар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сут 
} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрвето 
и Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело о 
и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, 
жавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није мог 
ус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим 
прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на 
у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут 
страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо воз 
прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожа 
опора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и преврта 
ог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у р 
имицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S}  
 земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ ј 
а језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи 
адница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на 
зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... 
сле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, 
 тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, 
а вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно за 
мо пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у  
 седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу н 
Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентр 
 још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Јо 
с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак 
д његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћ 
а мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на сваком 
 очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на 
ри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како 
јном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби х 
 Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, п 
бе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосн 
и.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да  
 — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провес 
едаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао  
ла да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђе 
и.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим 
етле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у кор 
атко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога трен 
је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази  
 брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примица 
истајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у на 
ра изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружј 
p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испо 
ише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намест 
одине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са м 
а млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах б 
 тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва м 
ли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мо 
наге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју с 
а, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара 
тара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поноси 
о да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му ј 
му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом  
оре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зн 
<p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цр 
ће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Ку 
на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће  
ити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докл 
на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу 
 како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан п 
је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и 
стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем 
адрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље  
она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи 
ио.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе  
илу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљ 
аквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хт 
дл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му 
јка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и ње 
леда оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварско 
ти за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој пош 
ајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала. 
гарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лаб 
аћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заус 
ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж  
ли да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим 
рила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својо 
 „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би  
когла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном талас 
би, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{ 
е неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је г 
ати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као 
м поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан ду 
дања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још јед 
гов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила...  
 да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онем 
ћ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају на 
 турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па  
тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? — 
маже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој зем 
ац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да  
зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на т 
ху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињс 
 у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из 
ман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир у 
 на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи  
лагоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена 
тице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , 
ачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог и 
"7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у н 
} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S 
ко се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што 
, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећ 
ори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми 
 мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што см 
 туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не  
се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с 
да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење  
орећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бу 
е лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим бит 
 официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том 
свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим зв 
>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из  
д и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати пре 
гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан о 
с настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што  
ту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и с 
 беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p 
рима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва трој 
да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ва 
о чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p 
озорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пуст 
ј калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре уве 
ао да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила 
ог прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углав 
 од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измуч 
коле, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —< 
ећ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет м 
ричаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу ша 
 и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у 
Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је гре 
о да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем с 
 које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице  
S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао н 
ле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси л 
амастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строг 
е рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang=" 
ти по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло 
апућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни  
радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви д 
о.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као < 
ј земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчић 
е свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и та 
ветлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке 
т ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима  
кажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене д 
, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио опи 
, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ће 
епо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући р 
дам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге 
леда од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми ј 
цвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца сла 
туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не  
ти један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не поми 
pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се пр 
о машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, бла 
ише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој побед 
— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва  
кад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да ра 
че отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који  
овања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако 
 будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштен 
ваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али 
то.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss< 
есног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир,  
 она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости  
бе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манасти 
 Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што  
показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах ос 
..{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стаб 
 дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да  
рави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само ј 
оће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</ 
шком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и ос 
.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до 
 га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби  
дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о раз 
е пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на  
S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и пад 
 метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{ 
кар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које  
 стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врући 
до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе  
 бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он  
зера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и сам 
ати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па  
да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике  
 бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксал 
уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпо 
ања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто разм 
им другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ п 
јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је та 
кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким  
 осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши о 
— прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био  
 ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29"  
и подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки п 
ијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну 
у сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли  
ивају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усуд 
агоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало  
дла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнаст 
.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој див 
оше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређ 
и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза ре 
ни купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене  
је и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу 
у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до наше 
е ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацим 
на лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несре 
ом — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грех 
прости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескач 
 која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види  
 кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и пр 
</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као 
емо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље 
ку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи прав 
 мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда по 
небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та на 
 велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срд 
 на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру к 
 избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари н 
ријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар 
ике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменит 
ов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога го 
тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око сво 
че којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година прету 
ло дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно,  
} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p>  
адовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; 
 злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка н 
душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је 
 особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију 
ротиву таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спас 
уде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаг 
S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно вес 
на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то дога 
ћ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја ми 
је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први  
гађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, 
аки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се т 
{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у  
о је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто р 
едним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са с 
} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и  
/p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте 
 Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти  
ју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</ 
хао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он ј 
о му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео ј 
да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи та 
сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом. 
уке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара.  
сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као 
ени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом п 
/p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капи 
а лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази 
</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па 
. није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде с 
рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Ва 
ег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите  
S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни би 
амастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм...  
 беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састана 
но маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до к 
шу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли  
шити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломље 
штрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дах 
 или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелази 
 је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај  
си?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон нап 
а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који ј 
манског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваља 
овор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. гро 
 почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јед 
ј игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Са 
 овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечк 
ане побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развр 
на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и кр 
оји се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад 
То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен,  
х тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, кој 
и, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а дев 
ође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — < 
уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа сам 
е са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. п 
 казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго,  
она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није це 
 граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра  
 па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један са 
је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско с 
још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а друг 
, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, је 
 језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и  
обито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па 
/> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме су 
це штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљају 
, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигн 
удгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им с 
але, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно и 
 спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим  
шљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако  
ћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да заг 
јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху 
елом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад ј 
о као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учи 
је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земља 
ти кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џи 
ме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети в 
нда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских 
брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да 
</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука  
иди да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидл 
а један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио,  
вој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, гал 
ечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало 
о је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она п 
за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и —  
за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том закл 
 ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што  
ца непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао 
ли да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих довед 
 с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити 
ка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ прос 
ла.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </ 
е победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у  
свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци д 
имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што 
— и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога нов 
о је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, 
с судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу т 
нда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобра 
ља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена  
ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за 
, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је ис 
ут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног висок 
мо језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер 
дању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под какв 
риду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав 
 како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду 
акву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало н 
 на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло  
>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар 
м штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" 
 и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом. 
и у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба  
на.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грање 
вца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после т 
p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромн 
али.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у  
о сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „па 
оњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у  
од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до тр 
се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су пут 
гуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами 
у.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу пр 
амо још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он 
 био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и 
у тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сази 
а га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица п 
стир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим 
ло се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите ц 
е, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо  
едне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа к 
кав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на  
е остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с друго 
то јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њег 
едан пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја 
е виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</ 
е и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па 
ј срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само  
</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену н 
било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногам 
сто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да  
и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још 
тар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а т 
а то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и тр 
је далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите  
ога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које м 
 му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лои 
ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напева 
 моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi>  
 и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница п 
ају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме б 
ој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непри 
А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевн 
e Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, у 
врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. б 
 а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију стра 
ратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја  
 за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој  
икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних з 
ста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош  
 разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи н 
че он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим 
децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Шт 
 где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћ 
ћано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем)  
оме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Прокл 
 сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које сп 
на биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, к 
уке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о ко 
о јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам  
} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело 
 у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} От 
 онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте 
епријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херо 
орате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, кал 
 лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, шт 
Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну ниј 
ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија 
 поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога  
 боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је 
раби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом 
зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као 
ења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде 
дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би 
тале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </ 
ћи творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена н 
 кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“ 
сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, поста 
ео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то с 
 Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причало 
 станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задир 
ма....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је в 
фер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско ру 
ома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутр 
ад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе 
беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се к 
езеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки и 
ичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешест 
.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто  
их прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, са 
алзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао ј 
о је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза  
 паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S 
о! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срц 
у па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с  
ко силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на 
на, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге з 
га, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што  
 погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, мла 
угара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p>  
даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф  
око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чама 
аде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши ј 
да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на св 
им таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичк 
оз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима о 
еко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S 
ти и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти н 
е народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и пе 
ца на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни  
ијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађ 
бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхт 
ране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му са 
по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо  
у, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А с 
, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске 
Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p 
="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасен 
о о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме св 
врамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави н 
небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак 
 заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан  
твени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није мога 
опе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати 
вету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га 
з главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради го 
прости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрост 
бу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда  
ди какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека,  
а које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње 
Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже  
ј је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен 
дно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није кој 
м да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке 
reud !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје 
талим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прв 
рт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио  
естима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали њ 
ило је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору  
 пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и  
свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео ка 
de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. 
а налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, 
ети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њи 
 весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши  
ући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S 
 осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при  
и коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од  
тезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и сво 
ко им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала 
е ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу  
де <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна вољ 
и парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у 
пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој 
а мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, 
аде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, с 
ишта, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, ч 
о лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једа 
и ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а он 
p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасн 
на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу 
 стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Lieb’bestätt 
 се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са  
па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом  
 што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходник 
 да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада 
к се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити  
 не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брег 
 „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с ј 
и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема оп 
 стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву сна 
нда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице позна 
кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва бе 
јанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосн 
укала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће б 
але гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега по 
 кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу п 
као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било  
војом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти ла 
носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S 
мљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр вид 
и.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и 
о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у п 
вима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p> 
и постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дан 
ошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача моли 
е чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је о 
ад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, 
о смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији ч 
е свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у 
и калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно за 
 држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека с 
се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десно 
 што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мириса 
уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још м 
ер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћ 
у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de 
агрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> 
стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на  
е као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко при 
рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским 
 часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју ве 
Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и  
на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ 
е брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове сне 
ога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно  
о другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи 
мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомил 
ог камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у 
е две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само п 
него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље в 
/> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би 
еравима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше 
ице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале  
силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p 
намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не об 
на на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких  
реће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насу 
 непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и 
/p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна 
двојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пр 
т, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S}  
га света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језер 
ути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му ј 
ђа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у 
ладе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (оног 
што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке  
oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="de">Је schöner das Gläut,</foreign> </l> <l> <foreign xml:l 
х безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак,  
/p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Је höher der Turm,</foreign> </l> <l> <foreign xml:lang 
грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</ 
Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица  
мао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места разд 
на разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у д 
х раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади  
 на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици 
брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— К 
, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону  
дашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жен 
претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада 
ратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p> 
сницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њен 
а, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али  
После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им  
а како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко и 
 није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у п 
од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог опш 
се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно 
Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како ве 
ркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља  
, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магл 
х“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има св 
се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да от 
арда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њи 
 једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда  
ргаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, 
кама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> < 
о.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему 
у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он о 
у, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и ње 
ни!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону 
 грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n= 
еро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл 
ше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само От 
и како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— С 
о задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано в 
ло у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И 
<p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витк 
> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ј 
здави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф о 
е би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, п 
дгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намасти 
аље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за ма 
 је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагон 
ала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точко 
чи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се т 
иди те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна  
е мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из њ 
> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p>  
и како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у дру 
н кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се на 
 у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира в 
 својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, под 
или с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви докт 
а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у н 
е ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштн 
 посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте 
 својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити  
што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са ц 
 грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо 
ма, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Ме 
м на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Прио 
х госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше гд 
воје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на ка 
113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам ка 
стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Вел 
ости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах  
м га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је з 
буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи  
p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњ 
језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соне 
ењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно  
 Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним 
ше бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале де 
pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p 
 људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадо 
ава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вар 
n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Е 
е споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером 
хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојиц 
а су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у жив 
е да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту  
играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако. 
е пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати 
колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, гов 
 о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, 
ђу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам?  
оспође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} С 
ао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на п 
ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас 
зарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то б 
он?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све  
вачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здр 
 опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад 
здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку.  
вима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нам 
ије...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологл 
ента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпођ 
аше кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на ч 
радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде п 
и се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом  
сија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе њ 
у који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до са 
 добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p 
сима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n=" 
а је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда тр 
ко се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па пор 
 зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу с 
S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред с 
ао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у 
оласти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо 
 празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста 
 било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што д 
дла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио св 
окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе  
>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање с 
 остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Ло 
да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не с 
 безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посма 
епоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођиц 
а то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је  
и главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страх 
то је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S}  
 Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад та 
в глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно 
спознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, 
урирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Ов 
тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види  
набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао 
подин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једни 
нпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штит 
би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>—  
коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче бож 
тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! — 
мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? 
жати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздо 
у којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутак 
о срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу 
ра ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чу 
 турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у 
бедитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној зем 
ро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице кој 
прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> 
 које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да ниј 
 калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију,  
тела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" / 
не су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо мој 
во.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца  
е најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах 
у беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи б 
исму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена  
јеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред  
није, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагом 
сподара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стран 
ош плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве 
лаве, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено д 
дох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је св 
ко на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала  
дао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како  
це, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико 
ну.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално ра 
ваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји 
чким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не 
ање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породиц 
шао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од он 
арду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижа 
има, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа скл 
а светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој пева 
и дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, с 
чу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била 
безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој 
токар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви  
 на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгард 
немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство 
тва у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и интересу прав 
S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Мендел 
 онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> 
ик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегињ 
 и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца.. 
о да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, 
ђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док 
у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе 
ом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која ј 
ко света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном пове 
међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом  
ори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година 
им, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљ 
х Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност ти 
силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране,  
иташе мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на 
едној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих м 
светљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако 
тају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново  
јање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} 
 ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре кал 
ита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљ 
.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од 
е ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јур 
ази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветро 
 најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или д 
егнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу  
што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све шт 
да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које п 
д свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо  
 Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда т 
чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци су 
ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад ово 
е сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи 
{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <h 
"> schlimm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесн 
се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као к 
 чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и узда 
 више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов т 
но погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко  
ћу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се зајед 
 му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још с 
и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам ника 
е то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног за 
ко се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у је 
орке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном  
а чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудн 
ставити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и п 
лати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недог 
на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један чов 
пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није 
а чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне  
 настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости су 
једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три стол 
шта није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника 
 па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и не 
т... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> < 
 вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хт 
ило могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са св 
је ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и  
Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је с 
 чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудга 
еде звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири  
 вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ 
 најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дуб 
 Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла бил 
 ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом док 
бе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа н 
све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује  
зглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за 
 где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{ 
ва штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S}  
е „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзе 
ако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало д 
 иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све ст 
тита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла о 
онрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде  
ег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало с 
 какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их 
врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељс 
идело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала  
у, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које  
сподара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек ш 
 ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да 
де су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити 
који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни хрис 
и да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опш 
кав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад  
у једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко — запо 
ане? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је 
гао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А 
лице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми см 
ког шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвор 
ећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у  
ако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљи 
а се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је ц 
ати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драг 
а испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и је 
и се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камен 
аваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, ист 
ом, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, 
> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из 
 језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што  
снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбух 
да у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, бра 
ће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!.. 
ске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но 
Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично к 
искочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако н 
 међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што 
те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, у 
ожију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Побе 
а у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем т 
ако је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа 
е.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама 
l:lang="de"> (Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштав 
 <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло 
 себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне з 
ри своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље 
начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом с 
у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се пари 
саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разбо 
 устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну стареш 
о свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турн 
еколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђош 
 прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси  
е ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке р 
о, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пре 
Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом лич 
ешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше б 
тати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за ср 
(турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено мес 
} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, 
i>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља доч 
летку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљен 
 станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве вел 
{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громад 
двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуб 
мерена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се  
оји је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину 
ови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине 
сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет 
S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у сме 
осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули 
е.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прил 
еро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <h 
а жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гоми 
ши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина 
едрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па ви 
даше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој 
оји... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру 
пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде мол 
ао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко  
бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да  
ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки  
е један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим  
2" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело јо 
оми се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда строп 
нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi 
ign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле,  
 какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим краје 
чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојиц 
та захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног рите 
 — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја с 
мом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов па 
 не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у м 
угу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а друг 
ју два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} Н 
 отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с как 
ћа у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се 
трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако је 
ен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах 
ебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само та 
нувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} 
 једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зид 
то је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око  
ма му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах  
дина претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно искази 
 и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, кој 
е Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица 
 поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрл 
ом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним зак 
> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу  
а до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год 
вот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — 
.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајах 
тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, с 
кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да 
 биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи и 
траха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију., 
ра... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p> 
на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S 
ају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег м 
гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — З 
јица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече 
ом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљк 
у која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми  
асима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је про 
амо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпи 
(Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједн 
ква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци 
ланине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n=" 
аункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много п 
мо климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод о 
ију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога ре 
на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег ауст 
те ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се  
он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из р 
{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на де 
вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско јез 
странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не  
тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свет 
е би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне 
еђу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу с 
оченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ог 
олико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p 
ни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавај 
p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к неб 
ну и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очим 
ва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громо 
горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тр 
оја се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисм 
е на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство 
ода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је бил 
тише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне  
а се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погл 
тајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад  
драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај бе 
много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од 
 дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карб 
 море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, 
етлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и 
њима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога  
инкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре  
длагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у стари 
им срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп в 
ого пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опаз 
елике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање 
а очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није ј 
тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месече 
о за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док г 
првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо,  
кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју 
в ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на оба 
зера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно а 
ла тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слат 
ер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и  
што их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне  
и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко.. 
ај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не пот 
 рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilder 
 силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно 
м би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Сонен 
уљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе 
златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа к 
ко чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим тала 
орокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{ 
у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо при 
чи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут нама 
ше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нес 
езера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или 
итерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — г 
ни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистани 
 са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у  
 јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје  
хвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашег 
 schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у в 
 амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти зна 
м код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особи 
ране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зелен 
е, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не 
е по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли к 
видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно ј 
која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и ви 
ој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се 
ом силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не от 
ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне 
че Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— 
 кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огро 
<p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“ 
</div> </front> <body> <head>ГМУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> <pb n="1"  
А</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖА 
иљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се зем 
аже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, н 
 гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно м 
жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пуст 
а дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном  
а дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и а 
 се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само  
и се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали п 
на на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут  
х код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога поток 
 Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестри 
које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која 
 тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од  
 пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближ 
ивачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим нена 
ве, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на пов 
алив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему  
го нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао  
ове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да н 
 гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у 
ко брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се п 
</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера т 
 чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у нама 
ио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{ 
ао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљењ 
иле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не  
оји би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на је 
 замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у је 
 стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет  
ју, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо  
је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се 
зима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенау 
едном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо,  
у, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара сон 
 дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угле 
зера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном,  
асића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у ј 
ко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих уд 
 одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене план 
непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих кри 
пим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна 
погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамц 
коше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Луд 
</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад 
ла Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре 
е до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл 
лцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хи 
сину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) н 
ју.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу  
 кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије 
ким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> 
Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треб 
арера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пу 
 иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме л 
своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на к 
ија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пе 
авши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та вел 
Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав  
 са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи  
читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и ко 
 за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног н 
ар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечем 
е пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућ 
еху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n= 
руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и  
ена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда 
 казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој ре 
 витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигн 
ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава све 
ote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за 
за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уш 
стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је 
едо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеш 
 нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело  
авде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу 
еш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Как 
ундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново 
 најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави  
опе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сети 
вот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију  
је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он изб 
љало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најп 
е се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми т 
шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелоди 
дне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро  
чаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су ко 
раз ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келне 
у лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у  
уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, вој 
тумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући тв 
спођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па пох 
и ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуг 
пет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не нач 
околово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, суд 
здробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он  
е снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконог 
ти девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који  
о бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли  
арајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлем 
, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растур 
ској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и т 
ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се 
нице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <p 
ида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а 
стоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлага 
за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство  
на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у с 
ј прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је ц 
непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмун 
 да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чам 
и да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће 
у не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмет 
не и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови 
е боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки 
драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није 
века са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити ш 
свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу 
и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скор 
о возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намаст 
естрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турнир 
ратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се  
 сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо так 
о с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад о 
е да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим вар 
 смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S 
ажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пр 
о размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— П 
есам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге  
ер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јерг 
љу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и ве 
његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места  
 да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољ 
не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат  
 Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше н 
ли он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких 
ако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да ње 
е са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али  
тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам ил 
ао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу,  
онети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти 
ему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи пок 
Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу  
 ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и ја 
, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и 
 карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мо 
 онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма 
ко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се м 
у стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетк 
о, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" 
е толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа 
заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола с 
> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до  
ровима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновс 
 и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда оча 
 да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за нек 
ише никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Луд 
 твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срц 
 онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па при 
благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори 
у и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мисл 
И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало  
.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у клан 
ли нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој 
 тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао д 
рилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе д 
пет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траун 
 беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војв 
агон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању  
"6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће 
ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, О 
>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Gr 
к своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших де 
се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко јез 
о главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фех 
лободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна 
квом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ј 
ошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на њ 
пису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он 
ену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било ј 
том руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па а 
, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл 
 наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа 
Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда  
ј олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина г 
 боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и  
има и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја св 
т-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо 
 Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од о 
 велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући  
, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-М 
 са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера,  
 нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на н 
 кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број 
, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирх 
абастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не бу 
.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти с 
оз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref 
о палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо! 
ако вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам сам 
и верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао с 
 али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља з 
псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њег 
у, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад ус 
а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме 
<p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толик 
, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карт 
 истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашт 
родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, с 
у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, са 
оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом  
је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>—  
"14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бо 
д се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико  
reign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>П 
едну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с  
 онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако јед 
нда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те сво 
це, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p> 
а Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху сво 
, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стад 
стог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и и 
на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач 
и овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише  
 рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељи 
а, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашч 
чи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се жу 
чинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да ј 
 доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како  
пре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка  
иверзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би бил 
ћу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном 
олазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с н 
шко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да  
олена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје 
, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, ве 
 сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" />  
пи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите как 
 рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза стр 
е мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а н 
јл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мица 
да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од 
глиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па ка 
описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће  
езање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки  
гове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у ду 
ред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се 
мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно 
здера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела  
на стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страж 
јући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разгова 
дним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из неда 
муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренут 
коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га  
е никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, д 
евојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа к 
д није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p>  
сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови к 
 много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред д 
и је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто  
како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није 
 срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај 
 га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху ру 
траховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички  
 јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и по 
 Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S 
ојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога 
га сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на 
и још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башт 
е мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је ниј 
лу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред оч 
ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а  
арда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нане 
знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих са 
 кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличнос 
он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог  
рдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка мла 
рда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свако 
но као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо  
ће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, 
 злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">B 
амо неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дош 
ог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шеш 
 јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове сурово 
госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак п 
ио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више ст 
у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више ос 
 куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му он 
чина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам буда 
нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој 
вет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, к 
да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је 
зиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је јед 
е зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици ман 
ога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четир 
.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин,  
з руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрн 
е, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конр 
 <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде н 
нчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку нап 
и да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он  
о слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је д 
а не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренута 
е упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треб 
ott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љу 
Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са ле 
са удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и  
раги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да  
, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p> 
азе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез пр 
свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке 
тала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цел 
но, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S 
гачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мисл 
 Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твој 
о ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или 
 весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом 
 Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим ј 
отла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одра 
вршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш т 
е? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега поста 
о је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле 
једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним  
ухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови к 
 или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на стра 
ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи  
ог стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њ 
о људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и 
чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревн 
ољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове с 
оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он сле 
 Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је 
а не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији гл 
 и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе  
у од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтив 
јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам тре 
е видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се 
ај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде вр 
грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни неб 
арвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес 
 више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од нек 
ље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоид 
 се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио ш 
 па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> < 
а се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један п 
оме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц,  
умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет. 
сну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и ј 
шао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он 
узбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних  
ију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачн 
одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му св 
речасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на пра 
} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној 
 један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како 
бијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам  
е ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p> 
исли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и  
ом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш 
ува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у пес 
рнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама 
 — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом 
 је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару  
 световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији  
ажи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и 
с све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Ј 
 који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз 
оје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче 
га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач ко 
 да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као  
подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављењ 
лено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и  
либе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се 
 под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње  
з.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја  
оста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не реч 
удгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опро 
ека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним 
олеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и оста 
ко је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од на 
лабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њег 
ојених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је  
сној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезари 
ако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} 
лави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мал 
 — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не м 
и дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гла 
 песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то њего 
на свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Го 
— Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отп 
 ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу бож 
сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — 
} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклемб 
ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просе 
зера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у о 
ође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не 
ах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве  
ине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад,  
олики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стра 
{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али 
него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књи 
м? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу  
ек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно прежи 
 у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „д 
камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, 
ћи се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Ст 
 n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази  
оспођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу бе 
ота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стар 
јим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад 
106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l 
08" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ 
н живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христ 
емају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене м 
наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко  
мо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на  
а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе сво 
 црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и  
м у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.< 
 На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцау 
ра, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмањ 
 се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним стол 
је ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он н 
="de"> schlimm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске сло 
ерења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине,  
љиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још о 
 ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витла 
ркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучава 
и она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, 
в, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла с 
му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни пит 
 им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво к 
 их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од об 
и камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу  
и држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим б 
ов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После нек 
од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је 
оранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место с 
о ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке 
ако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него шт 
ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ 
у слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само к 
алази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауен 
жарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинск 
песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико трен 
обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само к 
ног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву  
е онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице по 
ве кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва 
гарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком туг 
бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли рад 
“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ћ 
аљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је в 
 мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма мог 
а једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с  
самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је до 
стина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, к 
е свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми 
а крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше 
а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим 
е дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безб 
расто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме 
аштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за 
 и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се 
позната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па 
кав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конра 
тез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити ов 
и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше  
 сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племи 
ачини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадо 
n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати  
накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и 
дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјав 
само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је м 
ох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерт 
својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> 
Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ врат 
ве три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само пост 
су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могл 
а га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према 
га орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред 
ане лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђ 
унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се 
м сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах ст 
ше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само 
, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изне 
 кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се б 
 не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбур 
умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакл 
 с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што с 
е реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквени 
ор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна к 
ски сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици јед 
а смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар кака 
вима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крај 
дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене 
хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена,  
. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — од 
их знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конр 
рофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком  
ором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и 
ешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у ве 
 признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему  
 другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робљ 
 Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не ос 
е био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пит 
камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одма 
егове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је с 
> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па к 
ку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновск 
и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушта 
слити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега 
 врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у г 
.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако ч 
драво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају  
ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви 
д погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са ча 
а се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо  
т штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о л 
а све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала ф 
пила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуб 
 у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ команд 
 се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{ 
едан мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру 
ме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, 
а превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб 
како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том не 
ав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У 
ао да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се ме 
ече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Види 
м самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што с 
уштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине гро 
шлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви  
шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како  
о свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" 
унданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутов 
е, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се д 
је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —< 
као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва гр 
е немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може 
задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гл 
вили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да п 
а — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз 
огу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде 
ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са  
 год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S 
ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости 
 кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се ви 
те, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи 
разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S}  
ти, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прс 
к пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гле 
ри видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка д 
стољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква 
 она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад мож 
56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово  
 му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као  
у као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову проп 
ије на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пр 
 душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву  
 несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S 
...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да 
чане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света  
тво обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну вл 
оће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и нај 
ља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад  
лепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћи 
а ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три нове 
невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а  
ам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми  
уђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> < 
<pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, 
л поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „ 
рним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која  
сни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође  
 према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е 
 не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја ди 
 да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није забор 
 појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које  
, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна 
е за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пу 
мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену букти 
тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештањ 
где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један 
 Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">S 
даше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од 
, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећо 
S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с  
 да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с  
од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било ка 
ања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за  
зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још не 
, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемог 
 ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p>  
 што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном 
а тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леанда 
уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и н 
дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлага 
 и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакан 
боравите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо  
ије имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од  
ог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза ти 
 људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет м 
уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па  
дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{ 
има божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда св 
е, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати сво 
пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да  
ека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу з 
Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакв 
 да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од 
</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отока 
....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} 
ету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја  
м Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо  
крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} 
p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече 
ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S 
ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној  
узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоид 
Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у наш 
е, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам ва 
бадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког,  
караду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога воза 
>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са  
 бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгард 
недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а  
азову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </ 
азгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице с 
ечју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадн 
и сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштен 
рић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а уко 
b n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох заб 
ечи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег  
шевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кл 
шташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад п 
ке жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве  
се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав  
 и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p>  
том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пр 
це и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше 
ја беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену има 
и.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам;  
</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је покл 
на ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере п 
ла, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој шт 
рију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот 
 генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момц 
али никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло уч 
ода тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој душ 
 на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узд 
е врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће  
то да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја,  
асење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као ви 
еме уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> < 
оже и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S}  
хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, 
свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ о 
карове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му ј 
о да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је 
е би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад ј 
ије ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и  
рдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{ 
 које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити. 
а ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" 
дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче 
опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Наме 
епо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке з 
 да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти пр 
е створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?. 
омислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће  
„за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место оз 
ејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало 
саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сва 
у смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако о 
ренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану 
бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p 
збиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог св 
о да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео нов 
ти, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам 
ед које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод 
ела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме д 
е ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од  
нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хо 
н дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан 
обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удо 
лите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуб 
унден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клиз 
?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у  
 медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је  
 сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу  
моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде п 
у преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на ово 
ашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се у 
е — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обал 
а сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом рук 
>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се у 
ама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собо 
S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну  
другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоз 
лач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено стр 
иви, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то  
се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то 
деничарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера. 
{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фу 
е на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ зд 
хова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за ле 
ео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У  
латом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раз 
сима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене пе 
ви и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала  
зера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи 
чно лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као 
оја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би  
 и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад  
век чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано ср 
раховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неко 
рца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине 
ицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он поку 
„о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини го 
ош од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз уви 
на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва б 
их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим ста 
ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде и 
и једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прио 
је реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце м 
жеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се инач 
амо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се  
спод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен  
тог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до 
 и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...т 
<p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихва 
ах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се вен 
ј се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благослов 
тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме так 
д глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају ср 
{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако ле 
 у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ј 
изале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчеви 
а језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу  
ком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а 
ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небески 
о исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен 
ку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити не 
еље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама на 
 од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign> 
ише и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела ко 
оју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после по 
лцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме 
аше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу  
 у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја б 
осио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ј 
! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још не 
то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, који 
 за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакл 
мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа 
рце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на мом 
ника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од  
и за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи 
пружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали 
} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати 
аки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила  
е стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива  
а противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш  
збећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на з 
ти.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он  
 самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном ж 
/p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је  
 цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто  
ичати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Би 
 као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мис 
врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње 
ју лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што пр 
које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа н 
ле, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој ка 
кне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очин 
 на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и сла 
 накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару 
омним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл н 
амен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси доди 
чи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спре 
ј срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној  
атлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише 
срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично ј 
гаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi> 
ински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, 
 клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око вра 
акве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „ 
вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова,  
ледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им 
када, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену ду 
ака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица  
до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути  
 гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја  
то колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду г 
у пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео 
убичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике 
а да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној аре 
вори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пе 
ју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше 
нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од о 
у молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ће 
је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило  
ЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам д 
ма, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S 
ре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>—  
дем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да ј 
сно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у о 
 кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из сне 
амесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или д 
!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мир 
стионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као шт 
 Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној  
> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није с 
за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонит 
ета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забеле 
из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо н 
оз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па 
вијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица приле 
одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у су 
ушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један 
ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњ 
е беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не бе 
то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мисли 
о (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од ве 
ас љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l>  
м сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у свом 
буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричк 
у ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <fore 
свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недељ 
удовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове 
за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом  
ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, 
 и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо и 
 местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христо 
ему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди  
те какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси!  
еролда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје 
д са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она н 
 славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И м 
и је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак,  
так у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мам 
ају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какв 
се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> < 
акви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхен 
рови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера 
моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење  
дно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им ј 
и ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрл 
цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљц 
ова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заград 
е заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друшт 
рда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пус 
дгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p>  
момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као  
тензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">Sie S 
ички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нани 
“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави,  
 господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га  
ојим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како 
е овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S 
а, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој  
ана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу  
га је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај  
оломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико  
аље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих прим 
ћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљев 
 <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши св 
бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део с 
ижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини 
ким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет  
 јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању у 
ји је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште и 
а кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из 
ири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин в 
епташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија 
да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђериц 
породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли в 
 набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да из 
чану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече стара 
 захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са ка 
икакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јад 
рбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно мо 
ице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p 
 сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих прот 
 по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час с 
евојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полет 
p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>А 
 и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згл 
а требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на н 
у чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </ 
густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога је 
да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати не 
 несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се  
ети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била  
грљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлост 
имо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо д 
 имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном гре 
или у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране 
о ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену кот 
арицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, п 
ако Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер 
од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>—  
мо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоч 
кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, П 
пет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p>  
на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту наш 
едрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпо 
 замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и 
сти ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </foreign 
ћ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај не 
ис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи ве 
и!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као кака 
да од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, 
ке моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио д 
прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио,  
гову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кра 
м дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпост 
лама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то  
котине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са о 
цо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да  
стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на 
>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами 
цима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли прете 
љиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>—  
гута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону но 
еће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у 
/p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као 
ни, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; а 
 за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језер 
 откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих в 
 наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њ 
 господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник он 
и мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви плано 
аслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и ви 
рцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се 
и сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запињ 
ју момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код  
S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и  
 Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте м 
 по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и нај 
гла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63"  
траже бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, а 
 сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. 
ламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штет 
 што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од  
мзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје  
 газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљ 
бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако от 
 па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао стари 
о уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне  
рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам св 
крен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких  
Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што 
таше у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и ви 
мац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њег 
своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли кол 
и његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену  
ници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Ј 
са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста 
тарац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазим 
 и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вра 
нђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође 
вог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао пол 
мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фам 
 образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачуди 
S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбин 
ле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи  
чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена  
љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче. 
омисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, к 
 да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и  
 он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опа 
на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим 
И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, так 
ских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну  
 оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> 
у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње на 
чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о сре 
а одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог  
збор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срч 
о — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S}  
една другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје н 
 и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један п 
зерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, 
т-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвор 
мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак 
рглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог 
арцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, ниј 
.. тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гем 
рост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том 
/p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну 
 што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјап 
амо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити з 
 није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или 
па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста ј 
 дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, ј 
овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда 
упи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако сил 
/p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам с 
оји је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село 
То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхен 
езеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па 
јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист  
родираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S 
та велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм 
алио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па о 
 затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прили 
д имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавит 
 Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу к 
ита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих  
м, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гур 
нсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и  
 </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од ше 
 наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим то 
цима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зар 
 у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један м 
ано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, вид 
останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ 
 није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да  
ле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне дв 
 будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! 
 умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори офиц 
дела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се вид 
, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред  
 далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би н 
 више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.< 
 — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти ј 
до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша  
<p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — за 
је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и  
нако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсв 
и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских им 
пљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура о 
 возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! < 
ући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинс 
азују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ћ 
 најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији у 
р! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је  
алуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, ко 
.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо. 
ки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно 
 бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших д 
плаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво вр 
гледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да 
или заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто срп 
уштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше 
е мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми мо 
репастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не тре 
е још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође  
придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не об 
азати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде  
о као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, к 
 не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче,  
у продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му оп 
е да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је б 
е несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лиц 
поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се нес 
 ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни 
и једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплака 
р...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свог 
, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније 
грли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами с 
Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних зак 
њ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину... 
 паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја би 
 лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком  
ом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту  
 твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељ 
 и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу сво 
дин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме  
и му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посу 
 кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.< 
 уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта  
 би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —< 
ећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у рук 
 — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бо 
своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница 
у да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду  
руго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.< 
 поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповеда 
а мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није  
 Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосни 
ад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђе 
рут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{ 
 Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мал 
то пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријата 
 је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ ова 
} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојк 
огла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет 
...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... зад 
ојим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и за 
} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ при 
та ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пођ 
да стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и 
арило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде д 
 камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> 
 у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве 
е, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море плам 
и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морај 
есет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једн 
 — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж  
 један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом  
утра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па 
шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче  
ра, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати  
у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћ 
p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико ка 
амо полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити т 
смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво ве 
 велики! —</p> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> < 
кута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у див 
ју, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно ч 
у ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам 
јајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према к 
не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна 
кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати 
више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ј 
ма ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великов 
вамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамт 
ћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојан 
у дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као 
р какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе,  
 који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зу 
м угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не при 
ашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне прона 
на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се  
, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г.  
у своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не ч 
тицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p 
едној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крен 
спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру 
 још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он пр 
ти а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати 
у неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да  
е страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће 
 назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су  
удгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и  
и да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која н 
деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} З 
повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске  
много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у г 
— учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S 
с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је нек 
’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —< 
ти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ 
тор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах  
страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж 
} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и ник 
не планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак,  
егде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђем 
.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да  
ебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица  
ни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли  
дан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На 
 и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско ста 
утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не  
 и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом  
ма, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви ум 
тављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p> 
 Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати ј 
варио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао ст 
 </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне неб 
сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако  
ирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очек 
е довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другч 
и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног муш 
а је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али 
сто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме  
о чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад в 
ш и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубок 
ако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући ч 
ху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси 
рке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротиц 
амо да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој  
тало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не мож 
м ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у ј 
и мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа 
е турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, н 
орају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех она 
ру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној пол 
љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несре 
жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још к 
жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, св 
ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним стан 
ге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са  
, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црк 
мундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњ 
ан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, с 
ако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да п 
вну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза  
— кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није з 
 своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив  
 нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних оса 
до девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем  
ој где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи минис 
о да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем то 
тминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане 
ију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто н 
:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> 
ског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планин 
 те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се 
 жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов см 
гу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p 
, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опрош 
 ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве је 
.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико ни 
рема мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући дос 
ати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вод 
ског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи се 
оступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с п 
 им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необич 
их башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав  
рац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним 
ама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у ј 
 даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румен 
да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни  
 и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцал 
е по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне  
л баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p>  
 Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, 
богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чуд 
стира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је сви 
дених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пруж 
форми буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом  
ни.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпура 
 онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из с 
а док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додав 
јао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу  
с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми 
!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се 
ама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други  
вет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — за 
рофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их  
 јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са какво 
 више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке  
а — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи сави 
самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео ка 
воме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде 
х богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн< 
ати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара 
у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољн 
ених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне  
 племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих реч 
површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађал 
им (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Т 
 а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намасти 
нама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши  
рећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p> 
бведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве п 
 и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се зе 
хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang=" 
у друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја б 
планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хи 
нрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око 
да бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:< 
, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене к 
ред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући 
клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек свој 
не цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашц 
кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим  
.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху  
, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S 
о не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тог 
ла грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осе 
ајдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене,  
аље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуг 
воме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао по 
ао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав не 
 никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црно 
казујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и  
могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељ 
их видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> 
ца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а пито 
о језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог  
, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још има 
аспитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да 
ста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима с 
 од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа 
 чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро  
ја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од са 
 колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p> 
а, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцк 
ђе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним 
 уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се,  
 дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Бер 
а погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од гл 
раду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде 
S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне  
 који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти О 
јни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подига 
 дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јар 
осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о све 
ш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећ 
ху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче с 
замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као  
па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред  
стити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Кур 
 се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни насл 
доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће  
ађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими  
 два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаж 
оже бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути!  
 дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а 
а да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мисл 
а од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војн 
несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно  
шег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сва 
вестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју 
само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и хр 
и је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за какв 
марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као  
гласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, 
зеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да 
алцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па 
смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на ж 
вршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде  
ет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера за 
непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није по 
тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенш 
 т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или 
 ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој зем 
ше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске  
ар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n=" 
ио? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p 
о прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурн 
о кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком 
погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радо 
 прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагон 
е ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, 
ка не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измисли 
ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за но 
{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Он 
 је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му ле 
а, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт какво 
штавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зоро 
се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лиц 
зор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња 
, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми 
на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд кој 
ма увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица п 
прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама 
ше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда 
е из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ов 
агрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутр 
е погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом не 
же, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади 
рати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>По 
 Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико бој 
м народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не мо 
ја усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама 
 спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигес 
 је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал 
мена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут зато 
 тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмун 
њега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа 
рњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно с 
старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом м 
војим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само некол 
удгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикуп 
сак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш  
у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његов 
 из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста  
 и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и ј 
 то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с 
 по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом 
х једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала  
аде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах 
карева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њ 
вши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала с 
„међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т 
<p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. 
gn xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), зас 
а дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Ах 
 Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио 
срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или  
да пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоре 
га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угл 
и стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи к 
и часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена  
ли, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати  
 по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од син 
апоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка  
љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са њего 
сима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у  
 са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око 
 у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога гр 
који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{ 
 по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена  
а својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од који 
тарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред  
ушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана 
аменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде изви 
мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је ду 
S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчев 
аздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтани 
на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на  
 завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „ 
и треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас зад 
рима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак 
имелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом камено 
ла.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до п 
 n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш д 
слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви  
 од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој с 
 Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи 
гао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збу 
 шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> 
ујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p> 
ту у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће ч 
ign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам т 
, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p 
 себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> 
овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпођ 
идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и 
ициру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено про 
ога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим  
>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непреста 
 страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц згр 
аделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гле 
да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха,  
} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је у 
ање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа в 
 могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још ј 
у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се по 
ложењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам са 
нас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филиста 
 коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и ст 
 <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништ 
м, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању  
овуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се ни 
сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и б 
 — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? 
ал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de">  
она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху састави 
и! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хе 
и да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и 
, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не  
.{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу ве 
е, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па 
е да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један з 
е њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену 
... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати  
 брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! —  
 ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мо 
мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш соба 
 си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубо 
е до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу.  
е шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од б 
а оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. 
е књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два 
ори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати.  
але изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље 
едрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Са 
а који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Ни 
ко просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о  
ампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чу 
 беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се ма 
} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји 
аш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне 
илистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице та 
— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара зн 
здајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни с 
ловини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са застава 
 боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипа 
 која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице  
 лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути  
рквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— А 
радима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер  
> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој би 
јанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом 
кочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јар 
 моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се 
њ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше  
и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у пад 
 се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Трау 
што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само о 
 </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лои 
ао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда н 
ивота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да 
штено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Тр 
вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} 
љену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дич 
ђемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само 
 демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огро 
 n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, 
ако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у 
 земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле ј 
ћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир  
ане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се си 
ћ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, е 
емо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим с 
га располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покр 
стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} 
је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чув 
год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с не 
м, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S 
срет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке п 
ла крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима 
 </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око ње 
, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што 
ива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фр 
ign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb 
леском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме ка 
а.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута наш 
у на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, 
ути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и  
роду не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман 
S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро  
ута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си в 
д њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе. 
се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само 
екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима  
е све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво по 
аде испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле ру 
ружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми г 
х представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с  
 самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и  
 спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укеб 
ње, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџиј 
осподски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити г 
unkirchen am Frauncee </foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од 
ата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под  
 господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом 
ше испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва  
 твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја чита 
>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. < 
а у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Е 
а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чо 
о раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху  
о.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао за 
ебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва 
 хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке стани 
но и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда 
 торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он н 
ена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима  
е пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вир 
 бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница,  
а јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло —  
 Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам  
је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици по 
а ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а  
 кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n= 
 рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Х 
 погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све 
 коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој  
="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом 
р дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола!  
звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим  
равоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју 
уби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то  
 од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <p 
ше громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страх 
eb’bestättigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате кака 
шао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, к 
на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет мину 
од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га м 
се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у пошт 
ва се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна з 
е чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, кој 
де уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа  
н и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа та 
адницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звез 
 више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.< 
ш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног  
</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па 
молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију 
ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу 
 беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенст 
е стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње 
едаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубље 
трофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу  
дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погл 
е и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог 
ао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга 
з родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога жи 
 станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S 
ну страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празновер 
 зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поник 
 не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем,  
 Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у кра 
јатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што пре 
 ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото де 
алуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила оноли 
 „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, бра 
е убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија 
двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком о 
е, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јер 
јао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дама 
ком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у ло 
а живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обр 
 код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! —  
а сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот прол 
несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, 
итешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда  
а мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на пам 
 главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме 
оравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, к 
мљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је с 
ије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, по 
 наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у ц 
ктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за сво 
 сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p>  
и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бог 
не око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако  
 лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло 
ога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од 
падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’  
у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с 
неш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, з 
 попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус 
казиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинам 
авног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахат 
зио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, 
 недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски м 
 ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио 
страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво по 
су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један стар 
једињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише  
е као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога ц 
ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на с 
с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће пред 
еше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док  
 небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две с 
су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се л 
рица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хт 
ра...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскоп 
иницом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —< 
киде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у неб 
ратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толик 
евој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — 
 труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања о 
едан другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало ша 
иком једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду годин 
уло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као шт 
 n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а т 
ај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /> 
 целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочеп 
ити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жрт 
света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душ 
 доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> 
де у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врат 
иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шум 
овим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Пре 
њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра би 
ијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске слас 
е згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један г 
и из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови кој 
та с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи  
а као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од се 
на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисера 
— као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А к 
r</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, а 
оје изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и п 
ћи у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које 
ше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни 
освећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном 
пет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путни 
ело Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осо 
ипштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник 
{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лиц 
, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад 
и затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n= 
„пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два мест 
лове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарски 
а наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуко 
араше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту). 
знало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледа 
и и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не  
у више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ов 
 је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провал 
срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не му 
дости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила  
извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, 
пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, 
 која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христо 
и да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари г 
р намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара в 
 па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој ли 
евојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову  
м учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г.  
тавља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна в 
одичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око ту 
убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком  
планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше г 
е замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је 
нило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид успра 
рисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се 
здржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гл 
 опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана 
х је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи,  
ко силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, т 
рски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бу 
 о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и 
тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очај 
утом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> 
али са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у пр 
ш је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва  
 је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још са 
 непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и  
Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака 
де непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазна 
 гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, ј 
 и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и б 
ору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мучен 
а, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро 
дао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се 
 не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђе 
било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим  
ли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начино 
о живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера 
ици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, з 
ако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења  
лу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како 
гна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S 
е Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горко 
 помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножа 
сника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама не 
розору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе 
ве и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А с 
не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје пос 
ли при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог,  
 допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе. 
о је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недог 
 склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какв 
теној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весељ 
шћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста  
играла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи дав 
<p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да 
 својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге рас 
есец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове  
еде своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престо 
ти само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање гла 
авале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S}  
гледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из пр 
 потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што ј 
и мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре пр 
 небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој по 
уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, ј 
 се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у не 
 за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чун 
ану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ у 
 својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савес 
дење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S}  
а испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце 
 све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму гла 
и овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро  
ран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматр 
ана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места 
ћ рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, па 
 се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над  
је време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их  
ера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавај 
готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књ 
чао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Б 
ла, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеш 
јима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и  
ајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{ 
анац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки хр 
стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а б 
у тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час проп 
погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда на 
 срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да 
двезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лиц 
p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бед 
 разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S}  
> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године  
ли опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару  
ој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећ 
> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама 
који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} 
а, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више  
грам с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак  
а изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким н 
а пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја свој 
ли задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у 
иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као зна 
исерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају пр 
у нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на с 
 Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, 
 да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући  
зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја вели 
 си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш н 
слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако ист 
 огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га ст 
 умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и 
 да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи  
 за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за  
а цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу 
рема натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише а 
 мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толи 
S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојч 
ао да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком 
далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одме 
бом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њ 
или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама рит 
 одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још праз 
gn xml:lang="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пу 
претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир 
 деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} 
лише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је с 
на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој с 
инама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштени 
м осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху под 
ско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепав 
а рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толи 
 хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{ 
изаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд ко 
 кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његови 
ћа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један  
 не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љуби 
 но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплаше 
улу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он 
говог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тог 
ојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку с 
 што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сиров 
сти душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући 
све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да н 
ски свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрај 
 </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О бог 
p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и испри 
д оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угасито 
 девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се 
="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и оп 
 разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у бав 
стано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешка 
мала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што 
го не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзен 
 гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите 
гао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</ 
.{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше  
 десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер 
сали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друг 
ти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из сво 
по лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена 
урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој велико 
уенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа о 
 борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког нов 
е Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га п 
а где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који  
амастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју ј 
ним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или с 
ни небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзена 
ију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању  
гли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>—  
о дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја 
 к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стр 
 испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p 
нер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их так 
о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке с 
.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на пре 
драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да у 
латке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских тала 
ога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало б 
 се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Ал 
 који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски  
есантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске 
его и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно  
 шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски 
.{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су и 
 видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свак 
ј соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрч 
е ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа 
језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их о 
оворили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са ви 
 носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и  
ше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ва 
јих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом  
 само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице н 
људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, 
ера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иг 
 Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном  
ву судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с она 
 изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасн 
огледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им  
не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац  
ави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад 
 је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} 
ња на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја д 
 одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако 
евицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привез 
г гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и јо 
на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунил 
слили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није 
 челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је поб 
а, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гура 
сет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бит 
ног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То 
је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута 
 наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мами 
ре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава пока 
тауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господин 
лијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p 
ну сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крил 
маху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>С 
ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврн 
ока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - 
не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мо 
 n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све 
 Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си 
та да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да с 
 „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурш 
о то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио 
гледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа д 
ица приређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишл 
одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који на 
тајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p>  
на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста  
ш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози 
оје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен так 
 игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше с 
 да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан  
у лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве,  
се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Ж 
Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у руж 
 огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намас 
ио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини  
ица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на к 
 нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „сло 
довасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види  
дела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то ви 
колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још н 
и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког дру 
ла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине,  
упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по са 
едно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) кр 
ионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код к 
.. му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху 
Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокар 
рестављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла 
 одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи к 
pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има  
лио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као  
војка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и с 
стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и ју 
титовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> 
 Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да 
а тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се вен 
ху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n=" 
 покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да ч 
гу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђер 
ако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показ 
 се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада св 
иже жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве п 
 чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује д 
а, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с  
авек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S 
оји не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, к 
зи у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Нама 
оји је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу док 
љаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на п 
екира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па  
енух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од ј 
али пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Хри 
оји је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице с 
gn> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, м 
ворило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и вид 
ђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, 
му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће забора 
а врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{ 
онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покриш 
бала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштај 
ли... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <forei 
не лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као  
>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајин 
ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! 
чи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем 
кирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из 
S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за он 
ашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица с 
 доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо  
—</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде 
 чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело д 
то се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме ш 
силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мал 
раху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну б 
убе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани 
ени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгарди 
ало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>—  
ој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не  
о оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да  
почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму  
ме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се је 
ше стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенити 
, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, 
екдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају  
ава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде св 
и становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и проз 
ао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој с 
у борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племени 
и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, 
 Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о с 
ставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица 
науски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба 
ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђ 
а и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема кад 
и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши наше 
но, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25"  
гао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многи 
дно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „флас 
овори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покаж 
а духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покаж 
т загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхен 
и уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па свој 
ањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, 
мо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начин 
ако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљен 
девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари ја 
и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадо 
p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види с 
в млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливат 
 обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степе 
лици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој 
већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ј 
ије само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда с 
клонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго 
 да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намас 
и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S}  
де па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n= 
о баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу  
 јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова! 
ећ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, јо 
е нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинс 
е с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у  
reign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек н 
фови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, 
а је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало у 
нај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника,  
 у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панта 
одошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по С 
 и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној 
аш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срц 
несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљ 
лно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало њ 
њаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлшта 
е не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер 
сно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа,  
раду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и шти 
о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл 
 расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зи 
ико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода ј 
 све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче 
оворе, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати  
ца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценост 
чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних п 
ваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стрел 
 безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између оног 
м калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се 
 једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одгов 
д угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера 
ва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе  
ући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми  
лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста 
више среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази  
еће, код којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не  
 ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе 
уте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чис 
хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи,  
ибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се о 
вакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу вели 
Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа  
ица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно 
икој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са  
ши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сам 
сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ло 
тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у н 
а ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пре 
трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд  
уће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на но 
ас поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под ње 
 шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="1 
отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени,  
 у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од к 
ље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Сил 
куне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога,  
и или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио ка 
 сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрл 
нијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочек 
беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замк 
з остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је ње 
 Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.. 
ше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а нек 
о ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би 
урно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је 
p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а  
ије око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с то 
и који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лу 
ер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д.  
вина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим сп 
 изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним  
 хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом од 
 зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре  
ваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет к 
 спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји  
ном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна,  
 Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу гро 
иди нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местим 
 близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прику 
{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> 
 праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети 
 коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве  
вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенс 
ачком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајн 
ше.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="3 
е може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је так 
 Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — < 
не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и м 
дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, отку 
ех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти  
ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни ма 
ладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој  
 само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназиј 
а се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха  
дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бе 
p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљ 
ве стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се н 
и у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрм 
нуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>—  
/p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око ни 
које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслук 
ан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па  
госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Ал 
 беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на дру 
е од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском др 
 </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, 
и наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза о 
о! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо  
ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гму 
олазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на о 
их улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се с 
ком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступ 
цки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотал 
Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да у 
да провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сах 
на, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп 
богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је 
ила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине ст 
иди шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога све 
рла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ 
провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој то 
и се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу д 
антички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не по 
 паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку  
о избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет и 
јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетк 
гарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били 
песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсв 
кит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану чита 
ље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко по 
.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше тол 
и да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар  
 што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло сво 
 Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да ј 
ај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху са 
се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу но 
но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође  
а и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики 
е то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, с 
у, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А по 
о крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег до 
але од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та и 
 лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како 
за возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо с 
воме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб п 
зу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} П 
љашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче.  
негу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до какв 
.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу С 
рвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и с 
војчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умал 
о зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игру 
ти све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и 
 —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где пли 
ако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вра 
раде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу вла 
ши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо ч 
 огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од на 
ато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике г 
>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним 
ца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа д 
ро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога про 
</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!... 
 сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар т 
 феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима 
а искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Видиш, девојко 
>Возар климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право  
итерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb 
ас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири осно 
за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву 
у капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном к 
а још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад о 
ова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које  
ко хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је 
е поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, 
и се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилик 
 опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. барон 
тели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав 
Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био  
вога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“  
овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ 
ставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у нек 
ио — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћ 
ио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на једа 
и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S}  
ово границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме з 
бом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка ц 
а уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта  
е је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али 
да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те  
ка бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу! 
и.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из с 
а се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света 
оварала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се пок 
и ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас н 
, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зр 
а ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с 
лавом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанств 
 чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо бил 
ас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне  
, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви неп 
а, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пре 
 у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога 
м па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и  
еко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет из 
леног брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе пр 
.{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуг 
це пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше 
асана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Гл 
 у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми зд 
 и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</ 
ија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могош 
прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и  
 се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својег 
еља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то  
х ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш л 
 један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрил 
 замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим  
е и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан ј 
ња и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пр 
мо школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крва 
 /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју 
ала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гост 
с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пре 
и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императо 
а и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију о 
је и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника н 
 и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим ре 
о од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „ 
..</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или  
рици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заје 
и непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним з 
паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена  
кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је з 
мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“,  
таде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десе 
 стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако  
 био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао углед 
г спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то после 
о своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На је 
ну љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад ј 
/p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство про 
веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница 
коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, б 
варцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очај 
ао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло  
унден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти уна 
 око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је г 
им бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју б 
ла многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се 
не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, 
 не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац,  
и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не т 
>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. —  
 исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ств 
 слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лиц 
ознао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супар 
ати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буз 
другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни мли 
едла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; 
урту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога 
шке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и  
ла баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, та 
теза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А име 
 Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђ 
а, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> < 
то се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар по 
ј и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на тре 
службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Ка 
ратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не  
се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната чо 
ад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се к 
награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испр 
пену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, заб 
 друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре нег 
својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо 
ешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе  
ће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху тама 
 глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само 
дгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и п 
 приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга мед 
са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима  
изг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече  
но горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог сра 
 слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но 
з прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце 
ви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја  
лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на  
гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени н 
и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш 
могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На пос 
 упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после  
едан пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задрш 
...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесе 
е на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац как 
ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени 
 и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и  
к војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекат 
отом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што  
 протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади К 
 а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другда 
— а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме  
мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога 
окри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски т 
досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако р 
естрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем н 
ужног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p> 
мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не бе 
народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очи 
е седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви к 
грама могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је 
ару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте 
ја и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека  
р не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле 
ним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ  
трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове с 
сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на  
нђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се ум 
некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника  
им облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца 
оње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме но 
ру оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хи 
придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осве 
S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то 
ду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице  
данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао  
ро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би о 
мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком ло 
 красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапш 
њева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возар 
по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељ 
ања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу  
 Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у огр 
наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седо 
 <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом изм 
д се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише п 
аљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> 
 Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрад 
ет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад  
 прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па пов 
еда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да  
"30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обе 
еху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са 
дан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> < 
 десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} К 
 затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од 
добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропада 
пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио з 
 шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем 
 најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с  
не да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестр 
 оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и п 
пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти јед 
и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под разва 
>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијен 
рама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством 
и слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге  
е појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки  
другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се ј 
ше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу  
 испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо 
врсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за  
ли са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога 
елали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф шта 
ви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њим 
ила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју сам 
ости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најоб 
ј безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да 
аље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако  
новници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.< 
ог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш пла 
им возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је  
ичној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни са 
ела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сја 
пусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат 
И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</ 
 намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује 
це носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да от 
 се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор 
ице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему 
 то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао к 
а...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набави 
 себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S 
мбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за со 
тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нем 
издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето  
 на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред ов 
и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та  
е довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом вел 
S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су у 
онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се 
ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица < 
 као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља о 
заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од с 
ш мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше 
 нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би м 
трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се дову 
3" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ 
есам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ 
ло да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било д 
а ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није 
и казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је пу 
 био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности  
ију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклања 
 прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене 
и, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој мо 
ао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упи 
е упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Ми 
и да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде  
ли да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом 
у гомилу званичних и драговољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као глад 
акво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облак 
 у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву по 
 прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше 
и је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сиро 
 ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш 
а витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у пр 
чина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светло 
— и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помол 
на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох 
то, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овак 
еше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>—  
 хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> < 
окажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празни 
ИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПА 
 видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он 
ац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз л 
 речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у  
столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим 
олико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конр 
ивоту, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те  
познам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по  
 места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз кој 
 <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут на 
 им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо  
престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду 
 планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још 
овјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред 
 њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са суза 
б над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које  
лада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао ко 
>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокар 
авно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење 
о предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у  
с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне  
ије на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храб 
 понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај да 
"de"> (Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се  
це, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те неми 
 братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немач 
 бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега ра 
ендару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду годи 
игла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отв 
, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике 
у владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у служ 
д Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном за 
едати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у  
већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску 
а нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица паже 
сти (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том прил 
утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна 
 је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико с 
етку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што  
анас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади и 
ог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони с 
ј целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима  
его што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какв 
то би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница... 
земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда сп 
где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Го 
есуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — 
а њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се 
ру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је по 
ине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна 
трати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ при 
 Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно  
пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из  
ао какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибог 
 у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а кој 
з оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани к 
 наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете 
а) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њено 
ад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најср 
ве што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Госп 
ну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна  
дован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које т 
ну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у м 
љом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, блед 
се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику о 
 тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико 
љену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни  
воје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку 
Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устим 
 награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше  
уљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се јед 
зницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је 
шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа,  
роф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на нов 
 лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су друж 
</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један 
тке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живот 
арским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римск 
љена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло  
има, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Курто 
 траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као  
дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам чес 
цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва ј 
S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да вид 
јих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чама 
 — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба 
им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ва 
е станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где не 
ml:lang="de">Vergnügungs Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину оби 
ојвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком мог 
 разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко н 
и из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у ку 
ложи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену 
 не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, 
на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну дев 
а њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Ку 
, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а кам 
такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у с 
о неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло 
 ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „т 
ругог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фен 
на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стад 
Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима так 
</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фел 
зера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Б 
горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и пе 
у па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше  
оје изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се  
ог зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што б 
нка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се 
, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш 
полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човек 
змогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт 
та учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело п 
 девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније глас 
зговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форинат 
а пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину,  
онеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="8 
 вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагор 
 — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S 
језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огром 
 очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао 
?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љуб 
м сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћ 
ј, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропошт 
га; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде  
ре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потр 
еста! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одг 
 своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи д 
</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Ро 
 речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу  
озора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још 
толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Н 
едена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је  
ратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Ми 
</p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба  
е.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља м 
г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти це 
је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, а 
ме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и доче 
же, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици. 
 него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола ста 
пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим о 
ој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге теш 
з спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном ч 
 је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова 
а му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, души 
...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да с 
 велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из ј 
а оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да нач 
ку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три  
ни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливада 
еше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S 
 Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поре 
ао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским  
 с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег б 
 положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прс 
 му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијен 
победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битк 
довани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао б 
 пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бу 
пше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу бе 
е од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим к 
 Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш,  
даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој сум 
— не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од об 
изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну 
 окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> г 
већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, т 
а, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се се 
 ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и о 
ити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{ 
це и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — к 
о доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако 
аква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које с 
рхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази д 
оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако прот 
упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне оду 
нрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он с 
 у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру бу 
>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало. 
део, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи 
беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви,  
а ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове д 
а ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света вољ 
</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Т 
 па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог поз 
ва огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал св 
p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У оста 
ком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униф 
те... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако  
амислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде  
е девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, 
е да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ак 
а само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како 
де дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала м 
јзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам там 
очепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој зе 
 се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линц 
енскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се заг 
и више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и т 
да се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмунден 
и руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с 
о језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их поп 
} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је уша 
двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, мој 
и — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још 
 више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па  
е живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква  
“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола 
е више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И нес 
анио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мој 
ад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или н 
 кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата 
латом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускљу 
стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — 
 кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога 
итајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је до 
 заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Ко 
 у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{ 
кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном р 
једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака ко 
foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце 
рови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакрив 
ама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... с 
се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у р 
ао год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже јо 
траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде 
амет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледам 
ледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна 
} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини  
његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне 
ну, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалим 
трахоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угреј 
воје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ до 
 па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конрад 
ком камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом њего 
вог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену 
денском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећањ 
} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж  
ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мал 
у, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који 
foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна састав 
једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо гд 
.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али о 
ра од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе 
 лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опа 
као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?< 
о.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конр 
оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџ 
еживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прек 
велико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за  
же, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опе 
вци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао  
и, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би  
шој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало друг 
<p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак на 
ек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду. 
од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима,  
ти:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди увере 
се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас 
 беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао б 
p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп  
ћ Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он 
је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост  
 <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији  
н пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја са 
астира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обила 
очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне  
ветли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од реч 
>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му сев 
— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за т 
 опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, п 
е пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао с 
рипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком 
— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, злато 
е у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али 
 и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста 
пљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до 
уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се п 
о и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онак 
латити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда з 
је смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око с 
 кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више н 
ило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом тра 
токар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> 
ти копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са 
и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао 
ве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек  
 пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па  
од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако ж 
си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у 
аше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који  
ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер о 
е разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а он 
ца, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш  
старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму  
о коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу 
трела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те  
а пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један вели 
 није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго 
ђе Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу д 
ука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љуб 
 силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима  
Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у гус 
е тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с мест 
ију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва посл 
е могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје да 
ика, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Њ 
 довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>—  
 властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро ж 
уге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бут 
н грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, р 
че целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази  
и часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него 
га јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама,  
, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда н 
егати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше  
ће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и  
замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоуздани 
а фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провал 
„вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Ва 
ушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, де 
е не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и м 
ашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, 
вни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муко 
 крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебело 
љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану 
/hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</ 
 је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше 
се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког пос 
ас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала леп 
акле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p 
 је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да наб 
ца.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омниб 
елике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекн 
оже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке п 
S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да  
ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим 
и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у как 
о Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави  
ра.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би 
 безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним с 
а низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице 
 кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена. 
 да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских 
 пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печењ 
н, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем неброј 
ентално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплимен 
 буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као  
 до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дам 
бијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам 
 склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплаш 
о да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше шт 
ни дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким  
 и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али гос 
леменити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дич 
арства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да 
ије знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56 
алуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђен 
нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи  
 публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки  
 су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубил 
 коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао 
леда Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и о 
дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрес 
е преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хла 
о се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гра 
своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако ве 
ти бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како о 
ди брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главом.</p> <p>—  
, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све  
А НОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не  
</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би наш 
ustionis erythematosa</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке 
 копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде свом 
ваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, с 
а, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне  
још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, 
мзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погле 
о и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, д 
многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога г 
збијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље бе 
 но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<f 
ке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима пра 
о водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xm 
 језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само 
 једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чис 
 Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај 
он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што 
есет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p> 
 истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење 
 га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“  
руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p>  
иједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </forei 
.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набије 
силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док уста 
 се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија п 
 на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким  
био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут 
е очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она ис 
и се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у  
 се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц  
твар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој 
ђанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељ 
о!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш  
беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он у 
реба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што  
воздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да вите 
ку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p>  
не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти  
пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон  
а на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затре 
дити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас од 
 (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у сав 
и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на њего 
 о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p 
; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах вр 
апрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ј 
и један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор 
еобична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке оп 
 за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показ 
 слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунак 
ластелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастела 
јега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше  
и, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не  
он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону  
 божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на 
са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пр 
уђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве  
има) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале дел 
планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дворац 
дух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на св 
.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и  
е може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу 
зим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју  
>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се н 
ста, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача,  
од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-гр 
м двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка  
 струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и 
полаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету бе 
токар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав бл 
 са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, 
јенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим д 
, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше на 
кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поз 
м мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше  
рзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А ве 
 и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лев 
ата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Ф 
и тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих  
токар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио ку 
хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунц 
 вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити 
е, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда 
 и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једн 
их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па см 
пита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно 
распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срц 
 <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице 
епа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој 
е па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају к 
пред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живин 
рца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше 
ница изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна  
 смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућин 
клоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гр 
 гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и к 
аси с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језер 
талим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у јез 
у се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да ј 
ред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечен 
ужи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајн 
 гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој 
едним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стр 
 смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</ 
га Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучн 
p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитет 
иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — а 
ло које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их 
а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Л 
посничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди в 
у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад 
че...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из 
ше од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту г 
еху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђ 
 толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зел 
 сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћ 
ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: сле 
ша! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није в 
 што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S}  
 рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају  
 на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чем 
бртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зову доктор 
 рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирса 
 јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на н 
ца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад но 
 дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо,  
кав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде  
х му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничк 
<p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са  
шег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском  
у се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде н 
р?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</ 
мо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био 
опствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што ј 
но дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заос 
поче да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносит 
што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадо 
ојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанч 
рдом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p> 
бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, 
 вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и 
 према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој 
жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдач 
и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замисли 
 је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог с 
ала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста засл 
 велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске  
оше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко  
раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} 
 у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку,  
шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни једа 
телом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено зве 
ле тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет. 
е и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним в 
 и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте о 
којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по 
кума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о  
 и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце 
и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце  
ују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутар 
н</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране 
 пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, кој 
замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега јез 
а у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — 
 виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте наше 
о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире оча 
и људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће  
 слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам с 
кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, 
мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда  
или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком  
 приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једн 
ађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из да 
колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба 
енског језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. < 
се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обран 
з да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чи 
приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме  
д насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{ 
дисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим  
 се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо  
нао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А  
{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што  
и, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људск 
то лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку  
фа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стран 
сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да с 
саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујућ 
у више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свак 
 двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ј 
дури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" / 
 лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури 
из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих 
да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља 
турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако 
е је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштуј 
?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца 
 поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да ј 
се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“  
/p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувш 
> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, 
 бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад 
 црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и цркве 
ја од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Мо 
кога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, п 
ади, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљад 
ега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда ко 
тне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја  
а одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморск 
изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуш 
—</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на  
есмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора ау 
цан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће  
вски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, мл 
воме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља зв 
олико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред  
ао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, паркови 
ани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не  
 — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— 
шлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на пр 
што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је 
ио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас  
пошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња и 
о једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зач 
је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажн 
оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву  
ти од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом  
кићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела 
 време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, уст 
аље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненшт 
а није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели зај 
но, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мис 
 овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч  
реко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> 
како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само  
 колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенит 
p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С т 
умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај  
 прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога п 
гао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" />  
 тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре  
и човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девој 
ај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до 
 нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепот 
говорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер са 
о то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумп 
м? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата  
обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом 
е.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден ве 
 по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке зад 
езбожника и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као 
данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири о 
ејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та 
тка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ноже 
 повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну  
<p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним  
шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу  
ом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу 
м се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само једа 
олико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бо 
вестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „ 
рад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра 
 ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути т 
је и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме с 
рујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута 
 тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S}  
пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам 
 једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошк 
где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову 
 не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствен 
а, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што  
Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обо 
ност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p>  
!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да окл 
 оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и нар 
а је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој ст 
био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено ча 
 протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме?  
где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с други 
 кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно др 
и возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског  
у ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би леп 
и суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само маш 
у име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши  
теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</ 
руго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — 
на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та пр 
а јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирс 
Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. 
ауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} 
 гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p 
шло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у пр 
стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види 
асмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да св 
д Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} М 
> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и г 
ете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири син 
аду дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори б 
чкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који св 
 <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона 
г водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, и 
с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не 
 — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим 
!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслуж 
ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич 
се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхен 
мундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше  
 да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из сви 
ало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang="de"> Lieb’bestättigu 
и би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није та 
вори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ва 
о награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком н 
 ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступи 
ује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S 
 траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко им 
ји стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже пре 
подичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војниц 
 што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као 
 и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвеч 
Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама  
 радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, из 
иш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне 
ли, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две п 
редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно  
рска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према  
не бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као 
и Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки ду 
кво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њи 
ачког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и д 
 време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, м 
сечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашч 
гао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерс 
 честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа  
 У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задева 
, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јо 
једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху му 
ијатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгу 
е, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјај 
грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прођ 
едан другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад т 
тина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охлади 
 име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже 
е које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети 
што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе 
учну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо  
вде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло с 
рила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није ка 
из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва 
веном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживш 
ема Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на д 
 слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре сам 
овести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње не 
а говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама ми 
од последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старији 
 на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да 
ше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очаја 
 шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека  
а на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се  
е рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под ду 
дан човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном ис 
 Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста ко 
ени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него шт 
з џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па  
итав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се  
подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која  
 кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Мар 
p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да  
 „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не в 
ера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју п 
 па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — так 
е била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам сам 
ија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље кој 
" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма к 
агазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који је 
крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове со 
е опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, 
.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одма 
 који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда  
а бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао  
је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени 
 ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрв 
ако да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> 
ио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уст 
ити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоћ 
јатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше 
дан добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту 
кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ 
ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Де 
 <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и  
рига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак 
инио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али 
 право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсуз 
 да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он 
 да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И д 
ер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, не 
јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и 
ао каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква  
ле се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе рук 
 би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре 
све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и с 
 не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити  
припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цве 
 напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} От 
стом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на 
би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</ 
у и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их  
дан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он  
г лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда  
нији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негд 
њем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Јез 
о није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмир 
су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда 
не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а 
стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у који 
 него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу 
 најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме мест 
ј, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к  
е неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше ве 
стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с ки 
а њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер  
га и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“. 
, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи за 
оидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоид 
ка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душ 
цл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања 
један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи  
так за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S}  
 таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши су 
{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено  
вију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара 
с, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој па 
охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> < 
!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим х 
ељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне  
> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцим 
ењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снег 
 ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она 
лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И п 
ране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он ос 
 дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад 
скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају нек 
о после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био п 
њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па к 
ворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљ 
ругих вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се 
 неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издај 
један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри мет 
 По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пр 
вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у ј 
ио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Коли 
женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, з 
колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако 
бију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме  
а. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један  
инско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју при 
ећ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се м 
а је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртал 
бе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрв 
рно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадн 
е <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да 
но момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — ху 
аде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу 
Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ 
 И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, ка 
ања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч 
н.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи ни 
руцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непр 
а један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најп 
 и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши оста 
ја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се  
их страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</h 
, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по не 
 под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пе 
да од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухва 
 међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се о 
ница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити  
подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се с 
тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S}  
ћи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је  
и крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи  
 први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштени 
не машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније глед 
есни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену проз 
ка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у сво 
ељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па с 
 беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и глед 
 румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно за 
 да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обал 
спођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још ј 
 божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше са 
 молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрд 
ка погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да ср 
и не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница о 
 је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху ис 
> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за  
— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа  
</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи,  
то им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код  
 се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да пр 
ребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут з 
ше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, пр 
е љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да 
икога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли д 
ивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је ота 
бученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом влас 
ви му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари  
само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — виш 
ских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и  
p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> 
ра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да 
ма који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађош 
а ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{ 
боравити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у дра 
рно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула ш 
том на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чуд 
н до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </ 
шкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везе 
вио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близ 
озва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво 
д грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одав 
 у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подиг 
ну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изн 
а трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и  
 <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ће 
и.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оц 
ићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај 
е снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} 
, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђериц 
 — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по с 
расникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је с 
ишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен  
. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра  
 сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} 
с, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше н 
ича рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа к 
, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада 
 помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијиц 
Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две сна 
нице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерн 
 он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре 
p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— О 
 за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затреш 
и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудга 
уто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види 
твори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да с 
ч који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p>  
} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти ма 
милује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабрани 
а раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба  
тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно  
х узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше  
 ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траунк 
 опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног 
а више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих  
страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На оба 
ом водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као  
ра на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верн 
д њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се  
це му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини погл 
Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазник 
е своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чама 
Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет  
магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима к 
мундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенш 
у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу прет 
Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати т 
а је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нит 
трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и  
кога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Нем 
оме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар  
 божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткреп 
е Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном 
усте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стан 
иформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас г 
етке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их  
ом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види  
 на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа  
ску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p 
има.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да  
мрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки док 
ерујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лиц 
о, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{ 
ористи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верно 
е клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S 
 о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се 
мак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је с 
о каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане ди 
едном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли ра 
е гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека О 
осторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и  
то је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и 
Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема 
е Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, ста 
помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по је 
у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после напол 
 могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда о 
<pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са 
рог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христо 
о ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, 
.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољуб 
а што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав умор 
етити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S}  
нда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда м 
н толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милоср 
 с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у година 
аде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрип 
е нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку ос 
аклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу,  
 на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни пит 
и је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог 
слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај  
ти чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орден 
аву, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми с 
а цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што 
у и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто че 
поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучи 
а.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему виш 
омшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и обла 
јих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишин 
тих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви 
ајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице 
тајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд о 
оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја н 
нраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и 
остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме се 
 га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову но 
рвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина 
 ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљив 
ске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми  
аситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешт 
а, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ  
ји му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} О 
менити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи об 
а и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине 
, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није  
} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један п 
 се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цв 
ткупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављ 
т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео,  
.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав пол 
је! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби кој 
 несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад б 
о густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење 
ком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодниц 
 своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуште 
им су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајах 
b n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо ова 
добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем,  
/p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако леп 
т или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се с 
 несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако меш 
е само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само д 
даш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја  
е, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и 
 са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само је 
отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос св 
церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да 
кама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је ба 
аповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p 
ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шт 
, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само 
жио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под и 
 вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох орд 
ши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије т 
уку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим  
 Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или как 
ју никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине 
агослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је ст 
у удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом  
ивело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па 
ше мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отис 
одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме  
крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским... 
"93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све то 
азлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно 
и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стад 
ше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S}  
рађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало 
е каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија —  
 није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим  
одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и 
евојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гу 
 и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела 
а и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме глед 
 онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. з 
 јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака  
вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица 
пе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе она 
о дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока ме 
 се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере 
шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послов 
 то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом 
а што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> Plätten </foreign>) и 
ко хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгле 
 ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, 
 према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе 
на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепши 
 врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с др 
покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју ко 
ја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку манти 
вши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљ 
 моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко 
зица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере 
је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је с 
ли за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа,  
ако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом  
е“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати 
а вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Бољ 
еколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p>  
ања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и неб 
 ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар 
 да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али  
 Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне т 
 Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па шт 
— шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу  
и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера про 
емачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухв 
д том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој у 
 анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако сла 
е под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо 
тву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици 
ка, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише 
а и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корак 
{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње п 
едњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуз 
ати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их г 
и у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје 
лосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичног 
, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком 
том гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старинск 
смо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колик 
епа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са прав 
лобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да иде 
— ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с кам 
убоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла гос 
Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње о 
ва хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Ку 
вао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а  
парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрм 
замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака,  
.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама 
е са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до пре 
ад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци  
 оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! 
доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао м 
о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па св 
дравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.< 
у страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла див 
да све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем моно 
а г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја с 
ијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним 
да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани 
 сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај пре 
 када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јун 
у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље 
своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прил 
ојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким пр 
о страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње  
 троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нуж 
ера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S 
>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме леч 
гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми  
 дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћ 
ораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лисн 
е био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војв 
махујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима д 
{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута 
и кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправи 
а извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, не 
о, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али по 
те да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо г 
асејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном л 
ро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је 
борити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душ 
х увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто си 
 лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а  
ене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари 
ало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, 
од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање а 
 пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камен 
 сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна ус 
S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Ис 
е грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на јез 
и они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело кој 
 том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од 
е изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, 
емза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле ниј 
вљу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових ср 
вљаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у  
мукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно тру 
зне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива о 
вито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више  
 у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уз 
смо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили д 
лих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше 
 уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даљ 
насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у 
д смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костић 
ка, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране иско 
жда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па  
ки.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} А 
амац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чека 
ло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом кој 
а доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S}  
не главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{ 
тименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда  
ногих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора,  
о се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио св 
осле вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укочени 
попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни гос 
 да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" / 
S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање,  
pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а  
е три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом  
прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на зах 
ј галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла 
 са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид  
орној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на м 
јући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде 
себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме  
општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, 
а ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти сам 
ара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући  
реко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су  
је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{ 
антима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе 
црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија 
це возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрл 
ве на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе с 
<p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то  
—</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухва 
рли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о ј 
 бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" / 
да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само ј 
“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Та 
чун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p>  
не крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од  
ад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта 
г владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </ 
мо једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тог 
ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад бех 
! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошу 
на та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда  
еде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није  
 гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу 
ам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по ј 
дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо пон 
дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати н 
нажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој  
>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и к 
ничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама 
, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачеви 
јни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе 
лако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити 
 и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је доша 
војче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен 
ило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, 
ада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заб 
дна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца 
оту био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беш 
 крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одмах з 
не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успент 
тима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сеста 
а је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што ј 
 да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине  
ше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако кат 
јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати к 
 које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела с 
ко тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуш 
 задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за т 
ву чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет 
живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих орах 
брази и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким ор 
ски изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед вид 
у особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завал 
амет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновск 
амо да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не 
је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, 
х заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само 
 милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га  
 са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо пла 
хладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине з 
 Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре а 
хтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео в 
 Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам  
сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из 
и на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл ст 
 толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица отки 
ити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда 
га насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их 
p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гон 
 се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глуп 
наче би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како с 
же један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше и 
уђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна  
све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:< 
ва добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> < 
бави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од ње 
 каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи повр 
сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је  
припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па  
и на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још  
ом ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога м 
, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше п 
ј прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је  
 ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хун 
и као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити друг 
а које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једног 
, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле 
 дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву 
ука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се  
подарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не  
а се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати с 
д зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, ј 
опља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су бузд 
им приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из как 
ва са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p> 
ним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и с 
 Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури  
езом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред п 
 вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда б 
двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна,  
ахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </ 
у литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени  
рцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те пом 
за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље к 
 Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери 
ка, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до 
че о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризн 
мо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S}  
 грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање у 
</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још  
 поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у ко 
<p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој ка 
видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S}  
за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> 
мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, 
рио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> < 
ике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никакви 
ем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме  
чеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати виш 
/p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с 
трауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с  
лим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божи 
па Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него 
о на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мо 
 Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу  
Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у б 
 право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих  
исокородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да 
на, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно про 
 до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „ 
 у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја  
 Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у 
ек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, с 
избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворск 
ао да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја нес 
чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или ок 
огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка 
исмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега 
нам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом т 
и смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се слав 
и министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доист 
убивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао  
 да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те 
foreign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на 
другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните пра 
зу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл 
{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!. 
м понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме та 
ођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа  
ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се доб 
а небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</ 
 знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о о 
овен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужнос 
зговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догод 
и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На 
 за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умно 
мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас  
поведаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је каз 
ади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине  
о придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуд 
ише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раст 
се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу вазду 
о сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је н 
на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново  
} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше ст 
д повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign xml:lang="de"> (Grieswärtel)  
то се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па как 
де срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ 
ј плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадуглас 
се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у  
="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу стр 
Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако сла 
анувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту нам 
и састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“.... 
ада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија дв 
је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх  
 се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фаб 
ежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ли 
у вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен  
} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама 
нас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се 
омаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто с 
оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју 
ижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у нар 
а она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слуш 
 ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам мно 
црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од г 
ра те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би и 
ном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као какв 
хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе,  
 и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је,  
е Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад 
м том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме,  
с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на 
} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мо 
дњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а 
на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смр 
ора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија  
звешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ з 
 њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не 
ти особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турн 
его мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к м 
е та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p>  
 страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у 
на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца  
ни у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја прот 
о се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џака 
штво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја р 
с још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на  
товање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лав 
ку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро о 
ве Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се  
смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки 
ако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бо 
тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да чов 
 мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште... 
а њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Ам 
јада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Ј 
та која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чу 
нкирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево ј 
о планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледа 
ој души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она 
фонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — 
 као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онак 
 господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни 
зи.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који  
шу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од 
лању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у не 
?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар н 
уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа 
ја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с пос 
и. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази 
и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријат 
ко нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова. 
! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— П 
ако ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени  
газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и пр 
.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уп 
 да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да 
 ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па  
је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година  
е згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се ста 
</p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ри 
несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него  
јах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погле 
} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то 
ти, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> 
си од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физио 
особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на офиц 
та чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S}  
ни мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћев 
 у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем какви 
 —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатељ 
живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су < 
ио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> 
обеда тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Ни 
о добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабир 
ољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двој 
Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи  
аво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају мо 
игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дош 
кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод  
н се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за 
његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је к 
го ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за врем 
вље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је исти 
ио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити  
 врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, 
о што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да т 
тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од  
се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо ка 
а били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама  
 чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети,  
растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш  
ље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планин 
ко је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да 
е човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав мес 
им нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво з 
рслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах  
открепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених те 
ла овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко 
исмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то 
три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па он 
, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек пом 
 без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и пре 
им трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то пр 
 им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако ог 
 дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Мин 
устила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја 
кну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро 
 језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне 
 кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али ка 
емзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве 
иорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степен 
реди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране н 
ење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p 
пише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише  
пске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдос 
 обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографиј 
смо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора ода 
следњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком зна 
оју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми не 
е био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправи 
<pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што п 
 сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, ал 
идећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, д 
чека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи 
ље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно бил 
 па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на своји 
м десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само п 
 добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кр 
 стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви зн 
и боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је К 
ака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту 
ла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука  
 славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не х 
S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама 
!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док  
 и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да 
 хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном пак 
ене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у  
беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне тр 
воришту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним  
змите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учит 
купу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се  
ила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у ст 
} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстари 
раној ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне 
 заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост  
ље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обе 
хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде све 
рпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и 
да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могу 
да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене,  
чини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се поч 
, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад 
 би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као бала 
 Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што  
дна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, 
 опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гв 
ји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити 
разо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за  
S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чуд 
ком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Ку 
аклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{ 
ојој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако вели 
 дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа прету 
о је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назват 
н одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једно 
 никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} 
{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају ле 
р и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то 
утња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљив 
 сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој план 
 драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него 
p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши глав 
 стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза уши 
о му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трб 
на хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S 
допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколи 
вај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у 
а на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аб 
ко друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да 
осле ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено  
 на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да о 
ачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер и 
чекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Је 
ојима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви оста 
вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, граде 
ри измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздо 
те зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи 
жу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележит 
 божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гму 
ајаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити з 
тле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у  
д нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико пр 
је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па у 
изнамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да н 
воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опа 
 на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па 
 него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не до 
д угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само 
народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише  
вима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ ка 
 на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилист 
одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпо 
 <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо  
евах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих по 
ко заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад  
 — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да 
аху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза  
 племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, 
аглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер вет 
к, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p 
да сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из  
лаговјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч п 
ричлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако на 
{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја пр 
алуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех 
многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити 
о несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао  
 <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам пока 
 ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасе 
о већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десе 
варе до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера 
аљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од 
 како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су  
етву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега дра 
ику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скуп 
 </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимам 
у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и  
у н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људс 
о.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја в 
.{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{ 
“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео т 
усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда пока 
 твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта 
 прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина 
— причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу 
> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </ 
речица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има  
има и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да м 
S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је  
само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најниже 
уде које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и ти 
вите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо поро 
им више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S 
..{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утиша 
дакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јес 
ј мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до пр 
 Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још не 
нер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од  
окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се  
двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан баб 
аузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле 
reign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е 
те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружје 
 распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја 
} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи 
 да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језе 
. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше  
 кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара,  
 наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта о 
<p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> 
 Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p> 
је! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали  
 Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па  
 прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав  
ца — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође д 
какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Ис 
ао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуч 
:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома у 
19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку ка 
и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво бл 
Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће на 
тку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — о 
лела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пр 
остима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, над 
 један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гет 
ула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском  
 слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе гла 
венила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени дове 
ало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да преру 
.. —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам са 
итци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране 
рац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека 
и, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би на 
и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су ст 
а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и 
воме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lan 
ипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири г 
pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за 
 n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин  
ао што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је ов 
 мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим  
удио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штаје 
ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога с 
ли мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран 
а ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурн 
четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у  
инову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љуба 
 најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац н 
јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој кла 
 „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па са 
 много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> 
о напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није  
молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико  
овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мој 
ма његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих 
 сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну о 
аки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, м 
тра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога 
 строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не 
надно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској,  
Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра ме 
о зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа 
о искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запит 
е је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер 
а вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску б 
 блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лак 
нос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишт 
и а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <forei 
ф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из 
е и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискат 
јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! —  
 оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу с 
еће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блажен 
 служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је много и 
 стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја пр 
шарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак н 
в, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, 
дна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехл 
ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити у 
ушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу прет 
витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му ј 
<p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се 
, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n= 
аше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не 
 </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама 
нски кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И та 
ш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би би 
ем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то дога 
 има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак д 
 <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не ви 
и до кавана.{S} А, збиља, имамо и један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, ко 
рна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намаст 
ријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и  
 сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Ов 
а Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца ка 
 мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гопода 
бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пу 
ета, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S 
тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољст 
ао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S 
ба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија не 
 моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевид 
иза стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеб 
тир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго за 
 ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да  
ивотом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт 
ве опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек 
у. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варош 
сподара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла 
леда победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме 
н се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па 
то сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли про 
аше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик  
е земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на 
 је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би 
 чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од глав 
ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к  
 „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у је 
сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погле 
аше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Н 
ечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето иск 
цима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и 
један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у 
племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</ 
 уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, п 
тараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте  
рих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако 
аде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеск 
S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркут 
<p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан  
з отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ва 
p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се  
жју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало ј 
> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвал 
p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповед 
?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од  
з малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветара 
у страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њ 
намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога ви 
тора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не  
дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора и 
г чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изн 
туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње  
ни прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који  
.</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Де 
 наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома  
/p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токор 
ца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је ве 
а, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S 
узу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји оч 
> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанс 
ђај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући глед 
ривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилаз 
ера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурн 
 новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се  
т за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног л 
а ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — 
 већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе 
озрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса 
има гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до поја 
престано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се м 
бије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми 
јих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како з 
то, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући кал 
питајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати  
 командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути 
рашно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мал 
 у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обич 
га, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Т 
делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљ 
 новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидло 
 миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које т 
калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан  
, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио  
 тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама в 
уски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јас 
 у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква д 
 горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиро 
не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад свак 
мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, а 
сни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, 
вати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухв 
из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толи 
или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{ 
а не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страхо 
одобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S}  
ти и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!. 
 је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја  
а само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну неве 
 измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који г 
ита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас 
сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње су 
су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под о 
жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! 
н пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико  
ска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да см 
спођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...< 
ише но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз мом 
онрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурн 
 прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље друштво него 
ет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи 
а, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном 
ли та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за 
на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толик 
ако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам вес 
мње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p 
асе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожел 
..{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не 
> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и д 
ко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао са 
м вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41"  
арицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, д 
а је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме 
рвом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољ 
 уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одма 
ћу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој  
ерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то  
 ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} О 
и може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{ 
ад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте  
ауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онд 
ко заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет  
рстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину ба 
е! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама ос 
м о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред  
и, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и го 
м? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сут 
ера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође ка 
 највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима 
еменитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати  
една гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна н 
, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се 
а та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче 
де на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном велико 
а јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па  
ије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади 
у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За  
али, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде  
ећим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан  
оји гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја са 
, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха напад 
ог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љу 
чке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог о 
} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био  
 је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро паз 
да и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена 
 Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувш 
једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, 
путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем 
ретурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао св 
ше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци ниј 
Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње  
то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па с 
 намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љ 
да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од 
а глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од гре 
ао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостоји 
начким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру,  
е за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>А 
еношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што 
гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше с 
те гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом и 
 који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изг 
да ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њим 
а се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p 
жег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и  
знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са  
дети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој 
е зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају 
уски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју св 
рске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{ 
 Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладил 
ћи и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан д 
мао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је 
а дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су 
:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, ко 
ве године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице 
нас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце к 
46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и к 
оља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало,  
момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и наза 
има црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину  
агона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко им 
Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пе 
ње нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гне 
 ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћет 
тресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера 
к, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју пр 
млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Л 
них бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког  
стајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је в 
зера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њ 
биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који 
остајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а 
а брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и 
шце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају 
ствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него 
т. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској 
м вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јов 
аставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републик 
ог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људск 
ној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице и 
амаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе 
ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам ј 
а његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараш 
пуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је укра 
, али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. превод 
 што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига!  
е године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод п 
родни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславније 
ређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онд 
 и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али да 
ер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што с 
ем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог 
, казао један <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми до 
дан <pb n="25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „ 
ви дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша уста 
?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје ср 
ор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један с 
 други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на мног 
 и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хин 
ати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref t 
ки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— С 
а за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће  
 је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу. 
рамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> < 
ли шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љу 
:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцб 
/p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, орд 
S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашт 
ваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небо 
ваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је 
 проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику 
олити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме 
у написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљ 
ше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађењ 
ник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и 
снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђени 
ик милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који б 
о је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са  
а госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и  
 како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас 
 долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору о 
етлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се н 
склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних  
ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж цел 
ела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>—  
 језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба бил 
{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем з 
} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се  
а је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њег 
гледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади  
ни стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао д 
о каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} А 
ором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кан 
вље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрел 
науску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да 
и... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междум 
да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта н 
ветла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја с 
ти, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у ј 
је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако  
а љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту ло 
ечи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одгов 
 се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији 
се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стад 
ратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвак 
ор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљ 
м на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p> 
е него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отм 
су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија л 
еља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу др 
на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне 
 је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина гр 
..<ref target="#SRP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да  
рчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт 
трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота к 
у, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим 
ко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде  
љивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку  
у — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштав 
 Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам виде 
ању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зеб 
весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на  
е дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању 
о скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S 
господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где с 
за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, м 
тију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврш 
идлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне  
S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите ди 
 пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S 
кле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се 
уровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића кој 
од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа 
 пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако с 
о паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чв 
{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, б 
не само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад ј 
 састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ћ 
м чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу,  
толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу ј 
ига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћ 
оме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да з 
ого више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <p 
квог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — з 
ма междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, ка 
рад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећал 
тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један р 
еши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остал 
мастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је 
ба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још  
 иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губи 
а би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и ви 
ично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром  
10" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да с 
примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући сао 
амер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, д 
м шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца једа 
чавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не  
лу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто 
ника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати с 
давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна 
е буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу и 
?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јед 
само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да  
ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за ње 
} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао д 
аки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта ј 
уцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, д 
ао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у X 
једну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки ку 
оји се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре 
> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три воза 
 највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести  
у прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{ 
b n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слуша 
разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајн 
у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи рук 
гу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помр 
и клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безгранич 
помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој  
отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Госпо 
реградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше жи 
сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразам 
сове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да 
ш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S}  
га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду. 
 гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви 
у гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествов 
 истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, је 
 постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће д 
ти има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту п 
о беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумпова 
а трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути 
само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог  
је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњ 
лост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква  
 на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језе 
о око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе чи 
их, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема д 
ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на 
већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> О 
у негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то  
што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се  
учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу свет 
о, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није заг 
ну овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како 
пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх  
 у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга тра 
не мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци < 
г лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин 
по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} 
сину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за т 
о са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њ 
 за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да 
се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио 
за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштен 
земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што св 
ко с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бо 
гом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају б 
 држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако  
тичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се  
а показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају кр 
ла ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" / 
 буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које  
муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да б 
убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нам 
ма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у п 
ко да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па од 
 Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и 
мо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или ко 
м ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, 
т...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице ј 
а.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <p 
агда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он  
 нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, с 
ирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна гос 
ности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препли 
 беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте  
тави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа инт 
једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу п 
стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћ 
онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места 
а човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад на 
в адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико 
бро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде с 
b n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као св 
подо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се ста 
бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! — 
ћ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не разв 
е најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у  
мца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим с 
ине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнез 
 /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га об 
/foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега 
раво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара  
>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се как 
о Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже  
можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" />  
ма је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који 
а нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике неср 
а на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру 
а, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Дев 
ње, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати 
ло на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно  
удете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин об 
ружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати  
а си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћ 
е.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс 
 си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, ка 
та ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра 
а турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч  
 једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора  
оказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Е 
, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S}  
а који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме  
 смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима 
ече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се  
та стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја 
„А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све в 
 бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види. 
 да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, 
ецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи 
адост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с б 
че, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је К 
и непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S}  
, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније 
колико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе! 
снице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом дра 
м да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста  
 јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног мил 
а св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много  
е да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си х 
е да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним 
пу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што б 
ако сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живи 
ом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти 
а па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S}  
ађени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне  
 занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек з 
 ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ 
о се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само  
дох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S}  
 Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S 
ш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удови 
ерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих  
илистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо 
е види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине ка 
ах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па  
а мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску ф 
тати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све заб 
кидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антих 
ина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад та 
 ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња 
м расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична 
збиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћ 
уда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио д 
стано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разг 
љем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од св 
p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растр 
а планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт  
!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да 
 излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>—  
чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се припов 
 тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм.. 
 распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави  
о!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурш 
м с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи,  
Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p 
е једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: 
реме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ов 
стире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о  
 догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући 
кивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, и 
анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је  
 ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb 
 онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу п 
ну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја 
воје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све 
е те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што 
акеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик  
аци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — за 
вагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија с 
под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара 
рада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред  
воје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би  
а у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми 
зласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије  
мо да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благов 
е ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју 
аше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; 
ожијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи с 
лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p> 
истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку п 
зар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа 
 идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S 
 богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Луд 
мову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше 
ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у  
им.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Как 
 да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти п 
а су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч  
е нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се наг 
 да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, вид 
ба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p 
или Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савиш 
у Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом с 
обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што  
едно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мо 
љу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопстве 
ти Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца н 
е, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, 
ушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп иско 
 благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо н 
ву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и  
{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодло 
се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје кој 
лико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да с 
меху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на л 
ду, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар  
м у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али  
ачком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити така 
и:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни јед 
богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпу 
тави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његов 
 може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</ 
 жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се н 
познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, 
сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери загр 
 глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загреба 
нама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју рит 
у заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>—  
p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте 
адих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испр 
кривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе 
; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, 
ваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и 
о у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изј 
могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не м 
аго овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} К 
о је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите мест 
обедити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у вла 
ин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p 
унденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме  
пасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лу 
м гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p 
аги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа д 
..{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио  
 и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти. 
ма част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се пр 
ем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до  
м чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио ц 
х џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим безд 
јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он 
га.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толи 
оти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Ви 
а у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше ка 
сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да ј 
сли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, 
шно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас дв 
ики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бр 
ој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љуба 
 онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре г 
а око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти,  
дизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опро 
рема оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих пр 
остима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде. 
ас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш 
поразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} 
 духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој  
{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртњ 
воје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж 
ко сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли 
 Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадин 
ећ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хи 
а је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је 
жије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи  
 око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране 
зера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на св 
 мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика 
амљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упа 
 их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О,  
у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут 
литву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици  
олити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву верно 
спођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољети 
оји не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је 
ичања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће 
е мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну 
м, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше један дивни валцер мога Јована Шт 
из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Бо 
ше ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себ 
 паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом с 
иже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Вели 
е под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго прис 
на а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не до 
 био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме з 
анини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Лов 
</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околин 
 по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао  
вољних амала, кочијаша, гостионичарских момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре  
смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилуј 
 <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано 
А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао као 
самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога 
— вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити  
не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има  
а и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршћ 
 официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али 
 се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.< 
, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезов 
 и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара 
е девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да ј 
ог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела 
агог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у О 
аду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока н 
станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не з 
абадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту кр 
/p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши  
се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто су 
/p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према 
ло по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.< 
о шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријат 
 како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу ле 
ке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден  
Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам 
ди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то 
азе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи 
/p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута прев 
ину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, ко 
но прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на ком 
ш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S 
ле наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанс 
 на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љу 
особности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. м 
а униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. 
цира где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до п 
о и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локом 
обри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би нар 
 под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кука 
о да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различ 
у самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{ 
} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А 
ало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима м 
рочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегда 
е тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се 
ирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на ј 
них саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Ми 
итомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благ 
ма а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богородиц 
Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадни 
о врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао је призн 
 живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је ја 
мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш 
ећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хте 
 и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је п 
 оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши  
b n="108" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов 
ам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама д 
... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи 
 болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђери 
 био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непр 
огло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни 
 више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе диз 
ори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођиц 
ом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар  
ваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми  
> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чук 
а сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што  
 томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који  
Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било  
<p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних  
овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу го 
арска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а 
ветињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, 
н дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, 
 око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А 
ораде да га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - н 
ар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад 
 не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! 
рогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на до 
 отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртно 
емо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мисли 
ој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућно 
тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе. 
квир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробно 
резу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небр 
ерлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах  
чијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>М 
 капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграб 
да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одс 
дл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> 
 клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је да 
рви загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше 
 од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу дево 
месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне т 
сец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљах 
астиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није  
 све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопо 
 имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунде 
чење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало  
тати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору 
њају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не з 
као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавит 
и лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— 
>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de">Kreuzschokdonerwefter 
и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропас 
ве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону п 
го што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с њего 
а за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка 
трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да п 
ј камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе  
 па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прег 
кључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ кој 
витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се ред 
 његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огром 
 мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са њег 
буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са  
сечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих пр 
е се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског о 
е ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ват 
је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу 
осито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж 
ружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но по 
утрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мисл 
љу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари ј 
р ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, 
 намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где једа 
таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје 
ера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било н 
 после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврд 
 коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по  
мо један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лу 
а зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенс 
е очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних  
 Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг. 
каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то н 
знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и у 
 Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се дови 
где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у д 
ундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметн 
биља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на 
 земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр  
лепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забран 
 посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и  
ти о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била  
p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то  
омовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p>  
мућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш 
едном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да 
бо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S}  
 какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што н 
огледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца пр 
ез икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем ј 
летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану с 
аке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особи 
лији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико  
н камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се  
тво, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Ст 
ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, 
дима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти мож 
е дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача м 
 ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високо 
е не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме ј 
итам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На јед 
дмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом 
штена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче 
и испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, сави 
им грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирс 
и очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осет 
да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Је 
лива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро 
 на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на о 
о да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, д 
дара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p 
ко му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори,  
орио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај погл 
оћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{ 
никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој стар 
ао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пре 
 она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се  
д управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где  
Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. 
сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна  
хну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, 
тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штациј 
и нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отиша 
 ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесниц 
 спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. 
ртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заје 
 радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страст 
кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак п 
з капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф  
тоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опал 
да и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То би 
пријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо 
и свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побег 
натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни 
е ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно 
е добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — 
нда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће  
а кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти  
 смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски б 
им али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у 
 његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно ру 
ито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нек 
атар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек 
јено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одм 
ли се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр по 
а нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онд 
исокога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког пов 
за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ни 
аме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у о 
а приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из  
гу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезе 
токар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче 
беска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, 
а отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна 
гледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А ка 
е требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згл 
на, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непр 
ћи се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а де 
тио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мир 
тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тр 
Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе б 
 вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сес 
урш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде 
ашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је о 
 какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мора 
 кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ј 
лико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давн 
шта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме за 
видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, у 
но уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може јо 
 Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа  
нтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за дв 
сном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онд 
вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљес 
трча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како  
ема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне мук 
 где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена.. 
ову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу  
је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни  
 пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побе 
тадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за крат 
, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијен 
еше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више б 
 племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостио 
не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — 
ак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang= 
илује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та  
а загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:< 
витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао 
е присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не г 
којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио н 
онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучи 
ве стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" />  
само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта 
о се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко  
вљеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно  
ати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрв 
ог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, в 
ма од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је тр 
о да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи 
 тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем но 
 тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мисли 
цвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане 
идљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим гос 
у месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање  
лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога  
аде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло 
 да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити  
> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам 
другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блудниц 
S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ј 
 за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — < 
а душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Пле 
chlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угур 
ље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њ 
ло са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, к 
а постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љуба 
} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву веч 
кој видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слик 
м из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} 
о од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им за 
е, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити стареш 
инг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —< 
ланини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих до 
вно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, г 
ло, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ 
ута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учин 
 бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно  
вор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, 
езних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је д 
мо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знац 
ати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, 
е данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице 
сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грч 
рце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да  
 преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најм 
шног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да про 
аним непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачн 
лних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране  
 шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да  
ела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица 
вала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у он 
 — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, и 
жинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне,  
аку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада х 
друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не. 
оносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају ник 
 се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама з 
розорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије зна 
ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да ч 
о да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са кит 
отину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празно 
аци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим тал 
д да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конрад 
ска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све виш 
у главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајан 
к се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S}  
 не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо  
данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испад 
кве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колик 
 или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кес 
удских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У т 
ружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за  
риста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје с 
шле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ о 
Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њо 
ебају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се к 
.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде  
а да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатниц 
нео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не бе 
ве узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Л 
рад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком пом 
 морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лу 
и патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па уста 
чало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био  
атора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језе 
.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да ј 
од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на к 
рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзен 
 рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад ниј 
а била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} П 
ш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваљ 
Der Gemsenjäger vom Attersee«</foreign> на страни 290; — <foreign xml:lang="de">»Das Sciffermäd 
ang="de">»Witer in den Alpen«</foreign> на страни 614; — <foreign xml:lang="de">»Der Gemsenjäge 
вести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (о 
ан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, 
ombustionis erythematosa</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шко 
да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да 
бразима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзе 
јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један из 
 Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она 
икога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мам 
диоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад 
а прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљ 
рвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" / 
и, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују 
амо тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити ко 
ужје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали при 
оја је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десн 
убавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову 
да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се ка 
 слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а д 
удгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су 
 згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи 
паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <p 
ње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која ј 
под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па он 
 пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помеша 
стане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намаст 
 Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића с 
ладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} 
 рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p 
 сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви 
зеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њ 
се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} О 
 да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку груби 
гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе 
а ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиља 
и шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 фори 
еље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бе 
те да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако ј 
или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језер 
кво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по 
ђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Мо 
 за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S 
ли главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито  
ије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и н 
ице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Д 
ал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај те 
оји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xml:lang="ru" 
ета, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви  
 да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све жи 
окле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко мл 
 га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? — 
p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и  
 мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</ 
докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о 
S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је 
мерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех  
мали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича. 
о на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у к 
о су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што. 
рајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема на 
бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чек 
укташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" / 
ра, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци к 
ићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило с 
 У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{ 
смислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју  
беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на 
с у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се мла 
им јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звезда 
ду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су  
S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач 
ји овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да 
ега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико н 
е слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно 
 док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међ 
убим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви  
 им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф 
, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за ш 
 своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи ви 
ај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све вите 
, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубав 
имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска  
сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не 
уморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега с 
ете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пре 
вини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно н 
итву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и 
здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбах 
асени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на  
ако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни  
ош једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла 
е до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на 
 то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је по 
ав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла ј 
о бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви 
грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с 
побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олуји 
репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати  
 раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на по 
а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе д 
од за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има  
едном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на стани 
им успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који с 
 су обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат 
дао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па с 
оспа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут сп 
се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је г 
ње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баш 
 да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Су 
арњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташ 
 који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и о 
нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где с 
 накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану ч 
ошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше муд 
мо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он ни 
азу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше 
 жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти хер 
аврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несм 
и баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама  
Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих  
се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад  
е у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb 
</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више 
и!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Х 
ета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову 
p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше сола 
е дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један бо 
ада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно н 
спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, ал 
 А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, св 
ског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше 
а свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред 
језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Ло 
ску гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима  
рта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до ов 
{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у  
ј, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један  
чи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не 
 и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и тор 
ровести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </ 
ш једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцну 
 старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се паж 
тирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа 
ељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући 
>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на ср 
добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да покл 
егоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само 
ратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе  
ицом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, 
да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја  
ало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунд 
 после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да с 
 преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет 
 манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвени 
ако буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, пог 
аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио  
згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао н 
ом, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неран 
рије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој п 
итом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна  
p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, н 
ше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ 
само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало п 
јслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па 
ни накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје 
и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из рук 
Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стој 
 на коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми 
} Али кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јец 
ук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја  
убива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мал 
e"> schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’  
 таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примако 
о и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти  
i>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се сам 
 и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе зако 
о двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће  
ло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па мо 
румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као д 
, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и окло 
идеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за ру 
ју на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба др 
} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји к 
један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога гос 
и оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачк 
е где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје  
е верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се 
„Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако к 
рски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрн 
трпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине 
 од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзе 
а види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога  
игнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити 
arget="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.< 
пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој з 
под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као шт 
литве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пр 
ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...< 
ане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родови 
сности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S}  
ако се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта  
 ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше 
рого придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се у 
о у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити  
ра беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љуби 
 условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда  
енауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше 
ова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац 
 ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој 
узе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах у 
а ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно 
око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од  
му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она н 
p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице по 
мак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт сво 
а у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле пр 
ра и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежу 
зору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара  
ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, к 
, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као шт 
астављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши  
таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с је 
ценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на  
им столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са свој 
 никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу п 
е наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она прот 
{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p>  
е успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагле 
ед капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb 
ота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти каже 
њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па о 
бузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на др 
м властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча каст 
 па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут,  
растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад уз 
па она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву бла 
небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше 
а црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и  
ао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овд 
ара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, ал 
ира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ниш 
им селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог 
 камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Т 
стели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на дв 
идела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике оду 
е и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ћ 
 свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не 
ки ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да с 
жаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога 
 Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — с 
ну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фу 
а Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је  
језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир 
>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом  
речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као ка 
рици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук  
 Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидо 
менити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Ме 
а онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се  
лезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини... 
о и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што у 
тајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове 
у своме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари ст 
 као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одска 
не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијо 
 са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљин 
е један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који са 
 имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А г 
е сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те ј 
дговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке бо 
 та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у наш 
е с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да с 
</p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та в 
ад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја 
дети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p> 
рт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страс 
 језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирно 
 шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту м 
 Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали 
е. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњу 
атним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део  
Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} В 
ојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она  
лико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестан 
убило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S 
па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у  
на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>—  
 Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни 
 својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и сам 
.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопље 
шчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај 
туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> < 
<p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} 
адају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p 
еко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио 
таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како  
ођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут О 
рију испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>—  
и обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у  
ао без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не  
 тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске х 
p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног в 
</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао  
у на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, је 
и од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем 
а мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да по 
ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да 
аље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је м 
најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Виц 
враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубок 
, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви  
 Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што 
забраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одв 
кану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увиј 
 и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање наше 
ајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осе 
е до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе 
о ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко 
живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из 
вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред о 
 је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још  
 гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гро 
стољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке 
ело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" />  
е брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше 
ветина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многоб 
ајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народ 
једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представи 
устише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) р 
буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држа 
језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то 
у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад 
 неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су 
о сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво 
{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела,  
ако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њи 
 ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у св 
 на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја н 
уњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну и 
вадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, ј 
уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико зак 
бину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред 
устише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и постави 
о закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се 
е! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са  
из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и 
да победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p> 
у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу в 
еше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пусто 
исташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То  
 којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања 
да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искр 
се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да 
вај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност  
ма, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулис 
и анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако с 
 крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути с 
ена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се д 
, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у  
, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужит 
ишта о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почн 
говом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл  
им ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и д 
 гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што пр 
а, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ј 
о и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте 
све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> 
 чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах 
тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање н 
ите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и ш 
ве кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано  
 зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе 
 језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, т 
ли часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у  
 гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирс 
 тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> 
 у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са  
ако се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и 
љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих 
ова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудг 
граничном љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљад 
еном срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте 
трешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер  
рском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауе 
тао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би  
p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима проти 
чком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у 
њу, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да ј 
 чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођ 
ког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене п 
 кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше  
ше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој 
а сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто ва 
и, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти 
х начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се з 
натора ма које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на ц 
 рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је 
<p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме ка 
ролд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу 
 су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили  
а напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девој 
ад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, 
а.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска кри 
еликом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом њ 
“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама  
>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста. 
њега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дош 
 подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако бл 
е можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, ко 
, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на обали  
ежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је ј 
> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> < 
то се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p> 
из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље,  
паситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трб 
 Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језе 
 рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још ј 
о трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас п 
ави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мач 
а ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити о 
ред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте дај 
а! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумев 
>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само 
>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамарао  
Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да пл 
лити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пус 
 силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивал 
 машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скр 
ли самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с т 
 пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пе 
ској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетно 
на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла д 
о зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у др 
, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се  
сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико 
дати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини ка 
а да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као п 
 јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ б 
и, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p 
акви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{ 
и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима з 
и ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да о 
ана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под ов 
 извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и је 
витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних 
едан сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као д 
{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе 
 романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брат 
стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ни 
иле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па п 
природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове 
 вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) запо 
их момака, који јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, за 
аја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога 
, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима 
 неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадиониц 
њеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са по 
{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у  
едаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој поме 
.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право  
 још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта 
 година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно 
ј ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У  
 једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора 
е...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске с 
е у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи 
ицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{ 
ти да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око на 
грађанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него  
 вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног 
е, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладови 
иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмрт 
им јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чин 
и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком  
рно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из  
витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пре 
, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је 
ластеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, че 
а...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини. 
ађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то б 
мљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле и 
о грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене  
у ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било 
трљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски стана 
еба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад  
{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у  
е очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка у 
ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи  
ним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цр 
је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина сто 
 опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} 
иким празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренута 
устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не п 
 очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чам 
што би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њим 
ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже свој 
одила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја с 
ским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадо 
е је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала 
ла из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но 
, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми 
у срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са 
ко тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" / 
 сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела ку 
 Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у нама 
г даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за 
ором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата,  
 кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и  
Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили 
 речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори хе 
ва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он 
ет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој 
ути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p> 
елој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расх 
ме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине је 
 познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало  
ену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено  
 најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после  
ији јарац, на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдањ 
о је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше 
ги а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише  
аосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, т 
да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја  
n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету н 
и јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она уж 
 Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се прис 
смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака б 
аху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мој 
к путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден 
да несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Сла 
 и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним живо 
ендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као г 
S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ в 
 пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само з 
доме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да 
се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми 
8" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински х 
хта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео пле 
намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше  
имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису н 
ка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у окв 
рофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали с 
— они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, ко 
го нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети к 
 играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити мога 
ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Луд 
ебу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласи 
атном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и п 
 први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови 
в као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску с 
н!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} 
њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа  
у реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуш 
но, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао н 
која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој п 
 од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас 
омиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не ми 
{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми ов 
авим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Ос 
ачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што 
ешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је 
а што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред ст 
ом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даљ 
Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српск 
ца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславск 
 се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један 
брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на  
 стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ва 
ign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од  
ро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог бреж 
рофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га  
ја и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила би 
, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лу 
у нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се мож 
ицу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац,  
а оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па о 
 ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али ш 
тране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио се 
начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин 
застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, с 
 леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добр 
гдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара 
рована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p 
 на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упа 
да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе  
ше...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избав 
анијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе н 
!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море  
, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи ј 
оји. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима  
 нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на у 
S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут  
 и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмунде 
амастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш 
ку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше  
и и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчат 
, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзен 
лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој 
алуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље п 
ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц оп 
ошку капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати н 
е колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечер 
мачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично би 
 које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања 
па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њ 
а; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепа 
 ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и 
пријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што  
граде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан на 
и, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној 
ош непрестано видео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих  
чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те 
еле војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним а 
ојој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадуг 
 скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв  
в који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не бе 
ешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гем 
ипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле,  
 га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S 
о високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући 
т пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћ 
 је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак план 
кога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког повере 
ко не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица  
ко нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути д 
руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би у 
кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p>  
 тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожар 
 да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се 
и ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраниц 
ледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда 
учавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно 
и да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у п 
 осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у  
{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу  
у већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али 
— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале  
лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија  
естано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно 
ера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више оно 
мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p 
и није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али с 
ницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф < 
и? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту  
ма се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице 
алих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окрен 
ом љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама њег 
о једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <p 
е приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако 
>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух б 
мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... 
замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица 
... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане... 
 веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у  
те право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све  
спентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја с 
љака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним 
 ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спас 
р тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</ 
рестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадов 
анео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога?  
} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код тв 
оћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из о 
 глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући 
же песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнављење на 
толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање пе 
а, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са њ 
ити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место саста 
а висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и вер 
 </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчан 
 л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у ва 
 хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, то 
после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе  
 и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њив 
гт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено  
тац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — де 
о узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у  
а очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она с 
о ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају на 
</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости 
ржећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два са 
ши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, 
а, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако 
 да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пу 
 обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак  
ке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и 
ане, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних 
ами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом 
" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда м 
ан, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, ка 
, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш  
ту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој са 
е док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак 
 што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо м 
са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата извед 
о би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој 
 у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, 
 групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштају 
енат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобиве 
угим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње нала 
 умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас,  
асрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, на 
 на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што не 
игосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је т 
стоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши проти 
оре људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи сл 
и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p 
мејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је би 
удра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад  
е виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним м 
 се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p> 
ке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највише 
S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова пот 
датле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S 
а данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с  
оји је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="6 
n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p> 
— тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће  
 лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало л 
ве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се ви 
и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа сво 
аху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв цр 
, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му  
илано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би  
ач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато  
иве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна  
а тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да  
ника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних иде 
рањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} 
мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како б 
и...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штаје 
ином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово,  
 за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> 
чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад мо 
паднути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним  
 <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са сво 
ти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор 
е цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојн 
руга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим с 
о Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервиј 
јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Ото 
ак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је ф 
та, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не  
драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо 
а крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико огранич 
о са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи 
 тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога мл 
је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ к 
нако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, је 
 се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме 
стала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јут 
} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на јед 
ога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим  
 у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше зд 
на кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послет 
на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све ки 
превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али 
>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гму 
 Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) кој 
ом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео к 
ују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign xml:la 
и живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама 
 лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим н 
ева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у  
ају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу с 
!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог з 
дакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник  
ли под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се 
оворите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевим 
у изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово д 
тити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи  
 никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за ге 
е ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} А 
ој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не б 
природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар су 
а властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна м 
 Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се бу 
 мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Т 
кар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Г 
дгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му 
агородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена 
се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па  
ајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса ч 
собно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најг 
оче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на  
а, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање  
и крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бен 
 избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старц 
 А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видет 
е на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте с 
вамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која ј 
 хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не са 
ави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних држ 
нке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победила 
ође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - приличн 
нам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни  
ричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку до 
победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Кон 
вим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше ка 
стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на  
орике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{ 
његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати,  
ја је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна так 
као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена 
дају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у ин 
ред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, д 
уће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске пор 
ела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у виси 
на која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам ј 
или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпи 
 од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме о 
ки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих 
лније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, 
и могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепк 
 беху.</p> <p>— Видиш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињс 
ији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дуг 
ад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за шт 
 безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде К 
ше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква сл 
е своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n 
 — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она  
 побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беш 
у, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже чи 
вест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </ 
огу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у д 
душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у да 
О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје кри 
о од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина 
дари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза  
После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што б 
има у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надзе 
 другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као бели 
а несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицви 
, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да по 
аници.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркив 
 - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе шт 
тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а  
значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи 
евни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, 
а кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и 
, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденско 
S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуриша 
вских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење 
, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дан 
заћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим хе 
њи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n=" 
ајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад 
 знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима 
души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрач 
гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, 
окрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију 
ревог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с којом  
 какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осе 
виту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера  
вач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој,  
 точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а к 
ао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам 
ви умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Са 
стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Кур 
ма, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима  
ску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио так 
то је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено 
д престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и оста 
ули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах п 
ме узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда  
пао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто  
ј тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књиг 
ом на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук 
Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слуз 
-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и и 
олило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне ти 
рзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu 
уђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где  
одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај  
ако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја д 
нда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још  
га свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у живот 
обројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом  
 на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу мог 
 пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под усл 
.{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска зн 
раду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је по 
одовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, једа 
, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или изми 
а да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проигр 
 Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни свом 
ађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке 
 мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> ог 
о је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских 
нута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом бреж 
тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} 
 пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе 
вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она свој 
не лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на дале 
"64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном л 
гових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина 
 мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станем 
местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, расту 
е ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турнир 
S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у  
воју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никак 
umgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то праз 
 госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати наград 
ли око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и подел 
м после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи з 
{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха насл 
линама средњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Ст 
 те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих 
вање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима д 
 На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb 
тво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била д 
под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу он 
који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p 
најест година били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{ 
о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи: 
аковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поно 
рцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p> 
је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз праш 
илна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из мала 
пе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везу 
а сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју д 
а од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фо 
ј потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да 
ило уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па н 
 пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небе 
и ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скор 
ржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте 
 уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто  
 нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се  
 јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околин 
орњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестас 
ли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него 
 мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам нар 
ве карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако слава 
језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир  
.</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају ка 
 одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачо 
кли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носо 
} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново поч 
40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — 
S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“  
стао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S}  
ао што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини м 
ра, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што ј 
о одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причат 
срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, ка 
 великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита П 
ку код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док с 
био кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и теш 
еном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почев 
где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове  
езеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито 
слити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као 
 четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p 
 малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери 
вари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица  
и и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл 
ајнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна ка 
х ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме је 
ша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машућ 
<p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад 
ти из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаб 
асто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му 
ито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И  
 несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се 
а дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч  
и! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Т 
е на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећ 
 све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" />  
амо сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су 
још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну зем 
зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви  
начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потп 
у младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио о 
ли за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хри 
ом зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прња 
Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке  
ом запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побе 
тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је пом 
 дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој  
нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кућ 
али куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим догл 
 Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинск 
м... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Сонен 
пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубо 
ну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно м 
а зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопшти 
p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у мал 
да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео 
ња не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на сам 
летве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, уч 
 да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него  
ниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда,  
чно чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали. 
ти — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се в 
о кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који ј 
ане приорке (намеснице) траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољуби 
 Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје з 
ражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слик 
иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог д 
 мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капи 
ош начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће 
тане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толи 
хенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповеди 
ао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прела 
 после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први да 
 у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвни 
стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично,  
лосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у  
ето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста м 
а су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз  
м.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на а 
 до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле с 
а госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младо 
 коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара  
овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад 
аповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на страж 
 нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им  
стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која беше промоли 
рани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глу 
ачки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у о 
, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како ко 
драв поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно 
ута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...< 
ојега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се прева 
честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила 
лике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке н 
 друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а 
коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од р 
т изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за 
ру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, 
а подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукополо 
ја је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту ле 
ђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Луд 
орију.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ер 
ише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „б 
х сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер о 
 небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из ро 
беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране п 
рна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела зами 
векну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао  
ти кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту. 
ребала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока г 
угачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви ст 
поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога  
вилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама свој 
а пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му од 
м о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да ј 
о весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још бо 
 — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —< 
вилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас у 
е огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гле 
ца сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледа 
и чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво 
окара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и 
кривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом мест 
 наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга поло 
 па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Ан 
ора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— 
 да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> угово 
ао балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја  
смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи тол 
ц пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Жив 
</p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} 
чи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толик 
оћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облак 
ичне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога 
тављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би пр 
рана, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то  
е штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, 
Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу 
ст моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најс 
 да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад н 
ати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас  
чи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p 
иђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за  
стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђ 
ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад 
 ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасл 
лободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше 
виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији заустав 
д чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој  
а даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дуга 
вца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На  
њи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори  
 као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформам 
д костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с 
 то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега о 
а се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на  
адоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука к 
риближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажен 
да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p 
ике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде с 
ојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и сп 
 свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које  
гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" 
 нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, 
ман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао  
у дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђериц 
ојим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и гр 
оје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли ш 
тељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S}  
</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди н 
те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са њего 
оше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгуби 
 Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе  
и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Г 
ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да 
достојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може док 
ма на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило с 
поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p>  
гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скоч 
ог џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на 
јају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љ 
та одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у ста 
 да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима  
и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мал 
 каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица,  
 ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се ста 
амцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера 
срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до 
испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p 
 или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију ст 
} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник гроф 
зујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу,  
{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине 
кар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара с 
, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Прогово 
 не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у 
у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n= 
вљеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која с 
ад се политичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</ 
 се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где 
стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може,  
а, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудга 
а црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и 
мо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рек 
оде која беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје 
ких дружина које као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са  
која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија 
есеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапа 
дара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и ле 
лико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише ж 
итетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких 
т...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад 
 су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и  
ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко пр 
ње свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г 
ове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући  
та шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама  
еница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој  
а, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било. 
е је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по  
нцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду  
р, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце,  
ну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џи 
пао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конра 
 —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гост 
гарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на јез 
арија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видел 
 један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји 
екамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао 
као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервија 
само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну с 
и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Бож 
у нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је в 
мо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва троји 
"18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо 
и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— 
ом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији,  
ећ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у веч 
а је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити н 
к — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди  
она и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лун 
ам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ 
никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво 
 не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевек 
 а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде ј 
ћи ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били дец 
 да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем 
вати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола 
— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом сн 
..</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо  
а бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зид 
.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурал 
 милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S 
за палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које 
з содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито 
ситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео тор 
свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околин 
у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа к 
/> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и от 
опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма зан 
ника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћ 
 гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у 
о захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народ 
 Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских ст 
 тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре  
онити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо  
 хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то ск 
p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали у 
 би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоид 
тења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројев 
кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ 
n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног с 
емо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да 
знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрва 
умених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замко 
о кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} С 
 турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бу 
ти.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро ка 
S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S}  
ви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешни 
дикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвиц 
но опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један кли 
утија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из поч 
ти— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{ 
ћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна ви 
баве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привућ 
реко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та т 
е за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам и 
- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, уст 
нама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се ру 
дно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замер 
/p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се  
овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се  
о на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад 
 у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се у 
човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, т 
 Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека пес 
рче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Л 
 <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и пл 
уде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за оп 
аш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори 
оје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета к 
оред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој з 
риређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и С 
 у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb 
 и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, ве 
 лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад от 
стукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну 
орам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави:  
је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда 
 колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на 
ше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који с 
толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а и 
ати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз 
 је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџ 
бини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на  
 око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код к 
S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори 
а места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је  
ти у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин б 
 летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомил 
оди и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, 
оје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се  
бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — 
у народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога н 
ете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти?  
та детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра са 
ти оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни реп 
спа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пу 
бављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље ст 
ча све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је њ 
унденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи н 
казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број те 
 сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док 
лесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи 
ахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, са 
уђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно  
 му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож  
дска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Луд 
ајмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред  
е под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опе 
ренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на уст 
 романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо  
е да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} 
ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш вазд 
ак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећ 
ти.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, п 
ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказује 
м седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На  
 беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег госпо 
новски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ 
еше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста  
 долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда због 
на још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилинск 
 би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као  
 и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она  
иповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни 
араме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота 
доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике кој 
и од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине 
. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то  
 и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.< 
="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најрас 
оштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думе 
 сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ 
де — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога 
њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, к 
и тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци с 
у мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас 
ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај гал 
 Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <p 
им родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно,  
 неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је  
 а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> н 
ек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод к 
о — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирс 
и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди 
е могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли т 
p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље  
о безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из пр 
 знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како 
 бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчи 
би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p 
ава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p 
еч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пак 
зенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ пр 
а бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила с 
о врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — 
 белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогињ 
ме дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари устав 
е могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега 
 моје дете...{S} Варошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо 
е упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има  
 се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ  
шта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпље 
зера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, П 
вола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају ку 
 „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} С 
е какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahrer) </for 
оно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над 
.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама 
одије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону 
исте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, стра 
 n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S}  
вље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божије 
„сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" />  
н од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „с 
ку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да  
има којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви 
А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из ње 
загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски госп 
е наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пасти 
потребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо  
да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанск 
 раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херце 
, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато  
нај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена ја 
оде и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се 
— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — о 
могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцим 
те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</ 
шта се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На п 
к на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! 
жни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даљ 
Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког во 
ад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање  
е, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог 
часна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама. 
о земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја с 
 И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то н 
вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности 
че нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме  
ј придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико т 
само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на вр 
 нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле дал 
н њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским прегр 
 поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, шт 
одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да  
дам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа н 
} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кава 
оћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских  
 пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце док 
 сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај за 
ановити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi>  
ацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика су 
и буршовској.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако 
небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два  
а жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} 
ричешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни ч 
есмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја 
даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстари 
ким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природ 
е мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз как 
балама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су 
шега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати  
 хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи  
ње и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела 
да вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Ал 
 их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко де 
ље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у дост 
ца не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ ост 
 У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могл 
 није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је п 
копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за  
м.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчар 
 на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за 
довољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у неве 
, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При  
ше оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни 
ављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха п 
га часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херу 
ли у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје 
 наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која в 
ак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ло 
{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу п 
 на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак,  
цу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су д 
покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што  
ња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји про 
еће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за 
 достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.< 
е ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебе 
 ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити 
бину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али кад једне неде 
ећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све же 
рон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих пр 
седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турни 
 те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </tex 
Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па 
шај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе 
местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним з 
бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро. 
нови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудо 
дравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрен 
p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н 
ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на к 
 и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само је 
вот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлац 
ба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја с 
ашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим  
од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан закопчан пов 
!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи  
 докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњеш 
 за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по ш 
од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што 
ем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који  
или!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ  
о да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више  
о јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само пла 
 Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењ 
<p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створ 
опуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само 
езгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, 
остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори сво 
, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила ов 
а обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога д 
да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перј 
тпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="6 
 наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог д 
ар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од 
ле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко к 
 сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они н 
онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, С 
 узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је  
завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у  
— кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога в 
 дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по сви 
"98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p> 
 дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет пос 
дите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а 
у с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, п 
нрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао  
м решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се о 
 Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро 
 Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да цело 
олико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози 
снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престај 
 замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супар 
ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим 
елским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у ра 
мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у сумор 
јозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја  
 до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и 
да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пре 
о — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћем 
 се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је 
рни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири 
а не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми јед 
атељима и витезовима за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради д 
Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова 
, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у ду 
рало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети  
листанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шет 
ано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа та 
 како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и т 
е тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какв 
дедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p 
а).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да п 
 толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!... 
ж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Л 
 бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљ 
ар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим ва 
ком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а 
бити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у п 
или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мен 
олитичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да  
једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску  
а у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру гов 
: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком 
и куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа 
— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа  
<p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи 
врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, бил 
х таласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела.. 
спит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не 
држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да  
ајвећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан 
 својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и 
ти другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. 
цаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На је 
 ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки 
ије забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим  
е који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело  
та богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност тр 
баха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају 
Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљањ 
едла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегда 
аше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да  
стиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако 
е, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, 
 је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала н 
</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра 
арила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2 
ека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези 
зао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезо 
 шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења 
/p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви 
собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропош 
 земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, 
 гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио св 
у пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли д 
 беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратни 
радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, 
штаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна  
повање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могу 
боравили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута 
{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам в 
не за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, 
о утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бе 
је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врат 
склонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и о 
воју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, 
ог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек и 
ад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом о 
е она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вили 
ака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, 
ишало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ 
 душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима  
у наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} 
дељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p> 
лима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали д 
 тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима 
 <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још се 
.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љуба 
Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смеј 
о се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега сва 
, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и о 
 па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у том 
Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала  
есла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну пор 
а под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело ос 
љу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се  
ладајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угас 
е, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И та 
уни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће 
ајлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али мол 
</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три в 
ком, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста 
ужи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пиво 
и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике н 
</p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гла 
 узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне 
лудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом  
камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мир 
ла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми  
tättigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је т 
ета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ ко 
ки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. д 
и крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по м 
 ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повес 
јући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах  
у што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло 
е му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S}  
 мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његов 
екару за женске болести (јер калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опклад 
рођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац 
ан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па мака 
!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у 
тишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као 
уштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа д 
мо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред  
ону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле 
>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —< 
ва с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцов 
ти јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још 
не госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усуди 
гарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне 
ове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на з 
штавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред 
а огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној с 
 овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на  
 бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>—  
— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш с 
о само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је о 
руштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише  
уке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог б 
све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио,  
њигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад  
шке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва сел 
громне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дуна 
 /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет мо 
итка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити с 
ријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову 
цима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих п 
више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна 
г.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да  
х! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гем 
е игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнут 
ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за 
 гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, срет 
а јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих за 
. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске  
<p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерск 
ко се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пође 
 планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви тр 
човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не 
м, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде 
ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна  
нају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта 
ао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намасти 
еоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слобо 
али да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубав 
 се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би м 
> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код куће  
јуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето в 
м ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </ 
малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје 
 —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и п 
да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани  
им прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте 
однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S 
са сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загл 
сина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и ј 
 године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро 
ко показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</ 
но...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо са 
а, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри. 
ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и 
 реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је о 
морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као и 
о, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, ал 
 накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред  
рац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у 
{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештен 
ер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако 
песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање  
га не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако  
ала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалу 
у му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његов 
 бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек излепљен огласи 
и али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он 
колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што 
а једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и она 
ове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста 
 тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па 
кане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских нач 
м га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру 
/> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — при 
 и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта  
раку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме окова 
л није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл 
ео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који 
онрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се о 
... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p>  
 ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p 
а?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много  
слиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустри 
 од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S 
ио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало 
о се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одуш 
зна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих мест 
м на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке 
S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем 
 Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао 
н показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни з 
 нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скоч 
ти овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си 
а господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве ко 
{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чини 
тане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га  
Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о ј 
 језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни но 
власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне  
у за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се до 
рњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него 
етеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изнена 
огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини 
 шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано  
S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у ј 
рло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном 
 је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто 
 корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле 
 назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао пре 
, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после 
а искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али  
ожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи је 
ер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, к 
бично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и н 
ло ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепасти 
ам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на  
 покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће  
рога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице  
ани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим ( 
о у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов  
већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопав 
ио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На  
рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; к 
течемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја с 
ји је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском 
итомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или 
e">Kreuzschokdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја)  
уд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде  
квом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да ути 
те, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу ради 
уђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећ 
а упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потр 
 <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за сл 
городица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака  
/p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако. 
и да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се ду 
</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звека 
, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одону 
обеда скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци  
да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов  
 ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турс 
својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је т 
који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке наус 
олим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="4 
рисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приб 
 више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сирома 
о кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде 
едари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац бу 
е добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје 
{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауст 
лике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у залив 
! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах на 
 Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у  
верне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се о 
 „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти! 
и су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгард 
reign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како 
прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђериц 
 <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јунач 
д ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја с 
код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје ку 
а тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се 
тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> 
о, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ак 
илу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у с 
зио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу 
астира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кр 
у ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неки 
ви дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све  
ренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајт 
ршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве 
аткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати б 
 намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати в 
у заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за је 
товним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угод 
} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам  
вита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господ 
! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање,  
 мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на сво 
а не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној д 
и се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл 
је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којек 
зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати 
парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је оп 
Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S}  
м неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у на 
плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанствен 
p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А 
јка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <p 
 дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, 
у избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша  
ар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог  
чанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима засед 
 Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прс 
 свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била ј 
девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p>  
 зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је меди 
>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања 
 на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељ 
арица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубав 
уседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунут 
јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо гд 
но сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи поте 
 већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од  
 деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од с 
јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрад 
м зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и  
, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! 
 ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парч 
ремена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас оба 
тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда сил 
е јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му  
а само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ 
страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниск 
 из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај  
на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се зах 
, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало  
ни, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, 
који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете  
 стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језер 
од видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка 
х сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем по 
њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама  
>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; ал 
боки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Как 
 томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица  
језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденс 
еваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатов 
осподара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос  
беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и ис 
ли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p 
их боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним  
а видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима,  
 крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ш 
слицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју јез 
спа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зр 
ко не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљ 
ја обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било 
ругој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, 
ове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је сто 
о, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви о 
увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су з 
су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући  
нао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш о 
 снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра ј 
 у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прсте 
е волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова  
 да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута не 
е омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би  
шој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе 
 високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев 
р калуђерице не зову доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом на 
 њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутр 
м се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Шта 
а дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављ 
ање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече с 
 чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој ку 
еви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан 
 реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе,  
ге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како 
еправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S 
и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгар 
ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања.. 
е тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и  
а њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— 
{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало ч 
тле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, 
адиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Кап 
ши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмить 
—</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жу 
Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми оде 
о је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом ц 
 постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се д 
 чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— 
 на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добр 
оје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имал 
аш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће виш 
p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с г 
<p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу 
рда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја 
е само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и це 
е одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког г 
али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехн 
али ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако 
нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и ог 
 /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле к 
ју пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У шире 
 се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Х 
пет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојиц 
рашну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа су 
ријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине 
тиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње вре 
на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишч 
дан наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је 
м местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортен 
лиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</ 
бзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не  
о су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо г 
ану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, стан 
, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује 
рш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кат 
ојега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n=" 
и српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз једа 
еци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па  
"42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаће 
ого слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао п 
рас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред 
ју, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која и 
рнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сија 
аде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{ 
 у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи  
тињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провућ 
и.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" />  
ава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није  
ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана 
 да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p> 
p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно упле 
а црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари сил 
ане где су путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испра 
док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, о 
вим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако ун 
би заиста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут 
ог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава 
све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и 
есту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике ( 
шу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више  
о не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљ 
што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоид 
ше да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и о 
у мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{ 
 један милосрдни <pb n="47" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења 
јео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девој 
ором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се приј 
и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој  
о.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није мог 
рајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви б 
не концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму  
ави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те  
рцла допустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам д 
ечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети  
у па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм... 
 и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом 
а па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да 
у намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим н 
ашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не  
састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, то 
е која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену  
 се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с 
 Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пр 
уће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро  
ижујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, пр 
витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понаша 
ет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није  
иње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле б 
х једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа 
дњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> < 
 одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним  
 која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким тело 
вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити на 
зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни 
што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвод 
ишта друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом 
следњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим гос 
е налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима ув 
иљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ран 
када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога трен 
рсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за сада 
его онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јави 
о <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са 
и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p> 
 изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мис 
ка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је на 
емо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртља 
 у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на проз 
ан камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један  
је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим ство 
тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима ч 
дно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осети 
рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сирот 
сто кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p 
ишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања 
пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлшта 
атно имање нашега императора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубрите 
 <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па поју 
, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне,  
ело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан 
 од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу бож 
ј земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад  
 језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p 
росу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој  
у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, цр 
, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да 
од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађ 
ашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S 
 је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастир 
ни пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> < 
 посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с 
као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме изме 
 да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара 
а а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, д 
реко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичарски момак,</p> <p>који је т 
ема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изн 
раво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и 
а је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{ 
ој дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од ју 
кера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким и 
</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одав 
јим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже ка 
че:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632 
 бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје о 
 стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови с 
или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од ње 
ло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огле 
е...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} 
} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица мо 
у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћ 
е руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу 
светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окрета 
лете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска  
иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ чо 
м жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конра 
од Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протич 
ного више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше ст 
ска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што ј 
 почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трау 
 два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо  
{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и 
о дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека сре 
>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихо 
 Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S}  
 јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} 
то ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он 
и, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног 
алчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и 
крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{ 
.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као сад 
и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> кле 
же, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим запов 
рашнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа 
не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом  
х букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисл 
л ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о 
ли их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из  
зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сре 
ене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је 
раво на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зг 
о истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су  
 нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду 
 да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наша — осечена б 
ш један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зид 
мејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господар 
а и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта  
у, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме 
омаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p 
оје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, д 
у испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето 
с двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног пр 
ала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и п 
а спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начин 
; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар 
много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови мома 
ечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око на 
и пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али ни 
аном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лиц 
мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S}  
’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престол 
с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се чове 
јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико 
апиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али 
 пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S 
мањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седел 
 само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђе 
ом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих 
вој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше 
 два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p 
истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх  
а послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још неза 
аменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране 
="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин 
о тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац напи 
чан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој  
дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам к 
е врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо један д 
ћине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које  
ске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлако 
 /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо  
 да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрв 
ах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак 
чак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак 
ламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколик 
{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је  
 Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">Sie Schlimmer</foreign>! 
а. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу  
амо мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, ка 
 баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из 
ебројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор 
p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној з 
ушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између  
<p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то има 
S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по  
у заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небеск 
о изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор о 
ручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конра 
трига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек  
ед престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи 
о са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и прича 
ј дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду т 
} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p 
>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —< 
из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих  
гону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали  
в благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм 
лина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од  
Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у мој 
хвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора 
 да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу 
ти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загуш 
осница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конр 
чише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колиб 
амца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његово 
 и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренута 
дећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у вели 
} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови  
, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољи 
сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> 
један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно 
 земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То 
, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа 
е и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље  
д беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране в 
 наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она вр 
тарац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ? 
заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио д 
ом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да с 
ва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав н 
дајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи  
ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом  
ђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју  
да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто  
— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави 
есницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити 
мачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд  
зи стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> 
пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима  
т свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби  
тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о 
г подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi 
остраних немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко  
арони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штаје 
не три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на н 
одобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрн 
а по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,-  
равим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носи 
ој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који 
ад овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то сл 
обијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се цер 
.. </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упа 
е почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не б 
морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад  
 животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито право 
т се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба 
о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакш 
ој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима 
 чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам ј 
д.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија не 
лом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, о 
с гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми 
јече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Ал 
љак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једно 
а џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно д 
 сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зи 
кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаже 
ар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка  
 човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са  
слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоценостима своје  
о?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега сп 
 док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била 
S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један  
мни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно ве 
рад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгл 
 у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно 
у</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беш 
 дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунч 
адрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији 
а преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је  
ати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено  
 Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао 
 се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки  
као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наш 
</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука 
престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних амала, кочиј 
 и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девој 
ево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за 
ква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он  
 ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је с 
рижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Св 
очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек вој 
амо до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледа 
 из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну п 
но знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески 
к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он леж 
ан мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језеру како пол 
ече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може  
34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у та 
 даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзир 
ад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече бе 
пали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крај 
о све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p>  
слао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се по 
 наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала  
е борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је  
се од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ства 
ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде дого 
ставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и одне 
 витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава поб 
ке војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут т 
ајудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим  
вота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл с 
 пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му беш 
дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве  
прављен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у 
и, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни  
атаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када д 
га срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може,  
у људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад свој 
камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он ба 
ивот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно вра 
разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зраке, из ко 
 а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И  
рича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{ 
 нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном распо 
све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао  
p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога  
 нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи ка 
под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну  
ах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше је 
ма, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у  
и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од  
.{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети  
нима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваш 
 усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће ви 
а самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу с 
ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а  
тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви 
е, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који 
 ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> 
ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p>  
</foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш 
који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овч 
S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! —  
>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена 
обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи пор 
{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу нач 
 читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толик 
а беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи пост 
ут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде  
 на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из гла 
е места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни јед 
 са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, 
 заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазил 
скуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткив 
речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре п 
дио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас  
мо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све з 
у? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољуб 
 зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романт 
и мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмун 
тух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести 
војка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац 
ци, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што види 
 гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: 
жити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код којих цео ж 
/p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш  
, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смеј 
овога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црн 
страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи с 
стати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или ту 
а више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиж 
дашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{ 
је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Ка 
S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастиво 
леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благода 
тати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је  
ије имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од  
ави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер 
вога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао после 
ад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле  
Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова  
и, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није  
већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њим 
ах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаш 
> <p>— Ах!...{S} г. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио ка 
о узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је би 
ас, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S}  
шате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Д 
оја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху до 
иво беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову 
ећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим 
утем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за  
грапно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такођ 
рницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, уда 
ражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један н 
саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиб 
 пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А  
еломе свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, мл 
да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже нама 
из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као  
жног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да 
 - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно  
 ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра 
 избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудг 
ако се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и  
 тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрења 
, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озб 
 се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али вас  
 лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је т 
дена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све  
другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром — удари 
ји чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним по 
леновица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три годи 
чно у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што го 
 пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу по 
ки тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак о 
племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било ка 
ко вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разг 
акву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове си 
 толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамењ 
о креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскаках 
но женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете 
лутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дак 
а ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво 
они и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана  
а их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а неш 
ада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — - 
то.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, уб 
и који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рође 
бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?),  
рали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да 
чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји 
у и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у 
зера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко 
— поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} 
 из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Вар 
слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Нег 
 себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безгр 
и комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција 
надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око 
 су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито на 
апије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беш 
S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више ос 
у загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или 
ој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је неве 
арче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умир 
и целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до на 
 нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало д 
ла колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама,  
имљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и ок 
кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови д 
 да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо  
ама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ сли 
провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он бе 
еко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе 
е опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путов 
о расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпно 
о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их  
о граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је 
оласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули 
огме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо пи 
богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страш 
јању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, ко 
 у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе др 
а послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила у 
а, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, 
ако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> 
 њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у жи 
д најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и  
у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, к 
} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на  
ли, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!... 
ног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан мо 
 секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи ју 
знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим  
есто свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на т 
 промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, 
. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да ј 
ка те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих 
ко бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа  
барице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског,  
аседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гм 
терл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате как 
би преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конр 
 чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред велик 
траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу 
ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима 
ма и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег не 
е да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет 
у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се и 
и снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима ј 
ио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, без 
ибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше ка 
 душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p> 
ни да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама јед 
арда јурну из намастира напоље, како је ни вратари несу могли на капији зауставити, јер им се у 
учи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у чит 
ч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је 
.{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем пр 
едети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо 
ој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не 
.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоу 
оли као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по ва 
хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ п 
па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искр 
да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим  
подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има сво 
} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у во 
и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска 
 а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
лека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узал 
обе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико  
ио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно 
та тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — 
рла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче грани 
убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим о 
5 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи 
 ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стен 
е не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, 
онраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној 
им крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од он 
ед тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сва 
добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који 
а неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се рази 
утањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Ло 
у божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој благословеној земљи.{S} П 
 отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су виде 
ну, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа п 
редставити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро  
 па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штај 
це.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма,  
у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас до 
 пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла м 
розборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све  
ставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у ј 
лу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу зн 
ком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт 
 Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше в 
 поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је пров 
ика, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ на оба 
 Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја прича 
дмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто 
 дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Ка 
 тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред се 
 младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Х 
е тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих ј 
</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p 
 самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бо 
p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <fore 
и паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која 
а се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећн 
и се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; дог 
шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени 
! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са о 
сподине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигам 
еду за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, д 
заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше варош 
аху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пу 
бор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није оп 
 то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа др 
 дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већи 
срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје рет 
а кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из  
да ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њ 
е госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S 
нију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче  
 уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се 
а је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу с 
 је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам вр 
ављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да н 
узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{ 
ма беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само 
 најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхт 
 из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, 
вијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ств 
и, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако  
.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се 
 Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад 
свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да до 
p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, до 
="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи 
ребало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледа 
 али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за 
 возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; т 
 празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њом 
аду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале  
 нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђериц 
 господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, те 
— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p>  
научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на  
таше ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који  
обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећ 
барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} С 
ође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађ 
сто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао 
ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и так 
епа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја нар 
а од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желела да се коју недељ 
 само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли 
како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају  
 у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се п 
 А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе  
утањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S 
здрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била поме 
рито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и усн 
 отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп  
к коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожа 
од ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила  
вито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, мил 
подара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан о 
 вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање м 
ледњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пи 
узе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти вас 
еролда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који  
ако је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на 
у бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива бого 
Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас 
 <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу  
ете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса  
лу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери св 
н није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога г 
муца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје па 
ну реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљ 
.. - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па  
о не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди  
аче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити ј 
ах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији н 
тиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10 
 светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети  
 оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо посл 
у мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако  
иновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли  
р би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће  
да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још о 
е може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у пр 
још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — о 
како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно к 
е сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака  
ћи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних 
...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S 
руштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </foreign> значи  
>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче 
, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва при 
ика...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењ 
до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице с 
ерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидно 
 а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и под 
огло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се о 
ливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди  
ризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и неза 
рао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да поми 
 најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да  
ве верне љубе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необич 
<p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штаје 
по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле му је отац њ 
адава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о  
p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка каз 
шли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су  
 несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој 
би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти н 
ћања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се уве 
ила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с кам 
нило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао  
никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њ 
 сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле ј 
"5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезек 
} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али  
на би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој бе 
арила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су  
срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе  
о се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} По 
ња, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње пок 
вцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек 
оцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Л 
чаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело м 
 није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, н 
олико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на  
росидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била 
а не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом 
е) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он  
астова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити  
нато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском на 
е па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га ј 
га друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука 
али за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. г 
S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срц 
н година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су нек 
мче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана к 
ла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћ 
рмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за 
иша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фа 
ни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљен. 
нагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном покло 
аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили  
о.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести в 
ића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поноси 
, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref targe 
 прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули  
дити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата  
p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> 
 обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог с 
више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Т 
прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника 
о истина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатс 
амичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохвати један ками 
трву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то им 
 прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу кој 
ни дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства ко 
едајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гол 
ао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна  
ан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прела 
 ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов п 
{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама м 
 Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго  
 још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше  
г, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу п 
за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар 
е не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато. 
ко полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече  
 онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек 
а у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се у 
 бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не 
ница!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} 
ла!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или 
не су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само с 
вљаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма 
асамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на б 
еш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда  
е се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену  
 одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што д 
је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напр 
 страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима шт 
:lang="de">Sie Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, 
о је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзе 
на шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе 
р сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски  
о да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску  
ање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта  
то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело дру 
ад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један храст у до 
<pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедо 
еоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог  
давно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састај 
оже да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их  
и загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена  
 крупан како га ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живин 
дано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S 
 испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћер 
 одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати ш 
 врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од ме 
иља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале  
евши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и  
вога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да у 
а се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе трену 
, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још ка 
 нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше 
ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене 
мови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти је 
пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бај 
о, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божије 
ена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге  
дељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу 
н од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ћ 
ачи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и 
 ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла. 
кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад сво 
 ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и м 
 да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец 
ди мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш ка 
ва која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тел 
чена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђ 
 слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланац 
е да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћел 
ала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред 
чке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и ко 
де да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинско 
ечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква  
сом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно 
мах глас буршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати 
екшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само инт 
гон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети ус 
ношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на буси 
кирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене,  
а иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момак 
али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забра 
и друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш пон 
{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе поч 
а секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф с 
 новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отрова 
{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} С 
ји сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стр 
} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако 
ајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад 
један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb 
а изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на ш 
 да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Ј 
ровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Ото 
 Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он ј 
мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица пр 
е бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и о 
произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи мо 
зером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом ј 
м очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима,  
мастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{ 
себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очи 
 њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тре 
нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он  
слио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за 
 хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богата 
че ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад  
или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из 
 на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удар 
те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово л 
наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају 
 гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n= 
ед приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, е 
 ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би шт 
 моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну рас 
 за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Курт 
е, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, је 
во беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком 
егово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залета 
них коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пре 
аже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запа 
за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је л 
е то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се  
е ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа. 
ке таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај  
ртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога  
ћи како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вод 
ов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слуша 
дају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што раз 
учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво  
дава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче 
дјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли  
 Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башт 
ек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и један м 
е Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па пром 
баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице јед 
д својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше с 
сови као из гроба, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе ст 
у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза нама 
 види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер! 
 грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се с 
је грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за о 
а изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S 
зо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ ка 
пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то  
рачице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде д 
а. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одгов 
 страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околи 
е последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за 
ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако о 
лико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет  
све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и 
на на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто 
рже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под је 
рхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихват 
рном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелск 
паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе 
 Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S}  
. и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онд 
"50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе 
 и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена  
ице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему 
бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да он 
пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој 
и витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Бог 
чнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке г 
мастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које  
ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока во 
ав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су ко 
уж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p>  
а пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде ка 
 у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се  
. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да 
МУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врући 
ћила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљ 
tes"> <note xml:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang 
ло могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</ 
или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом п 
је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описив 
ко дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ  
надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стиг 
ки херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после п 
за звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе он 
 Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p 
а кесу дуванску коју беше извадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калу 
е цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пи 
после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је глед 
 да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се 
воје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се  
а обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопим 
et="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> 
 него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљ 
тури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми  
мена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако 
њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — 
љубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у  
те својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах би 
прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са сви 
итеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) 
д дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, 
коположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још једа 
 угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p> 
есне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и п 
х по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух  
едра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n 
ислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у  
ве ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају 
а за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаб 
бро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуг 
еколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му К 
ху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио  
за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене  
ћем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све оп 
еље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се н 
дије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде цр 
жним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запр 
ачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишн 
ном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је 
д видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њ 
јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој ст 
 иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племе 
. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и в 
сти један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом вл 
pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, ал 
обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с они 
ажи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њи 
бити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ак 
— и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво 
 кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором 
е може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку 
ска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захукта 
ђа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћ 
 јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб  
турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од сво 
то се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове  
, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један де 
 један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било мог 
то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — бог 
ем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Уб 
бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на 
 овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту ко 
 да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па  
оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гм 
 с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја 
 ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн 
ј хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? —  
м последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом 
аше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на ле 
; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у 
а сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се н 
и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше тол 
ин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју с 
вирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пеп 
ргл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви  
 ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у не 
жи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику лит 
ства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма 
ко <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од  
смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је ваг 
а одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакл 
ред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p 
или тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви 
За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје,  
ве друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да 
, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на 
S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак сво 
ку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно  
а, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом р 
 боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срц 
 сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле г 
беска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за на 
ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> 
ледње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се на 
к један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти  
 тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан катол 
колико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су ју 
 онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној. 
но опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше  
уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу  
 не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгарди 
p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану 
рце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша  
у не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у њему,  
 Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца 
а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчани 
мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима 
главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем не 
ешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице п 
пицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не изба 
епливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазна 
жу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник 
p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>—  
еба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у пом 
сет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не  
често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га с 
у шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S 
а скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало  
 непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и се 
ш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему  
 тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумав 
тан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држа 
ета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен  
чи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још б 
род прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу к 
а уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како сто 
егов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на једа 
сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жи 
ставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима кој 
его што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језер 
у, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после нек 
ирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгард 
ање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунден 
! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сар 
ваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и пак 
ма тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, реч 
 прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом про 
 није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот 
и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мо 
 погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се б 
а калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад ј 
 из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу п 
ркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се зат 
ао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастира, и да бих желе 
смо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рук 
а, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај р 
ли је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупи 
он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој 
ћом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију  
о би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмањ 
ћ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Окол 
гим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p> 
језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у  
 за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p 
 воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у сво 
да мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брда 
 њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир о 
{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека  
а царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицах 
 бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесв 
ила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које  
 шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад 
ан мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погле 
и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а ча 
и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која се 
еда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахрониз 
едњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих 
удни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на 
све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару пр 
из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у 
 је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост мој 
оље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народ 
ри.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зр 
 окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом 
уски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим 
ам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, 
 да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни п 
уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова 
ојој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу  
ије лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски 
 још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама к 
 дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У  
ху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При св 
 —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме н 
индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунден 
ојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Ку 
е него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога зн 
 џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није вазду 
је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} 
рнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са  
мџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја поче 
ове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе беху нежне гемзе које већ бех 
 оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као с 
 боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је 
била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта 
, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке 
пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у  
иновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке дес 
 толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаств 
ежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из ј 
азад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно д 
смо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац н 
 обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер  
неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по цел 
анута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на п 
зали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповед 
о целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутк 
ким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} 
 се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у 
дгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико 
 амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му 
ажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на 
езерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени! 
своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по 
нима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био  
рога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама п 
о него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и бело 
ео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стран 
гог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћет 
ају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силам 
ца на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грдн 
етлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хте 
м вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна го 
p>— Жао ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n= 
у, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем неприј 
у Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваш 
ном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Де 
ије да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све  
гме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добр 
ј је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног  
раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? 
 — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стаја 
ђе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица  
ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запеч 
о дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине. 
 њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сун 
> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за  
аше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће 
 у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале мом 
 мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и м 
его у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде 
вало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе. 
овог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељ 
 оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, 
ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им  
им шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џин 
ера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то па 
чи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улет 
ка Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости 
шао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће 
ера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим од 
икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра под 
и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епиз 
о лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу б 
док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што нес 
гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погл 
милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на 
нчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба уда 
 тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пе 
у снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска 
те некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвож 
S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест  
од ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он н 
ринску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. д 
беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим  
ашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер  
и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била  
к устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није  
у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још ис 
 пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер оби 
луђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлук 
ом играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет са 
 чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S}  
кора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао стр 
о себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се н 
 му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. < 
>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађ 
е може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи  
ни му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци 
} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до 
оје беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај се 
ика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у К 
мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г.  
беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесм 
 Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као 
 са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад  
свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру  
часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њем 
офа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој вл 
их песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритер 
слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чама 
а је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се к 
 дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му  
га, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами ш 
 мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и 
знали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дуб 
нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} 
да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види 
ге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с ка 
 ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица 
његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране 
соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сли 
као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању  
не језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни  
била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он д 
ер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну осв 
е и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, 
истољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као д 
мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива с 
, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се п 
о да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по 
а оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p 
о који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђериц 
 гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учин 
о ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим изв 
на диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па 
 </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни  
 и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним рите 
зи.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Та 
уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код сво 
међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, мо 
 у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xml:lang="ru"> з 
То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је ви 
Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у  
ставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и 
беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили  
кад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу поло 
јајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво по 
 шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водопад да је с 
а већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још  
олом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој вис 
днесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да  
 Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер 
био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, 
ињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S}  
ско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а 
ли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се  
је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима сед 
да умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар сам 
ице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, к 
, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обични 
ни појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p> 
 грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке  
је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S}  
 већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може 
оштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено д 
рица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p 
/p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет леде 
 Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде д 
било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони  
 леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исп 
 видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За 
војка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу 
 али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасни 
шом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да  
же своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од цр 
и потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, с 
аха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који с 
арац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да 
 пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и ниј 
ознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне  
еху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ов 
гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и  
видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки 
на покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“ 
оје она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се 
b n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е,  
е очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену оч 
, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити  
није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред пре 
радовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и н 
вог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (ва 
о и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде рук 
 пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — пр 
тој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф От 
 пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, ко 
и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја с 
ла...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недр 
е спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш јо 
и чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на 
 сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога  
 напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још дан 
 сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претво 
ично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свог 
м добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је 
амном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се с 
у око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсеч 
чно смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу —  
игенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покр 
ма, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на  
аме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадион 
ја крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маш 
наког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке ску 
барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а  
оји су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за рук 
ивео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њ 
грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и осл 
брашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у кој 
 сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на  
о да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас д 
у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало  
мен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах  
е на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре д 
сли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немач 
тати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам  
та, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој  
о ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} 
ом чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голуби 
ару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бај 
ц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурн 
рај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене  
ко Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му лент 
са, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то р 
вну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћер 
 загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се 
хен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике власте 
дна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беш 
?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Сал 
ек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ва 
и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по цел 
 подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромн 
страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савла 
це, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева 
 стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружа 
дчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра врагола 
ме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе,  
ретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца 
о да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу,  
ијски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у  
змаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе 
ош беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на 
тадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, к 
есама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p 
 у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити мо 
ај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу 
 то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p>  
се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег п 
риђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, од 
и би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отока 
 и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шт 
брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањка 
з светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не оста 
 и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови с 
 оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Оток 
е варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијо 
 страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да  
сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>—  
у се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом  
 „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао 
ко нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелиген 
рао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудга 
ојим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уз 
у срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ З 
фа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери, на којима није знао ч 
, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе  
, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И дои 
аше часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду 
ку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изглед 
а умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то  
им страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве бо 
ного накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо по 
 у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим ц 
сао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али о 
спужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа  
ризнаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се 
 сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спасит 
м спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове пр 
Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за до 
адно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних ла 
оба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа  
дл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како ј 
оченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слаб 
 да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни 
а и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не 
p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише да 
а била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним о 
дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S}  
. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте  
опада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lan 
вему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити вит 
авно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице з 
ојега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од  
ју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа  
ама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених 
тао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела т 
исао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... так 
ше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене  
дина били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно ис 
д може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да  
чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избра 
ва тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да ви 
уку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Х 
о ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница 
мо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма при 
 је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже глав 
у — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељ 
 народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} Т 
ских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о рит 
за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити 
 већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај 
и, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут с 
та вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо  
Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очим 
огоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S 
не брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Л 
очињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S 
} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језер 
зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера —  
чу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грч 
лим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} 
а, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, 
ниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Б 
 хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец на 
с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео жив 
енско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, 
им сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, кој 
{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти,  
ним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком пре 
 виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да н 
е?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво шт 
а своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшини 
у о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лои 
ла скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја б 
 жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је т 
 — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледај 
S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испос 
онрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и мога 
иница грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је о 
сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S 
м одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колк 
еви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противн 
етири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин 
хо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у  
 девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити 
 времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас о 
сти, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људ 
а не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље им 
дну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало 
 људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијам 
 док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најле 
 загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који  
нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се 
под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео ж 
женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина би 
узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци бил 
 отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж  
оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне нера 
поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје де 
сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} Н 
нцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешк 
ако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега м 
еликој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа с 
и не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам зн 
ме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше ск 
атки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке 
их двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад 
опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар 
љак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече  
ту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати к 
нчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благос 
а).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за р 
ш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно  
шима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти ма 
 онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о којима Мирцл јо 
р.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S 
и.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу 
 702.</note> <note xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. јез 
обудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и 
ће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у вели 
на га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не оста 
ити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега н 
на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце 
 ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могл 
ше надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у срп 
имо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овам 
 прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше 
.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћ 
 по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо <pb n="111" /> један дв 
 руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прсн 
 <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне. 
 победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турн 
..{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, је 
ице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је сл 
срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну ка 
га дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили  
 меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле,  
а и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате м 
S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпи 
дић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки бр 
ор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно на 
инц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од 
одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац  
 исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласим 
да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај пр 
ило! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона  
над зеленог језера и његове љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта б 
 ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је  
жак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало  
 је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни јед 
 на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје  
ављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши сод 
 — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, 
Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као ш 
у капију, кад им је Господар био већ на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на п 
p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани з 
загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивн 
 Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у  
рауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S}  
м љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стр 
провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при 
е га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо 
ро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који 
. -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ 
/p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудга 
ну свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га сам 
 опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних ок 
ако лепе беху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним  
монији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро  
е како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су  
е гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па 
рави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку с 
ново.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да  
ацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро на 
седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено 
заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет в 
а каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се ве 
равила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штит 
е ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, п 
толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права 
.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, кол 
 да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стр 
ких кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну на 
 испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>—  
 човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је 
от на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге  
ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни 
златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом к 
да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором пос 
 утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml 
ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У 
светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да 
е виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам  
ним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакри 
музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљ 
дском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обичн 
 тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоће 
ношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула 
игра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што 
дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стр 
ign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос 
ћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— 
ечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно  
 што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се св 
e> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подобним  
 толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, пе 
чин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки с 
а коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље ја 
 па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее 
камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у пл 
ој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...< 
загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона,  
ијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као веру 
а и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира —  
орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које 
ског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним  
ово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударањ 
стила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других веч 
 моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толи 
.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења али  
кирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у гор 
таде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ б 
 чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, пој 
 паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него шт 
 испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у 
ј се света богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где  
а, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те 
ње на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније рас 
 зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све  
ли један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле так 
вору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудга 
 престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у 
емо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим 
огледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десн 
 идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервија 
ио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, 
е по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Трау 
л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око 
</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности 
ривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћут 
гоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ј 
т, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха 
.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам то 
ван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза  
зну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћин 
пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у  
неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не о 
p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она 
из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам 
ијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој 
 свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама 
суда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу 
је јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генци 
Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде ра 
ако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; п 
у најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та  
има, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљу 
ични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <p 
 с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се 
наго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратим 
 што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S}  
ка по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалин 
цем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могл 
 би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те  
о што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављива 
ја јој не даде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба  
ош сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није 
 <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не бу 
 иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хус 
оправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме  
еводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако бил 
а стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да  
тер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око О 
и чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војс 
ен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и 
о из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени т 
очи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер  
S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женс 
с и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде  
премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџ 
чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сам 
} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој ажда 
 шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас  
и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и  
ваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Как 
где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примиц 
енутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња з 
> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на 
его невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш 
постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га 
е то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна  
лико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} 
, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она от 
 на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен 
луђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати 
е стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе по 
дгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђ 
рава је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блис 
ашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви ме 
косутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на  
на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да з 
ајсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима з 
а неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озб 
оја се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га  
Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рука 
м теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове,  
помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком 
8" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Он 
га каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити ист 
роговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно  
 погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо так 
говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још ниј 
е животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом диц 
шем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако на 
 <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице прод 
е — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајниц 
ом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно ра 
ло бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам 
ма, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као к 
и има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особ 
требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће н 
 где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуц 
ећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло д 
а са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и 
д одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51 
ју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међ 
ђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро к 
сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак 
очоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да приз 
је душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој са 
мен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо л 
едузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се д 
во, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се о 
удца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је  
анер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (чит 
но биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења не 
аву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам б 
</p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па 
 ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити 
питам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у 
ји само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи в 
речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој глав 
а је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли глас 
анствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какв 
ињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање леш 
евесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају,  
 пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га 
и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и пр 
ловина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну  
а труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S}  
азад. </p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер 
е варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div 
е православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћере 
ђем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку ста 
на ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој бе 
инут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се н 
десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе св 
ко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли  
ца да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на с 
им.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лис 
ђоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, к 
 ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нов 
рави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести 
атељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од 
узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалир 
куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесим 
емену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се од 
што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако  
ва ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризн 
оспод Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прик 
...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у ис 
и то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју муд 
је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гл 
 замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине,  
идиш, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним з 
и, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему у 
сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвал 
оме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кец 
ез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мно 
а скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило 
алека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупи 
 зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беш 
ко треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора  
 којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква  
ут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се др 
недикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала ут 
 из радозналости да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекивах 
ело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастир 
ћали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У  
и да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадо 
 децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама шт 
м календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду 
, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило 
 је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу,  
к је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце:  
т узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике ко 
ом задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет п 
шао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онак 
о; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и к 
ече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја 
во... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт уста 
дан рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами о 
 да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород т 
својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узм 
аце на буњиште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А о 
финијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвиц 
олико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац  
е“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли 
божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних 
 „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одгово 
 ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S 
 наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане о 
 од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је 
леко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја  
 Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја  
мљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред с 
амо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељез 
е приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет к 
ога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше 
 ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ће 
 а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de">Kreuzs 
ом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у вел 
кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на т 
лужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и  
 тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи  
прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерск 
 — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жа 
 —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не сам 
: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме 
гов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико прав 
летворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зуб 
друге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачк 
ом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Та 
једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и 
хенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови 
 под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав п 
, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другач 
ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па о 
ји ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако  
ла била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао пон 
 драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас мла 
е мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу на к 
 слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колиш 
зеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то м 
.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, 
 бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје 
н да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S 
 бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не м 
здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страс 
читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилбе 
ка језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинс 
ње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.< 
ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце  
ве, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете.. 
мена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можд 
та рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл? 
и пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај п 
сем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезо 
ријације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, 
 доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча 
, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте 
е до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера пр 
а ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у по 
а придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на свет 
а ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скер 
р весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек 
 /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од 
уцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светл 
 мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црв 
 <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки 
обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај  
човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да  
оф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херо 
 до једнога зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше 
аде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још ј 
>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у ви 
арац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов 
 какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи  
д се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његови 
ом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се  
гово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљ 
остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и о 
 човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно не 
стира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам  
ли мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили 
опираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ по 
тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора ст 
ји одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из дале 
о земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе ст 
рбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелал 
 из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, ка 
едним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега 
ној пространој ливади испред замка беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнут 
ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око је 
м сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпура 
ако неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав ј 
е што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу кој 
} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром зап 
не не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том свак 
 на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као  
се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна 
 ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бо 
 његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да  
 њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми ов 
.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се 
ну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сена 
 мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што мож 
аше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис —  
опоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити так 
 ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варош 
пошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен  
уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продро 
 у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту  
 оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим 
а силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљењ 
у</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>н 
ика и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичн 
еба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа нај 
ва слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним сте 
ји сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше  
зуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5"  
рими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред ис 
 сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред  
сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траунки 
ружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — та 
за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам 
 искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешк 
изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хук 
ретворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мал 
и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци 
 месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудц 
ји се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна 
.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У о 
 <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљен 
ала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше,  
ројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св 
ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, 
бама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Ал 
последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много д 
 увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: рец 
вске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије 
 просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда 
 да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Го 
ма хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па с 
одарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Ку 
.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, гол 
заслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, 
ш није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то срп 
де у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе вет 
слетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди 
ти! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? 
на се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу 
.“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="e 
пет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенам 
да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше девојке од К 
ока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских 
оми нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно у 
ац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује.. 
запрепаштеној девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друг 
осно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо ви 
реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’  
 силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, про 
граби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се ра 
о по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их  
а) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим  
нтијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са д 
 и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита ка 
рни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерс 
панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизм 
кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зр 
нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете  
коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку  
га зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки осо 
сец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p> 
ет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање 
мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стоти 
м укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног 
, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стро 
ир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на  
има још једна варош и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су најве 
а измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које прол 
 џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебело 
инц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од  
странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме 
шно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бо 
Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима  
сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намас 
 израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу как 
моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <fo 
нокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p 
оветка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим 
и је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комед 
ушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше под 
аму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у о 
 месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да с 
е токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећ 
а вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундленд 
романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не 
м друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му 
жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзи 
 својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бит 
 својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и 
устао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан 
-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} 
тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обн 
прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само  
 гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега побед 
ека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко 
 стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни  
.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је  
азмрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господ 
која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div type="notes" 
дина, и да ја нисам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се 
о и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјек 
ирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице! 
демичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свест 
е још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера 
се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном велик 
. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчет 
 <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона 
ере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жа 
гачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима  
прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само г 
 по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски 
, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усуди 
у кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучен 
.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је сме 
 пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О  
на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад уг 
рка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педес 
јој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде  
.{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар би 
еше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом л 
а меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло 
им драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и о 
 походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на 
е узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На јед 
итаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је 
гачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по у 
лике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на цркв 
чама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од  
мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још 
<p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S}  
аква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар к 
моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја 
="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се  
ости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као ка 
 он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну ста 
 би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, 
 шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћер 
ицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При 
ео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и ког 
ли заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају шт 
пше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну так 
 али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> < 
и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој 
ме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот,  
у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, 
 на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој стра 
 не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њ 
{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут 
ивот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике 
ше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначко 
 ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су с 
докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем.. 
стите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже пола 
ао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка 
, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио 
ље! —</p> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду бом 
д најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никог 
вали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше  
дине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама,  
зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико  
 и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш 
да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, п 
 оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе 
} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле 
градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки 
и онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше. 
 каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад јед 
рца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло 
ни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штаје 
ога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња  
на индустрија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмун 
биљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха д 
својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумар 
! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје 
ристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше мар 
ју и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам н 
 цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне  
ункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим р 
ахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши лист 
Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега 
ита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабр 
 да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђе 
в наш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше  
м и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај 
рногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију  
стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао 
пак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све  
и а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као б 
.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изнен 
нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не мож 
р, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање посл 
, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г.  
 никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дичн 
ђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху з 
беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> 
виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и с 
елики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кића 
но с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће п 
са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p 
е беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S}  
е пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г.  
смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у д 
нам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамо 
</p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе  
, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн 
 супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама труј 
 Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто 
gn>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод 
S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих  
 беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му не 
се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав б 
х беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се је 
 мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ пом 
путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне  
 кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се 
кар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варош 
аве до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само шт 
омно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је 
и... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија  
 на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео  
дгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје суз 
ао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде про 
 возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он пок 
гдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:< 
кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале г 
њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. гр 
 главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сма 
 овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли на 
 говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам  
а наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="10 
а својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој 
но и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и 
говор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господине, како је страшно 
и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју. 
вно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па с 
ледњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострас 
ргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаће 
њена, и како је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре под 
лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p>  
е са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар 
 вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из в 
остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хис 
свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас 
ки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не о 
миљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију  
би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор н 
да, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хекто 
, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом 
ен. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, ш 
ером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи  
астане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињ 
ана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и с 
данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешин 
ени — мени је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше 
д све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожеднос 
х лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модри 
ела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте 
и своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је треб 
При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, 
а погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Х 
д је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног верног 
еху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се д 
едати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна ми 
="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што  
ј цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да сте 
 Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оруж 
ц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фо 
 свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још 
ио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудг 
девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече 
ном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на по 
нштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн ба 
алуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш п 
атога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захвати 
о се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје ба 
ола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се реш 
тавити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>А 
е све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S}  
ки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше време 
 кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве  
ледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан јез 
отице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени  
естито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лу 
окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад п 
обито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо 
војачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је  
су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задр 
 њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са св 
лаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору л 
 хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме. 
 — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ни 
чекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник 
 за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>До 
арих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан 
ма, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} До 
ку параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирх 
в ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не  
рила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толи 
че.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли ј 
и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, пок 
кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј 
олико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар 
 намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично о 
 успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језе 
д тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз 
аве до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а  
аво мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати  
ше на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с 
би усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже сво 
више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој це 
це у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећни 
стира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Окол 
 па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једн 
 намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и б 
о прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само 
 језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојк 
исером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз ост 
раброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова 
 по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише  
о!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, 
чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенк 
 трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Са 
е Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се ма 
а река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје 
вом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на  
и витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жа 
ама никакво напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која 
оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — м 
ајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку 
стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} 
о мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где ј 
ески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам влад 
а очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна ф 
 га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому 
за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Је hö 
ека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она  
а рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више мог 
них бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна гос 
буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте.. 
 —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на 
ж и интрига каквога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете 
, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то 
још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој он 
ден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворуга 
— </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угл 
в. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се од 
 деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица пре 
пођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело  
после паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже прези 
роклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него  
p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико зани 
 Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — п 
ађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да 
о у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека 
/p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— З 
 је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја истина  
је имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерск 
ке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо 
ко си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза  
бро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане 
нраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису 
на, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је  
chlimm </foreign> значи зао, зла, зло!“ одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г 
 полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и так 
 која би довољна била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</ 
а не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уст 
ди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је до 
оро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он  
е кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење ка 
} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће  
ден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</ 
нас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у најв 
пили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом г 
црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и  
 смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад ј 
 сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам ос 
чно раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети 
г краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама  
Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетн 
зера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију њего 
х да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих позна 
и непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Кон 
омовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало г 
д теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова 
она из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живо 
аде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се осо 
удима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника  
ога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутр 
с, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам  
драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница д 
мна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они  
какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох 
ре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој 
е ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S}  
вот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у м 
На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, ко 
да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању ог 
, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што 
о видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ак 
нега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора  
на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакв 
а чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два ч 
рио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са  
{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као  
 несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чу 
S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је 
славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем р 
су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретне 
јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и о 
је врло близу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он  
 замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо  
на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли 
светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била  
 ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како  
их неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са с 
{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право,  
ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро  
 Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похит 
ити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где 
раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гле 
епи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S 
и нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Серв 
 срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је р 
ну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у је 
иче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу. 
оче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Б 
е искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под упр 
опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати 
сне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се  
подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <p 
 како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, 
еди гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царск 
 страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито  
нцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од 
воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у  
> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас трој 
 Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</ 
лд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у нам 
 пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шап 
тира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове сна 
 с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! — 
 несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, ка 
рац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <p 
чепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио,  
то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме са 
а подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где  
оз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџ 
елео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>—  
ветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли 
 и од куда могу напасти на мој замак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам од 
и, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или  
а, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи 
адесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу 
с било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздов 
з афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји та 
се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Та 
ледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох сл 
ну судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клеч 
е Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер са 
аве, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали т 
ије тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, 
.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свез 
и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш с 
 <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ства 
 њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине к 
дане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске 
 служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не  
скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад об 
 у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голо 
евао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на много 
 раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се иск 
 молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забада 
С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама никакво напрезање, калуђерице је на одв 
.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т.  
ило!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по ј 
 одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у уши 
ога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако било као да 
лдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>—  
 ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове 
рудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала 
ена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Ми 
реко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао 
о исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за б 
во лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стањ 
ких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Ал 
ини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака с 
ћну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесн 
ју у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, 
љујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p 
а сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше 
вата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа п 
и слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима М 
омче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију ст 
, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново 
т минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима 
у и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на носу још незарасто па  
ачким изгледом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, к 
 И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога жив 
 ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p 
} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стуве 
био у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весе 
ређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао м 
ца моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку 
еже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант  
есам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до п 
говом дицу беше нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне 
гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уш 
ри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздис 
пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво,  
; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђ 
да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали  
и, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безграничн 
ини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене св 
па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати с 
еној са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је и 
да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разба 
себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — с 
е му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разго 
клизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се ј 
уста брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незг 
рко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути как 
вадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним шти 
е пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја  
о се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мир 
крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војни 
ово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен 
нкирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> запо 
 у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили,  
ерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам  
 на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад 
 својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет  
сом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достоја 
о у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашц 
 драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклиња 
а, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и с 
ен, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, дале 
и онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не 
 путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш 
а, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те х 
арода на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигош 
и преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахр 
 сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wi 
распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо 
 широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно н 
вијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с 
дари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а 
м усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки  
последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид ст 
а који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из  
 те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати к 
је беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу сам 
којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на С 
музама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је 
 пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на ка 
ки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свест 
>О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од јед 
ећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „ 
јега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд х 
сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље п 
купи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица ко 
еда све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жар 
едан пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац  
нате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чуднов 
д те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим запенушен 
брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које пре 
 распознати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ 
ојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово призна 
им очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим  
дострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју  
ајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испа 
итељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У та 
 на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна наро 
} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворок 
оме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешко 
} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком  
 коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то завис 
аши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек  
били, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала 
 Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше им 
о, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу,  
ао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике д 
остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга  
гуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео 
је им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога гост 
а беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина ка 
 нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа в 
е је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мис 
ра и назад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао 
це му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике < 
о сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у г 
 је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледа 
 да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљ 
а крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочек 
џе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, гр 
а задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби  
, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим  
дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт прв 
ђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га  
и од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео велич 
 откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љу 
ећ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако у 
ну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видел 
рло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацрт 
а, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весал 
ух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама  
 незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим т 
м талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на ње 
умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим 
 капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му с 
о ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара 
/p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифе 
кве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, ј 
оћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло ле 
а римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у 
ити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко до 
а, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили н 
е сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрад 
 храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са не 
Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсу 
и Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пру 
, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? 
арда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p> 
ишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази  
а ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и 
> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</ 
p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — е 
 је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на кол 
о неколико празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која 
окару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да  
дене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високород 
м...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угле 
и непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на па 
окомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па  
 зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас  
ву, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему 
ебројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p>  
b n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној с 
 сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра 
 то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а 
 ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка 
ла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да воз 
 лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па г 
агледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим  
 он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом не 
 се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах се 
тва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолд 
теоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, чести 
на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице  
познати како добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и п 
 црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и о 
огао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и н 
 их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језер 
и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућ 
еричког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био ј 
ана, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора  
 иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају 
огао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна 
ћи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахат 
каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи 
S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи свој 
 али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од ч 
 јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденск 
о је могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко на 
о ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше неп 
он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци 
 мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаус 
н ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, и 
коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи п 
S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не о 
о збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није 
и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што  
 ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа дру 
еха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као д 
а га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох...  
га пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, на 
 он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа 
ружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога  
урт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда реко 
, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц по 
е и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда 
же певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de"> 
че небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та 
 је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се  
већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну 
обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах 
 се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену литију на језер 
 и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, окло 
 то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквар 
скрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи  
лио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и 
стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема 
било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било  
непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Ото 
ци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатеље 
алом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање 
у, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S 
рилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрме 
анац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се  
ри долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволе 
радов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога 
да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око  
ише... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му ј 
ушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим љ 
ти.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда ре 
грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{ 
ти главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова  
 чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година пр 
...{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се  
дан земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, оту 
сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p 
ога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити  
н.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени 
творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Н 
 сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно с 
 меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испуни 
о, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и грми водо 
и, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међ 
г места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара 
е вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне,  
 мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосн 
?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</ 
нбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>—  
чког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико пошт 
 најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом 
ође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф в 
асника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро 
ами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла 
а да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, т 
 је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у н 
но“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, нај 
о задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо свр 
ку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов дем 
господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се  
="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким  
S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На гл 
иве по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. д 
и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески в 
е ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његови 
ечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслу 
 мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њ 
S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла  
Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде м 
ао хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква штета учињен 
ко је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о 
се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне 
е часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би по 
рад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>—  
 није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако  
ра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и св 
ам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина  
што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше гд 
га, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из ду 
ражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни м 
уша око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај уж 
ознајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он 
.. </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао. 
агог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше 
о. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнади 
/p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му  
е Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад  
 на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања в 
овек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каж 
онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфун 
али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p> 
оме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорк 
..{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беш 
у у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помог 
здрав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно 
агог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже глав 
мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја 
д последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице 
а зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врат 
о, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па 
кренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом  
ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше 
смртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти  
рда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оста 
таре мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па 
ваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико 
но га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не 
" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога св 
ју, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, 
м <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, 
 похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и т 
ос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бус 
 стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али  
, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језе 
цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где ј 
reign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турни 
ене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера 
S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb  
ко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер  
е противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да с 
те како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том 
ње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што 
 с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Сте 
идл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, мол 
ма.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очеку 
есам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме 
ка за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао  
 ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата  
отине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ  
е у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намасти 
 отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново ок 
ицијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...) 
 веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац б 
, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од об 
’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје зла 
ер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и  
ој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља 
его што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговест 
та, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне  
је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје  
д за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — 
хвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгард 
чевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саони 
 не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се< 
змишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, 
 као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отока 
</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те  
а буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о ба 
ситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на 
ри која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрч 
 чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни ве 
тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и брати 
, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, к 
 забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причал 
а.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да 
а.</p> <p>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка 
адоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се  
место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је 
је за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њен 
1" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јец 
 а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот 
 и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који 
ах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа о 
омци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су 
о силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Д 
је сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирск 
а као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак по 
ру у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језе 
е је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегн 
 јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> 
полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало д 
 платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на 
ас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле па 
у, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, али докле м 
ало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежат 
ијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као  
>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове  
нског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на ње 
је умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена, као да је знала д 
нића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па јо 
и...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више н 
м запиткивањима о калуђерици. </p> <p>— Она је моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца  
 да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка 
и, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жеље 
рдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати 
ео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de" 
 дође, али Лудгарда му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету б 
њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако ст 
анесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овд 
јеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни ти 
рироди, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређ 
ку ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се с 
сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азу 
гарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пу 
 за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама 
ом твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад к 
и јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на ко 
да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, 
ање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина. 
о је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и труба 
какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док 
мешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека 
им особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљин 
атерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њем 
у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте,  
у она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују човечиј 
ро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> у 
спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S}  
девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад  
b n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у 
вишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегн 
зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> < 
ије распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у нао 
 себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који  
што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то 
ну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки  
тацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантни 
да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауеншта 
ан пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један п 
а целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, д 
је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом  
е; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она пос 
оје нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе ка 
ао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то  
Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. < 
тица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала и 
зитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било да 
олу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсим 
} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— 
 добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви прес 
асењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, н 
уђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уп 
ла је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Та 
и ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од т 
акав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) 
 није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини  
> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају 
лендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога 
 што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више боја 
жи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим 
ојима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели ил 
м; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута 
 куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се по 
веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђа 
 је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властел 
 света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудга 
нуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с ов 
јем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над  
утали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупч 
а још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p 
 свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати с 
о, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>П 
корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прек 
ле њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу од 
о радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и  
ли и он као год и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече п 
е угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер о 
и с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p 
 земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" / 
ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече 
а то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у о 
изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад пред 
к и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, ил 
си Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш 
андшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би мог 
кви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! < 
мота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта б 
тијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Ка 
а обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи 
ху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници кој 
тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати 
ани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, 
S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Ц 
осита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се  
 окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомис 
војим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као шт 
на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмунд 
исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у  
и коњских лешина! —</p> <p>Је ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти ре 
мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквог 
х узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови и 
твар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше с 
трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен,  
ја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само ш 
ру је било неко младо девојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако ис 
аш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то што  
тарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо 
кође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропа 
 можда је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаш 
чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и с 
зљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми ј 
аказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безб 
по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних п 
ах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је 
 се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а О 
валан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш 
авно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непре 
аду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној по 
зрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S 
е удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schli 
ати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим 
.{S} На врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му 
благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко  
 оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам  
нденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерс 
елрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па д 
тели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb 
 знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу  
и за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </p> <p>— Нас 
а ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и ј 
ухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла ј 
иру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше 
паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па п 
<p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се 
пнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млек 
 тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И 
 дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вр 
р смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као ш 
ћа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим 
е на противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и 
дни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> 
 То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле  
 у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни 
 штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде 
е вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од пл 
позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би  
амо једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</ 
што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу 
не узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, зах 
 а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта 
ерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражит 
на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро зн 
ледње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска  
ненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свиј 
али, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас бил 
аци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се ј 
, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајник 
рдина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„  
им станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале и 
е мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свог 
 њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — ал 
 Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:la 
лице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је ви 
бе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> < 
 на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S}  
пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја мест 
он Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то 
оје се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду  
 чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији раз 
ио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> <p 
најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се п 
нише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спу 
је чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало  
рнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегда 
 на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки ка 
а стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у стра 
 ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио в 
путало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на кол 
у главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако с 
овци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, мож 
њчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извућ 
оње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран  
(читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наум 
ете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама с 
е шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нем 
> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али  
 нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде так 
на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких сто 
ву на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила од г 
м скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му п 
ом преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све так 
регнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад на 
у опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} 
окажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нам 
оју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше приличн 
е са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе 
окуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој са 
ега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p 
ије о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса  
га погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега 
такла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S 
лежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узро 
 одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти 
одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p> 
ри да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ја ис 
гњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце 
ложи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу,  
ти поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње вр 
вери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да 
д ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и оста 
жар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго ве 
 осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики 
> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, ко 
ше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универ 
рцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни  
Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но 
о плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као з 
не.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим ла 
угу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докл 
војка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај м 
х има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Так 
 млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у на 
о су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих  
живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри 
дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, 
ахваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху 
 говорити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се дола 
диже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блаже 
 све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} И 
ити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особ 
ода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски 
таде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамо 
 обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке  
е као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спус 
рећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек п 
сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</ 
остраној дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко с 
и од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и на 
све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је че 
ско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше ли 
си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спас 
е за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима  
ако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав 
а пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташ 
нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчи 
ехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова мож 
га до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену 
х образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па с 
 нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају 
пте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља,  
а славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте  
 дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после иск 
с или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га  
 витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гму 
.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту 
та.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога час 
S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежниј 
ролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на д 
е, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, 
децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи н 
где ништа зарадити, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само је 
не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама 
ал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Ло 
то је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15 
али — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго н 
д би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазо 
ојим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако п 
доше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по сто 
шка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесе 
амо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске нау 
л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити  
амо глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху 
д говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и 
нца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се раст 
калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако не 
ан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који н 
и може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али 
рли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће за 
ерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром и 
 појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена —  
 за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао  
да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да  
ац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било изб 
 нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажни 
е да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно 
је сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у 
 нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још 
о, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било 
то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и ог 
мплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху н 
са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, 
им црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице 
агорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим г 
аху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше 
шта ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што пре 
 Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до зе 
о хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се  
обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли  
 земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине  
 онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекива 
пама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују ж 
ј суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас да 
ога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још ју 
ар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се  
ала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи К 
весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, 
ма више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске 
а човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да  
обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зр 
 Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна  
уђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи кој 
пшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој девојци није стало то 
ну што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод 
ак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се ј 
на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе,  
 наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — 
е, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док ј 
н пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у нај 
ова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обу 
тиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само ш 
 врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма к 
 да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота 
ава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала 
аше се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> о 
љубављу ка Господу — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његови 
Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете 
менорезу.{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше  
обито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брд 
</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор  
 већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била 
служивала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међ 
здрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конрад 
 беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, 
ке <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада 
жио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је т 
 прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! 
ва, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — о 
е, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, 
еру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од ми 
већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Г 
бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред 
ито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудга 
каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који  
едне обале језерске до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за ча 
Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито к 
је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог 
о на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је  
ео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} 
њеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне 
прежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испос 
ро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После  
господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу 
.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка  
> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета 
, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, 
анас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног оч 
ади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико  
 знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" / 
е радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији бла 
да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је м 
 тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просе 
 смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пиј 
 у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има  
чичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу прек 
ра орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистер 
 их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах п 
 на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако 
на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у  
{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у кал 
прија једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“  
у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду.  
} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је не 
сте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморно 
 се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би та 
а, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласов 
дања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} 
ој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p> 
песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све му 
ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину ш 
 Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p> 
што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом 
ана... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> < 
слима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у теш 
вљена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти гд 
а одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га  
о молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављ 
тпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж кл 
о?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега мом 
ао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила.  
 један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој 
да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку, ме 
авно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји к 
ју се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми 
очи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црв 
нтра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слег 
о који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не б 
 да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „плам 
им очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи п 
оме млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је 
ведаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни ч 
а ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово сокол 
ично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да 
 </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> п 
са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу н 
обити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} 
 се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо 
, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читаво 
е у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљ 
, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави јед 
а замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама 
зад а да их ни једно непосвећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко  
ш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је 
0" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стра 
један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаш 
 чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није н 
витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговар 
 у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад  
томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним 
у.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и д 
броме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да заплива 
 једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш на ономе месту одакле су  
ком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново орден 
то.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве с 
 и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и рад 
иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p>  
ад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе  
ирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, та 
ом случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви з 
ате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S 
ог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред 
м том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред х 
 јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она 
?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S 
 суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Ма 
јајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не  
у гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само ду 
си не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина  
ћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако 
а до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је х 
еда своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде  
ама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико је 
о чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S}  
па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шт 
, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој,  
чака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке 
светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи  
но упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу 
светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p> 
ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била  
и Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, 
у преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог в 
 и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао исп 
могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путниц 
сти Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости,  
с и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледа 
али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на 
ма...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко  
о замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата по 
 си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње.. 
аге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за ти 
довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше  
жи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који кора 
 или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, 
ху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда са 
 а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био један од најбогатијих витезова римскога царств 
е виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају т 
о женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламти 
рати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести  
истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тог 
 који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су  
амо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање 
а ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох. 
„Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити. 
{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује  
у возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на ке 
 а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек 
од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је треба 
онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> < 
ш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{ 
 Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за ост 
сница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже  
 у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило д 
д суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бој 
чки, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богороди 
ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну сли 
октора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски уз 
о испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морал 
> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на о 
о стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно о 
ну.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара бе 
 један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати кој 
ове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном ст 
ако племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко 
рикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио л 
добро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикуп 
тпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се  
 очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако си 
ога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се  
то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у  
и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам  
 прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, р 
е даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, ок 
 благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати бла 
ква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хох 
менском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да 
празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо  
куљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...< 
мо за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на с 
а све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па ста 
а један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Х 
помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но 
агледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у та 
е имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век с 
езова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да вид 
 са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од цр 
кебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног ло 
 проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да 
ак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично мо 
еним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у 
ад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и  
 која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо 
 живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. у 
пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас п 
десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа. 
то сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, з 
а грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знат 
верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за  
устити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точ 
ју (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ј 
ној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових уну 
ко ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице  
> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада фра 
воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунде 
црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да 
 околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xm 
 при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то  
рхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донес 
а:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде  
Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се  
оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокар 
роф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда 
 од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то н 
b n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! —</p> < 
обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклон 
ко сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете слободн 
је и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за све 
та.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви  
е да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријат 
де их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S} На оружје дак 
селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог хе 
 Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без  
своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје  
осле турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж  
о да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би добио Лудгарду за жену, он би опет био 
ало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од 
гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У 
не занимаше.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На ло 
а теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођо 
ад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који 
амо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што  
, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније узда 
S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и  
ергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске поро 
чиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје једини 
зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред тетки 
Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, ку 
мењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, 
.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно  
ену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове н 
не силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина ц 
 ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо  
науске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве тал 
е стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишав 
, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвоз 
а, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред  
 једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и и 
 гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво  
, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па з 
са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнб 
ра да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с 
 више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране 
рног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити  
г сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје посл 
ош и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведра неба гром —  
ко је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који с 
лики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачн 
 за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави,  
на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге 
те нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани 
да! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разум 
 није опазио, он није ништа друго видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања  
о мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше  
је положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} 
 се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка сам 
 тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срц 
јати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији  
цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и  
остиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на н 
 и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на оч 
каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да 
у завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам 
куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се за 
о једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер он 
 и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у грању, ш 
а што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту д 
ише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо свој 
о му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а о 
 давно заслужио!.. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све в 
 одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је св 
 водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врући 
 покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>— Вид 
 само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стај 
стави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило 
о од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека ч 
p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећо 
противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо ве 
 једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвод 
еда на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом ш 
тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим глав 
 и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола ле 
плетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хте 
ко дана била је најлепша девојка наша — осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много и 
е да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти с 
прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте им 
е стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот 
ења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се 
кар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је ц 
л жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце п 
кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго 
е се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све т 
 и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и 
оре и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> 
 ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бит 
ричу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке јо 
вест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који м 
ко оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча  
ри заштитниче нашега намастира и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и 
а? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један вели 
ивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, 
јих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин  
јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А 
трија двадесетога века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског  
е.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу арти 
аве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе н 
нглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, ка 
џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затв 
и знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајц 
и и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. мона 
 — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако  
именити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сни 
 Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за  
кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> < 
у боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="11 
и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара кој 
ише га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође 
ћ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из 
нитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа 
мој бити носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с т 
која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче м 
} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналос 
ањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, к 
 стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута ка 
ена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже п 
ужја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе —  
та до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Ли 
Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску кој 
је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с 
е, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у  
рак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да 
стир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>—  
м у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не 
растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све мили 
еки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива  
 кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мир 
ати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити 
 мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други как 
 па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих 
у — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог 
алцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које бла 
 зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и  
иорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чег 
ајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав п 
чателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бад 
 беше збора.{S} Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и ле 
о око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и он 
За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу на 
аши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па 
ж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло  
арда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ пре 
Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих  
 лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе о 
а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У и 
тарешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери гро 
е слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и  
 смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло бл 
 III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђ 
ј грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнир 
а грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од с 
азмишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и до 
, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе 
тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим пле 
тму од оних небројених знанаца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна сл 
 да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљс 
наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да 
eign xml:lang="de"> Grate </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може  
а се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад...  
ди кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају  
ужје дакле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали 
о Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, 
и све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без очију за ле 
ао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебен 
арод.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у свој 
<p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливај 
да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не б 
теде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш  
ајближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао п 
види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом  
лостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене  
дњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорел 
аху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули ц 
 и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене реше 
 што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи 
ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћ 
јанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме  
га смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „ 
осити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је  
 све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу т 
жати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава 
 је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је 
ктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно  
 <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од стра 
, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђе 
минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би н 
ишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb 
 борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем  
и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити  
 да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће с 
ознати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни прево 
 стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да з 
места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... ста 
арод.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што  
(онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљењ 
кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са с 
у праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да 
 лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, —  
, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не 
/p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни дваде 
 Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у том 
 војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако  
 пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустиза 
икав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S 
ије могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл ст 
ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану 
е с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку бе 
есност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме 
аквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Л 
одила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да 
и коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обичн 
 је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је 
је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да  
алуђерица ни испосница, али докле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затек 
потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик,  
ачких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш,  
јаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па оп 
с о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне  
црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгард 
 бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од јези 
 и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва ч 
ко речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!...  
атити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} 
раже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво 
орни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани с 
ше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице  
уком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених 
кође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнород 
из далека, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у та 
.{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p> 
дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у д 
 куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и ја 
 његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p>  
олови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ ниј 
 на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јут 
>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се 
и гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отока 
ужи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —< 
ао да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прсију 
а јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро 
p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како  
о напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махн 
јку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви 
ешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме Конраду који је данас први пут био  
, али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних  
з гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде  
гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз к 
 Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ћ 
уге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бл 
не лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута  
 до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховити 
отегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на обр 
ј узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим прес 
/> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој 
његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ пох 
да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он с 
војом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога  
е ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље о 
аха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцелари 
ир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред  
маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у  
језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па 
де неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полети 
 и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конра 
з прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срц 
ом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдем 
све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се  
о. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до  
ећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он  
љење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по сре 
 поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си сп 
 пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњ 
са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину  
 покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонит 
рбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђери 
и чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му остале одвезош 
ма острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и  
мунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<f 
 Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишње 
оран! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваш 
д велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огром 
це ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје н 
им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав 
не новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху  
им порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да она не ве 
почеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући с 
 и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштап 
броноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса т 
 верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му  
ено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме,  
Tōchterlein </foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p> 
таде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу пле 
над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да  
да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с 
 и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја б 
тога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер  
ако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше вел 
 римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће 
 тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунд 
>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване  
, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога с 
 готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно п 
детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да може 
јерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је 
рећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне ис 
о још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које  
кала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж прича 
воду преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и н 
же, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светл 
скаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и  
вања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Кур 
какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ај 
ту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и  
у строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски к 
...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви мине 
еху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице к 
ундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим 
и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, 
човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и  
ници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па о 
Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и  
</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајз 
не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје жен 
многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml:lang 
"> (Grieswärtel) </foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише врат 
телан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукам 
 остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти 
ови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да у 
ом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у своји 
се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба бу 
рата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорк 
ше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није  
.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде теш 
</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је уг 
својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци 
 сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та  
н јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S 
слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудг 
 живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач др 
ица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, св 
 да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом 
!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађе 
и Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, пл 
лтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа с 
ници? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну је 
г широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине  
бричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених узд 
а као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном об 
ком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и с 
зану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p> 
таде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе каме 
 ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели  
ијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срц 
нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже 
рену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путн 
за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благ 
м на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра 
дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капу 
е!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отока 
гурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се и 
оже само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p>  
кан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стај 
и загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао  
че мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био  
 и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у де 
 на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако,  
епи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочит 
још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на 
рсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ј 
 смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да б 
— куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем  
ећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да  
би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише од 
, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па ш 
 видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они ко 
о... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на позд 
, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац н 
} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голуби 
ходе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на св 
е обрадовао глас о богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, 
его што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што с 
вода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног дет 
ајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и зн 
м очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се з 
а је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав де 
у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило т 
милостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од с 
ама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на  
људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величан 
стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе нашу војску, и да гроф Отокар није на сво 
рављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на  
вог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око 
 они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега 
 на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у  
а, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, чест 
м откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш 
погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са 
 полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на којој је он, беше почела тр 
све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чу 
росуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да 
 би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким дан 
ловом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда вра 
од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери 
р својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризни 
ине бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у гос 
 <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну 
кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а  
мах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним нов 
у, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свог 
рили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једн 
{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце ка 
 се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска 
 јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учин 
ко ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно да 
ина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} 
— уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лои 
бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам 
ђе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улиц 
удгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у с 
Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати  
зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би  
властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено 
 <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобр 
 српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним тр 
! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти проп 
оје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} 
ла ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то о 
нрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не с 
 смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и на 
е пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратим 
у те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један мол 
трела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанст 
путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чек 
тању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочеп 
 само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати,  
будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај 
е граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победонос 
едан пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва 
ци беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са 
го ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, 
 пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име 
 такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао 
ој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га 
оје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору 
Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будит 
ли момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуш 
т задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако  
и.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} П 
пет гледати доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чу 
то она само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешт 
ад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу ниј 
е напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити 
пи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на и 
реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, 
{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она поглед 
 му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме уб 
Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S}  
 за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету кој 
е се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на но 
а ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележен 
ћима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје 
ити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко ч 
 беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Вал 
 погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупце 
ац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га 
ова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде 
ена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све с 
невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну нахо 
дгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склони 
ред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се  
у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у  
ло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb 
 што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабит 
кве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљ 
мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричк 
те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима 
захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком н 
.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што 
х на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изглед 
а прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једни 
а му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога вите 
 на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. 
 грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе,  
ед намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том 
чима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само 
арије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се и 
гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир  
х бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху  
још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а 
да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или  
нденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе 
 Lieb’bestättigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате к 
 сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p 
и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- 
 нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="6 
ичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шал 
це за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се поду 
се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема 
а ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар м 
риђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз с 
гова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге 
до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избави 
првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем с 
рлсбадска или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничко 
 на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде  
ну, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толи 
ју мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог да 
хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паш 
на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до  
. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само 
ске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на оно 
и у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник в 
им беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и г 
рбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и 
сним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн  
 гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разуме 
 раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бе 
ељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренут 
едом.{S} Лице му беше ишарано ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који остави 
 га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — 
 а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хо 
роз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа 
с.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, 
 се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима н 
на окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле д 
 као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо 
а им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим ре 
 црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S 
ња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да  
в ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се игр 
е страже бити постављене око намастира, па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо 
азгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од уж 
ећ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па с 
не.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22"  
 накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога в 
 да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљ 
о, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде 
ји би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар т 
XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н.  
прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се ма 
а су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке уч 
 рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не бе 
 <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак  
амо што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишал 
дио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одг 
{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml 
са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану  
hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску  
ључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здра 
у, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а  
ки човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка,  
— Ја?{S} Ја би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш б 
 где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је ј 
сно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</ 
 па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па ма 
репке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану р 
зени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове,  
он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да 
ка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце прогово 
свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од ср 
проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да није каква ш 
, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски.  
столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је 
 зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p 
уљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој зе 
рде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на зем 
паљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар 
ко усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоће 
исана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе ст 
еди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и  
вом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомисли 
нскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне по 
ал’ истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахуј 
, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валз 
олико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљи 
ину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудг 
рет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће  
е се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога с 
очи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{ 
морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да  
ше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја м 
лавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може би 
p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... 
штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима 
и нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S} Колико 
ши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерил 
, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зи 
ш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све 
а кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више 
па мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену к 
ут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији  
о не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болес 
догледати.</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох 
Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам  
ице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима  
оју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где ист 
имо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни з 
једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па 
даде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само 
ко да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа 
д самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блис 
хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отр 
орено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат,  
де Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера 
међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час п 
м, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више 
у да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које п 
ф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што  
гао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чама 
савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и дан 
не недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, 
 учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је  
есмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{ 
ајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на он 
S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту б 
сподара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече: 
а, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде  
 га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у  
, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само д 
ијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>А 
 не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се ист 
нао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>А 
њала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да 
</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројен 
грлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет лета.</p> 
ер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела с 
смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разг 
клонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим  
ва и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропо 
ком тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да  
е, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> 
ајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „ 
окварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n 
абије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по ма 
га плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз беше обишао 
у, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, кој 
их стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, т 
 у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у  
 турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на ме 
аваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсиј 
војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке  
ачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{ 
коро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим  
постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> 
 угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвир 
 ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из њ 
емонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S 
а већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско до 
ш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у  
>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зда 
е испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ев 
еху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скамен 
зи поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младо 
асом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, 
дну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пу 
на, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки 
огу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а  
о кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на коле 
Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, 
естолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме  
вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три  
а да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то свој 
е сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе,  
у и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећ 
а на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у с 
 на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је уради 
 <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег  
 другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окр 
 шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на  
старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, 
ах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не 
бу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом  
 могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му 
о он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептија 
ахну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некак 
 гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код сво 
!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом  
 није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штаје 
у ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа,  
није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш 
 ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић п 
 дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће из 
лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се 
 је његов Господар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толик 
" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калу 
 и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа 
изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, ца 
ад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и  
та богородица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи  
 он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још ча 
 <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне 
 буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозо 
ић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је  
а антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љ 
тац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију 
је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине м 
а назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. 
 се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукот 
те слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко 
шао да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора 
 једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоид 
дан велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе 
е коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговор 
</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом. 
љака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва  
већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која пропи 
пре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S 
тку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Ње 
немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли с 
 то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мо 
еко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж 
 дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се м 
а разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситниц 
и, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу преча 
 причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} 
то свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што  
то светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе о 
енау негде на гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада  
94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме ум 
ић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за  
часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на ко 
човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херц 
м не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас и 
гледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо по 
м речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати г 
 је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог д 
 — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до  
оказао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и вит 
и оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф м 
дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... 
а час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> < 
на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако 
ну, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао ст 
сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео с 
и поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду  
еш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте н 
пљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што 
брћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нам 
о, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он о 
задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце  
 онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмун 
ад светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p>  
и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за  
ле ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима би 
ако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> 
нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога  
који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаш 
ри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у н 
ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а  
тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек сед 
ових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн је 
 — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не 
 осечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелисти 
оје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другом 
вадио да на ново напуни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учи 
 одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из то 
, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћет 
 драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати к 
ас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „ 
ет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз бреж 
> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreig 
вркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћ 
мо што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четврт 
Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршалл 
} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле па 
а и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конр 
>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који 
ву не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрења 
> <p>— А иду ли до водопада или од њега па на ниже какве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше с 
 како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говор 
 напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, ж 
 <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох  
 иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад г 
 међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је з 
, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл об 
 из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве ми 
ењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, 
ајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да  
западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и д 
о.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега или стене, него  
 се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео 
рца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црн 
га господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лаке 
 витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и тр 
{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па 
обро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зац 
и и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а јо 
духа, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено м 
а добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра с 
 он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак 
јом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој го 
у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око наш 
 он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витла 
 дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сах 
 сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџ 
се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак 
> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс 
p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхта 
ачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, 
{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{ 
о су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имен 
„Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбург 
амештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминст 
га која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S}  
мена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, н 
дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, ил 
чајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате к 
ође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњ 
јпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Динг 
</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људи 
</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... а 
 Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани д 
 ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати  
. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — 
и херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо 
 слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, не 
калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког с 
 из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромн 
це водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на вели 
оле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла  
ња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па до 
 зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, ј 
ровиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим  
 самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах,  
о што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало 
... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је н 
/foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа  
амо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног 
емзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погле 
оме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромн 
ђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, 
о бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S 
ко витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језе 
о у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клуп 
лађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускоч 
> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за  
д помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, н 
опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај 
еро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо из 
пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима  
ити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и 
у који један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојев 
це, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни ј 
оји је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунц 
26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже наз 
говорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај п 
и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да 
 <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо п 
апенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно  
 се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла 
а заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у 
 причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до су 
и.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби ка 
е била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало 
воно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург н 
</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. 
је знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога ви 
љаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ј 
ра.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије 
колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алта 
S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ 
идл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу леп 
ачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење на 
 адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијаманти 
е па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских по 
 се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при 
оправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи дев 
.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да 
астела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај 
чи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И е 
с претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој пр 
н очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{ 
а све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте  
ати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмех 
о, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Зем 
снула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб 
а баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час. 
нуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с о 
ићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше ве 
м подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа  
а, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун 
па који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући с 
е случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (је 
 кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело неса 
S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид.</p> <p>Лудг 
 ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле  
 наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости  
с све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар пр 
девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој  
врши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за 
та опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у  
 полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечер 
 зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастир 
 уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које про 
 <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, с 
 и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p 
гу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она  
а ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци ва 
 прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од  
се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног пр 
враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом с 
раво пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили 
тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо м 
>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш 
 се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни м 
рига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што нам 
елом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез К 
аграда победиоцу, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> 
.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! 
ој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на с 
е мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а л 
на слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стран 
о да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза 
још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при  
 нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за т 
 непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо 
! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђах 
м животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све 
прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окрену 
е ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзена 
е, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава 
 на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу  
ац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази д 
 ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је и 
{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" />  
 <p>— Госпође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с не 
омоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклоп 
ерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још није дос 
се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу 
х повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго пра 
 на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> < 
 гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себ 
а ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као из ведр 
<pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени  
 врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога 
 растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови  
е пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И осв 
ћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли 
{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љу 
идело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на 
зеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће до 
 и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце ви 
има!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше јед 
е обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без ос 
реће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми б 
</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју 
 <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обук 
моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — п 
ухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме 
е она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и р 
ј отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшк 
b n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је ври 
или смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, з 
 су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и послед 
онело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила и пре 
ачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престал 
ни шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје  
анице светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на 
 да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде  
ају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, у 
отиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ур 
и Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав 
но згледаше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза  
 га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч 
да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>—  
тао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} 
очио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу 
видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење реце 
ких! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње  
— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не мо 
јним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу 
лечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{ 
ојим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар кл 
е т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калуђерице не зо 
дине необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро за 
ама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје ис 
 својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>,  
на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много 
танима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су 
е што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у  
ге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли јо 
 на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са 
појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ћ 
номе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па он 
 породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека  
 и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај њега, али он се 
на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускоч 
јих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што с 
ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га с 
чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исце 
ријих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{ 
 ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината!  
најодабранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да 
} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико 
 <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико б 
ког племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи  
 гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше  
а да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви 
расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Т 
 који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И та 
подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— П 
не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с  
еко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} 
ећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега  
у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p> 
 гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене  
ане искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право  
лимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слоб 
ашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак 
емљи и народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му мету 
их се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само 
ланине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па г 
е крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око н 
 њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ исп 
тора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалн 
 снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљ 
охе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и вез 
м пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток  
од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на  
дана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у ус 
елене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе 
и душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она 
оћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p 
уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —< 
ике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p> 
само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не би 
том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на ус 
ити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени  
адно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима злик 
ладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> < 
 у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти рад 
Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам јо 
обацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново  
ш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и  
ако добре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване  
офа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилин 
н мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час о 
 </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, 
ух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, 
грлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p 
ни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим  
ог огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца 
} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну 
 је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слуша 
ословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — п 
ти да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?... —</p> <p>— Му...  
рвавим очима, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврн 
аилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та прича 
у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба 
...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута до 
о на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала 
иким „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о 
 је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на по 
 Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном т 
ивотиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p 
} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ им 
ушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравње 
човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово  
да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико  
х ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше ви 
беломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гл 
им да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти 
а га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а к 
а и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из 
знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом  
 несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али 
 сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? 
ерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n=" 
сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно  
ова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојо 
лану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао  
ога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати з 
 је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћ 
 гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се пру 
прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни  
 и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуње 
огао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, али њег 
оје прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод бел 
и, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — питаше  
е моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да ос 
 пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито об 
да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила пу 
су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па  
> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благ 
ена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај 
 <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то 
ала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi 
ним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам л 
52" /> <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може гово 
а ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта не 
ошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви 
а на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо 
ра у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из крат 
у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Ј 
и, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете изра 
тнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим н 
а, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога жел 
и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ј 
се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погле 
p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" 
је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турско 
воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{ 
сам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер зн 
 умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно т 
ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па т 
у горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице 
— па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — в 
е опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на пр 
 кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповес 
адашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>—  
<p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не у 
 после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{ 
и удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно 
.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после тефер 
бице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој 
и се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа.  
а низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно 
 му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свак 
ко особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико вр 
штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа о 
Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу. 
а широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем свој 
д сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врат 
обни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху  
о Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и  
им обичним завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немач 
е у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од х 
иста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољуб 
витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са 
да; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, креп 
 то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разб 
уси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај рук 
сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p> 
ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велика и мала властела, и пред сваким  
..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пу 
са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро 
 трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад  
 како је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зра 
не мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали с 
ас опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xm 
из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од ш 
ка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кора 
а кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју 
p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Госпо 
 рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете п 
>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми он 
, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко н 
Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелен 
одећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао  
мче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило 
ом у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један з 
риће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако ми 
ра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка в 
четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ 
ме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке грамати 
p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за 
ј девојци која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би с 
о очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, х 
, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не з 
те! —</p> <p>Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски 
ложењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он гов 
оју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бус 
исам видео лепше девојке од Крушевца до Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на  
ва госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала б 
може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} 
 без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико  
леваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише с 
мну земљак, који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден 
ути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахат 
храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S}  
ора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена 
ке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле  
 то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међ 
илине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{ 
космо доста народа крај јутрењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође рад 
талоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме д 
 пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно прево 
и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, П 
ијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да 
остојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти н 
олом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазил 
ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само  
погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи,  
а диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и 
ле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичућ 
> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупн 
че, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху 
 ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми ста 
 другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу коли 
м код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учини 
али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с  
вакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пе 
 <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</ 
 несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да о 
. Барон!...{S} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни п 
остима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала д 
 дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу  
о се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис 
и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно б 
 и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у све 
о бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и р 
ли потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим 
и, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни  
рцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, 
тра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Курт 
—</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном п 
ачица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледа 
к њој одлази.{S} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен. 
ишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели  
да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем 
 прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса  
да велиш да одседну наша благородија? — питаше мој земљо.</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је ко 
А калуђерица, несрећниче, калуђерица? — питаше мој земљо.</p> <p>— Калуђерица је једна од оних  
</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да  
још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету  
з! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из  
абуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу 
амо за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{ 
ј.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном ц 
..{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело углед 
уја! — -</p> <p>— Зар и на овом мирном, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати 
вор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо 
уте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „ 
која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бра 
то са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио д 
шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али ни 
 њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Ви 
 од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму прич 
ина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди  
....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше о 
ад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> < 
ј у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је б 
кона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и та 
ажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехо 
Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са 
ела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усам 
, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које п 
о га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох чи 
љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до 
 лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као  
енити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И 
 би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би  
ромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина мес 
>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело д 
ној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, 
аво пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле н 
ш у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, на 
тову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог зна како уз 
лнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазн 
у на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</ 
{S} А десно, као да вије доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено 
замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он  
 и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају г 
штајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њ 
рке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажније 
и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво мо 
о.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би мога 
ђи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се  
едасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерц 
аункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који са 
ренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а к 
 сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако пар 
ља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога  
о заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман до 
ита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S 
у оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на  
и болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који б 
ла за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и ве 
е већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и 
о тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гем 
, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф 
би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S}  
ужа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у  
јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега ј 
оме месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Ал 
дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање д 
е је све више и више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и 
ових.{S} Како да њему не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточ 
а дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта,  
 сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n= 
тири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитни 
риближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунде 
еше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежил 
е погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још 
о пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало 
ан од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда  
добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико ј 
па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увели 
повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, 
 и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше 
млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је пла 
 ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у  
лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном  
 се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако с 
гаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо  
 нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S}  
а мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо 
доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смер 
ања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за  
први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеј 
е, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде о 
 сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде,  
ра пала око врата, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне стр 
са!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се 
ао какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе  
енског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле,  
рицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулит 
ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић гро 
 слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје рук 
 било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хте 
 преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што л 
 твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији неприј 
 он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви 
па вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{ 
ови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју м 
ме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе  
ху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихрист 
тајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, данашњ 
удар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и 
ке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка 
и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или м 
витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијо 
би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стра 
 и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице један  
спођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар с 
 Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног пл 
право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је морао бити особито на 
 на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да није обрадовао глас о богоуг 
како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже 
а велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов заставник са  
b n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се цела  
 капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да нос 
видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена,  
о свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да 
ико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су дв 
иновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —< 
ања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље је 
изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се  
штајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише 
вати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала з 
 А... а... видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхта 
и јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад. 
у било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај  
 му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало цр 
но десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а и 
асне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн,  
оказа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ  
ше места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске мага 
а свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег парке 
зера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који гру 
о било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у н 
 али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан 
тири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиц 
 <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — 
 Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за сумо 
 поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши  
вима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је пр 
ија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, п 
иво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде с 
па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој  
арских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свог 
и сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни по 
еноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се 
рлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племен 
од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу,  
анинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташа 
а кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле 
ледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb 
ерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго ч 
 путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашн 
расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као д 
праске од оних громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерл 
на, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На 
 и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџас 
изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи  
ве тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне 
е, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци 
 код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте  
ка мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да  
/p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са 
угоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окрену 
е, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само 
да, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш т 
детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл уп 
 срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и 
уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмун 
огла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет про 
Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lan 
и дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким 
 би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту лови или краде дивљач, али тек свак 
ветнило као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид ус 
се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше  
 паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну 
ља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога  
ли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фаб 
а је мало другаче ловити лаконоге гемзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз  
рџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из  
аше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S}  
у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостион 
11" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бес 
огме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима,  
</p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним по 
навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, п 
Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио 
ако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом кри 
еше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у ду 
 страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после н 
о...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад н 
егледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка јез 
и момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се 
да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим ст 
има, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати је 
је нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна газдар 
ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџб 
прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама раста 
ну као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држа 
спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног мест 
ли, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на с 
бројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела д 
ших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам 
је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, 
и је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товар 
а на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пеп 
{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А,  
убадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94 
ског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се 
 удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а е 
орио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад с 
ну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Ч 
адих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоће 
е...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догура 
пте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S}  
ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота би било да ове 
ајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Ми 
зера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди кар 
ојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} И 
идл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би 
раничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни 
рех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији  
о и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p> 
ој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади исп 
 је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твој 
ропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужа 
на окупу, наше војводе и витезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше ста 
па срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи и 
>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша о 
био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само  
ати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — 
ђоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бес 
аљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и  
илима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао,  
љине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од 
 беше ограђено место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искић 
Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, так 
е умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно  
 сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчив 
аховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се ви 
 се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а 
 несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабил 
 малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поник 
еси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зно 
ира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе  
 анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке поста 
ни дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ни 
е знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђер 
а их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то в 
крилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике 
рем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем с 
гарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио саг 
н — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз пр 
 послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење 
 витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племен 
естар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири ком 
делу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, 
 — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури 
ам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан о 
дном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљ 
у најпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружј 
ју прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре  
грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског 
иче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се  
 и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његов 
ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То б 
илу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У на 
гох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, покл 
 певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто доб 
даљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде 
у срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене махов 
штац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро  
алио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па н 
 час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију зараз 
губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да с 
помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колик 
е да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први ма 
је ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>Н 
 исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје у 
 се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности  
га Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме  
 одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио  
 је желело да млади Конрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је т 
 гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снаго 
ац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауск 
 руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су 
херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими нагр 
радом</hi> витезом од Ајзенау, данашњим победиоцем на мачу и буздовану.</p> <p>Оба властелина д 
а једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести један паж на највишем степен 
 што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:< 
ожника на нашој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њ 
ла где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиниц 
 капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој с 
вати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио с 
Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом  
м је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави 
ствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје власте 
урта јој не би ни мало жао било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је  
е борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије  
ке мишице буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану рече 
ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сув 
внога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из 
 за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад б 
сти свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и по 
унденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и пол 
а потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи  
к с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађ 
еђаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има п 
писује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези 
ну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре  
гнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима на 
која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила рази 
под јабуке адамове беше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким 
пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљк 
речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор  
ићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капиј 
сто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, а 
 пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњ 
зиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер  
стити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</ 
за њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ 
 тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замутио глатко <pb n="102" /> огледало ј 
.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче 
корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није бил 
орављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим  
 прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудга 
 Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, пра 
ира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога високог  
 толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића  
еко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху х 
а, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје 
 правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари  
ашно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички гр 
аш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међу 
 роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, 
ртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренут 
потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружј 
у вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењ 
ни.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се 
атеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгард 
о је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином! 
 и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p>  
јним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоид 
и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој  
ни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу  
 и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме  
рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пр 
ћима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлу 
аше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до  
је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света  
и трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није ништа друго видео осем Лудг 
ође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздањ 
у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...< 
ире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаље 
не.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко 
им извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина не 
ислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснус 
и је исто овако било као данас од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што  
на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да 
 и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш 
 све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Он 
 и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да  
 исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p> 
рст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гем 
ице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад  
лепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног цел 
еље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb  
до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној д 
иши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла  
ви се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лои 
 трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она  
дину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој 
/p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} До 
држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита 
к који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже.  
еш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и од 
ј ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју  
еним гласом и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим 
о.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед  
/p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор м 
во блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту  
S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S}  
изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’ 
ух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да  
 учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој  
ко главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не 
сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим  
 рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађуј 
бали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застрти 
 према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланц 
има беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут за 
увао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по  
рофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конр 
на дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморно 
ма одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никад 
-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео  
изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико  
кирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше д 
ви пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака о 
па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S}  
тога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, к 
ла пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу 
у самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његов 
, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био  
 Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у мо 
 исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђ 
ури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се мог 
на колико би њих пљунуло од гњушања, да под није био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите 
 бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенау 
јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с мест 
ких породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мис 
есту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно 
p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на ал 
је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква дев 
 је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: ч 
не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске стране, 
 је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио  
, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже див 
l:lang="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „т 
тез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази 
роменама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан 
иш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, пото 
мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце ко 
о каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} О 
агону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друштво у ње 
ама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде бори 
ијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну  
 и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је 
— и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да н 
и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p>Бурш је 
оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну 
Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негује 
а завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад 
за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химел 
е у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта с 
отини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглам 
ишта, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се строп 
о је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера то 
тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи ка 
а савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, 
ио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео 
акша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може д 
ади?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се т 
род из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан 
сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме  
ђу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла сво 
пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас  
д војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних мла 
S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једно 
а Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека.. 
За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и прав 
м. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црв 
 причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка  
а лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко к 
о да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма 
ни на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетв 
да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове о 
луђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ва 
ише да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није мога 
— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни двадесет хва 
 ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се  
ставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне ка 
 белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које 
јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се за 
о овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне с 
о место за мегдан.{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намеште 
 један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки гла 
великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, 
 ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и  
ти и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али вет 
о је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима 
ајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p 
стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако 
 молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачк 
 од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по  
ицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тети 
х руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауе 
вог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на  
прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуна 
 госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо,  
pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта,  
абрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлак 
ажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога вите 
жуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога  
па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у 
ало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бог 
реном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и ср 
цези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је нами 
 стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше н 
овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше 
ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајниј 
еним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако св 
амо за упознавање и братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља,  
ј.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас  
воје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се н 
сеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пе 
игњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли  
ако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме о 
их варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па п 
е заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и 
а за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На пос 
чекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варо 
м завршетком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком прево 
а погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну д 
Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрости Серви 
ше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одговори.</ 
 куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дра 
“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p 
што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме а 
..{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну  
н да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ћ 
да кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу 
 и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газ 
е руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања 
ојвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липшта 
ма...{S} Он јурну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка  
да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у м 
дава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни јед 
равно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из  
оме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као нож 
цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да тр 
устављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда уко 
е.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао би 
>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег сао 
 је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију са 
/p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — за 
тни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при 
 се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{ 
уштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: < 
ети код куће гонећи ме да <pb n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девој 
у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем 
ом и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како ко 
аве урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Се 
жу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девој 
у лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од р 
улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све  
 тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који 
најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послет 
мператора — кога Бог нека на много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која вр 
 што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, ч 
од стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и 
си као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p>  
е сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекл 
ађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену  
оф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских 
>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких предст 
ји ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна ч 
луђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад  
мљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Grüss di  
да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са 
орисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и г 
априка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу у 
="de"> Grüss di Gott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни  
оју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p> 
одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време цело 
евљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржњ 
, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у пи 
S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама 
вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, ч 
то јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици једне стене  
дбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са х 
p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити  
аше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубит 
њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклоп 
стионицу, где је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра,  
1" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза 
 је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком,  
/p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше 
погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он о 
>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? 
 сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедств 
, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> <p 
им</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за  
од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као кал 
јим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његов 
чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Л 
 се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око  
г лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намесни 
други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад  
ло час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један 
авала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у  
ићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима к 
 на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{ 
шим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је ц 
 ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пр 
опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, да 
ништа осећала, није ни опажала да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда 
ивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у т 
 прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога 
итав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао 
— мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} 
 да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти 
а л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле зд 
и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намириса 
, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу 
е у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се  
ша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме ра 
 Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У п 
 у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и 
нске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. Ба 
частиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска 
алеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру 
 уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа ру 
/p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити  
} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одгов 
е њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна же 
а њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ј 
ви у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсим 
 у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Тол 
, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у  
м врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p>  
е у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња с 
 се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше 
 боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставил 
е мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па до 
поштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је д 
да заборавим на боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншаф 
уке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута  
веној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може бити станка  
рниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међ 
ила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да п 
асмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског 
лави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао  
 скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милос 
аво у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ног 
то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељниц 
у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к з 
помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим по 
ло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{ 
све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце 
— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви 
 то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли в 
— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни  
 несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начини 
ош у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру стран 
буњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита  
{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби  
 какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини пот 
забрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси  
 ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку  
не који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За  
 намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорит 
уби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као 
тез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе 
стави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изг 
 нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они куп 
бразу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p> 
 моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу мо 
оше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турни 
wärtel) </foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на о 
почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на л 
не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу 
и хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Как 
астела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одс 
 коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достоја 
> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање  
> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p 
Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију ст 
е бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако пок 
 маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршни 
спод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијен 
оји један беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева с 
"de"> Grate </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа гра 
ити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче љ 
ирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по  
а свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се т 
ше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрч 
етати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стиго 
гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручков 
д.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар 
 <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му дом 
огли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све  
о смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити нег 
ахати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмо 
толом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} О 
арда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колик 
да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески велика грана на  
ако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини  
азећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџ 
ка, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет 
воме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пеп 
ену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст. 
е где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке. 
хну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи  
е врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући 
се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо. 
прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави ј 
На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло  
ма, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро п 
и састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велик 
Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —</p> <p>Девојче дохва 
lang="el"> Έυρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико за 
њу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом дицу беше нека необична ведрина и  
идео величаствену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је 
а прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p 
! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем који 
је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, је 
 на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или очен 
први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у нару 
 Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио 
а бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон проп 
у згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу 
онце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један к 
окаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља  
ког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и инт 
— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши 
о угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли з 
поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пе 
доста оно море пламених боја, на десној половини језера беше небројено гондола са китнастим бал 
 Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и но 
жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трау 
 са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија 
 једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише  
нуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас  
а.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлепших башта искиће 
да што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на 
поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и т 
е подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе 
ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку  
сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласо 
ља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати 
м ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем све 
у моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога  
/> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше он опет.{S} Отац девојчин обећаваш 
се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема виш 
авила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета  
тнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фиј 
у до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужн 
у смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били за 
паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, 
прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала 
рсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежа 
ише осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} Оче небески вели 
не као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све 
 — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеј 
копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природ 
 у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи бурш 
ју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подиж 
рском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећањ 
— </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају 
дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаште 
ј мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Х 
аштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденс 
имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 д 
и, па опет ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} 
оје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више. 
 се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кр 
бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама 
вавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим  
ра бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да  
али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{ 
, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па по 
аки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, ко 
м беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше 
ог витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полак 
, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих  
 тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му  
! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и од 
о да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Оп 
 на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запи 
нима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несм 
торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога с 
и зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај м 
„<foreign xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ ни 
а се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића. 
и су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је 
те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је навек изле 
а га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек запо 
е једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцим 
њама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидл 
ти то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошло време да јој о 
пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити нап 
оде, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњуј 
левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју  
ртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро си 
е нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака  
це уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах 
пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ 
стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор 
S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике 
и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ 
foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је 
 приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </text>  
ролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} От 
омрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и  
е ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме 
ником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненад 
остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало  
овског огња који је гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стоти 
рсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и п 
 сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га 
че мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S 
тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш,  
ј испод беле настрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесм 
рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних ам 
више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах  
</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико  
ијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо  
ање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега 
 руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што  
ира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако крета 
о непријатно, јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који  
ирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек  
 преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду 
сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како не бисте имали ништа да покајете пре <p 
/> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да 
ме захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег ј 
е да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цел 
>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пе 
> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и  
а спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је 
оде носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно дру 
руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о ште 
творише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте 
ивим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу 
 моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} К 
} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу  
{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке и 
коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „прес 
и са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће 
ледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица бол 
, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видет 
зничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с 
S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за  
Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћ 
д цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко д 
у...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ вре 
удбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} Међу тим. 
а правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које к 
 у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} 
дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </bod 
мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </ 
била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свиј 
олитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазн 
а да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у т 
што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез ко 
е чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би 
се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху 
дговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак б 
еш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну и 
ј, бледој и изнуреној калуђерици познао поноситу возареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућу 
им сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу,  
де.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудс 
се не може користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава нов 
 што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и па 
 цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети 
ом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бо 
городица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу 
 се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто 
ке хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нан 
смо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да с 
у дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, к 
 да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одгов 
устисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а  
 заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела с 
<p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш виде 
и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама 
велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз О 
ао што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе но 
— и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p>Попови и калуђерице запеваше неку песму „Блажени они ко 
ебеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да 
гаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право  
мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p 
 био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни вод 
зну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господа 
асити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето 
ке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу.. 
гато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су  
у свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пр 
_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним ст 
назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док 
масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за сво 
њева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, К 
b n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже трен 
којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио 
 играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{ 
здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни по 
ула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлов 
тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице ви 
удром изреком „ако не можемо више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству ра 
путници више једно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од сн 
у никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинског ст 
твара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозна 
оји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S}  
} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов св 
ане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку ака 
</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у на 
ему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји коли 
о њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца,  
че, Богме не знам да л’ би поред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара  
 учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који  
ије никад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смеј 
м још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l 
{S} Колико је колиба, колико је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном 
ешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свеви 
ну на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркв 
а година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно и 
отпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за 
а који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S 
о, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по с 
т рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико н 
и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искуп 
по помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је п 
<pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Л 
ад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена до 
 је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>От 
 се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог с 
 темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он  
ли и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Л 
ној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p>  
<pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила  
у, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеск 
шким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Л 
ајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да  
мундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што св 
 већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било д 
ике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="6 
 </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред н 
знице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле 
у потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благ 
ара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда  
ов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља и 
S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар 
ли до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп 
о бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Кур 
4" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране  
S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај п 
режвакању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p>  
печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би с 
ока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир  
и и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле  
е.{S} Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је 
 Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово не 
 је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајал 
ју ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмунден 
у Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа О 
ног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за 
 да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде це 
паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога госпо 
.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гос 
о разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{ 
е је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племени 
ито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе 
у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд  
— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонаде 
 пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и на 
а онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи с 
 и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у 
удње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомич 
ви к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не х 
 му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, по 
један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p 
нутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермер 
Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад 
осле неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти тр 
воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l 
колико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи  
ли, окренусмо један другом леђа.</p> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах  
 није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјах 
ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше већ после вечерња, 
иле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у пла 
н беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коњ 
р ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам  
ике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јо 
је а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бро 
е имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, 
о што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да  
 заповедили!... —</p> <pb n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо  
 човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узм 
S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</ 
ра на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих  
о једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цве 
дини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обал 
пимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно. 
што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па покл 
о да је опсена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и  
..{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве стр 
био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгард 
о љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветк 
ут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о ко 
 беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је  
а које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови 
ап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим п 
ц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој о 
 тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, 
вно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову су 
 да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n 
а да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, 
иљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форинат 
 бригама, жељама и надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса у 
, по нешто од Мозарта и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да с 
о и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање наше 
дне властеоске породице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора —  
Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут поз 
 је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девој 
и своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају најве 
господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коњ 
ам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</ 
дара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Ме 
у, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је нај 
рајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика к 
ног пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава,  
гуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се г 
е руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ 
 да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на ја 
 се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> 
но? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако н 
те.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује,  
н па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш д 
гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута 
овима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима  
м на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могуће да господ 
дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа кра 
и осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се  
 шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи 
е обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветр 
 Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз п 
ко пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остраж 
мех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по јед 
 прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема 
гачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да јед 
сподо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђерич 
о разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се 
то се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начи 
ви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда 
ено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће 
оидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе н 
исац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски фили 
била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратиш 
е продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верн 
 било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до  
да прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у  
е, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којо 
p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен к 
 клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и  
ведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће 
 ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грехота би било да ово 
жили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме 
и најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је с 
а двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљ 
ам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви 
се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за т 
 израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста 
тише је белу постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља  
орио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Луд 
и је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке ки 
енутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврст 
те да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са с 
...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Вал 
арач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подобро из његовог „кригла“ па врло озбиљно одго 
рошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали,  
човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац  
из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и 
у по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на ње 
а оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прсл 
5 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на делу ухватити. < 
ора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам н 
о тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у овом з 
иковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намасти 
војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до но 
побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако с 
<p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гво 
 спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим 
ре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије у 
каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престр 
а кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и 
ега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их м 
е“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето види 
тише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у 
изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најз 
 ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај 
јих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар  
дно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овак 
да.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Трау 
ише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бе 
ет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу дуванску коју беше извадио да на ново н 
 се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз п 
мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад 
а језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац 
вати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на  
ас се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види 
ћи док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија 
 оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати  
 ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили  
го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од 
онитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај 
онда оде и Гмунден!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако кр 
е у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и  
тир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много  
свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, ко 
у нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за ти 
 зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка к 
све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одла 
руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није замути 
ма барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати 
 <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, ка 
> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и 
уде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране 
роседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да до 
—</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш  
тељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Луд 
е.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као з 
опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет 
име <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме 
трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за  
ли ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане 
 чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише 
роф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb  
н је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који се  
ренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, п 
реда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде 
ја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се је 
а јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу 
врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услу 
а стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан 
еча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска м 
 <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на н 
 </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, 
одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Трау 
е се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једв 
а у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да ј 
змарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ј 
р га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и с 
ћи спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања  
ајгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране  
тити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна 
ш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већ 
ahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с рек 
ли му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао.  
 за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, о 
бески велика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, п 
а варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци  
ом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу  
го је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, јер песмо имали кад ни 
 за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој н 
Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи  
<pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдач 
—</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница прире 
еке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку п 
 на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги д 
а је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распл 
e"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb 
атајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести да 
ајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све  
ћи криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће т 
обно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има сам 
уче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима ка 
 пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет г 
 њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њег 
и.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за  
е венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окре 
— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гро 
се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође ми 
ну једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром н 
единицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир 
 промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у  
ао да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времен 
— одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину  
не, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних пе 
вена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап з 
лањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у  
 народу, за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку 
ролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима,  
уши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S}  
одно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, кој 
вно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо  
 Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљ 
 једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, к 
 отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељ 
ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чује 
риорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него  
ељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама бо 
ена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми р 
ку моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да  
дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати. 
, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и ос 
им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порт 
 заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји ва 
оврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка ос 
осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’  
 Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову  
еве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље 
ницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке стр 
ђутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданиј 
ктињу и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, 
да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је х 
х како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници 
уком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница  
сти, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, реч 
ја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо 
. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам,  
уршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, те 
цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше 
ке љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у  
, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да 
тијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше 
 пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора н 
џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског намастира 
р брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара 
у своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и ј 
ске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара це 
едним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — п 
а несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој в 
о коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако м 
и достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви с 
ама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хај 
 налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херц 
штва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} 
се нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакв 
слао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и обученим сестр 
 несрећном живинчету нема више помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиро 
 самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p 
 усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече  
ији благослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој 
негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} О 
њим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасник 
еду, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт махну р 
ога огромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у 
ир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим зан 
 може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то к 
та, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да ви 
свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ћ 
S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и доб 
е вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше вен 
од које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и с 
аху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке су 
асто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим н 
ета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога господа 
и од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне ст 
то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту ча 
 на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{ 
о га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори ње 
говори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје кој 
 је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегд 
не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да 
 истрча кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући 
а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се  
езера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не 
S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту гд 
свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуц 
ита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала  
ни се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико трену 
и гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим к 
 цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звижди.</p> <p>„Г 
 луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда  
 /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, он 
као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, т 
јим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронес 
 носорог!...{S} Ја истина несам особито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом ис 
тка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, кој 
дних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинам 
 млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мрт 
дл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене по 
биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигоб 
, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по  
ако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стран 
ровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивот 
eign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта  
скакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврд 
е воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати п 
из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је  
ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својег 
 може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у 
те даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само 
на жељезница приређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмун 
ја одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где 
тиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђ 
екане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може ( 
 свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он 
е небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и бар 
1" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и та 
ије било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којима по неколико пут 
љо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопут 
све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на  
за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар 
ло, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем о 
аху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више  
ре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста ко 
срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме кал 
вот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У та 
ац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> са 
а прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, т 
, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи 
о смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо 
—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да ра 
аву са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђе 
ај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је св 
прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле,  
е трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта с 
авалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само ш 
за које ваља живети, прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> 
стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну,  
мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала све витезов 
о дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст  
трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледно 
з громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе св 
и џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и  
м стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим уг 
роноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погле 
гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну 
ма.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога 
ети венац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до с 
а стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше  
 у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи 
 до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе ме 
ако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није плем 
риликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{ 
бали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако  
 доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и 
" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренс 
хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав  
мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим 
S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно  
стре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и за 
етињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваљ 
највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Ло 
 која ју је мерила од главе до пете.{S} Прво беше јој лице познато, а друго могла би се заклети 
.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети 
— и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би 
еског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизвол 
ије осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и 
 најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми 
је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неут 
а, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi> 
/p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Са 
е руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> Derinat 
 од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми  
војене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p> 
имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И беше налик н 
 — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се ра 
 мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да  
постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку,  
жи право, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла з 
рила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да навр 
аше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и 
те, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти  
и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p 
 — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и  
ки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало  
/p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се ш 
ри тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом 
 у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од ј 
и како не бисте имали ништа да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили с 
а вина, платисмо (не питајте колико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{ 
е, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb 
сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз  
асли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима б 
а, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, 
b n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, з 
е много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смеј 
вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати  
ајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће 
 витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са 
својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута  
енчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, ко 
е пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва на 
ам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је ст 
ав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у с 
и јурнуше као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то  
Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у о 
седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку. 
 и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје р 
остојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господ 
ео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упа 
за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише буб 
ог зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево к 
е младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љути 
н је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да их н 
ожемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и други, код к 
! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да ни 
reign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун 
дствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица 
дим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — П 
е-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{ 
риликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: 
е помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руц 
ак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и 
оше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није у 
е усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца 
утра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама  
евају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни ваг 
лиже околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отишт 
а три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад 
ењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко пре 
 Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26 
следње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше зв 
ну „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред уг 
 намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони цел 
ма као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена но 
тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине  
 и поспјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три ст 
 <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скор 
гово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од 
рачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на  
ислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим памет 
о се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још  
ру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек шт 
мо у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колик 
— отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио,  
е више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче 
 Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране 
 стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као  
 замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губ 
шким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему  
јни врисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Ме 
за њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али  
отице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ он 
рбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једно 
е зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу па загрми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл 
вакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком тор 
ођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није по 
орком, видео је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено ста 
 коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи  
и је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну  
аној дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарко сунце 
јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црв 
 благосиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где кл 
е језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за т 
 без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред његовим ногама...{S} Он јурну вратима да их изнутр 
ај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима 
здовану.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље ода 
{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зач 
g="de"> (Grieswärtel) </foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише 
роничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам к 
ио својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ј 
ожа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј с 
мама, за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов з 
ликој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим 
воје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са 
кари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко јез 
 врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па 
?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо с 
ру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњено, говорити.</p> < 
 нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали  
ме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући см 
у жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од с 
познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оц 
аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спуш 
 Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није им 
!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као  
теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах посл 
а кастелан од замка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо  
пенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се г 
 путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи 
ежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни 
ој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тро 
м на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је св 
12" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Мо 
чници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то  
 мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја 
рућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико праз 
стити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој 
а три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пу 
{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних 
о да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, отворише, и — девојка као згранут 
} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштр 
е обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо со 
 се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се ба 
з прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види ј 
жиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо 
 ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па с 
ти <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез  
ише порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод вел 
ђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене п 
аље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак  
јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још је 
и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и  
д се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако 
о дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>С 
ји него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави 
одмах поброји колико је који витез имао предака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на о 
слутим да је овако било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био ј 
писан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне  
.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Ле 
оме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? —  
м га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда м 
 крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза  
е, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док  
стеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div type= 
н је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> < 
осмо до Алт-минстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где  
унден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног и 
ркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде 
, док не би дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цик 
репти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада  
личе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се  
к он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе трен 
 и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни матери 
 бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас 
 стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе 
рађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим з 
дати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се 
та, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују 
гле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с 
 и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и њего 
држати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} После тако све 
тра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли г 
ринског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском дру 
моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети 
} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до 
есец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чист 
урт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p>  
учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико 
 језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> < 
ла да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да вид 
а и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, ма 
стој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не ул 
и причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е п 
" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас,  
та, па га је јецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ 
о врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и 
!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учин 
језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не  
 ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже 
го, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно непосвећено око н 
је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшн 
адимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много мања од Гмунде 
ећ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на рас 
н је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза 
а је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад  
ка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом дост 
д оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше  
ва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како  
у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S}  
е, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога с 
 одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни  
дар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, 
а стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са свој 
е ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њи 
на са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом по 
поведи да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сре 
они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на 
војом кулом и гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на  
 —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао тв 
p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме 
некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва  
еко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то гр 
за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке леств 
 Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је 
иделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На п 
 би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле  
у је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не  
м крајевима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци  
ола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички изра 
аквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло 
е има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање ни 
дама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо ко 
од — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој ча 
цепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љуп 
да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле 
p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру  
 Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чам 
еше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да с 
ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гро 
своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздрж 
ојега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања т 
 био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би бо 
енат, који је био за Лудгарду.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао  
 ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру 
већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје 
?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На ј 
још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, н 
ма свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући с 
 па како није могуће да господар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и њег 
енски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на по 
ој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли с 
их капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера 
гови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој св 
 пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу 
и и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок б 
видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунча 
е! — </p> <p>— А која их мука натера да према острву подигну још један градић, кад оток није ни 
оље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара 
 онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону пла 
дом беше поносно ако не дрско подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по  
мца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица гр 
тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>—  
таници у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем 
ући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе 
ш и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојк 
 мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако 
ћи руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божи 
ц који беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњ 
ем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах  
, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда уј 
ини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа 
идети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио кад би  
ху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну кој 
дног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xm 
тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему 
видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прили 
епрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, да 
 шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратер 
лком на његовим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да  
уба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна 
ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изја 
ц изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леанда 
е такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао пр 
оидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је  
 госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда 
} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из 
ћа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код 
ако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </ 
 исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што  
рауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да ви 
зи шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо,  
унца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васи 
трашном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само за љ 
е барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која се 
да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће 
да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, тако се црте пре 
есвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја о 
 коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље з 
 на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога ви 
ну.</p> <p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши т 
жу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно  
 у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па о 
 тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, п 
и очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гом 
буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и њег 
а гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погл 
 бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онд 
исли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она 
илазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и от 
ита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на смрт.</ 
ц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзен 
ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини о 
еч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сенти 
 /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако 
така из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне ле 
е допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један п 
Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здрав 
јдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажно 
и.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и 
е издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и  
збијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњеков 
> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју  
вега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која ј 
амаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Ша 
53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему дв 
а ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробро 
их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер  
овараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још ј 
ица да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на св 
ћи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша 
че може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са науч 
е са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу 
ва јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb 
ић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше кречна бледоћа, и не верује 
е с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи н 
а...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаре 
 ми је, милостиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n="109" / 
стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао н 
м лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да  
лед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачк 
м.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па к 
 д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и  
 особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, 
дања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињич 
едну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} А 
ћни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живка 
 нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на земљи  
ме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га о 
гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац с 
да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере,  
ена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану  
ру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар кад се 
међу Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потр 
е огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз 
акву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у план 
на у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде:  
ио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n=" 
ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нам 
е да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузб 
мао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало ча 
ро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто ум 
ким варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезов 
емљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећав 
га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Зн 
а цело очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смеј 
каше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрај 
то се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста  
 некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то густим о 
и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на раст 
на јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу мој 
ује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је  
великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту.. 
ј чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт 
ише растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и  
ен. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пре 
ом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно упита 
стир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, раз 
ко равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима кр 
 црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n 
<p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не б 
ице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на мно 
ав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних пав 
лим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло ја 
које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p 
 могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем неуморним играњем, дакле као 
ко је видео да је једно крило од лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копа 
7" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У  
p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора  
а је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни и 
х прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређај 
ивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник ком 
оложила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у св 
сти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спаситеља  
ра...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће  
е законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге к 
како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па  
ло лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише ст 
о турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев бузд 
и јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне је  
{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окр 
а гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb n="22" /> пао, ста 
се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, 
рсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, тру 
рах и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши к 
х за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом ко 
бали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спр 
и, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} 
 појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да 
кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима 
га загрли — ко их је год видео морао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав 
е па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал 
у разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хи 
 тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову дичну љубу да погинем? —  
члије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то пом 
кле вазали верни, на оружје и ви остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погину 
стале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не жале зал 
насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на н 
момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оно 
поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад паз 
 <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПС 
не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — о 
м на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника  
е, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на д 
о се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша чита 
тав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спрема 
купи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори  
јсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе 
 Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нуд 
утра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру...</p> <p>Пошт. 
осиља, ено и једне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи п 
не пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с 
жне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S 
вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на канди 
пи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> 
 глас јаднога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb 
 је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из њего 
квога мога непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог уб 
у одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Луд 
ервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако т 
а.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час 
о заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила с 
зершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јад 
по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би 
ком из наших народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври 
ога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не 
лико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За 
во помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је из 
ође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон В 
 срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеш 
глас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњ 
ан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у  
ље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се 
а нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља з 
 страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наш 
а, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу 
анска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, и 
ера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате  
амку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне нов 
ном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће поб 
оду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, 
не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би за 
n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони г 
мо у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слушати  
не што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по 
е љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице р 
а, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанст 
е се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стр 
зи.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како 
уљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{ 
посничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђери 
да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не тр 
— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за по 
иоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сј 
 стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничк 
} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве 
на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих 
„Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби  
и ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске 
 код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од главе д 
 ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе 
нкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче  
е примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хи 
ђе Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била сви 
p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се  
о цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву једну од последњих узданица стар 
ем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама покло 
исмено јавио какви ме неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја 
 поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Ка 
У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у једа 
онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ н 
урт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им  
сао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојк 
 управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних 
ку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она з 
, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за туђу несрећ 
овим вратима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре м 
ики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмљ 
на није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, 
ут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гну 
4" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој 
 појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског намастира.</p> <p>— 
пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине 
 који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу,  
о је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба паде ничке пред оца сво 
рну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој х 
она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанув 
ј шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, к 
 хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била  
на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком 
одопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Нај 
да се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је леж 
} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако 
к ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до 
а...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз зауст 
ти други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих празника који наступају први 
уством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша 
ње о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошл 
ра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, он 
а овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама 
о много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — о 
 да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је љ 
 светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштр 
луђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плю 
ором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш  
сећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и узда 
један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове 
атворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикра 
 и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме заден 
 и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ 
и да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо 
окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док  
осецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице 
 Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је још 
ва девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао 
на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врил 
 </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па оп 
видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће  
 свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне  
коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им ј 
рити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом ру 
о не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанск 
ко који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упал 
адао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb 
/p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обр 
xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнул 
, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле. 
сма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечн 
 —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на ј 
 знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје 
слиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не  
<p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него  
м беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из очију се 
и измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу 
 тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично далеко од њих, ј 
устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо 
 онда напуни и запали лушу, и започе да прича.</p> <p>„ — Да, да!,..{S} Лепа је била као каква  
емојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор  
ећ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама л 
ати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не  
ажа Конрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кра 
 — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бу 
оју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је 
ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су 
 другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Та 
о сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојноме п 
још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек,  
ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Он 
е слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и о 
е имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њ 
 да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намас 
 /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l 
а бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију н 
уду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигу 
 око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и раз 
а гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њ 
а покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели дру 
а несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекај 
, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљ 
а с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше 
ите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова калуђерица моја Мирцл? — па видећи  
> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То 
па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или стане 
 руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двој 
ко ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо 
је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити к 
његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљи 
е радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није  
би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерци 
 па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало 
 за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су 
и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан ка 
реба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изре 
566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном 
и смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила 
 па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру 
без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши добри све 
 облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Ле 
оју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо по 
рка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прск 
ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам н 
јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— И 
Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у р 
а испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ства 
апавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S}  
RP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са  
од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце 
S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео л 
ама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто  
p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехнувши се  
ер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ће 
да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл су 
оме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у  
Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар  
i>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с 
е изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним п 
свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у го 
 при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драго 
 и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце наше 
мање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни н 
{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена ко се ни 
но између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста так 
а, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклон 
ао одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S}  
ињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. нес 
и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро  
 не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке 
вило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си  
им собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпан 
ној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они  
ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио доне 
амети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тест 
друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, конд 
тници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те нес 
<p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га  
} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али им 
мо гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му поглед 
 Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко и 
 чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па 
p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> 
 и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетхо 
јица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо 
огледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповед 
мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је б 
 да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, ка 
ене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао  
више осветљавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из  
нда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78 
една стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</ 
усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу  
ликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово  
је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га калуђерицама од б 
напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је 
м је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни т 
римили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и 
сме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се п 
ш седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полуди. „Мора б 
укнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни р 
 отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће 
сише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још ј 
промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се 
на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата м 
да скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци сво 
му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше Конраду да његов нов 
и свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убиј 
падало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосниц 
било бело као исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше д 
све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној придици.</p> <p>К 
хо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су  
 беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на нек 
> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о какв 
па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци м 
b n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи пор 
сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја са 
х двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жао би 
 врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је било бело као исти зид 
ли кад је вече дошло и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецају 
ема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава 
 доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи пов 
, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас п 
е добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басам 
добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и 
а.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које про 
 ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стр 
зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана ст 
један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, п 
се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најск 
 чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не 
онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрег 
д беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула? 
град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на ос 
</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис  
арцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљив 
p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру ле 
лно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како  
и...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спре 
S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и 
ци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p> 
о почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су 
ијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он ј 
а калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заде 
 би намастир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог по 
крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао  
хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај овде? — одговори му мо 
о треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, 
? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de">Kreuzschokd 
.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао н 
ло свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађанск 
е ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се зак 
о да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у  
 штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ мо 
уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменим 
ачине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдр 
ођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле наст 
е један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним прија 
тах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ сас 
ај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на стр 
уло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он ј 
чанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траунки 
а су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се на 
 и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете 
а, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једно десетак коњаника на својим з 
.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби оч 
ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад  
ле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Крајни вагон од воза беше још празан и  
и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију стран 
х обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скоч 
га шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом саст 
о да носим ово ново бреме које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придо 
 посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка пр 
и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, ч 
о тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага  
 стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да 
метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се о 
ски и грмну бледој калуђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p 
дахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на сп 
 <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом  
склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и  
та име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд  
де јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, који не знађаху више ниш 
осле неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад м 
 најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисл 
у милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И нес 
д општинску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа н 
робијају најповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у  
обру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаш 
а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p 
хати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема с 
да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тог 
т затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп 
аву, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматра 
дно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави 
е данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S}  
о на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се ц 
 буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} А 
авише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мач 
убљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <p 
 Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни по 
аноме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p 
пружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поучаваше нас  
 —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није н 
ан у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгард 
 месечине која баш преко Конрадове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз о 
ама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само ш 
.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бит 
поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погл 
 очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном 
полубог, побегоше од њега као да му дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни стара 
е јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој т 
својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто б 
ме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одн 
начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што наро 
дних закона, да „<foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни има 
а синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> ин 
тезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балд 
мара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та 
ење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког једи 
ски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространој ливади испред замка беше ограђено место за м 
езове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом  
а, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња как 
ешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудо 
ких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрестано видео величаствену л 
</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и  
ова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi 
. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он ј 
 ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгард 
век изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина  
ана, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратк 
воме заносу или из какве личне мржње на противника још непрестано нападао, онда се редари стављ 
е безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто  
е, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоц 
ску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепом 
му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је 
е кући, и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-у 
сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p>— А иду ли до водопада и 
 Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро,  
иса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је дои 
обро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S}  
 калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега н 
залудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и сед 
ећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква је станица, к 
а уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће к 
у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше  
послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два са 
ер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега р 
 лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.< 
ала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, ко 
олд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго пр 
уше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — р 
 друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које н 
ило данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво. 
 шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да 
/p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашн 
 чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера  
 исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се про 
паху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико т 
т свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија 
 намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће ј 
>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог 
 свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и 
е кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за 
без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не мах 
па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно по 
и на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, ми 
јанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и нехотице 
! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим му  
 ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби;  
ав неразумљив и загушен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на ње 
ле онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје де 
авца која прописује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким прили 
 испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се о 
уга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац 
 риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начи 
ом ланцу висило око врата и блистало на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и подн 
ред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо 
лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни 
расти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S 
во благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни је 
 и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у на 
е видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говор 
 да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и неср 
с. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тело  
диркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фро 
у те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе,  
јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио п 
 разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још 
ао знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће сам 
 ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још  
омисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на к 
 и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>Пос 
н говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео 
сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох 
едном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си бар 
ако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Ви 
е јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одрж 
воје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види 
Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на п 
е господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође неколико дана а млађи донеше 
о занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ј 
удиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу бо 
истова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног с 
 звезданоме небу, а њени дугачки мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројани 
м?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да  
 животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе 
Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и  
раница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвоји 
ћа нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, 
Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и  
могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскав 
ечице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им с 
вати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово  
мим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та  
отина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, к 
у са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа  
ега коња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о 
м и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах 
а један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламен 
говор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S 
ој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца 
а скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро ср 
ад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти ова 
у од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергамен 
ко љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода 
млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командова 
о показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, беј 
ци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљ 
празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мека 
а не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти  
во свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира да... - </p> <p>— Е, јеси Дина мумџи 
немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде д 
} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{ 
а осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунд 
.{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. о 
 <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по 
нски казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега изводе.{S} Како лепе бех 
лизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним но 
чним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових  
 грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским 
лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваља 
ни не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрв 
о га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоск 
вице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као бе 
ма нема више места но за једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунд 
аху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у 
им теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у јез 
ога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета 
ке куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S}  
и.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу 
дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зо 
це морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, или је то ка 
 сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на јез 
арох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гм 
е је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгард 
влачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на во 
 седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једн 
а?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па с 
шно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не по 
ушевљењем приорка причала о богоугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у т 
и су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог 
а би га ишамарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, 
рнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, 
 и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и 
и шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу ра 
рло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим 
ише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са со 
ашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах довед 
 него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пр 
месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњских лешина! 
ласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер  
део, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у с 
ију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда мо 
ветога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје 
е.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећа 
тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, ал 
и, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (д 
о, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну 
а готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајло 
лемићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око  
рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини  
!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз пес 
тва, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу о 
 особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје 
: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо 
 и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим ка 
ачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у са 
а од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега 
шта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабљ 
енац младоме Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад по 
:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој вели 
орење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколи 
 ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанес 
ка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади... 
ад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обе 
силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме 
ако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са остал 
јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену 
х кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друге, кад је из оног ве 
, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо 
, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клет 
ојој је постала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек шт 
 не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двој 
 дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци 
ат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она п 
а прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У  
И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се уч 
чини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах о 
 јој и нехотице из молитвеника на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове ц 
 Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону стран 
па ни да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" / 
сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се на 
 који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар н 
има а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најср 
удгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког ста 
вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штај 
 стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску о 
/p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и 
тина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Јез 
м миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се  
 чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле 
ћи се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових 
 Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваља да нас возе! —</p> <p>— Б 
ам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или др 
ом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај  
о је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој д 
оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њем 
опадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чоп 
барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погл 
оред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима  
ало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта  
аве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о 
трого правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима 
је су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озби 
озар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим к 
ута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Д 
 па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помич 
главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале д 
о је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо! 
аиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњиват 
, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је 
м аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на 
ај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најсла 
це, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама једа 
 оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су је 
{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да 
квици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нехотице из моли 
ом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и н 
ј живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао с 
ца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <forei 
их громовних плотуна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и ост 
ио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата  
е басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{ 
је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити н 
оброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра с 
 но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На је 
 по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „О 
а му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Ид 
већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош 
обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на камену једном, баш н 
Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им 
оди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S}  
шао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено в 
аје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера д 
ш неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још д 
ољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{ 
 Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром  
езницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине з 
рг.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не н 
 ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, је 
коком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p 
ло тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапеза 
 (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме 
ниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) 
луђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до но 
таде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови 
ћи саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другога с 
> <head>ГМУНДЕНСКО ЈЕЗЕРО.</head> <head>ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се ка 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> 
девање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или  
ед ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ко 
да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичли 
кле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> < 
!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје  
ојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштв 
 само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и б 
о беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из оп 
 У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том 
на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам  
ругом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, а 
један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је оно?...  
 из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тре 
S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се  
нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- 
ом, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умук 
м теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да проп 
н мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гран 
само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена 
ље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повла 
.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више? 
 права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, гд 
а јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиља 
 дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењен 
„Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то н 
ац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се ма 
оћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се 
мз-јарац пред Лоидла.{S} Он одмах обори пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене. 
себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дна!{S} Д 
 Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше с 
није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хл 
ише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је 
не усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после онога јаука који се оте  
њаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду  
га Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори 
поветарац.{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горос 
 /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу 
ко хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на јед 
сао кроз главу.</p> <p>— Аха, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом  
хвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он  
оцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у ње 
аги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род  
 у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила о 
сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако  
јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.< 
даш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгле 
ово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> 
ат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико ра 
 цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани пром 
и — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однес 
 ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој класи? 
 чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </ 
ога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је п 
ли с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги ф 
т...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас.. 
је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док 
_</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и  
у и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде  
Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намести намастирске слуге на  
мо се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрвето 
аложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се 
у торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљниј 
да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред т 
каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад  
е доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш чо 
 па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лои 
{S} Или ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још  
а сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са с 
блику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>—  
о да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... видиш ли онај леш, или оно 
оред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S} Јер 
л’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за  
 да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Ел 
уковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разл 
сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу 
ћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву  
ни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — о 
ико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а  
ла сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова лица која у општ 
то интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у  
5" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се 
станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како изгледају ове године бечке те 
љаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерс 
не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ  
ше, а народу не падаше више на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира 
 Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни где с 
 то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: 
е окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер,  
 вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се с 
биљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У ме 
то је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, о 
олд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Г 
руштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је 
драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оруж 
 бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на посте 
ајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балва 
ђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш прек 
о није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од двадесет  
ова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p>  
м запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свану 
у стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у 
/p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузим 
и ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на  
нденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохи 
о уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се  
за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb 
ју!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и  
ву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} По 
а се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина пог 
 које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пу 
се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не б 
толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S 
грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна ме 
 јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћ 
—</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају пра 
је је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике траж 
акој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жут 
заше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу  
о настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрп 
теза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари  
 и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло п 
з свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо 
ћа и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај се 
азгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је див 
али, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удар 
едамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појед 
се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђериц 
епша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим  
пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{ 
ридобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са свом сн 
инама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој? 
ницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао сва 
ађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, ко 
за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео д 
да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника 
 и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави  
ници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и ње 
кот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја 
 слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно д 
сито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да 
за херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познаје 
 онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци ш 
е мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које  
у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} О 
мо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекршт 
 не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао господар 
о принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав ка 
речиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а  
>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чем 
 опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских пе 
 мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси 
вори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{S} Варошани нам  
{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! — 
о то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свак 
нцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>—  
је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размр 
 прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> р 
у колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама... 
 накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на  
онархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојниј 
лише на две поле и поставише их онолико раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше  
ода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (је 
 не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који 
обито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путн 
p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић 
 вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту 
 тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу 
дро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје сре 
ико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, п 
а врату нема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кр 
а не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је п 
ћ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он в 
утничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој бе 
госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу на 
е црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тр 
оре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми и 
га земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији брат, кад у двор 
<pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и меш 
кога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне об 
 мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама јадницима требале чи 
о језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала ско 
ши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога мах 
о пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен 
е нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе 
на.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за  
.. </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мери 
а Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — моје наг 
углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с ко 
одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n="103" /> <p> 
оји је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамо 
} Конрад је при поласку оставио вратару разне поруке ако би га потражио какав пријатељ из Гмунд 
фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими  
богу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе је 
с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари 
к наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да 
договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше народни  
е кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у 
 све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове се 
> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намас 
 онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако чест 
дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непре 
да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати 
скочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је уч 
 трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу мног 
ме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу ум 
не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И 
оби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде не 
на рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац мод 
на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим ст 
ао да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} 
о, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерск 
p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> 
 у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само  
аш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним  
у какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн 
S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — п 
га оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S}  
 има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то сл 
ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре,  
 војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и  
е вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену 
а од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да с 
о намирисали — и он показа палцем преко рамена — они прво не би нас оставили овде тако на миру  
ше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запенушено звере зграби Лудгарду за руку  
тви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио рук 
е где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо 
јено дражесним променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да н 
.{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за рук 
му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вре 
 покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мач 
нствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а  
 шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји 
а „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам к 
вља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узм 
ити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да  
сама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, па се о 
 у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88 
и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, а 
идети и разговарати) беше живо које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад он 
дгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у ок 
з који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p> < 
Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на  
осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозо 
тељу и још непрестано држећи пергаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ 
S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! —  
ила одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по 
еролде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради 
ршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беш 
 видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом ла 
шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео ка 
дој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као из земље,  
егово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зо 
удгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што 
примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око олтара и пев 
што им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер в 
ом лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим колено 
м молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати,  
.{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} 
трти најраскошнијим бојама које лето на расположењу има, и искићен виноградима, парковима, сеоц 
о један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако 
д својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} П 
столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда  
виру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико 
ло као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир 
а се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек мога 
рда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенауско 
 да их какви завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави,  
 и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје ср 
Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пу 
це свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, 
{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који вите 
, а Конрад и Лудгарда и не помишљаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога  
е у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо 
ћи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пив 
и, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ћ 
и мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у слу 
 живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почет 
ње оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су мо 
јући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повл 
ају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле  
 спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска добра).{S} Али 
 ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до  
се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише 
ж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које 
ичама које прелазе од колена на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n 
ја се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по  
уле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и глед 
нства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока  
ом народу, особито после наполеоновских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више  
 много лета поживи! — као и многа друга раубритерска гнезда која време није згладило са лица зе 
љења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговарати) беше живо које рад раскалаш 
о многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су  
а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прили 
јорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, д 
рио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узр 
е „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина погледати.</p> < 
 дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап нај 
ађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним пошто 
У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је 
 њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње свет 
о бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јун 
гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} 
е учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо,  
ових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестов 
ном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни 
д</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се 
ими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову бо 
а тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њ 
его захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и  
лони га калуђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на 
 и велики основатељу нашега богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово н 
о смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у н 
 се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема нигде близу намастир 
аз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на п 
дован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета 
 решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и поставише их онолико р 
на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце 
тивника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападах 
а свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign xml:lang="de"> (Grieswärtel) </foreign> 
рема глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са сво 
 копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима св 
фа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него и 
ачи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме ок 
па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање  
јатну дужност, да вам покажем врата — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело  
у дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језер 
што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошнијим бојама које лето на расп 
 се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате к 
о, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из је 
 да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фију 
 с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете! —</ 
 господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак  
ечнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">Sie Schlimmer</for 
 ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго  
ак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, с 
је другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат по 
Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од прилике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло С 
лина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наши по 
е ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуг 
о кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“  
а каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да с 
људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах нек 
света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском језеру?...{S} 
ема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао п 
ојима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се игра 
астава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондо 
ћу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би 
е снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} З 
дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њи 
ле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заис 
али. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> 
ре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каж 
— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапе 
ека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као ду 
ракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда 
омислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ј 
— особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет глас 
пасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до 
 грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали  
аборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> < 
ла! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скоч 
невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да је пре него 
у тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се вен 
limm </foreign>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги.  
оне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. пр 
 ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обо 
одземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки прит 
="de">Sie Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обеш 
 испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p 
крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто 
и се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку иде 
внице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисм 
скоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да к 
во млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински 
што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да  
а... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, 
им... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате  
и је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовск 
е њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курта јој не би ни мало жа 
ан није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону м 
иста био прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо сво 
и истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од реч 
S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав  
пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у 
небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се са 
илени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Кур 
ово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држ 
не, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз зубе. </p> <p>Офиц 
м лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај 
p> <p>— Доста добро гађа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледат 
p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75" /> гласом, а из очију м 
ер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.< 
мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су 
> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па 
/p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а  
је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окураж 
вом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то 
Пепи ме измери од главе до пете па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то не 
донекле, па најпосле кад није имао куда рече:</p> <p>— Добро да вам причам; али ако ја мојим бу 
несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем по 
собинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од 
нраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да в 
за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па 
ио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. 
њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Лудгарда, ово је зеница  
лазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што га  
тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од нај 
, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти зн 
зу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми п 
ка музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конраде, витеже ајзенауски, пр 
ад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хин 
 ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шес 
лонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо један другом леђа.</p> < 
хину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне 
а, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово 
 молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно вели 
ено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. ј 
а сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гро 
, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S}  
ли!... —</p> <pb n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер 
та „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше ма 
це у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту 
левање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом 
ских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из ж 
екрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ће 
арући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље 
хотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је 
ка беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... није никад мој отац написао...{S} 
а.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај пота 
 Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћ 
<p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утис 
у! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је 
довољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планин 
еде двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа  
паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> 
а, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али ш 
 моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у раз 
 и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџи 
е.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви  
аж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која св 
на лево и <pb n="64" /> на више, једном речју Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том  
ци г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „ 
 је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пут она диже главу па му  
 ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S} Овде морамо пуз 
ана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S 
носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео 
о је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
 неодложни послови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити 
окој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их подели 
луђерици која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гв 
ластеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и њег 
и служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сам 
изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично 
 је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња с 
то ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му ка 
, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам ј 
рлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> <p>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у б 
чан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су  
ану крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко 
мо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{ 
уначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твој 
црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше 
у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</ 
а најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски све 
нуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа 
 Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут 
опет био један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушањ 
кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо 
ко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколи 
 визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда поло 
 између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га  
д и Конрад ајзенуски, или онај безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро 
ти да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с бле 
 на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са л 
ма толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теб 
суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прог 
ало грешнога живота по замцима и кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> 
ало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који 
насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима плани 
ервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам 
нидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био  
вемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе  
жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оц 
} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану  
 осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно 
има једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у  
 може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака,  
а је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смер 
га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био 
Баш и да је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мир 
сни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана бу 
миру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански 
апиткивања мога земљака о осталим нашим родовима, да разјасни зашто је месец наш најстарији бра 
пита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему  
S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовас 
 толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може изабрати, да можете сл 
 и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа ро 
е што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непре 
мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта  
а њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жа 
 а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказ 
у пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око у 
p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Св 
е као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста пошт 
нденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Ауст 
и пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много сра 
> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао  
"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти најраскошн 
ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљад 
 се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса,  
} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу 
а.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоре 
ица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на ко 
лиже разгледали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по њего 
сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају,  
по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или друга која лековита вода, п 
.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и мн 
ало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке 
</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци п 
ешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама на 
 у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S 
 чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и н 
 кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне ж 
 као да је на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежиш 
еше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше сурово 
 широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, 
рде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим глас 
р и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све 
 су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десн 
ао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које с 
 буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с К 
онрад га подиже као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упи 
а само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго ј 
ом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате д 
и је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} На један пут ста 
релазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око њ 
стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одм 
вањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чл 
ошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ 
ве по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи  
и твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је 
 у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лиц 
на госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С 
74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави 
 Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко 
око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас 
 помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у о 
. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких мо 
нраде, витеже ајзенауски, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јун 
оји је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити огла 
га чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа једини 
ај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем 
ава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену саг 
еном срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врис 
, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти уско 
а пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошап 
аде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом 
/p> <p>Лудгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке  
же, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до 
рком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p>  
 госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ ни 
и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице к 
е!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној страни  
у љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке 
аха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{ 
питао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда да 
ицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше дан 
 срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је мо 
ирање, али који му ни мало не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није 
 је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама п 
не, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадо 
 — и резолутни домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон  
 што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини с 
астуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} К 
 него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на тешке  
па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p 
 рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“  
>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више по 
ви, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допрати је до вагона у који је п 
ет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. </p> <p>Она погледа и види једну гемзу како се с 
 људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по дес 
ко је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварц 
осле победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} 
ишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај  
 осталих варошких представника, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића 
е? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немо 
однесена на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових  
ру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје ко 
 осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли  
езла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је мој 
 му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држа 
а кад поред њега прође Конрад водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и 
ичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S}  
— И запенушено звере зграби Лудгарду за руку па је довуче до прозора, расклопи оба крила тако с 
по пропису повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није зн 
S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено гд 
{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</fo 
вам причу да причам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на 
турниру, и позва га да прими награду из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који  
пи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите 
лече на једно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, т 
ња ја најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балча 
н пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као 
буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад  
ице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па п 
 од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} 
и мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p 
> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били н 
му је небројено пута захвално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми 
днео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једн 
 одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комад 
<p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га. 
могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе п 
ед себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његове густе 
 обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, д 
коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није с 
цнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао 
божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабра 
ко се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако  
огод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.< 
 —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе р 
у, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је б 
београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком  
какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном коп 
да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то п 
ца, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима по 
сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмруже, очи плаве као генцијана а косе злат 
тога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на  
дан велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој стран 
а појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор св 
ћи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче  
писним прњавором и лепим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав  
стријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову кел 
 н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне 
на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне примати поуку од приорке о позиву и ду 
{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одго 
 сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ј 
ћи калуђеричку мантију него невестинско рухо, кад га није могла обући као Лоидлова љуба...“ — — 
на рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до р 
сти сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p>Гроф От 
ребају никакви адиђари и никакво богато рухо поред онаквог анђеоског лица, поред онаког вилинск 
сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који  
{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада а 
у му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} 
е нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво 
 стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини  
офу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске зе 
вој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S 
тнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно б 
е вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезе 
 гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па  
вам причам; али ако ја мојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас 
ву келнери, него из меких алабастарских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паме 
то ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милости 
, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним велики 
оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Души 
ом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати кор 
расли људи као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије нем 
p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврн 
 и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко  
а, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда  
ога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и оча 
о од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију  
еко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном залив 
xml:lang="de"> (Traunfahrer) </foreign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропошт 
нети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским се 
ладика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама 
е од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно- 
т и неколико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно дес 
чни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на  
лази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи 
ам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниј 
3" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче 
 лежи на грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из 
пим двором некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрк 
даху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници к 
а досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако 
 мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело 
 склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није мог 
мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p> 
 и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо 
и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова  
арчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече ста 
шла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојач 
гарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугодним п 
и оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако м 
то је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост м 
олико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена довде продроо.</p> <p>— Војвода 
> девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђер 
 шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда п 
ом захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са  
ку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе, пота 
онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, 
 мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p>— Да не да Вог  
н саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево  
те, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што 
им ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлост 
је било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега д 
ешетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела 
еварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде 
аравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице 
аве, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам 
оласто задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад  
обито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“  
 Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом поло 
зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћ 
јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој 
пте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим 
о копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је прир 
 у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а 
 пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима 
ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а десном га опалих по десном образу, за тим м 
на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</ 
искочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог ј 
ова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра 
уше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити стар 
ашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувај 
о да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне кака 
а своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догод 
гове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <forei 
остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где  
пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно 
творокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце 
ом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи бу 
ош један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки г 
 места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> 
 видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, 
 пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се  
им загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова  
мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као  
 никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за ј 
ија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далеко одавде, 
већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва мог 
ежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљ 
 <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих 
ера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога по 
ко кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре св 
јева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> < 
тоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужно 
е умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати те 
ирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике влас 
био, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету п 
лушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p 
ај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањим 
ји је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу 
ушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро 
 верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено л 
 „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а прек 
летати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање са 
једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње б 
ра?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у С 
ећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сах 
почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слу 
p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чу 
опље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно б 
тит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> 
ене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, 
, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што 
и, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају 
 ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани 
ом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на сво 
овлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом и кроз з 
кује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости кој 
овима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид к 
</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— 
оју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац ба 
покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и ме 
 тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у  
на, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милос 
својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе о 
/> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ва 
 међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле,  
> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак  
о назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучн 
око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, 
 мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достоја 
на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или д 
ф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом л 
зи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на томе лицу,  
војка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један  
та дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену душу Лудгардин 
 дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном  
д пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице на другу док на послетку ни 
аке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше ко 
ласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ст 
оверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју мл 
а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спава по ц 
 за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерн 
бине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамн 
е — особито на овакој врућини?{S} Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гл 
авцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува св 
а и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Луд 
из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем,  
 и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хла 
 назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно 
дину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није  
 разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви под 
би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први љу 
е била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он 
ас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огро 
 чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, 
ној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је 
рамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта 
у другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима 
ве шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана л 
ет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од двадесет штитов 
есвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који 
ћну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за неколико дана била је најлепша девојка наш 
ранијих витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га доч 
док је паж причао, па онда пође Конраду с овим речима које прођоше приорки као ножеви кроз срце 
и, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре п 
 <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p> 
е хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети кака 
могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штаје 
ом честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густ 
ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућ 
остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се 
ном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само 
 смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чуд 
а страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно докле <pb n="60" /> га не би прзницу сав 
траха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који 
собити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске околине разашиљати 
 чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мртав као риба.</p> < 
?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја м 
ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шал 
ћинова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало б 
вор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишљен.{S} Н 
 и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око 
b n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим образима и крвавом п 
ојено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свет 
тезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на лев 
клопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздован 
стим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много заста 
 и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесе 
е чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знам 
ти по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам  
ф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi> витезом од Ајзенау, дан 
ан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави ве 
вање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов 
о проьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо им 
еху нежне гемзе које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, вла 
очека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радо 
 земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црни 
 младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хтео и 
 је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раскалашног живота.</p> <p>Најз 
атрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је  
ободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стоти 
аш из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до с 
дгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи на грудима Конрада ајзенау 
им небом од голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим 
поти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио 
 /> стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких р 
 на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе и красне кћери,  
— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траун 
а, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опро 
е Гмунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} 
са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од  
може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поно 
тером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се ра 
 му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> < 
 Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је 
да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, особито кад је овако славан дан. 
к пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, п 
еко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздати.{S} Пошто ј 
<p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути 
 стену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзов 
де су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи 
n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах оставис 
иде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Лице му  
у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде 
една жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се г 
е знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} 
 половини језера беше небројено гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заст 
ко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и трака 
ека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви трен 
"38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језера у Ебр 
.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурн 
нас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије десет форината да г 
притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти с 
ћану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће  
 — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима  
толице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугач 
 —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра 
у имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао 
суди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар дозва пажа Конр 
ек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика п 
т у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и луш 
цијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци не 
ци погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај 
зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језе 
 свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што 
а стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне д 
а, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље н 
амастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже д 
че стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунден 
на, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме поди 
у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут Гмундена, није видео, јер је сувише има 
 душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа по 
 јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожн 
ранац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би 
шло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд  
игурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Ј 
љу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као шт 
мо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно  
ом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни 
прибогу наше душанке.{S} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе 
 својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар 
уначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да 
ете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао 
S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким х 
е у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо н 
ју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно  
е кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угас 
>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера бил 
 је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам ра 
ндена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл 
 сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике властеле, која 
е имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p>  
 по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на м 
овима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.< 
 мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу  
а прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreig 
ију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун,  
но! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</ 
да на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике републике), осем тога проми 
не, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи  
расне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити кол 
ао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошк 
рну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се 
роломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang=" 
а, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешк 
 њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само мног 
песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене застав 
а, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред прест 
га у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу п 
у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чам 
су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотл 
стасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више  
 које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера  
аунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па по 
 ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! —  
 се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Grüss di Gott, Pep 
властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев 
. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p 
рубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редо 
з народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у с 
 замокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја је 
.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши 
авама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb n="93" /> са з 
 велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски  
иком сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у с 
 Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико мног 
маба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом  
не тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло 
и сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље 
а склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити с 
д угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:l 
маћин.</p> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> 
тим редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песма 
22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде оми 
„И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваља 
цу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навикнут на теш 
 да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>—  
и.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то напа 
док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти  
а гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку  
ен глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панци 
 <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута ск 
јице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си в 
> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зел 
вију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла  
мо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да 
 они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изреком „ако не можемо више једно поред  
неколико корака ишао је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли 
му надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ с 
 г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену от 
 после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелише 
м поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „ 
ти штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разглед 
 госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први 
пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазв 
> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јунач 
токара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то св 
ред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом  
нраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз з 
алека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и 
.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што  
онрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгард 
ева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душ 
оригинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео во 
ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла 
из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних  
ароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је окол 
причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је б 
итерска гнезда која време није згладило са лица земље! — </p> <p>— А која их мука натера да пре 
b n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњ 
 ви и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна в 
 уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу  
реко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као 
науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша 
ци гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бо 
која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба 
м је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна па 
ти! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланци 
ба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у  
есто, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му п 
леменитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ у 
ост, милост! —</p> <p>— Аха — рече Курт са задовољством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је 
нежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункир 
го ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни са 
у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан у 
е срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му  
 знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве р 
 ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „град 
ло да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да в 
о у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадр 
</p> <p>— Душице, погле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али н 
ење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особ 
 само климну главом, али не крену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испо 
атник коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није ј 
сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да 
> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако си 
о погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни  
 језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале калуђер 
ћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Кур 
о би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што са 
 требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</ 
ице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачу 
 поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се 
аше далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама 
 урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирн 
 зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На ко 
несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава  
оштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугач 
ој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако 
огла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни с 
једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по 
о награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> 
че!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беч 
том! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до  
 девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођица 
стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабукама, а држи и добро пиће.{S} Није далек 
е прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом в 
вући најпре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну 
ен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Лево је, ис 
сак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, п 
псена била.{S} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је ју 
рош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца око вароши тр 
чу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети вре 
а је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњав 
но докле <pb n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда пред 
и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Ку 
 кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доно 
звучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пр 
ео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убиј 
 се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бо 
само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантни небески удварач на 
е небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустри 
че грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима 
а опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког са 
а беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, ј 
у се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> Derinatitis combustio 
p>Оба властелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почас 
та ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја м 
и Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздро 
не и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњ 
g="de"> schlimm </foreign>!</p> <p>— Е, сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па ха 
 кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и в 
ју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не  
 ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша св 
е знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је д 
 вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} К 
ње узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се  
— Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се  
...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову по 
 сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу уч 
рлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био потпуно задовољан да му Лои 
 дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније  
о длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} С 
. ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на 
 га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прођ 
ога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како ч 
 одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} М 
еста на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпу 
мљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то,  
р оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ов 
ма, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити 
и <hi>Конрад</hi>, витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, 
 са оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене  
ез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које у 
мо било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле,  
и део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев  
{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у 
врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у  
 и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамна 
адали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну наша благородија? — пит 
— </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако не 
 за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо јадно дево 
ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на сам 
дарише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима 
звезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калуђерица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо м 
! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гле 
овим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво при 
прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а кад би доб 
е ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који  
чја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд из 
еничке јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се 
корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хте 
ме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на хи 
осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у наши 
срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Х 
заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад наставе „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што з 
моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта 
али језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу румен на прозорима јед 
, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху 
њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиљ 
о од оних бледих несрећних лица која је сад морала по вас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху  
 било: један од мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији н 
нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини 
еповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> <p>Конрад је глед 
ху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Отокар да му зовну се 
вољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; ал 
неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за времена уму 
“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то ј 
 живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у н 
ом месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако с 
реду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</h 
пним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појет 
<p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! 
и брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли  
 имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредн 
 и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је се 
на обали језерској.{S} Ја дивно ли беше сад погледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца зас 
л двоје „љубезних“ или један „паард“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојче 
ађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на за 
так на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S} Ено већ и пиштаљица звиж 
ству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан пон 
} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све ш 
 мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се мо 
је како већи од оне двојице возара који сад изађоше из њега маше марамом — па кад је то видела  
тењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да  
редо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше тр 
, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо  
 баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац. 
е још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лу 
ергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприј 
е ни замислити, а камо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике 
а турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само 
ицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме х 
 да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кора 
елу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој гру 
25" /> лек који је многоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Д 
и ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као 
 пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Н 
писао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива у гр 
те ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у виси 
овој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало ч 
 десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко, па пођ 
умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују  
заре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир ј 
в паж да прими господарев буздован, јер сад је био ред за мачеве.{S} Редари измењаше места да с 
ило да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад  
се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показат 
пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколик 
 повео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни  
к наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па за 
 другу мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ с 
и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожника и коњ 
су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од с 
де је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Ко 
да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња; па опет не беше ништа детињско на т 
itter von Eisenau </foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као побед 
ти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукам 
> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пус 
витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намасти 
ан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвав 
евојче истина не онако „благородно“ као садашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у не 
ачињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ковани, и на којима се такође могла  
вде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лиц 
у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девој 
ну душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је  
вони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, п 
ах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу  
е примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{ 
их двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико вес 
во, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас д 
 вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали 
 преко језера, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се 
д твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира,  
ојанице и крст.{S} Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у ка 
макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </ 
за оштар врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешко 
вој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година труд 
видим ништа, госпођо! —</p> <p>— Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро  
Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам  
chen am Frauncee </foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те п 
е обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео 
цвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је д 
асине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен 
грми.</p> <p>— Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисм 
ицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} 
 овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Ve 
дава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један < 
из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабрич 
ову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пра 
и у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова 
кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p>  
ј живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, 
а, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео  
<p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха л 
нтиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би поквари 
> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хо 
ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај причао, и да је ова ка 
>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те кој 
прикрајак, одакле је могао не опажен да сам посматра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених ускли 
ам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних нудиља, којих нема ни 
дом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца 
е узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за н 
биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем св 
 како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на 
—</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Воза 
 —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал 
у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S}  
апоче најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи  
јединог пића које она рече да имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рука 
м, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века н 
е варијације око гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмунд 
да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја  
судити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене ок 
ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице 
ости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те з 
ебало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох о 
 да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа  
} Зар ви несте добици моје писмо?{S} Ја сам вам писмено јавио какви ме неодложни послови принуд 
а говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био наместио мојега момка да пази на њега, и ето чу 
иш, девојко — започе најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - би 
не? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни  
јем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрд 
ршев, који беше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице  
е мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да  
оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате т 
оловину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни 
и се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме д 
 претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком располож 
у „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за та 
 што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће 
p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам;  
Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Кон 
код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја са 
ао Богу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није 
а овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам 
ио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет и 
а као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и пош 
вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да  
и нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на о 
мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарају 
асно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} Аха лепа вештиц 
и од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим љ 
видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом ис 
ле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како д 
? —</p> <p>— Ништа, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мо 
огаташка пољска добра).{S} Али опет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дај 
, отпочеше велику литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањују 
м сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг. 
тео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос као ноћас!</p 
е гром запалио, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да  
ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљн 
м је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком к 
p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом  
. пречастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако глав 
аса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу  
 сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама наше 
сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на дво 
ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.< 
таве и знамења вароши.{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом по 
ше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се затала 
.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите как 
међу гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> 
и, прими из моје руке малени накит који сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога 
еру и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има 
невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе други 
и од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад 
 спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што 
ј суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет н 
а тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан  
Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n=" 
госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на  
 пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже зн 
>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{ 
S} Бог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије 
ни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице 
шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се 
ало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? 
 куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зи 
а нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је тако мирн 
потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се т 
вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то  
а за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини дев 
 али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао да запливам у слог наро 
рао такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права 
>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p 
 би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху стар 
вање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим суза 
тело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Бе 
мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја на 
бом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p 
n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и 
књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус 
чијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно ра 
у да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принес 
ту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљак мој зг 
ко гмунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога из 
 бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал до 
то озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} 
 На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако г 
це, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој с 
и једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> < 
иротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — 
о од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се  
 —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав  
та, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви 
тала испосницом, па да један пут остане сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведо 
рављену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Ду 
 Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забат 
 Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде код ње, морала је јадница да слуша 
сна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави п 
љач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге 
абије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али  
 да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно ис 
/foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно бели 
 се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природ 
 је могао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допу 
ти па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше 
дно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући  
 знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од о 
е запеваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а на 
их бију из пушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> 
орби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утиц 
дне младе испоснице пред пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје б 
е привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p 
исли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га  
 Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступи 
иди се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред м 
таш ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} П 
аше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И 
 усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи ка 
е јереси, за које нам’ на земљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се чове 
на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потрај 
и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> 
ато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљ 
кривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страхов 
сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена 
жао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар довед 
а врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни ј 
е су обично пред зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкан 
 слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми треба 
о као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне  
коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камичак у амби 
ног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која с 
стати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква 
шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања  
 која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж 
тране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или  
едаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестр 
е устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде осетљива за  
и и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако 
 у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрд 
више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за с 
озно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја игра 
 само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, а 
резије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ ула 
p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто па 
 којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута с 
зрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доб 
е мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у п 
о узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског стареши 
ицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у  
 руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда 
ељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих плани 
ољубац — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она бе 
е стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S}  
нају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само к 
рађене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакн 
о већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном 
беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеон 
) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из с 
изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја леп 
Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} 
астир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди... 
о да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак помену 
ене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера, на ко 
 који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, о 
усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш,  
 чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их 
.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав м 
— па како је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо  
ње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелиј 
језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, М 
обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу  
збудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну што се упре 
, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пу 
} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један чес 
 замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше сна 
ло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју 
<p>Лудгарда није ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочит 
стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S 
не, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојан 
его само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи с 
енаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „пакле 
да на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте св 
ље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је ба 
 Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спаст 
 се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих се скоро забли 
ога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, 
!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им  
атиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66"  
овај овде? — одговори му мој земљак— Не само да још није лисац него нема наде да ће икада од ње 
, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези гр 
 да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовим 
мљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да 
ло у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и  
 —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шеш 
 Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села о 
једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кланци_, још неко је знао за та 
а твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке гр 
купите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас 
је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, ш 
и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад виде как 
 би проиграли наших десет минута јер не само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских 
ад — прихвати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура 
у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, иску 
 — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изн 
 нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више после 
е није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца к 
 турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново и 
ек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих  
 већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар 
 плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га колик 
у нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} С 
рсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души та 
етак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се о 
по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто 
оме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда паде п 
</p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје ли 
и мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од с 
о прегао да одржи девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушк 
е памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз пл 
е и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини 
те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је ме 
ет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро  
е“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч  
могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигде ништа не ч 
па кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима т 
вљала као каквог благог милосрдног који само за љубав и опроштај знаде...{S} Овде је могла на т 
а, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{ 
n="102" /> огледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за це 
оле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући ко 
га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест сво 
, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти 
о је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом  
али у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покријте све то гус 
} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да 
 муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али иск 
 па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ 
ити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина 
теривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу  
му да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“  
ло питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искрив 
ада и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, шт 
 сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете...{ 
жених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и к 
есомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да 
) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш сво 
 док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да ј 
 лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Ј 
 земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури  
г, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштени 
о опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових о 
зда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да с 
ише Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј 
рло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покв 
а свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, 
швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на поређаним ритерским штитовима 
о један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледа 
ти јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав ри 
 тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А  
т нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближ 
ике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа,  
а страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема виш 
ражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ва 
на диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та к 
 морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо 
подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико с 
.{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зени 
рт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад могу за његову  
пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опасност за се или  
 ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зраци као какве сребр 
море, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке  
а болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано иша 
е ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на  
ко џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре, 
не стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се с 
дрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу као одговор: </p> <p>— Ал 
и седам или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима с 
о снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни о 
и језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у 
е откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуш 
на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бри 
и, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један пут нестаде као да је у јез 
површје зеленог језера које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већ 
 на прсима — дочекаше високога госта на самој капији и поднеше му на јастучићу кључеве гмунденс 
јатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он ис 
беског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> 
 То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту друг 
ро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш во 
 посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад  
право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све јед 
Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, је 
докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све заба 
 измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, 
и тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господу — забо 
 од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у ме 
оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лако 
о танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће  
калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази закле 
 изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди с 
ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, да јој доносим гласове од баба и да ј 
им долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајх 
ађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, 
.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да  
 књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година п 
 из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче ц 
ште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S 
е настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек н 
лас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S 
: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три 
>,!...<ref target="#SRP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао 
/p> <pb n="7" /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога 
Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стен 
са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ни 
то шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти н 
љиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице и 
есудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, испла 
ама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно  
етар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, п 
ње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снег 
аоница, и отац за њом, помогоше обрнути саонице, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали 
и.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно 
 враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице 
озоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш ј 
S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била колиба Лоидлова, па све заб 
 Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, 
храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду с 
у то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га оч 
 траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и заклетву њеног племенитога баба.{S} Је 
 му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологи 
тицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло позн 
оничким беше већ пуно наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путуј 
 све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „д 
у беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говори 
да по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и 
ило, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво де 
уло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да  
<p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна с 
спође и господо!{S} Молим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљење 
е благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали  
о леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око 
редика, које је пречасна госпа пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да  
најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршеве око њених бедрица, па п 
ским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половином која је на о 
 Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно поучавање, као што н. п 
не. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са же 
 веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати 
 толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити могаху.{S} За Курт 
ло док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мор 
.“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл  
рчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчић 
не модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засену 
и милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те б 
А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква т 
ога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, р 
> <p>— Ако не будете задовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За ти 
 то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је ко 
не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, ане 
и погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S} Иди кући! —</p> <p>Момак од 
шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p>— Дакле за сахат и по.{S} Добро је.{S}  
одом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, 
абезекнутој газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних  
е криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрм 
е.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у кој 
акеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово  
s Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p 
 еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 
тишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама.  
 нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под  
 гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се ст 
хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе 
ши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицви 
крену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> 
свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад  
ету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку  
 се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером најлепши летњи даа.{S} Гроф От 
 уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се из 
е и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, кој 
икнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па с 
 јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу  
ско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повел 
 су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи једа 
, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је  
 познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога так 
нске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским 
. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне 
а вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на злат 
лична народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној  
им девичким прсима, како бисте га могли сачувати не оскврњена ни једном грешном помишљу, и како 
атомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и м 
чи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херол 
куша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>—  
остиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони 
 чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирх 
а, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пеп 
им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за р 
пица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене к 
у китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта 
а на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило  
 нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпо 
 чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског офиц 
хне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су о 
о с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављен 
 покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb 
цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога дал 
ди не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и пре 
у ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ 
божника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда  
са својим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са о 
му се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајде 
у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— О 
p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њен 
езова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помогоше, данас беше дошао Ку 
ружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кра 
е начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Ка 
тка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више 
имо у једну механу крај језера, где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т.  
 одговориће ми који гимназиста који има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам  
о што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из родбине штедрога кти 
исао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало 
S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или дру 
е у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости 
кчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје дра 
 куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p>  
 сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>К 
{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка ни 
јка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је в 
е бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит  
ваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језер 
 то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој роман 
ца пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S}  
 завидљиви подземни дуси не раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед 
} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак  
им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгарда очарала св 
 У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће  
но загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим  
смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав пл 
се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само не за оне које су учињене сво 
 па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. 
зида који је навек излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особит 
Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на дла 
ног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га 
но рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни 
е славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На про 
ајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они 
аз љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брего 
пио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајник грофа Отокара гледао је да не изос 
саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу п 
да сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздован 
ила песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба т 
ви, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страс 
ушачи заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пуст 
 Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће ме 
 у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућ 
ка им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки пољубац беше  
д да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да  
 за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од оног 
— </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језер 
вију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче 
и или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад за 
 мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегл 
пропраћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звеке 
оузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико  
не калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир  
 дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по се 
н, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове ок 
лити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само 
е болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађа 
, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што са 
утим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах по 
је је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и ц 
 један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} К 
 нека особита каста друштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било раз 
тење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пу 
е тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњс 
стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се 
е Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то  
нирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под кој 
ом месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрош 
-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То  
да покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>А 
све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирх 
 ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати с 
жем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који задршће под плавим небом пољубити хт 
се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на  
</p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На груд 
 за њима велика и мала властела, и пред сваким племићем на неколико корака ишао је његов застав 
 витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбо 
е, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило м 
ричу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у п 
ило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у  
о тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој  
 савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте,  
трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </ 
е под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође зауставио д 
јмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда 
ј безимени ритер или јадни млинар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундле 
лом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој свак 
било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А ода 
чно, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више раст 
везао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића које она рече да имају, ја сам по 
се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, з 
 се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — двадесе 
 лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало. 
ве године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са  
на варош, особито са нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би ч 
а површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлос 
собито правоверан католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртву 
ро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнир 
 де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце кинг-Лира 
ића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се  
е оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насли 
ике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже бла 
их небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну сли 
ни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девојци под нос, поред које прођу, 
ло очајање које га мораше обузимати при сваком помислу на најближу будућност — и он се смејао о 
абука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје ес 
е левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико  
 ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих с 
добравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учини 
 моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не мо 
ира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими господарев буздован,  
ови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој ш 
о на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником  
 не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак може  
 то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде уви 
 тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше њего 
ла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао преко језера, докле га једном таласи н 
ату препливати преко језера.{S} И он је сваку ноћ пливао преко језера, док госпођа приорка није 
аше он опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у ви 
 ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време цел 
} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју би нама ј 
прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Оток 
оносим гласове од баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном на 
а стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се  
преном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску х 
руми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језер 
 искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру.{S} Међутим док  
!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S} Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну све 
е какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, 
јој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога дичнији како племенитим узрастом тако  
ак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Т 
ожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} П 
лаго и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку чашу 
вог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу пр 
ше уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све с 
иваде, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А д 
да све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, при 
>Ловац постајаше, како који корак даље, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро па 
које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонит 
од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро... 
а и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела гла 
свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која с 
оје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ову горку 
 заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу кој 
језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе  
вовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је  
рема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа  
о сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу 
могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо 
е <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу лова 
 свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богм 
вцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} 
е старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљад 
је, још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на  
рца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, 
а да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију моји 
анце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст из 
 слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку 
ава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи кој 
мен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око 
уршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо!  
 и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме 
</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумња 
и су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико при 
 поглед видела како је Лудгарда очарала све витезове до једног који се беху искупили у простран 
и тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса,  
 па промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која 
племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе  
ве, ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред  
капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n= 
е тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога до 
голасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког  
регове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше ми 
на преко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити  
већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је 
ом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл сво 
м срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а из прсију јој се оте ла 
д на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, п 
и лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав 
 згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљ 
у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он гу 
у од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако 
астиру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да  
вање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно др 
</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и којекако.{S} Пу 
на не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и д 
ли смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна  
за ***, где је била колиба Лоидлова, па све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухва 
ује.{S} Какви је момци несу просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно с 
лу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он бе 
ко јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена  
нрадовог, и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко це 
 било да буде побеђен, јер она га је од све душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила  
из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, 
акви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћеса 
реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки ту 
ражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та 
ту нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он пол 
гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није ч 
брнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капу 
 Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да с 
 пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, как 
еп изглед на језеро, па ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставил 
есту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминст 
ко јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински казан прод 
 пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој при 
 средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изг 
ричице, задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали  
фе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер 
тирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те  
цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш 
>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде и 
сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи 
ижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све 
еш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се увер 
јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјај 
ичу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да она 
ати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш ва 
и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме се 
нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о  
при кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња 
о, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве вид 
налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћем 
еници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нуд 
допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је 
змеђу десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас поб 
дене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво 
 је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо. 
бично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец бе 
.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља  
Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, к 
ко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оче небески, та 
и све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта 
себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до на 
ну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, д 
а запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што н 
 реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из о 
грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни  
 га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низа стен 
 се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвиз 
 као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа вид 
где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{ 
ов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како 
 за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на 
са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба,  
 кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке с 
ваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваш 
ати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе ј 
едан тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S 
 облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она ок 
це Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида који је нав 
 сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гм 
оју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој 
 славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људим 
 онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хт 
, мој јадан бабо на дому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништ 
нц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је мно 
ма ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </f 
 Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>—  
 <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> 
о се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој 
Лепо, лепо Јергл, гледај да им покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем те 
оја се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз н 
 окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — од 
, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при д 
не кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као д 
или да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимал 
{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч 
Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој дон 
Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео д 
S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти 
>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p 
сто кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе  
вишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони г 
правом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је  
лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорч 
н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“  
осили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред св 
 ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме  
сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне кој 
и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми  
е месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у р 
 само које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живо 
 видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако  
 најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на  
!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама 
ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у та 
> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није имао куда племенити гроф.{S} Морао с 
Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне п 
а свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер 
Ја отворих прозор и кроза њ нас задахну свеж и мирисав јутарњи поветарац.{S} Околина већ не беш 
ог ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и з 
ри — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сен 
авно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да 
, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи  
и као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који 
у дах просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он и 
роман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз сне 
то је могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74"  
а се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и 
 ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијањ 
посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час ус 
отрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео К 
 ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свак 
 у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако  
с је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Ото 
а, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити  
рад сваки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао  
важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито по 
етати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у п 
P18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">»Salon, für Lite 
за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у н 
 прођох поред бечке опере па видећи где свет јури на некаку академију (ви знате какве славне ко 
о што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас трој 
ије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним дахом. 
ати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад виш 
надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не 
 што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесм 
ање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело 
мо ли видети, а ево сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред 
ака који је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко 
ема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се и 
мора да је каквога витеза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ај 
о исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике ба 
да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо г 
наш да је Лудгарда све моје благо овога света, да је она зеница очију мојих.{S} А на коме би је 
пи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милос 
и, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са свој 
узме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељ 
е је за навек одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на  
 мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тог 
утила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брз 
 глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као што ј 
ваки притиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава ва 
 чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити к 
При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је 
можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има прав 
 се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугод 
кћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха  
ице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, ка 
 /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче н 
уди пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама  
цем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни 
преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посум 
гије, падне пред њу на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша з 
, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу јед 
ићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим 
збуњено, говорити.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен  
 паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се у 
 стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгар 
страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавин 
е дај да поганици погазе и победе данас светле заставе са знамењем крста, на коме је твој син и 
 ли доиста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројен 
 гостима грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p> 
р. западна жељезница приређује приликом светлих празника који наступају први овогодишњи теферич 
милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнеб 
де клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа От 
таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љуб 
робном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву б 
ива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А да зн 
упку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном п 
ма, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиља 
ла.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, 
не у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од те 
оли.{S} Ни од куда ни најслабији зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка  
 он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> 
гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов пламен борио се са  
ше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те 
е одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непо 
их скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у о 
 вечерати, ја би му казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо да 
ешна жудња за путеном љубављу и осталим световним грешним животом, јер онда ме још не беше умуд 
мирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Јер до колико њих допру наши до 
волочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их 
своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Х 
моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и 
оћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу 
 бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би ра 
 па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Отокареву 
он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је 
<p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> 
а у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој прид 
оји не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после  
но гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај 
јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама  
ерује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се он 
нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју 
те, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити — али ја не могу са 
чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам 
ој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а к 
се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгар 
 му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на зе 
 кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари ви 
гове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска  
ем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за ри 
мрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, 
њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, за њима велик 
е искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се јез 
е.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме  
 и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад как 
ци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чу 
 и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одр 
 на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузм 
ара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у 
.{S} Јер до колико њих допру наши добри свештеници и доктори, које не остављају ни часка да се  
сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћа.....{S} Је 
.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега 
кара на истину, онда све, његова добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с тол 
но дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на ј 
оугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта 
о дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали 
луђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозо 
 јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунденци, сви рибари и ловци који живе по селима о 
 онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дан 
еднога госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да из 
 саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p 
миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови 
орио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај пе 
 <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. г 
нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“ 
 Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора б 
 остали пријатељи и витезови, на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру 
 хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узро 
 дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по ов 
цама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу  
ише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још је 
звао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, ко 
је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да в 
је по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за  
зе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску ду 
не само глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час поди 
као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки истинити догађај  
а похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то до 
ђерица моја Мирцл? — па видећи да га ми сви озбиљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех —  
ер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер 
а калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче д 
аш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један <pb n="25" /> лек који је мног 
 се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме п 
још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразис 
а слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу  
, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо шт 
 пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били ка 
тоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста затеч 
ну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећ 
ара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био в 
јим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах 
има, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бо 
мунден као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Не 
нрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је го 
наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни ст 
 најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над  
на, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не 
оми небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang="de" 
гледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang 
 /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирис 
S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе  
p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене 
испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им 
ше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља — па опет како близу беше ловачка  
ију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци,  
радио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав  
а нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио д 
још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт  
вање и братимљење народног подмладка из свију крајева пространих немачких земаља, за унапређење 
г стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове  
мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран им 
 у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т 
сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог племства и п. т.  
је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на 
).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе је 
зе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зов 
е везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лента награда победиоцу, а други намести један  
им дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена као  
руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— Господару, рече на један 
ша љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна госпа подиж 
на ме?{S} Боже сачувај!{S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што с 
 пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао ре 
 смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разби 
рописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански редари <foreign x 
то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало  
 бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсес 
оцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „наш 
часна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони 
p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким 
и, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ј 
> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више би 
у, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда 
</p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од гњушањ 
чко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак да се 
приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разу 
ких ужета, па још имађаше времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога г 
грехота би било да ову дугачку, мекану, свиону плаву косу постригу и баце на буњиште...{S} Грех 
 онда нема краја весељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопад 
, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви уш 
 другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борбе и занос п 
ем непријатељу.</p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успуж 
т ни један несмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је м 
оје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше њ 
S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пло 
ијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику параду с 
не Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач. 
/p> <p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И  
</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није  
ер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и  
ет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа сво 
ега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљад 
оиста све онако било, постави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је слас 
онрад остане данас победилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у св 
 на оружје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколи 
сеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А... а... вид 
које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <h 
 оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" />  
 коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је само 
 огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразумне и грозне заклетве?...{S} 
 заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе  
естрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пр 
део је како му љуба паде ничке пред оца свога па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто 
намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чу 
еле, и ако би њему самом жао било да је свога противника погодио, јер сад пошто је знао да је Л 
орила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост  
ц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, п 
ену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у песк 
аштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра дра 
арцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута зах 
ако ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубав 
 да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, и 
према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројен 
е тог вечера много, много пута превезао свога господара преко језера и назад а да их ни једно н 
!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ ку 
ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намастирског.{S} Шат га посл 
осподару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конрад прилике да по 
јним штитовима па онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза ме 
бледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако с 
авилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p> 
е у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта  
вести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старци 
тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, б 
ће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само  
 црквица, свако местанце око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена  
а пријорка саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасе 
ојега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само с 
а ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да п 
јка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој  
мастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову 
еза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику? 
 више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска пробијају најпо 
аљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да  
ује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени м 
има за које знађаше да не жале заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама ј 
олако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика ре 
енутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузим 
ог официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од глав 
, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих  
ко је људских породица погинуло и нашло свој гроб под каквом подобном лавином!...{S} При овој п 
 Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, зби 
г језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се мо 
нак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица 
х у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху то важн 
оће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на коцку.{S} Он јој је неколико пута обећава 
зера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих о 
рад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скр 
уским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> < 
расклопише вратнице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затр 
ластелина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седом 
о је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, кој 
мнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из дал 
си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, ле 
 у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади  
!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опе 
уном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је  
ма прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их  
 /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило д 
ан паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоск 
пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера ал 
а машта китила најлепшим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и по 
у...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше об 
кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у вес 
и на дворишту, витезови јурнуше свак на своје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са пород 
ри гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витез 
 ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песм 
сле ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем,  
е обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је рук 
и, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој тр 
е на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да о 
е разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији  
е страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваш 
..{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, сам 
тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао  
и и покајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршав 
а, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало за 
младе испоснице...</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прс 
адо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Овамо с реце 
у мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше 
а.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје, па да о 
 (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здравље — иначе, Богме не знам да л’ би поред ова 
гано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} П 
ан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у 
плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канце 
има и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема ње 
рде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је била свилена лен 
љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и дев 
иваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послани 
>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса,  
јим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од ово 
 саме коже и кости!{S} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се њ 
ко је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да с 
з језера.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или 
 од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и суза 
ник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико крат 
ер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које 
борбе, испаде Курту за руком да протури своје копље између десног бута Конрадовог и седла, и св 
ора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претур 
њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге...  
ад бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била  
само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не  
е најзад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазд 
товао само да нађено прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначк 
је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да је већ удата, да  
тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више  
ожена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут 
ти. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда 
шег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која  
ма како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре  
 Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узр 
е да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обич 
то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше м 
ћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вр 
ра седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих с 
а да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одм 
ре калуђерице клече око олтара и певају своје најсвечаније молитве, ено већ и поштоване пријорк 
свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му он 
теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз  
а међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели з 
узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на  
а није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непрекидног лутања и пентрања за гемзама. </p> < 
 чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им рече:</p> <p>— Ев’ ово је моја Луд 
да долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни ма 
/p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и  
целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па г 
рисак, и видеше како Лудгарда паде пред својега оца и обгрли му колена — више ништа.{S} Међу ти 
 руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко  
них што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> < 
ш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто  
рним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило 
у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице, зар о 
 могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив 
нрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског  
шао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милос 
а на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше д 
д њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако сла 
астира.</p> <p>Конрад је гледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} П 
 око заранака једно десетак коњаника на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред о 
оре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвет 
олико), и пре другог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере к 
киње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чел 
ао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се ус 
сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око се 
 стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим двором некаких руск 
назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са својим мамузама и тракама  
 света жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутц 
 напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама 
па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замком чека даље наре 
стир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима вазалима да траже дете 
стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденско 
 али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу  
а погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била н 
ма на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> 
х у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или 
штајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто 
} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S 
 редовима, за њима попови и калуђери са својим ђацима свећама, кадионицама и латинским песмама, 
>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али сва три пута склиз 
 дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као 
рди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му каз 
е на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф  
и да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли 
рда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зај 
 мало зачуђен, али он опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то 
ћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и господо!{S} Молим д 
у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и  
 беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста  
је смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто и 
ајпоузданије оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{ 
сти које после по сахата саопшти Отокар својим запрепаштеним гостима, који га очекиваху у велик 
ма варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са шир 
ељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође 
ма, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачу 
уге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомучан  
е по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо и 
е приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, ге 
и то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то пров 
 кухине и остале природе, јер нас обасу својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним и 
ду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу  
е јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада  
у како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носи 
и <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе,  
а и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један другом ста 
звишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једном 
и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то 
ји толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уз 
 да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у  
амац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цел 
само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<fore 
обио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаљ 
е нашу војску, и да гроф Отокар није на својој аждаји пролетао с једнога краја бојишта на други 
ораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погаз 
} Воз беше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на  
заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које обично нагр 
p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што 
ази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети шт 
шим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се љ 
>Једно вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропо 
бијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Б 
етој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и гр 
 Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше уко 
 и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</ 
 ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица св 
 данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херол 
 дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју јединицу 
паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхлад 
осподине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по катк 
огу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распи 
јем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка  
 још кад сам оволишни био — и он показа својом жуљевитом руком колишни.</p> <p>— Е па добро, Је 
својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд 
Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути ла 
су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, п 
ице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком 
стеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев ча 
мокъ </foreign>“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна 
етећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с ме 
Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом преко језера,  
бице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером 
ући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове г 
га краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред с 
 својим лаковерним народима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим  
о да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч врат 
овека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је как 
 соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети ка 
аки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потер 
 врисну као да ју је сам пакао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала,  
ом руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без много накита обучена 
војој безграничној љубави ето долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби б 
ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју душу запали нашим запиткивањима о калуђерици. </p 
гроф Отокар са оном заклетвом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И м 
хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако ме 
о њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на но 
десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицв 
а стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млад 
урнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње 
 гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред тр 
би равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже и 
са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — ј 
м искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{ 
 око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него  
днога оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95"  
то, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског 
> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје  
њање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, у 
е то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде  
и покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прил 
једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи —  
ешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне шт 
онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем с 
извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више 
 се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је  
ојвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да исп 
и гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госп 
, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то маш 
 и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли го 
доше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је како му љуба па 
ва љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз 
 приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— 
 — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p>  
ик коме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није једа 
у оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту 
а, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим веслом — сад  
или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језер 
p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко језера.{S} И он је сваку н 
адник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p>Конрад га подиже као какво дете 
вијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо  
ј, и како који дан све милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледа 
 онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне 
у ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p>На послетку поче сви 
ти напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и језерцима о кој 
арод говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То  
ина.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de"> Fräunkirchen am  
 својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника још 
у, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунца  
тију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на 
; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал г 
е стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људс 
лом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах —  
 најрадије јашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, ск 
S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први во 
буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код последњих речи обли жарка румен цел 
ста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се ј 
илинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад ј 
9.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p 
нстера, поче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда прж 
е ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега  
, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглет 
 то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> 
кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме витезу његов паж да прими г 
} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је пос 
сподин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, ј 
и умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим  
јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Кон 
е беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу ма 
ао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се трес 
ја сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта 
ди војвода све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да 
акао задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку. 
ога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу сли 
непријатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако  
ц није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио с 
erer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23"  
њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав з 
орцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине  
иш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би им 
ко по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујан 
а погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини св 
 из општинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз 
ш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, д 
же, па док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у  
ОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} Ја не зна 
н је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо сврши; али од свадбе није могло бити ништа т 
вонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта  
роз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да  
 свака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ог 
а јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са свима племићима и господичићима, и онда даде знак 
ан пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога с 
стог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (наме 
д водећи за руку лепу Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио мог 
гаменат расклопљен као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задоб 
а грудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера 
<p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он пока 
рана само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни на 
а има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузим 
еким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима. 
ци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чуч 
а уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику н 
а, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми љ 
дшто разјапиваше пред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе. 
а с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши 
ка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поште 
 тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до 
ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао 
з собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколи 
 на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар,  
 састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши пр 
ом.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може  
рошла били задовољни једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ух 
рој теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија 
ренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити с 
ратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и да 
е!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! 
удноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко друге безобзирце распршташе на све 
>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала 
же своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је п 
е очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је к 
му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, т 
прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше противу та 
 свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја ако ми коњи поломе ноге?“ питаше  
 своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да се још један пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодн 
дака и да ли има право <pb n="57" /> да се бори на овако племенитом мегдану.{S} А данас је мора 
ресу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше 
 <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер им 
ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде д 
и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замисли 
 молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако ду 
згледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо да 
и грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори — заповедаше 
 доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за  
оведаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у ко 
ецајући од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи  
 другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње н 
где близу намастира, и да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не пр 
путе да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака! 
ном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живи 
 ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с 
 за мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или с 
 само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрв 
унак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да 
.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи  
о сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест исти 
драгано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S 
ћи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође даље, али ј 
ита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <p 
 оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провал 
а дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се  
абадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни  
нрад није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда 
ике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у  
нденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!...{S} г. 
зиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја 
 стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Б 
и да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с 
.. (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да  
 на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чеднос 
 он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поре 
у једној огромној држави много лакше да се једна воља дочепа највише власти него у савезу многи 
, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у  
оја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напрезањем не могу да откинем од слатких ла 
о у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи пр 
вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, виде 
 прилику да покажем своје јунаштво и да се борим за нашу свету веру; јуначки је мегдан био за м 
 пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особи 
свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило  
и свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у 
 грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази поток на коме ради намастирски млин, па намес 
е леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се у 
дошло време да јој отворено предложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радост 
ош се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у п 
ногобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка... 
дите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљописније изразим, протиче неке 24 миље! —</p> <p 
аше ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мир 
врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код  
понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступа, али ја сам, чу 
едио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне к 
н осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, т 
 подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо  
 Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагиба 
 нема, девојка да полуди. „Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано 
м са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама до 
ма и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њим 
оја лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамнич 
{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још 
 час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гл 
ала док сви путници буду за доручком да се неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила б 
на све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово с 
ож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхт 
ког биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљ 
роф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да по 
тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено од 
S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговара 
а весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну  
а орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче гр 
 Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је 
оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело 
 а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и 
ј.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштањ 
ило. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим п 
е прижели ништа од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} 
ница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета доне 
нима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{ 
 у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело саст 
. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући с 
је путем покрај мене прође зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог 
амарао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде 
 Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо 
ј соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде 
 Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле ка 
 господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све ст 
и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема ника 
у тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учи 
ена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце  
онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима 
 пољу сакриваше и небо и земљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он  
усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и  
свучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо на језеро.{ 
модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозо 
ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу нек 
 нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да  
чите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај плем 
а одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке 
ала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у  
о владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку у 
 која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтм 
 дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каж 
илују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него шт 
ти, нити набавити...{S} Они не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна 
 Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике вл 
з је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с м 
 што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђ 
о је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Отокара, па му заповеди д 
 парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера  
устити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу,  
 страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категоричк 
 достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођица откину и не 
ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </ 
ући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна како допасти моме доброме Јерглу; али в 
и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према 
једно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко његовог лица прелете израз, који се бар мени 
круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језер 
е дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде з 
 n="56" /> са којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их  
румени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „ 
.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема око ње.{S} Мене подухва 
 његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао јер га поздрави са:</p> <p>— <fo 
противника још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и напа 
инце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И 
аницама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазив 
воме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Кон 
е пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрез 
тељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили в 
ласа, онда збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p> 
ао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он  
ами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне стр 
ашнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе 
ој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће 
-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дуга 
ако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови 
или романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ће 
а парчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Кур 
ле док не наиђе на очевидну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они прист 
ђа Јеленовица изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три 
ећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p>  
о Петрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју см 
христи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну 
ба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — 
је већ време! — </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на дв 
израђени, грб — рад ове кукавице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гад 
е. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима т 
, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста пе 
с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројен 
једнога дела наше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</ 
рујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, као што реч 
трењег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p>  
ва га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач 
каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све,  
бу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-с 
знад воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подиза 
нраду као неки сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једн 
арбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју на 
тсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беш 
ресе главом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33"  
из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских руч 
ежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и  
наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћ 
се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом 
лан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако д 
 Ко је за Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на 
бну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла над њиме као какав анђео с неба, па како спушт 
мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло 
рно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила... 
 док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слу 
дан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху к 
 лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро  
акву заједничку заповест...{S} Властела се збуњено згледаше, а народу не падаше више на памет д 
ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посак 
 — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне  
дахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадов 
 и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна г 
баруни и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле 
 садашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених ме 
жно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што л 
ље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу преглед 
иљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil Konrad 
- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча  
чини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око с 
{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад 
е, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше 
би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, кр 
лико њих од велике властеле.{S} С десна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамац 
 девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- ко 
и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема кр 
 оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде так 
 којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само ов 
м променама по леђима и по раменима, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сја 
он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да 
веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п.  
кавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше  
 што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали,  
смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над 
но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч, а из  
 видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p>  
 вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно извезен грб ајзенауски. </p 
ко раздалеко колико закон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво  
е са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се у 
јерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима тр 
главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју је мерила о 
ажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласка више по 
мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз 
Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S 
чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на  
а, заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S}  
рејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много молити, кад засвираше 
ућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опет провалише громови да је и онај падао на колена  
да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си 
 баци капу капут и прслук на клавир, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раз 
. — и Вицвиц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бур 
добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и  
еле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли 
>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне ог 
 да однесе измучену душу Лудгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора ве 
дном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл м 
 велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се 
ачком преводу, заври Пепи ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све  
што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртаст 
пуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жеља 
адна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да ј 
боко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата 
хата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања 
у коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена м 
етом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или с 
еролд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у  
усију!“ И он доиста оста под дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А 
 је <pb n="68" /> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и 
, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла го 
го што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше 
ење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише 
 дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на  
офа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзе 
се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи  
да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагон 
него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </ 
 утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно 
кирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко поклони пред Лудгардом па отпоче, мало збуњен 
ређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, 
 грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига 
то добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујањ 
мачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и  
.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне 
из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са нови 
n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онд 
мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање тр 
је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, везаше коње за један хра 
окар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше 
 на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла з 
 не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој п 
ду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара,  
а велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свиј 
 Курт беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне ст 
е уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе 
 четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пиј 
јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, п 
е душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки  
уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>Пр 
и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али  
ачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и о 
, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} На грудима наше мајке земље 
ворио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —< 
астички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки н 
 буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским благим лицем љути! —</p> <p 
еко језера, а нешто их нанесе ветар кад се на језеру дигне олуја! — -</p> <p>— Зар и на овом ми 
кав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са 
ред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци теш 
ри и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весељ 
ас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва тр 
штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно 
ахватајући још боље својим веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести 
о му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе не начују чове 
ео племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни труб 
а ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја по 
лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи 
орченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка в 
а стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше таја 
ш и ако је много мања од Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n=" 
е, свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно 
це која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је мили 
ак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло  
воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз  
 своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне  
!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар 
иде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло т 
ле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху прав 
00 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ т 
а недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде те 
шња промисао решила да... —</p> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше 
.{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном  
е без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзи 
у, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S}  
да подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благослов на скрнав 
„тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се  
омичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његов 
ћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо јед 
н не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га гд 
е заложити свој мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му 
хен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас 
, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим терето 
, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљ 
 Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n=" 
пив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо  
 снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежа 
ртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајн 
ко поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав ст 
па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз!  
воје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љ 
а у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак 
="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо д 
анских језера <pb n="9" /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о  
 упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је  
е у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред његовим очима, да се посл 
ћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је о 
у помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе раск 
, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави  
агледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном  
обивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковим 
и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и 
ет има сам Гмунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што ј 
ђемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвај 
ругога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замцима и кулама ритерски 
е малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењар 
{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у б 
а на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обал 
врати, али док он дође до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао  
се разумевају места крај прозора одакле се могу прегледати предели кроз које пролеће воз.{S} Кр 
сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И дои 
 служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију п 
Он је додавао господару оружје, а после се замахао око свога коња.</p> <p>На лову имао је Конра 
где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на  
ао очарани на Конраду и Лудгарди, дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбож 
неопажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и св 
во сад пред нама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима 
едати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемаг 
их примамљиваше опет парче пута на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући  
сној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, 
лиже примицаше. </p> <p>— Намастир коме се примичемо — поче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре 
аких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Тр 
с свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењ 
здржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустит 
и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу  
нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погледа, јер оно је четврт 
мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве велике реке.{S} Брдашца 
ура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и ти 
њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се не 
ску кућу.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишт 
испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>- Сад 
с који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и ср 
 да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко о 
им фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшаф 
а онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кик 
Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понаш 
кајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња проми 
сала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање 
нити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске окол 
 мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падат 
ка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу неч 
а среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт 
 кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да  
 витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешка 
ети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S 
она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутњ 
паст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Не 
"de">Vergnügungs Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене 
ао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је 
иташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи  
о не испаде за руком.</p> <p>Калуђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно ш 
 стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље  
аше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза  
нање. </p> <p>Крајње презирање огледаше се на свима лицима, и Бог зна колико би њих пљунуло од  
еплашених коња, јер иза Отокара пружаше се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још  
ци свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене  
 златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је д 
д најдаљом ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелен 
не гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p>— Ах!... 
 патос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго  
гачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са шлемом д 
ћ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетвор 
еду на мегдану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки ве 
...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељ 
у.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неки 
.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријат 
рош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице приста 
а један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољуб 
 који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не мо 
пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и о 
foreign> дођоше пред Отокара, поклонише се до земље, па онда расклопише вратнице на огради и за 
оме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упор 
у још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је свак 
о над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на 
еличанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Трау 
постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи заборављују да их на но 
<p>Приорка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S 
 је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себ 
беше кречна бледоћа, и не верујем да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, с 
х Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм 
Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез  
девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А о 
незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није на 
беше јој лице познато, а друго могла би се заклети да је није као калуђерицу видела, бар не у т 
е и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злат 
у находчад!{S} Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра в 
ао је признати да нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би та 
амна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао заклети да га је видео где по забрањеном месту 
о, би ли пошла за ме? —</p> <p>— Пре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, ч 
смице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, од 
 наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали  
 дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који  
њи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме 
отакне од свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са о 
а носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда би 
 језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, ко 
једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, он 
 да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се 
ци, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ств 
окупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више по 
громни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно 
Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким 
остане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад  
 саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само једа 
искати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш 
ело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога грофа Курта на један 
га госта на замку грофа Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу 
S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стој 
ва пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са  
а моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш л 
на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чо 
роја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </ 
два места, где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" 
у варош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хва 
ћи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камич 
и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге зас 
це старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ај 
е између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог та 
рцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт,  
бајаги да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране п 
Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелик 
 преко његовог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али мож 
и још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз  
о у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет п 
срце није један нераздељив адиђар, који се само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новц 
 том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго,  
ола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити сам 
исоког племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зави 
се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава  
и ни гласка више после онога јаука који се оте из несрећних прсију младе испоснице...</p> <p>От 
 толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је још непрес 
... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ћ 
рда очарала све витезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, ка 
 дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, 
ељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планин 
 тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач 
беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише неб 
поте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је људска душа нешто што се као готов 
послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још  
а погледате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу как 
заборављују да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти свој 
ије он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједн 
вадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још 
’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве 
 њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из 
и сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат видети и разговара 
с. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним  
 грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не пред 
, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лице, које се пажљиво осврте на све 
ас домаћица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празн 
рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да ва 
лија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напра 
ну, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од си 
 У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва 
 сад на језеро децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек 
ве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрв 
p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома умор 
 /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву 
 композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од к 
а саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред  
има особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам  
дан с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песник Гете!  
, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунденском јез 
што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако 
ера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико мож 
ачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</ 
пушку, нанишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али т 
есец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред баштицу п 
то удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра,  
ивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче С 
 скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаше и по 
а губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха... 
 чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину 
круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пу 
и, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло мудром изрек 
стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је 
о чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одма 
и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад п 
S} Иди кући! —</p> <p>Момак оде, а Пепи се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угу 
га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ј 
у ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му  
 томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек он 
онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели — 
е онаких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И  
оје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играњ 
овори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у ле 
би у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, на 
цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да  
 с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не забо 
 фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна  
тети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле кр 
 — па кад виде да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет 
S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препо 
знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгар 
а, који не знађаху више ништа до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, ког 
а до молити се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи прест 
и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љуба 
а штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седл 
рсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} 
су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно- 
 дотле се Курт подигао са земље, очисти се, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у  
 а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p 
отанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну  
рсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитр 
 ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} За 
ечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба к 
 прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох више његов 
ђаху све по двоје, витез и дама, водећи се за руке и пред сваким племенитим паром ишао је паж н 
ц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штуд 
 како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је и 
 покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше ста 
 вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њи 
ена на колено, растући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре н 
још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време мо 
 коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да див 
{S} Онда долажаше сам Отокар ослањајући се на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој гр 
очепају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p 
/p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захватајући још боље својим ве 
лати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог зна как 
 душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда О 
... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту 
 Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам пој 
у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао 
на за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у  
 на својега Курта, а левицом поштапљући се на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и  
 калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затварајући.</p> <p>— Па зар још ни 
 не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми с 
ледао мало за својим крвником не мичући се као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав 
 толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобн 
 и пентрања за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде  
стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} 
</p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S 
диши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених о 
 шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, 
ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани ка 
сти.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи пергаменат раскло 
своју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише д 
подару, рече на један пут паж окренувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Је 
н — мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја 
 господине? — прихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам о 
ј три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског мелема насрчи се густога млека по  
густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се  
брашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, наку 
редњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избав 
не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је:  
само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима кој 
вучеш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер 
 епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срди 
гађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су  
ој потоњој мисли врисну девојка, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише обли 
око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће ј 
ких глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном златном облаку, па као шт 
ивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случ 
а за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањари 
ођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут о 
. —</p> <p>Лудгарда је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу  
о и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој зем 
грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири ст 
 пружи руке према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! 
атко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до са 
 Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој 
 смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и пречасна  
део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на нов 
} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S 
ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда  
трашним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе  
-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина 
 скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овд 
од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p 
јао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>—  
ка...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p>  
ута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јав 
у којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше, већ је било свуда так 
потражио какав пријатељ из Гмундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор н 
} Колико их поломи своје витке ноге док се довуче до каквог дрвета да се његовом кором захрани. 
који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са цар 
овеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} 
 Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрља 
о стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се поди 
 гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су с 
и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Т 
p> <p>На послетку поче свитати, и Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене. 
 <p>— А, децо? — започе Пепи — како вам се допада гмунденско језеро?{S} Јесам ли претеривао мој 
="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стр 
се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као што с 
тпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да пре 
ро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. </p> <p>— Намастир коме 
 желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећ 
то је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се 
и и несрећи, о своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као ка 
о се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на нап 
{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђерица од реда милосрдних  
ровести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво  
А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја в 
ечастна госпо Варвара... али од куд сам се ја могао надати?.. —</p> <p>Она диже полако главу, а 
семо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мен 
ођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на врем 
 ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не дођемо до једнога зида к 
 последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!. 
вану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се нешто и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи  
. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме богаташу, и затечен већ повелико друштво, из 
уштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p>— Ако не будете за 
 продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да  
ромадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> 
о исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута 
којом свака гледаше преда се, кад би им се приближио какав племенити витез да их ово иди оно уп 
 траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кро 
 с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу,  
е више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доист 
несу могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распршт 
је очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Се 
но наших сапутника и сапутница на којим се и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ  
мо у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи  
оштро гледаше за маглом и правцем којим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" / 
 колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо 
а новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од мил 
ни као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегданс 
жете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође и г 
ну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори 
 како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа у 
рнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напр 
то си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што  
витезова, да види велику параду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да  
ованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, 
леко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а ма рад к 
и тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од чест 
е могао дубље... нема дна!{S} Дакле, он се био с грањем заглавно између две стене попреко над у 
пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби  
га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем,  
ц звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до камена одакле се мог 
... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор да не падне, а лице му је б 
и:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људи 
{S} Сад нам је баш морао причати.{S} Он се бранио донекле, па најпосле кад није имао куда рече: 
и водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S}  
 сам ја неколико пута до сад био.{S} Он се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док 
ну му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са с 
али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу т 
ун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати, па ми још с врата маше картама. </p> <p>— Ама 
S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоидлу</hi> не беше з 
ом помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико са 
 му опра лице клечећи крај њега, али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио  
 што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио  
идну опасност за се или за коње, јер он се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице. 
о што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар с 
кретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Ш 
га низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак  
е и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само  
 преко најстрменитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично сила 
 том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О ч 
еном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>П 
ивника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и пес 
није имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам из 
аде ни маћи.{S} Његове густе обрве живо се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S 
 се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким испитима прави, покриј 
Отокара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он с 
ни и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију ст 
саљком.</p> <p>Али наши погледи на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна  
но охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p 
ема никакве мараме, него онако раздрљио се као какав наш катранџија.{S} Капут му је кратак од ц 
ајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам  
о је кандиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он у 
ко да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ цар 
чним, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим жив 
громови да је и онај падао на колена ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти 
bestättigumgssontag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав ј 
 строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај ц 
> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па ка 
и. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код 
а свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад г 
јатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај да 
а, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо кан 
н и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је?  
 ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју реч прозборити 
беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна  
дно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају з 
 будем близу Лудгарде, да је браним ако се каква безбожна рука подигне и на саму божију кућу, д 
еље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако је неко „затворено“ друшт 
ни не знају да се може бити богаташ ако се има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, 
 пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њом губе као бледе звездице када гране јарк 
а.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племениту госпођицу  
 колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које 
да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше  
мци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе  
ојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше 
стрешнице види лице; али помислите како се ја и мој земљак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо  
мо се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут ис 
их таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и ка 
д знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чуд 
ше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској  
аше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не помери.{S} Пом 
чен већ повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично,  
о срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца 
 <p>Она погледа и види једну гемзу како се са својим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера  
 ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу до 
око под њеним ногама види се варош како се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутар 
тају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у ж 
 се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухв 
њи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњ 
дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усма 
ош спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за то!{ 
т побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако но 
оносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као 
 своју приповетку.{S} Бог зна на колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми 
апуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је морао седети усправљ 
е, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на св 
 само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је за мене била драгоцена забава слуша 
е баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, али ја не знам да л’ је истина то ш 
шију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им  
се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело уг 
 оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, му 
у у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови га ко 
Али преко свију његових предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни н 
е прозора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се нег 
 чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочи 
смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица. 
тише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима кроз планине 
атре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакл 
више једно поред другога живети, можемо се добру и пријатељству растати,“ <pb n="91" /> а ако с 
, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског о 
ући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су 
ан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити 
оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално 
ичати.{S} Кад не беше другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај про 
тисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у 
, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви 
</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново 
прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p>  
или на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним з 
а била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а преко 
тија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме г 
то сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у гл 
и Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинс 
 стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које ј 
-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда  
њим! —</p> <p>Ја и земљак мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>П 
мо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куда велиш да одседну на 
 прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка  
и дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пу 
 већ здраво примакоше једна другој, ено се већ може распознати како добре калуђерице клече око  
еразумне и грозне заклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж  
нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се 
пу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна го 
е, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци  
ћаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој доб 
 није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и раз 
у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, 
туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад те 
</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поносити 
о јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О п 
еки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару,  
 границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S}  
а мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ 
м недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда  
као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливад 
м телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах  
амоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начи 
 узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они к 
аборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа неср 
ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p 
вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје  
 се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно 
латки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и т. д 
сти, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене 
идиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је 
јчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога  
у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармони 
ама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и  
упарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен. 
а да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не 
мени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице 
итер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оружју,  
 што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкр 
а чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вр 
у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на п 
е победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— 
и да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати мо 
у до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бојном 
добрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом 
о или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које го 
гу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну 
ти девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најз 
ако је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се 
еру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.< 
 гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола  
а — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него б 
олако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица 
, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име 
Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са целим  
 ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам 
мљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе 
 доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, 
који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од вру 
дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употреб 
знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица 
д ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли  
ити.{S} Најзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Ни 
ике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па ј 
, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опоравила, и пошто и сама пријорка остаде к 
ога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брд 
а тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, руко 
и запали је полако на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па ст 
 је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — по 
језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша 
 <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам болестан.{S} Дошао сам, да ме  
твар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му де 
тећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око  
рсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S}  
 га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани п 
је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — 
усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} 
е прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, ра 
рове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро 
е као да је од камена..{S} Па један пут се оте некакав неразумљив и загушен глас из његових прс 
 већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алпима што у с 
 легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он от 
 иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало п 
 па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катар 
прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за ш 
а.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi 
 почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од 
Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је  
уенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и његове љупке десне обале, а к 
Лице јој беше бело као креч, а из очију се просипаху муње на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јо 
ни док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне х 
ојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака,  
} Па да знате с каквом очинском љубављу се заузимљу пречасни оци за јадну находчад!{S} Ни рођен 
амџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се неп 
а као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти  
 нечастиви (далеко му лепа кућа) кад му се покаже знамење крста, и за кратко беше сва грдна вој 
асе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </ 
говим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо  
 и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из неприја 
залима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестри 
пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл није ништа осећала, није ни опа 
еменити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостиониц 
м му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите  
же главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му к 
 <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети 
} Више га Конрад није ни питао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако пр 
смо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађасмо ба 
 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p 
</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, п 
меш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са сви 
 каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и  
рских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо 
изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, 
 од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војск 
грљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не растав 
инило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намас 
њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S 
е до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreig 
>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше  
јма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки це 
 али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, мог 
е онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл одм 
уштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} 
ним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колен 
еви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај 
обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже је и 
аде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и оружја 
 једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по рамен 
м, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише  
рског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ев 
p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога  
а му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не д 
 /></p> <p>Из отворене кухине разлеваху се божански мириси с разнородних печења и мешаху се с б 
 иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху  
 и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима ле 
ки мириси с разнородних печења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, к 
рајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њ 
а моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћут 
 већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, 
—</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њено 
 Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрен 
ни.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беше ка’ из земље ник 
маћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да  
љаху на растајање.{S} На један пут зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, 
која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113"  
бним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљушкају два чамца ј 
е његовом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која  
д речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — од 
у доктора без крајње невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски 
светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лу 
ито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостасне планине подижу, лежаше парче језера, као  
е прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на ме 
елене модре и љубичасте зраке, из којих се састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто зас 
а се нешто сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се  
рсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да и 
амо много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на 
ње овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зач 
 подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежни 
идим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то уч 
ахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стај 
Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, оста 
езера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{ 
далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по п 
нам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо.  
 и сви гости јурнуше право мени.{S} Још се ја осврћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело др 
 је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отр 
утовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </ 
о да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуна 
леда у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништ 
глас из његових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, 
е да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали  
 Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која 
а, који је поношљиво копао песак испред себе, потапша га по лабудски савијену врату и добаци те 
сту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се г 
} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно 
о смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у  
еваше неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ з 
ола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па  
јих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загл 
и кроз зубе. </p> <p>Официр погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанств 
ма и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека особита каста друштва, за коју је сва 
то се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу 
цу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање.  
тара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер  
?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шт 
а их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама 
="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и официр надиже своју горњу у 
оме страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала као каквог благог милосрдног који само 
е, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се  
чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забр 
е гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана 
 како је на ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових р 
 дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава ур 
хватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш л 
мер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовим 
и — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре нег 
рисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи осећа да је још жив, и да је још непрестано, у гра 
х ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче ра 
ожимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то 
д удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте сав 
 смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смис 
 одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте 
а ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали 
редомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета св 
шку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p 
олико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје очи  
вори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао г 
 тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих сваки зрачак, који  
тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу иск 
шти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој 
ним <pb n="75" /> гласом, а из очију му севну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да  
а сам имао не само пет него по каткад и седам или девет из немачке граматике (само не у дневник 
, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла никако нема, девојка да полу 
 обично време не дође драги, па кад још седам других вечности, још седам дана прође, а Лоидла н 
његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разгледаше да види, је ли св 
беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и глед 
 њега је све киптио зној.{S} На по пута седе под једно дрво да се малчице одмори.{S} На један п 
ана, једно вече беше већ после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског н 
задиркивао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је о 
ици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога 
стиру...</p> <p>Пошт. намесница дуго је седела замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! 
а пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене гос 
ду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једноликом тужном пес 
/p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па онда пође Конраду с овим ре 
ила је „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се 
е није могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било неприј 
, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те од 
механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био 
што причати размахујући живо рукама.{S} Седи гроф беше мало зачуђен, али он опет одмах огласи с 
ервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш 
есара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим заповестима које је ваљало раздат 
но да се после њоме поносити може и њен седи бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је 
ог очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благо и госпоство, сву своју сла 
ити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племен 
едно на другом него једно поред другога седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколи 
} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђа 
 љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко сре 
адесет, а он избаци свога противника из седла, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој пл 
пље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огр 
е копље између десног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане  
 тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не п 
издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стизат 
ивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Ал 
ебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у роман 
 Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту год 
итезови један по један падоше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва  
о срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међу дамама и витезовима, не само у редов 
се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десн 
ирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један дру 
то, јазичници, — поучаваше нас бурш кад седосмо пред рештаурацијом да доручкујемо и да се умије 
осмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. 
н се онда враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне иг 
огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше и 
благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> <p>Ено, где коњи опе 
бу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна ј 
ко сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани 
у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касин 
онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле ва 
Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један пут, него и преко тога далеко, 
е гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој 
ничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда оде и Гмунден!...{S} Али пљус 
аније оружје, па да онда зађу по својим селима да дижу своје верне подајнике на оружје.{S} Међу 
нденци, сви рибари и ловци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang=" 
а и вароши има још <hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је 
а обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта 
 да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да с 
Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S 
 красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене и само се језеро могло у дубин 
сна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледај 
 па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref targe 
уђерица је једна од оних глупих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца пап 
агледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни рит 
ким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и ко 
 се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад  
 им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше опет мало д 
токар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од велике властеле.{S} С десн 
о неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; али на жалост та  
ске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заиг 
на грађански са осталим онима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким ман 
ао што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је он 
нског мелема насрчи се густога млека по сенерхитнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца  
} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој 
рану, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео 
} Већу половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и 
а бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да с 
 једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и  
 обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчиј 
ислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао 
звезен грб ајзенауски. </p> <p>Као муња сену Курту једна мисао кроз главу.</p> <p>— Аха, голуби 
редавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра у 
 умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да 
ко млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва миса 
је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једн 
одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. < 
ћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једн 
 има, и искићен виноградима, парковима, сеоцима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас 
 најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S 
е непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах б 
реобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суз 
ваздух.</p> <pb n="36" /> <p>— Којешта, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ ви 
p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског  
ш за нос као ноћас!</p> <p>— Не бој се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сиг 
овечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S}  
 моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да д 
пи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за 
, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та  
 нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан п 
 —</p> <p>Она диже полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веров 
"107" /> <p>— На сваки нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да  
цо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону л 
изиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на један мах глас буршев, који беш 
немогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толик 
тарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међ 
осно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја 
о које рад раскалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на 
ивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авант 
 преводим) — па онда се окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p>  
 па ето ме одмах да идемо на језеро.{S} Сервус, децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Серви 
очи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — поми 
ја наручја, па јој будите место мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што 
ечасна госпођа пријорка са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгарди 
е пријорке <pb n="95" /> и намастирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на дал 
о погнута калуђерица од реда милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела  
не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена 
 на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажах 
 изашао из језера...{S} Пред њима клечи сестра нудиља, која је била одређена ноћас да чува испо 
лучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити с 
лагодат, кад међу посвећеним и обученим сестрама има једна која је, као Лудгарда, блиски род ск 
налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне  
..{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање  
 улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира 
лађим племенитим госпођицама.{S} Оне је сестрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше 
та нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то 
енити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi>Конрадом</hi>  
о, а оно само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже  
однесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="9 
 Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде света воља његова! — — </p> <p 
што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад му рекоше његови момци, да је гроф Ку 
сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пошто му је небројено пута захвално притисн 
шка јавити) заповеди Отокар да му зовну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман  
похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге 
 Отокар оста миран.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди,  
S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити у 
 вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску 
се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива и вагонска лампа која и онак 
изговори своју беседу, ја се и нехотице сетих једног сарајевског попа који је три године сваке  
на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је! 
етрограда и од Беча до Москве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо с 
а што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико  
а што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом официру?{S} Ја сам био 
 чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он 
ПУТНИЧКА НОВЕЛА.</head> <pb n="1" /> <p>Сећате л’ се каква врућина беше преклане око Духова?{S} 
 вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричк 
ивот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбо 
може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него  
 <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p>— Ја?{S} Ја би га ишамар 
 где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц  
е, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спасите 
за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро 
ој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И 
S} Сад иди па се одмори.{S} Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да 
 да нас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чич 
на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза 
 тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити дру 
нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила  
и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у 
а реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога  
 <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само  
де да нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе го 
огу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја 
пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом с 
ајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угасито 
ати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите слич 
нији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске окол 
 ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ 
у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један ниј 
.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у свој 
цл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе  
е, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм... 
мислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге  
чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, светла  
 искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљен 
?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад 
 ни на који други начин да покажеш како си звекан?—</p> <p>— Жан — мазећи се одговори официр ок 
дио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао не 
ри он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог прост 
 на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстр 
страшнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, које ј 
си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено 
 теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, 
редио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је 
 сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом м 
ој благословеној земљи.{S} Победитељ од Сигенсбаха показао им је још једанпут да њима не може б 
име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида је 
оред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког бл 
ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај л 
ј намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало  
езерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине д 
у девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на онај рај који је са Лоидлом гле 
, и ако је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи 
а ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да човек из 
сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, з 
нао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао при 
едан камен па гледа своје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл 
се преварило девојче.{S} Јер, ено гемза сиђе с камена љутито, дотера једно мало до стене па га  
че собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнери 
 необичној придици.</p> <p>Кад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове  
у своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоц 
уртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које 
!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да виде како из 
 беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се бех 
а дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као д 
 за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ  
ста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза 
и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се већ није могло даље јахати, в 
 њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите или да се враћамо!“ командоваше пресудно кочиј 
на рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се сврши 
њуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна преко дру 
 црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу  
и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обрадова  
ану.{S} Свуд око ограде беше се искупио силан народ из околине и из далека, сваки верни подајни 
ајстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на  
м ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клави 
овеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштајна</hi>,!...<ref target="#SRP18632_N1" /> што 
те њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским  
ало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим вратима.{S} Он отвори и п 
/p> <p>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну при 
ауснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толи 
} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мислио да нам је последњ 
ворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало д 
воје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало 
подигнута према натуштеноме небу, и оне силне муње које му за по који секудн осветљаваше лице н 
још ни једна секира не беше засекла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви  
тадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џ 
је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти 
 <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савлада 
м гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем р 
</p> <p>Отокар подиже своје дете, па га силно пригрли на оне исте јуначке прси на којима је до  
p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> 
ице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно,  
а, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да м 
уче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, п 
ћи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да 
великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет д 
</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p 
</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћуј 
ечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше  
ше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зелено 
паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у руци  
{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала сво 
 се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, 
 скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих 
коме је она све на свету била, натерати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати 
а својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро очарало. —  
програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од Мозарта и Менделсона и 
таве са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових 
од изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> < 
 ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S 
а зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Ку 
> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо св 
и раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока шт 
ао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник гр 
{S} Околина већ не беше онако равна као синоћ, већ се видело да се приближујемо горостасним Алп 
осподара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; дан 
екоше његови момци, да је гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао в 
 и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се  
вер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова који само узмогне  
аше и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, ал 
 средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смисла и со 
 Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да  
им прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало  
ишта па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло  
 у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема н 
н мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде  
но што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац п 
 своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут 
а, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде з 
љачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој груну 
вот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ниш 
ебе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у др 
лостива богородица само одбије од наших сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете мој 
јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка 
безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да 
 црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав к 
ваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети 
о се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђери 
 радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о 
ого више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Овде издаде девојк 
е роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ј 
рићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од ц 
је запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десила на двору, и поломио скоро 
.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у сва 
 видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што  
е онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера 
 само једном поклонити може, већ гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца кол 
 ваљало раздати.{S} Пошто је и последњу ситну књигу написао (јер гдекоји вазали његови не могад 
 опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог брежуљка или рупчаге у сне 
зи.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим 
Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час кли 
рским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дуга 
 састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако без 
ју, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n= 
у десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровн 
рила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стај 
а царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле  
ски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замислити, а камо ли видети 
ним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очима! </p> <p>— Душице, погле онамо  
ан пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господ 
пима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом  
је његов заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки с 
 танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјајним, паметним очи 
аваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше  
од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас беше на њему. </p> <p> 
е љупке десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и ње 
најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранијих витезова, да види велику  
 из руку красне Лудгарде.</p> <p>Конрад сјаха с коња, који је поношљиво копао песак испред себе 
 тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Гов 
преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брегови ближе један 
гра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се преварило девојче.{S} Ј 
руке.{S} Он је гађао не може бити боље, скакао је преко најстрменитијих места и одржавао се на  
ше да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на  
 па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече  
ила... '</p> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропошт 
зненада их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти уби 
тајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц 
а га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити  
укања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Бо 
лузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лак 
ешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва  
љак окаменисмо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стад 
 се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreig 
рку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које на дану чис 
ајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прси 
 Отокара.{S} Сви се разиђоше кућама, да склоне своје женскиње, да изберу најпоузданије оружје,  
, и гунђајући безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен 
 умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да зн 
 неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, ј 
му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у  
ребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором 
ра тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на  
спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије ош 
ји угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколи 
ка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на ново своје коштуњаве руке, <pb n="73" /> да с 
е ни било пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше с 
е свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу  
а оне исте јуначке прси на којима је до скора онако блажено и безбрижно почивало његово мезимче 
 тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угасит 
тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сенку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл и 
с места ни за длаку...{S} Сад је победа скоро сигурно била Конрадова, јер не прође колико да чо 
за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срц 
ода као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна иста песма о силној љубави дв 
ј изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој  
једна која је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свак 
 много нежније много лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њи 
спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних да 
де црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S 
 великог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа 
 не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра б 
вину која се десила на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и  
а челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но његово сјајно рухо и оружје, које данас  
непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам не 
ри паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељу 
јим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочеки 
 дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ћ 
, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеш 
е ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Т 
Пепи се окрену, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервиј 
у“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била з 
 маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсн 
p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за наш 
једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече  
 г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p 
еандар да препливам.... — -</p> <p>Пепи скочи кад зачу име Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли 
Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш н 
 група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје мале, па онда сиђе  
доваше пресудно кочијаш. -</p> <p>Мирцл скочи из саоница, и отац за њом, помогоше обрнути саони 
кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и  
у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је и 
 треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча прозору, и пружи руку на ону страну гд 
.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Бог ми је сведок, за неколик 
 које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који с 
ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Ме 
тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те с 
остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање 
учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и великом торбом о 
с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да за 
мо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу  
да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник при 
 си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Госпо 
 коленима молило за божији благослов на скрнављење најсветијих права људских — показаћемо ми ва 
 калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<foreign x 
н, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S}  
ње управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —< 
рилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радоз 
нден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пу 
е је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпи 
 изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога  
благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама 
бу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — з 
 погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубње 
е грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена н 
убу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> < 
 још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по двоје, витез и дама, в 
које је вишња промисао положила на моја слаба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изг 
кав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па  
!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз сам 
ји се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све у 
 дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_ 
, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих  
 је крива и вагонска лампа која и онако слабу светлост врло неудесно на његово лице бацаше. — А 
 слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу  
томе срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Господу не беше ми 
Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али као да ни самоме Г 
да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовом 
а Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу  
— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p>  
атељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у 
.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! 
аваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десно 
но где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренут 
и ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео  
о? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца  
еговом ватрењачом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам А 
 сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Лудгарде, св 
 да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег владике који свакога мес 
> <p>После закуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па с 
ури на некаку академију (ви знате какве славне концерте даје оркестар оперски сваке недеље и пр 
 јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име захва 
би које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске куће кренуше 
време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони ка 
пљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које  
р који не би имао прописан најмањи број славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све ч 
пи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно  
, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседе 
м вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше ве 
 То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи 
ољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, ел 
pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све побележио и  
срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њима с 
бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају  
сне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног б 
аставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сваки 
у „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толики 
 све своје благо и госпоство, сву своју славу, све, све, само да му Господ не даде да испије ов 
оф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изг 
е дражи распламтиле и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше 
аве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Лудгарди 
ера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на један камен па гледа своје 
то замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век са врло му 
императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамергуту, и коју дов 
.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога 
ој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем ј 
 најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој зе 
агрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да  
е сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се пом 
ш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће  
 удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може кор 
каквим напрезањем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични в 
сиротих колеба!...{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала 
и бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:lang="de"> schlimm </f 
ним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом т 
p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени,  
му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који му рече:</p> <p>— Племенити Конрад 
ког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на коме је беше језеро оча 
год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених вр 
пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се  
сти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да  
вом, и њена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазве 
не у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољ 
ланини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди  
хну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болесни 
љаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва 
не сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раск 
ер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивањ 
 а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског нам 
леда.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, ок 
ђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, то 
је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим напреза 
а језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрек 
а на један пут изађе пред душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па 
лика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају  
у владу нада мном да истиснеш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слик 
ама један свет, према коме се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, 
рве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица 
чи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској в 
е бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи на н 
од њих да начине <pb n="12" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, пом 
еала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ј 
 — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намаст 
ом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби из 
 тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p 
ац модрих планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом 
марима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је могао  
 најмање ситнице не би могао дати верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако  
Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене блес 
а, да вас двојица однесете кући потпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потп 
дали, јер би можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и 
обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са  
ао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја исп 
стави Лоидла за свога ловца.{S} Он беше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом 
ромног народа не може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једно 
 да знаду више за златна брда грађанске слободе која беху обећали својим лаковерним народима са 
 љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенат 
 овога века по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских 
јвише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало по мало, са правом удр 
оје онај лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш кра 
 збогом свако ловљење, и онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче уз 
је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на ве 
инца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам 
На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу јед 
ч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> 
идиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „ 
године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали 
о г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло 
 неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сув 
ки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с којим одскакаше двадесет буздована од д 
частвену литију на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно ис 
грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач од леда.{S} Копита коњска про 
ију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се  
акви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стро 
оклопа на прсима, а нити се једно копље сломи нити се један борац помаче из седла од тога силно 
у калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред приорком, видео је к 
тале господе по нешто на напојницу! — и слуга врло блесасто гледаше око себе кад виде какав је  
ој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше 
амастирски млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку но 
све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за вите 
обро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шт 
ше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем  
ких непријатеља има барем једног верног слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадн 
 се недогледна свита возара, војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију,  
 госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На једноме је би 
викну „Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако ја 
г.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке 
ритиштај руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону. 
 /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је вишња промисао решила да... —</p 
единицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц неш 
 двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постајаше 
унима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљи 
 буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже дос 
стир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Прел 
{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио  
 далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним мо 
о. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — изазвао 
ашем. — И Конрад пружи руку своме новом слузи.{S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гво 
ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако било: један од мојих предака којима  
лати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи с 
живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само 
зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да јој угаси 
оји је лежао на поду... </p> <p>Њена се слутња испунила... '</p> <p>Газда од колибе исприча ска 
ој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не би хтел 
ца!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом 
и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи гд 
рка остаде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорк 
вапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив 
лишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на 
} Али све забадава.{S} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приор 
...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машт 
 — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо па гракну — Ама, децо коме ја причам? —</p> <p> 
етворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клета 
рихвати возар осмехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и 
и као њих двоје.</p> <p>Конрад је много слушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео,  
о видео осем Лудгарду, није ништа друго слушао до милог гукања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док  
 се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандал 
о, бар је за мене била драгоцена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у 
... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао 
благи мирисави вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла ј 
да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S}  
целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио 
ј вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужност похитати за вама, да вам  
лутак може изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунд 
све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш  
осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи бол 
 један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов ота 
а све забадава!{S} Ни један саоничар не сме да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд н 
нам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!... 
а Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тр 
но пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се 
 час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе п 
. пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и к 
ворити.</p> <p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам зап 
да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb n="1 
 заборавити.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном  
мет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа н 
а чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учин 
помислу на најближу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахат 
о је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше наговестио што 
да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже св 
је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледаху право у 
своме животу, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да н 
(овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да доб 
нако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107" /> <p>— На сваки нанин — одговор 
упље, па мери бурша од главе до пете, и смеје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, ф 
екну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло 
мо ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим  
ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејући се.</p> <p>— Ја сам знао — вели —да се нећу Вог 
 паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа х 
е ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш 
удиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гму 
луђерице се згледаше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, п 
, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носим (и бурш показа нем 
{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од свију наших момака.{S} Ако  
 оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна 
толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбр 
мастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и дубоко погнута калуђерица од реда милосрдних с 
ут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздра 
ране језера, на другој се подизаху само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилуј 
ж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заста 
 не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасениј 
дгарда само још више порумени, само још смерније гледаше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћ 
дрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота по замци 
ештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на свету нема  
уги црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући ру 
едога грофа и његове кћери, захваљујући смерно на десно и на лево за оне одушевљене усклике кој 
е диви, да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше п 
 — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста па 
о по мало заценисмо и нас двојица...{S} Смех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи  
Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао наст 
 би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p 
 може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео  
ко глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо 
ругом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Т 
љно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, т 
олим да ме пажљиво саслушате! — </p> <p>Смех престаде.{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде ш 
 до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио, он само што п 
 па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву  
и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије 
еку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да пита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц  
ти, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се 
 Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за ми 
 провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и  
дну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казала да  
 ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова добра, добра срц 
рбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p 
тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та е 
литве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго  
и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим  
ивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет 
вих грчких и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, б 
ап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим 
мање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су 
нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање  
 као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и 
 притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног зеленог брежуљка који ула 
реци, да си моја, реци <pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о закл 
ло постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне 
ера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на  
 лице. </p> <p>Ми бејасмо заборавили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би  
же (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела путовали на трећој 
едном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p 
запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ 
 онда се можемо слободно вратити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па п 
 се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.< 
 оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећати, исказујемо својим начином — п 
мо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечн 
рица много више.</p> <p>— Пепи, да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? — 
иница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пепи и гледа преда се а п 
думетија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што  
да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и хо 
 али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стан 
го што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође  
одног причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише чит 
 коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистани 
заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се  
еменита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да 
 не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера. 
но „А!...“ па се погледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и п 
 је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у који 
 моја земљакиња и комшиница била, и док смо деца били, играли смо се заједно!... — Одговори Пеп 
ри нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабр 
расни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног пла 
„Охо, молимо, и ми смо планинкиња и ако смо понајвише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш в 
ћи: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по с 
ребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле н 
климну главом.</p> <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне 
нали на памет, а ми крај певнице обично смо полако говорили реч по реч пред њим као верују или  
еби — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи 
нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју см 
исмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити 
у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођем 
ници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико ш 
ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо јед 
и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, ко 
/p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, 
 можда покварили романтичну слику, коју смо сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p>  
 на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији тер 
укама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p 
. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја пор 
 и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S} Нико се није могао ни наслонити него је мор 
шао преко високога зида, а брзоруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађа 
лица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при ко 
која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Кол 
ичког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тум 
еше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту бил 
ене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да ба 
цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... 
 која за њу беше грознија него осуда на смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се  
а теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога  
же руку к небу...{S} Да л’ је живот или смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Сл 
вао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде сн 
аље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се 
ом витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, колико је знао причати о ритеру с гвозденом руко 
 видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорил 
евоља — па опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз 
андиоце, али и његов пламен борио се са смрћу, и он прсну још неколико пута, па се и он угаси.. 
удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим право на официра, и Б 
 преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да 
а у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим  
pb n="81" /> <p>Овде издаде девојку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено го 
ли живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!.. 
ом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за моје даље путовање! —</p> <p>Лудгарди се напун 
да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч.{S} Он се љутио на самог себе, али с 
че Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех ув 
досно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти н 
p> <p>Девојка скочи као згранута, па са снагом која би довољна била за каквог витеза, одгурну К 
аде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планински свеж ваздух.</p> <pb n 
ме није могуће заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нер 
ак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао да је сти 
 задахнуо својом јаром, па прикупив сву снагу коју је још имала, истрже се из његових руку.</p> 
ијатеља! — одговори овај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам  
оца, али гроф Отокар брзо прикупи своју снагу и на поздрав поштоване пријорке <pb n="95" /> и н 
 ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и 
нце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на ус 
аци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по 
 гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да з 
— и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откину с места на  
ожи поред себе свој грисбајл, ал’ осети снажну руку Лоидлову која јој не даде ни маћи.{S} Његов 
S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Е 
штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покр 
Главу а и доста лица сакриваше неко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она ст 
 ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом  
p> <p>- Сад наиђоше опет на велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главо 
 седили, или их је ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња изв 
а свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар ко 
ити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила. __</p> <p>Али  
 махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Нај 
{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у  
даље ваљало је једног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је изву 
тропошта с каквом великом сантом леда и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и у 
 друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Ко 
и, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити  
л“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Ње 
l:lang="de"> Grate </foreign>) и остали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догл 
месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесници 
њем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их поло 
сти преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на ко 
еше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девој 
а је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак 
 у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше 
ке недеље по један пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем до 
p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и  
ешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид који им затвора врата и прозоре.</p> <p>Жуст 
е види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано  
осе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви је момци несу просили 
дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудноват 
 било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху,  
шем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу п 
це одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко са 
p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p> 
 кола, већ састављају велики магацин за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима  
ара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang=" 
оше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се строп 
ћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и  
рио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званиј 
стионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под ор 
то булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми,  
ина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни град не потраја дуго, па се опе 
е, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шуш 
капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да ј 
премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — з 
“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхладим.{S}  
ре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</ 
је то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на 
{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чи 
еље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете в 
 се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако дос 
ену котрљајући још неколико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски 
таде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљ 
 сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та  
га.</p> <p>Конрад се окрену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста 
 намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирск 
 али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо о 
верују или оченаш.</p> <p>Пошто добисмо собу — на жалост ни с једног се прозора не могаше видет 
“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви ч 
 Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе к 
ст“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се прући к 
ас се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас, радознало загледајући нас...{S} Њихова  
езничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или  
Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид са 
ло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ с 
 <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрв 
Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом  
госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошус 
то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на прстима изађе из собе, отворивши та 
коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се  
ве лађе њоме? —</p> <p>—- Иду боме наше соларе <foreign xml:lang="de"> (Traunfahrer) </foreign> 
 <pb n="46" /> императорске за добивање соли из многих сланих вода које се налазе по Салцкамерг 
 и не знате да ми овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варо 
{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденак 
нџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душанке.{S} 
нда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који скоро иза зидова намастирских почиње.{ 
х удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у н 
му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-б 
а пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости. 
ји је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно  
 Олуј све снажније распаљиваше ватру на Соненштајну, и она око по ноћи беше обухватила целу пла 
 ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најд 
избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{S} Буди моја, лепа, лепа жен 
ричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пу 
х и латинских имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{ 
м сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од он 
— ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле  
, јагњешце бело, грехота би било да ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидин 
е разбија главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па о 
ила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачуј 
 овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па онда напуни и запали лушу, и започе да п 
 вам разбијем сан, кад није било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, 
р и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолик 
јен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S}  
так који му се као најудеснији јави, да спасе љубу своју из непријатељских <pb n="86" /> канаџа 
сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је кој 
в-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стиг 
ј мач па и саму главу где се ради да се спасе дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да  
а си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из овога пакла! —</p> <p>И док сам се обрнуо, о 
 дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од  
ун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут  
Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје душе — особито на овакој врућини?{S} Ов 
 препоручи Богу душу, јер сад више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака би 
девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао  
 спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме 
змете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и н 
итеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу м 
вину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети и 
р онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде п 
бијем још једну достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутак 
мљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поч 
ртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиља 
т и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожни 
звати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли трав 
еронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око з 
је...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n="82 
е само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофск 
ао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранит 
е спасење, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на  
ирок ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше ђердан  
у само дунђерским плаивазом да обележим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба 
ОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.</p> </div> </front> < 
ац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он да веруј 
 рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменути неколико ожиљака, међу који један беше на нос 
обро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка 
лови принудише да одложим решење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороч 
о унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обој 
ог и душа за оно неколико дана имао сам способности за сенатора ма које јевропске монархије; ал 
оју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да ви 
а од овога света, него да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава 
саставила док је још сама на свој рачун спремала се да је обрлати на прави пут спасења, докле ј 
исак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из далека, док не би дошл 
а.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну запо 
ани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико за 
ду с којом се општина гмунденска одавно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн н 
дога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и  
а су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и послед 
 се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдар 
 Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... 
 их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену буктињу и запали је полако на кандилу, па пош 
 је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући се великим 
а те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до п 
хитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, 
ен лук од најлепших башта искићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало 
де око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку на кајишу колико је могао дубље... нема дн 
а тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха. 
вене копрене коју ноћ беше преко језера спустила, и коју само местимице прекидаше месечеви зрац 
ли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ истрча кастелан од замка из капије, п 
г планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално ка 
ком, поклонише се један другом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} 
крише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у  
луђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас посута била 
огту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S 
ахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} Наједном њеном осоју налаз 
а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изу 
очекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име он 
ра, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се све блиста, сјаји, за 
ад њиме као какав анђео с неба, па како спуштајући му ленту око врата за један <pb n="63" /> тр 
витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте 
ом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спушташе се преко оклопа на прсима који беше заједно са 
 једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој ср 
 из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стоти 
есо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо 
напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S 
енув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — одгово 
> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина нико не би се могао закл 
еколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, узд 
“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га бог 
могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пача 
 о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле трај 
који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ће 
воје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше механџије по Босни и сви остали гостионича 
о а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има  
ста песма о силној љубави двојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био вр 
знанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџије и  
рилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлил 
рда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по к 
 имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо.  
гарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није с 
 се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p> 
 авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је др 
дашње јунакиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код К 
ра, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је 
/p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима  
побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, него и с 
на читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је нове 
еше ђердан закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На  
мице прекидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива 
, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се зачуле и слатке песмице уз 
p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Конрад и Лудгарда и не  
 стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима и белом брадом беше поносно ако не дрс 
ак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје  
идети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван гемз-јарац пред Л 
нице на огради и заузеше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на  
па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти до 
тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S 
двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих бо 
огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака 
олико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само н 
а, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се гор 
ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледа 
 то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слугу 
 Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} Л 
ш рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљица  
рку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице 
p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! —</ 
која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде ш 
 један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него  
еци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред  
шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из далека 
е седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал га не помери с места ни за длаку...{S} Сад је 
 пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— С 
или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је  
гледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска до 
а сељаначких, насањај се на развалинама средњевековни ритерских замкова, накупај се у студеним  
о — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 14 
ају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и 
а је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у дв 
 ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити коп 
стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све  
ући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да не 
Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаш 
p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ из Беча који преко лета живи у  
а одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи кр 
ошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; т 
сећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила об 
, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, 
е много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак 
г целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и сестре, другови, прво будење душе и срца 
аничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још је 
 убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мо 
оносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију б 
ерску авантиру свршим ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не б 
ог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала, не би је нико 
Лоидл, како је био раздраган и пијан од среће, приђе к њему, и ако се несу никад пазили њих дво 
рце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на 
који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је један ка и  
еше слободан!</p> <p>Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете  
има кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме животу, просто нам се људи мор 
лико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по корак пратио, да ни ј 
у ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да  
у се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из ку 
 краљица свечане игре раздавати награде срећним борцима који одрже победу на мегдану.{S} Свуд о 
на колена, као пред светињу, прикљињући срећну избраницу да одмах послуша заповест с неба, и за 
 очи наситиле оног пустог гледања...{S} Срећом нас дочепа бурш, који је пречасној калуђерици од 
е другче, наклопимо се и нас двојица, и срећом бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад 
S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече  
оје ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке 
ати а слова се помешаше, она посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{ 
аком, који је данас имао <pb n="115" /> срећу да вечера са високим господствима, и дао мије дес 
крнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета свога за љубав једне неразу 
ају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их 
ово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко коју р 
вац.</p> <p>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег  
“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе 
мом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да г 
ји угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на о 
една реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lan 
p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Вл 
г дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа да постану „књаз“?) и 
е наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... — и пре него што сам га м 
ати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n= 
кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос д 
ао да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црњ 
ади“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између 
ижу будућност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш  
заволети девојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, 
ма толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом коб 
дела свакоме витезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу в 
о видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија да... —</p> < 
 младост њихову, на њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела 
 зове светом дужношћу и нежног очинског срца...{S} Како би радо дао седи војвода све своје благ 
оглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сун 
рио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на олтар! — </p> <p>Курт  
} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било  
рне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне  
 мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале госп 
аш испрекидан саркастички смех онако од срца иде, као кад се какво дете смеје.</p> <pb n="107"  
војим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се 
ису ни остали момци из околине били без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и проси 
а и сестре, другови, прво будење душе и срца, прво свитање идеја за које ваља живети, прве борб 
кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад  
на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода  
 плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да  
у, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година 
и <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још по кадшто сами из 
 што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на 
, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудгарда беше тако л 
 бесмо и последњи залогај прогурали до „срца“ кад зазвони звоно.{S} Брзо посласмо на кукавно са 
вде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али са 
оле, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти 
.. буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са цел 
ад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашниј 
 дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се 
о друкчије“ додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двој 
неш све друге слике које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, 
ма које прођоше приорки као ножеви кроз срце: _</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну 
ав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква  
вом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се само једном  
 испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртво 
 је до сад никад није осетила обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није зна 
догледну провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљ 
божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као ш 
н, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</ 
 и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ак 
ткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима седога грофа, међ 
воје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре  
а се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирц 
 буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, 
ечи, ал’ које мораше да поднесу љубавно срце Конрадово и његове љубе.{S} На послетку освану и ж 
p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S 
или кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и оча 
 откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да  
е Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под ноћ вратише ку 
} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уце 
 очајања, који се играху с њеним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао т 
амо за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не пото 
убише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како је Лудгар 
ва христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S} Слава, Слава!{S} Слава! —</p> <p>Али  
ошто је знао да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, кој 
зе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под каквом ненаданом срећом, к 
од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове се руке обавише око Луд 
оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а  
отице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше  
букташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово ли 
Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој  
има знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама један на другог, али св 
тим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одби 
 И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски к 
његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас смислио сагоревајући  
у се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после  
прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу са 
е, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — пр 
еза кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поповима заседоше њихове латинске п 
не, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па одговори:</p> <p>— Како заповедаш, млади гроф 
ерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога тес 
Саонице се крену, али не пређоше ни две ста корачаја, па већ је ваљало сврнути с друма, јер на  
 почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи 
уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обг 
иш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на 
храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то  
 још непрестано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њим 
 га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог 
месту где је камичак <pb n="22" /> пао, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда по 
у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и севати, а из неба које се до мало час љу 
ведаше он на један пут али врло полако, стаде па оштро гледаше за маглом и правцем којим се она 
ојим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све 
еву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сад 
 та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S 
утито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало куд, него хо 
pb n="89" /> Он га зовне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено му 
ни.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да 
<ref target="#SRP18632_N2" /> — па онда стаде на ново веслати.</p> <p>Пепи се обрну нама смејућ 
 богоугодној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у 
н балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Л 
орела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати своје басамаке од ужади 
еше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све ск 
 стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку признаде да има у Гму 
 руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S} Он спусти пушку 
 торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи з 
удгарда му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати  
сле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда 
 под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини  
 соби неколико пута, па онда од једаред стаде и викну.</p> <p>— <foreign xml:lang="el"> Έυρίνα  
— пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело, грехота 
ити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без 
стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и 
наких рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви  
ју даму до њеног места па поклонивши се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да с 
те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињавати.</p> <p>— Опростите... пречастна госпо 
ве лакше и лакше окретаху, најпосле воз стаде и наш вагон се затресе па стаде, а кондуктори заг 
сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срца Богу молити да јој прекине страдања па 
амка из капије, па право пред Отокара и стаде му нешто причати размахујући живо рукама.{S} Седи 
рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... —  
<pb n="14" /> мету пред свакога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени,  
ју страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо изнад ч 
ве, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама  
е да се одржи на ногама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудн 
еп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање 
у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више и више осећати да се гране, у којима је  
ја кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде опет гледати доле и није могла да одвоји очију од 
ав деран, из добре имућне куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно ве 
шљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од главе до пете. </p> <p>— Пепи, да 
иста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох п 
м одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Како сви гледах 
е стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша побе 
80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има 
, голубице, рад овога јастреба — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и б 
сима и дубоко замишљен.{S} На један пут стаде па се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У коли 
ле, миле слике!....</p> <p>На један пут стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све  
љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зиду стаде нестрпљивија са својом песмом.{S} И љубавници мог 
јка скоро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се  
чи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети к 
им.{S} Све за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонц 
 зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се  
еј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити.{S} Из разговора сазнадосмо да је Пепи и  
ати и видим код мојих ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми ј 
S} Ја се нагох више његове главе, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак п 
идео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржа 
<p>Мој се земљак заценио од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је 
 словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4"  
 и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бару, ста 
 мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далеко му лепа кућа)  
ло тој величанственој појави на језеру, стадоше се проламати громови, и један од њих удари баш  
у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се строп 
овући до мојега Гмундена! —</p> <p>Кола стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата о 
 момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао да о 
уса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њим 
 велики брег снега насред пута.{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год б 
ишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише с 
очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се ста 
ке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слова се помешаше, она посрну, н 
S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су  
е кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољубац, још један пог 
 и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при по 
и исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драгог, па је само гледала у  
падала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући  
х догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио 
а. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке  
нувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом чове 
а при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће  
у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне ду 
х гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме м 
бијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајаху сад брегови пустога оружја, исакаћених безбожни 
лику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди! 
е.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро п 
 пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж стајаху не помично, и не говорећи ни речице пратили су  
н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су по 
нске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној  
.</p> <p>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве  
тно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, као да никога на све 
ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава б 
како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и б 
 мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од кога ди 
пак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, испр 
су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену к 
очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што ј 
тво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два 
лопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа св 
ња, сваки обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивови 
 и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{ 
вим га са свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у 
умем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што 
ом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их разгледа оштро око турнирског хе 
ина многоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг 
војој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један пут изниче као и 
 девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несрећних лица која ј 
епријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и очајање обузе н 
 путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго летио звизну гемза н 
p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим главу кроз прозор да видим каква  
е благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, 
ардину прозору, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Н 
ој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме попра 
не могоше ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче  
{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма кога возара, са  
 на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем раменима па се вратим кући, држе 
рим главу кроз прозор да видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза 
наше, па он и не стаје на свима обичним станицама.{S} Сахат, највише два, па онда се сви изгово 
у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти н 
и дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наши 
 нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадал 
ико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педес 
> <p>„Гмунден!{S} Гмунден!“ —</p> <p>На станици беше сијасет Гмунденаца које из радозналости да 
фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да  
спјешествованије нашег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине 
 за со’ који је на обали са жељезничком станицом и по њима гурају наши содарски момци рукама ог 
с тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће ц 
им је још једанпут да њима не може бити станка на овој дивној земљи коју покривају крила царско 
 имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око 
високим зидовима само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај с 
нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца  
ако ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке јереси, за које нам’ на  
<pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, императора аустрис 
 Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трај 
а Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омрша 
каменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племе 
а једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... ниј 
мо да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле о 
ита да л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче  
 кад би се сити напевали, онда би Лоидл стао причати своме злату о најскривенијим кланцима и је 
ло пође даље, али је Пепи једним скоком стао већ преда њ.{S} Грдна гомила путника беше се за ти 
ије ово Линц, Пепи? —</p> <p>— Наравно, стара кућо — одговори бурш гледајући око себе да не заб 
а све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="6 
гаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија, али прави добре истегнуте савијаче с јабу 
тку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја весељу.{S} Механџ 
Ни рођени родитељи не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех 
ине! —</p> <p>Пођоше опет мало даље.{S} Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима  
ином! </p> <p>— Кукавно живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео  
јкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта н 
та ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан све више  
га па му загрли колена...{S} И ено, ено старац нешто говори, диже руку к небу...{S} Да л’ је жи 
ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко 
ани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се да се покаже колико је могуће миран.</p> <p> 
смехнувши се — Ја сам је слушао од моје старе мајке још кад сам оволишни био — и он показа свој 
оше, а нашега седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли д 
ао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким (сенатори 
ера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и осталих варошких представника, додарну руко 
ма су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њих заставе и знамења вароши.{S} Онда  
уђерице, варошке сенаторе и гмунденског старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим. 
раја собњега до другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту  
т погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзи 
а једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописни 
им веслом — сад се почиње! — -</p> <p>— Стари гроф славио је осамнаести дан рођења своје миле Л 
ћањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударн 
рца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрнавити оца у  
ири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њи 
За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим доглавницима и витезовима  
опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка па им 
еровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и да ја нисам видео лепше дево 
зе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи 
ђе домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али нај 
уће.{S} Подаље од осталих стајаше један старији јарац, на једном великом камену као на каквој т 
нога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво дево 
им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конр 
р него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да 
ок <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49" /> старински „<foreign xml:lang="ru"> замокъ </foreign>“ и 
зговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој 
па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и 
нама поклониш победу, најдражу грану на старинском стаблу моје властеоске породице укинути даје 
е има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових пред 
веће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није д 
особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим  
ве то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно истина многоме момку и многој дев 
нцем од самих златних павата око бедара старога јунака. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше ш 
ој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога грофа Отокара на истину, онда све, његова добра 
је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине  
hi>Алтминстер</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденског 
гу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. </p> <p> 
траху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помол 
беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се 
Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, к 
паној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} Они не сањају како је то  
ше једно другом да се опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се де 
> <p>Газда од колибе исприча скамењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне 
и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг  
шину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намасти 
 као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у  
 анђеоског лица, поред онаког вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који  
нажне мишице савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац... 
нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом снажном десницом па је слатком силом откин 
 његове се руке обавише око Лудгардиног стаса.</p> <p>Девојка врисну као да ју је сам пакао зад 
 ни <hi>Лоидлу</hi> не беше замерке.{S} Стасит, срчан момак, какве само планина гаји.{S} У цело 
ј престола баба свога, а пред њом клечи стасити Конрад, па је гледа својим паметним очима тако  
ш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једнога ножа к 
 у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За што су 
ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изгубио к 
ено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г. бароне...  
 истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђерица? 
икла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да не 
ороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и ње 
и нанин — одговори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати к 
е изабрати, да можете слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> 
да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, по 
го што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би спораз 
а не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не ми 
о коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором 
 било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је  
на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међу нама догодила! —</p> <p>Он особито  
дра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, погледа 
м, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он истина б 
 и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>—  
ење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар овај  
ичам, јер их има од више руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку истор 
 који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га тако 
ја вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она  
у да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини  
жудња за самоћом, где је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад  
и да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење  
 тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да се с вама као с дериштем каквим поступ 
 окрете његовом „Сервијанеру“ — Па куда сте наумили вас двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а  
/p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de"> schlimm </foreign>! —</p 
ану реченицу као одговор: </p> <p>— Ала сте ви... г. бароне... ала сте... <foreign xml:lang="de 
и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником  
ти моме доброме Јерглу; али вас двојица сте могли опазити како сам на неколико места покушавао  
приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p>  
аункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо ми 
женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ваше виле језерк 
ским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахн 
офе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно п 
ма кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога врем 
 причама о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама 
ост похитати за вама, да вам јавим како сте врло непоуздане људе изабрали за секунданте, јер у  
 је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће 
као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсију, а 
page"> <p>СВОМЕ ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПА 
даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не заборави да си то 
ао убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе ус 
у Лудгарду, Куртова се песница грчевито стеже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— 
не канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на коле 
подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледа 
 планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који 
м.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи 
кнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и умивена 
ланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па само да начује дивљач и најмањи јек човечијег 
 на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и  
S} Магла се још витлала по земљи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила. 
и воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородиц 
, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево  
нишани и — оштри метак проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина 
 он се био с грањем заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бес 
 и снега која се одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удар 
зера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски г 
S} Она је лежала грудима на ивици једне стене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну  
љем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији  
се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу 
 се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славно 
ао што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громадају се са свију страна, тако да и 
до вароши нема ниједног већег брега или стене, него све лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu">  
евојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити М 
е с камена љутито, дотера једно мало до стене па га стаде дотле гурати главом докле није имало  
е стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле и смреке ј 
ле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па онда стаде к’о ба 
, ништа, отац, видела сам ено онамо под стеном, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропошта 
е драги казао, и камичак одскакута низа стену котрљајући још неколико камичака са собом на које 
либе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовим 
д добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} Полако... полако...{S}  
у провалу, и осећала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало д 
шке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цел 
стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу ч 
илепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којо 
 недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али још бесмо прилично да 
секла.{S} Силни ветрови који јурнуше из стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најд 
машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењал 
д тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео жив 
које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака б 
Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све в 
ланински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу —  
ни, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешка 
.{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на ње 
асмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако су 
 права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом с 
ије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају  
, а други намести један паж на највишем степену, пред ногама своје госпође.</p> <p>Конрад се по 
, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> Derinatitis c 
није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све забадава.{S} Лудгарда ниј 
век, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати?  
илике ово: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици 
, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја з 
ним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били  
ви <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заста 
огодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја сам све по 
ти напред.{S} Отац је једва могао да је стигне.</p> <p>На послетку беху пред жуђеним вратима, о 
 цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110"  
 — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са  
“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с бурше 
е где се младеж беше искупила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар 
аријим госпођама, које срдачно загрлише стидљиво девојче дајући јој свака по који мудар савет;  
 пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу један коњаник од гмунденске с 
 као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо  
ао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање 
о, ко је Конрад од Ајзенауа!“...{S} Али стиснута песница, коју беше подогао претећи, клону опет 
у још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново ш 
окар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скуп 
хода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако 
p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао је, светла госпођ 
 језера гасило се мало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и 
на посрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као  
ојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, 
се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форина 
и она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S 
рисумрачи већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не глед 
мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он на један пут али врло полако, ста 
студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли  
ко се још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних  
у иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикам 
 предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са 
о није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови ко 
је цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само  
 која јој ево већ преко - милион година стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том ц 
једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дуп 
нски-жарким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n 
ји скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним власима 
еби — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, опет после ашиковања на прозору, 
а поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у  
ну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} 
 има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у  
не... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у  
ло са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском нама 
е спасли душу своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре гре 
с увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред сваког 
и разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и дубоко замишље 
ве ни репа, гледати она овчија лица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, сл 
по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпор 
 су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распра дотицала 
бина подигнуто изнад његовог престола и столице за Лудгарду, седе је крај себе, па онда разглед 
ом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чвор 
у огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег к 
 људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем 
ер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пијан од срећ 
! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му 
ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дуг 
> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стомак, па не може ни залогаја више да прими у се! — </ 
Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи крај ње 
ала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језер 
 које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пружаше се не 
зове, био је гмунденски град пуних осам стотина година, и прелазио с једне властеоске породице  
ојој се Лоидл спасао, и ако је неколико стотина стопа на њој пао.{S} Лоидл му опра лице клечећи 
едно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ ил 
тење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку. 
 се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, сасл 
удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомо 
упих као ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући ра 
ућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ била готова, обучена и 
јче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише,  
 се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостионичку 
 је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се не 
оштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да није било и онако доста ужасне 
ише било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина  
rauncee </foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијације од те приче, а о 
"2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. 
е се од срца Богу молити да јој прекине страдања па макар било канџијом срџбе своје, макар гром 
 осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи  
ко хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На но 
а је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску с 
 уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу  
е неколико дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их  
све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим б 
оказа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и  
ем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није могу 
к је камичак озго летио звизну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу с 
 дрво, и један рече „Ја остајем овде на стражи.{S} Ово је једно од најважнијих места, као што с 
сто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је  
шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах ст 
и млин, па намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави 
s Sciffermädchen am Traunsee«</foreign> страна 702.</note> <note xml:id="SRP18632_N2">О томе до 
се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А ј 
 као каква приморска варош.{S} Са свију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројен 
/p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било 
ене на стену беху сад ограђене са свију страна високим зидовима само од снега, и јадни становни 
шћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језеро 
и стене и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може  
бо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil 
свога милостивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> 
о, стаде га њушити и превртати са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати  
смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе неприј 
дној огромној арени, окруженој са свију страна громадним стењем и окићеној са мало зелене траве 
ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> <p>— Лепо, лепо Јергл, гледај да им покаж 
и у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године 
сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако  
фер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} О 
м уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденског језера и у наши 
 свију наших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чам 
ница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на к 
за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S}  
ише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ прогута своју срџбу, па о 
ка зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и ја 
е“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже 
еше своја места на сред мегдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витез 
де да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше једна другој, ено се већ мо 
а коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрбљали.{S 
чица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда са 
лике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних  
ром некаких руских богаташа, — а с леве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена 
ку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене бројанице и крст.{S} Главу а и дост 
 правац потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите 
жних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога 
промоливши главу на поље погледа на све стране, па се онда врати запрепаштеној девојци која ју  
ено већ и поштоване пријорке где на све стране благосиља, ено и једне младе испоснице пред приј 
јом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намастира наместио јаке страже и <pb n="80" 
ко често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допушт 
сто лице, које се пажљиво осврте на све стране, па онда се завесе расклопише, и из дубоког у де 
ве снега, витлаше их и разбијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирниј 
реко друге безобзирце распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта  
у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је при 
ржању видело се да прислушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој  
 ново изађе на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племе 
омадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво  
длу држао, а камо ли да би могао на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити 
ру, а остале момке беше растурио на све стране пријатељима и витезовима за које знађаше да не ж 
, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштв 
јим се она витлала. — Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза на 
е епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад он 
места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S} Кад се в 
науску кулу један коњаник од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него ш 
 <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера  
 не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језе 
се с друге обале, особито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и г 
о је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно п 
ем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизаху само смерне молитв 
где је језеро најуже, налази се с десне стране на једном зеленом брежуљку <pb n="48" /> стари н 
 беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на град 
предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турнирске к 
 Gemsenjäger vom Attersee«</foreign> на страни 290; — <foreign xml:lang="de">»Das Sciffermädche 
="de">»Witer in den Alpen«</foreign> на страни 614; — <foreign xml:lang="de">»Der Gemsenjäger v 
азаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети 
 своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад ајзенуски, или  
осно, па онда подиже песницу према оној страни где се још на коленима молило за божији благосло 
 овуда много радимо са сољу?{S} На оној страни језера преко има још једна варош и ако је много  
цир надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци 
а, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске војске херувима и 
чи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке 
ла.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовим 
, он није више ни питао већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p>  
ма.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Л 
ких глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ бех 
на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхта 
и, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на  
орка и остале калуђерице окренуше се на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Вите 
акон прописује, па се одмах повукоше на страну, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се св 
а причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што је било, а 
Гроф ме је — причаше Карло — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да 
 погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој 
ано нападао, онда се редари стављаху на страну притешњенога витеза и нападаху с њиме заједно до 
ман да се одмах крене.</p> <p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су љу 
ћу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и у 
ом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, т 
 живинче! — рече старац погледав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као д 
е са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај догледати.</p> <p>Ми одп 
па притрча прозору, и пружи руку на ону страну где је на језеру лежала пламена, као крв црвена  
 се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где је западна станица.{S} Ја слегнем  
аш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали прилику да се уп 
 срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> < 
чима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а 
бац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим праз 
 и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумар 
рао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према 
нако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснел 
да се своје среће нагледа, да је се без страсти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике,  
оме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо имате у својим ч 
глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим не 
ко близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не 
дој девојачкој души, кад је обузме неки страх од грешнога света, нека света жудња за самоћом, г 
изну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако и 
један пут ноћ....{S} Све живо премре од страха....{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад углед 
ај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад 
е на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се  
чност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним 
 у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас п 
омче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — т 
он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјап 
уо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му з 
е с језерске стране сва изгорела, и оно страховито осветљење језера гасило се мало по мало, бур 
 ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплемен 
спод њега... бруји и грми водопад да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што 
д молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауск 
Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затвор 
к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је г 
че, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом д 
ао исти зид.</p> <p>Лудгарду прође нека страшна слутња, и један једини поглед беше довољан да ј 
 по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах — да говори и не  
гово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Курт 
а намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се 
 ових речи.{S} Пред очи јој изађоше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намаст 
 племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и 
не облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћ 
ада!...{S} О света богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да ч 
 у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по каткад — прихвати опет Пепи — али ја бих  
овим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштин 
то ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц 
 ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ рече Мирцла кратко 
, а ви бисте видели, господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно исти 
а л’ да каже. -</p> <p>Вицвиц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из др 
ине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може на  
мац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се, и нека ј 
ти се, молити се и опет молити се ономе страшном Богу, кога је Лудгарда сад себи престављала ка 
} Колико је он знао старинских песама о страшном витезу Сигфриду, о његовој женидби и смрти, ко 
 да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше грознија него осуда на 
S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} От 
амо твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике кој 
е не осврне.{S} Још <pb n="74" /> једна стрела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрс 
лу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па још отрована... — и његове се очи упише чист 
{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сад 
 положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста 
шину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с  
ама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к н 
номе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба 
акао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њему самом жао било да је свога против 
о кажу моје еснафлије „божић Амор своје стреле запиње“, а на лицу пречасне госпе Варваре беше к 
ђа пашче једно! — рече Конрад па истрже стрелу из даске и стаде је гледати. — Добра стрела, па  
 исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе  
а језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо п 
величанства које се око ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и д 
 ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него ј 
е, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машин 
а их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њи 
вати сваки витез који изађе на мегдан и строге казне под које потпада сваки ко се усуди да та п 
>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то с 
А данас је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше дана 
 а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејасмо забор 
а високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез који изађе на мегдан и с 
во гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе стр 
иви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n="109" /> <p>Последње  
 без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом сте 
чи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднуло.{S} Лоидл му приско 
же чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни тал 
е сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни за такве бе 
војка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који  
аде око ње окретати, и јадно девојче се стропошта без свести на патос. </p> <p>Зверске жеље раз 
..{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта онесвешћен пред ноге своме господару.</p> <p> 
еговом кором захрани...{S} Колико их се стропошта с каквом великом сантом леда и снега која се  
ри, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убит 
лштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стен 
г краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа стене и не буде и 
ера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве раст 
е видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостиониц 
ном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као хиљад 
пати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину ка 
, једну распарчану гемзу.{S} Мора да се стропоштала с каквом лавином! </p> <p>— Кукавно живинче 
о је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, шкрипн 
х.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа воза 
прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па 
м он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су  
њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху 
а.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт отвори и онај пергаменат, који је би 
препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватро 
вековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавитељу 
 у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на какву змију згазила...{S} 
вао с курирским возом. —</p> <p>Бурш се стукну један корак назад. </p> <p>— Куда болан? — </p>  
а с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уздиса 
чи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у 
ко дана после ових догађаја.{S} Страже, су око намастира стајале онако исто као што их је Курт  
бликума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има 
али каква слика!{S} Јеле и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, 
да да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Де 
а копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљени, да су б 
, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар 
ратки и на врху затубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се хе 
Конрад и Лудгарда могли разговарати, да су могли бар покушати да искажу једно другом шта су осе 
о боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обележити, за коју  
аж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена 
а стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих места.</p> <p>Где брег 
 и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему једа 
 ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње сузе, не мого 
 већ похита оном страном куда рекоше да су видели његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили. 
ко су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће.{S} Подаље од осталих стајаше један с 
аја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезних“ или један „паард“, и  
огорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био прод 
у беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао 
 сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми 
е оружје појединих бораца, па огласи да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви  
 — изазвао на страну, па ми је казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђак 
p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све непрегледне небеске во 
 обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви завидљиви подземни дуси не рас 
ићанчица <pb n="33" /> зазвекета као да су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку  
И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лиц 
едих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, п 
тројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> De 
 руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако  
кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци 
о, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна кол 
оруки паж смота дугачке лествице као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше вр 
ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога би 
 онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога дечака који је баш сад дошао с играња 
љи или на стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа,  
и, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмање ситнице спремили што треб 
ље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми к 
рка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намаст 
7" /> завод за неговање мале деце, која су дошла на свет без допуштења дотичнога попе, а такве  
ћи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве дев 
ље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих 
нику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне),  
 вилинског стаса! <pb n="58" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S 
ком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим старешином а око њ 
 учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео на 
вности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х 
 и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета  
бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> <p>—  
ли се данас још онако пазе као онда кад су започели заједно живети, и јесу ли вољни да и од сад 
тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из 
на њему нестајаху једна по једна, и сад су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу 
и тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску же 
ише руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. ј 
оста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крс 
е.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан ко 
зачу се на зиду, више онога заклона где су њих двоје седели, једна кукумавка са својом једнолик 
е падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и  
звући саонице из какве стрме стране где су путници више једно на другом него једно поред другог 
:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">»Salon, f 
 који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини  
и било могуће наћи пут.{S} Колибе, које су једним зидом наслоњене на стену беху сад ограђене са 
а се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<for 
та сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су давно и давно исплакале своје последње 
 су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досет 
еме моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као памук, само кад их има т 
ношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га ј 
у оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, ка 
ашао господара...{S} Оне исте руке које су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коњ 
дати гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно 
ваке друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које  
а ни да погледа на оно силно благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И  
зиме па се разјапиле...{S} А гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледај 
 хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као  
 <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадо 
амену једном, баш на ономе месту одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиро 
ало пред престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били 
<p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, па 
ло и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под ра 
ма са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, 
ди гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није смео у намаст 
члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века 
само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и он 
титуцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<f 
 у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понет 
своје време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балк 
ас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гласи стигли од славнога грофа Отокара, </p> <p>ја с 
азимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборавили!...{S} Кажу, да ловци <pb n="3 
 поздрављаху.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили  
 дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небројених знанаца, који му ос 
а, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем 
оугодним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сироти 
цена забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухвати 
8" /> За њима су ишла још два пажа који су им носили дугачке скуте.{S} А за њима иђаху све по д 
рне, Хајне и остале делије немачке који су познати под именом „младе Немачке“.</p> <pb n="7" /> 
шта што би својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с остал 
лена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити  
 приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му  
оведаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —</p> <p>— Знам  
љатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах 
ли су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је по 
, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно др 
ци који живе по селима око језера знали су да је он <foreign xml:lang="de"> Wilderer </foreign> 
јати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћ 
само смерне молитве к небу...{S} Молили су Бога да се смилује на своје робље, да им опрости што 
о стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви планови које је данас премишљао.{S} Он заиста за 
омично, и не говорећи ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више р 
дин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један  
/p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да је т 
ку по земљи. </p> <p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче 
уст. </p> <p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — 
 појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки 
ћа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан,  
није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се брзо после искупили и отишли назад.</p> <p>Лоидл  
. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским преградама на три одељења а 
и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра 
јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити т 
подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру куражи!...“</p> <p> 
састоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} 
ајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се ни 
игле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњев 
цркви и намастирској видела, и на којој су насликане све муке на које бацају у паклу велике гре 
дена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за добива 
ре подне су копали и разгртали снег док су га једва нашли под развалинама....</p> <p>Ето, госпо 
о поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и мест 
јазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр.{S} 
 друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да су код своје куће. 
при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на растовима испуцале од зиме па се разјапиле.. 
оканицом неготинца!{S} Слушај само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај ч 
тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашариле.{S} Баш се види да  
S} Они су се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико 
разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко ко 
езарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или бо 
а јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја о 
о пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Ме 
мац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на ње 
ицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му је 
ветнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту н 
сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске сузе 
 брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језер 
ројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се  
ла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад га  
њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава трже ј 
/p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савл 
 они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише на ка 
а доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не требају  
има, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> једна и 
ера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине громад 
ве онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике  
 вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> 
трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с пољ 
них идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу 
дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом прљавом земљом треп 
, исплатише, па опучише даље пешке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n= 
остиви господине, али његова пречасност су строго заповедили!... —</p> <pb n="109" /> <p>Послед 
рвави дуели за најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша у 
рл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све комшије знали да су Лоидл и Мирцл двоје „љубезни 
заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова руха и ору 
увише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплете 
гослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а р 
тнике, који се не можемо потужити ни на сувише среће ни на превелике несреће, код којих је једа 
талима пут Гмундена, није видео, јер је сувише имао посла око јадне кћери своје.{S} Али при све 
 то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудгарда паде на колена и стаде се од срц 
гаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, кој 
 руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише замашно било.{S} Образи јој беху румени као алмр 
г причања, али све за бадава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали  
 Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... 
у не меша освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије др 
ко обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може бити једина потпора и уздање ка 
ји има свагда пет код г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме мест 
е та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n=" 
руба јекну још један пут, и обе странке сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којим 
д особне наклоности причала на кога вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она др 
ну и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви 
ечцом својом решити његову и Лудгардину судбину, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, п 
 крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз гр 
и бабо и онај племенити витез коме буде суђено да је као љубу одведе двору своме! —</p> <p>Код  
о, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да моју ритерску авантиру свршим ритерски.{S} Ка 
у јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваља ни <hi>Лоид 
дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последњ 
вање! —</p> <p>Лудгарди се напунише очи суза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, а 
али он се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости 
молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јо 
о да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог чов 
 за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’  
м није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у нашим ру 
 она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: 
стријска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанск 
 давно и давно исплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} С 
еко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше нев 
није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице канул 
ла обузе јој срце, и најзад јој грунуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један  
ирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше сузе од радости, па загрли свога доброг сестрића, и пош 
ироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно је помислила на она 
добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, које ми је смех натерао на очи! — па по што се са 
ве, па ако ништа друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако  
ако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи молећи за милост, да се мало по мало заценисм 
гао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану преко њених обрашчића.{S} Мирцл стаде оп 
рево, па како је ово последње позамашна сума сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и  
а коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику ш 
ругоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би,  
вештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она врисну  
тву њеног племенитога баба.{S} Јер нема сумње да је гроф Отокар са оном заклетвом мислио да сво 
се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, свако ново страховање, које обузимаше његову гос 
о да одавде није девојче ни видело свој суморни садашњи стан, нити и једно од оних бледих несре 
на брзо се отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обал 
 тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској 
овом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не  
зденом оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчу 
а диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себ 
<p>Лоидл и Мирцл ишли су брзо да се пре сунца дочепају некога виса, и девојче играјући се штапо 
су се само љубили с њиме последњи зраци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а  
ити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмилије успомене из ду 
ља, њене очи беху још засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не к 
или, мили Конраде! —</p> <p>— Лудгардо, сунце моје! — зачу се на један пут, и две снажне мишице 
ала је како јој срце о стену бије...{S} Сунце је све више и више осветљавало дубоки планински к 
.</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса  
дмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као вредна  
иткивањем.{S} Погле како се славно рађа сунце!... —</p> <p>И на пољу доиста беше већ свануло.{S 
ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га дижу и спуштају, па се играју њиме да се с 
Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити 
е наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Кур 
ње наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадам 
нио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење. 
убе као бледе звездице када гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани 
ијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и ш 
 као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и диј 
 десне обале, а кад је на заходу сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови по 
ш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад. 
ве као генцијана а косе златне као исто сунце кад са каквог снежног поља одсјајкује.{S} Какви ј 
 фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаж 
ени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да с 
ним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе 
, кад је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n 
погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклопима његових џелат 
свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене мод 
 одмах сниже намастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њен 
 се оне бледе слике губе као магле пред сунчаним зрацима.</p> <p>— А, децо? — започе Пепи — как 
, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца њего 
га сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних  
даше за суморном сликом, сликом својега супарника, докле се не изгуби иза намастирског зида и ш 
ма властела и народ поздрављаше његовог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову с 
и каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгардом.{S} И доиста несу се пре 
. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, мирисан од планинског биља, ал’ опет још толико  
це полете њеном последњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сот 
ова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се уп 
о брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, са његовога безбожног и раска 
мундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо 
у, видео је како му калуђерице одоше на сусрет, познао је сломљену душу своју где клечи пред пр 
ете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и ње 
ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми смо п 
 је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од Гмундена до 
 смрт.</p> <p>Преко њених бледих образа сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто  
Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кр 
роо.</p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... 
је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најб 
ађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо ог 
гових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој не 
рера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па  
 —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко 
 свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — од 
вално притиснуо руку, рече му:</p> <p>— Сутра са зором дакле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S 
 кћери грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред 
 морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p> <pb n="90" />  
 са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова пи 
 још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S 
 ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде друштво, пароброд иде пет пута на  
касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон! 
абрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку 
о голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p>  
и какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра, па кад се станемо возати по језеру, запитајте ма 
одно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!.. 
ше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру 
тра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Хр 
</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу 
твари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и он на пр 
кулу као момче од двадесет лета.</p> <p>Сутра дан оживе Гмунден као каква приморска варош.{S} С 
а пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Трау 
о корак пратио, да ни једно око не оста сухо, да се ни саме калуђерице, које су мислиле да су д 
далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, зар  
кочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон  
ign xml:lang="de"> Wilderer </foreign>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима 
и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} Н 
предлога прешло се мучке на дневни ред, т. ј. да се иде кући, и он ни најмање не протестоваше п 
окле се не покаже достојан да га крсте, т. ј. да га полију пивом и да га произведу за бурша.{S} 
и задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам —  
И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој страни језера али и он као год и Конрад 
нака осем „једног високог племства и п. т. публикума“ који се париски носе.{S} Да л’ су лепе Гм 
м те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару з 
не, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика сре 
естано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чу 
, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И 
користити његовим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не 
“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично разд 
ата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче м 
сваки за се начинили по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали на 
 радо опростити његово буршовско рухо и т. д. </p> <p>Еле, око девет сахата, дигнем се ја моме  
их рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешло се муч 
старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О путањама и путовима 
на као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно 
и у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би  
 затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра  
 ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али з 
 разговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: 
еденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад  
 ето сутра са зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ нев 
да се подухвати. „Бог с вама, говораху, та одонуд нема ни једних саоница ево већ десет дана.{S} 
беле руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотиц 
ра бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца да онако кличе, да није чуо к 
ижевности неколико глупих комедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б....  
.</p> <p>— Прекрасно... прекрасно...{S} Та да сам му ја сам бирао речи не би боље написао...{S} 
 за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухвати 
цима и великашким кићеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлат 
 пешке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, п 
уо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потказан.{S} А и пуцањ се с о 
 Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да гово 
И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а  
гору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо  
пуно задовољан да му Лоидл буде зет.{S} Та он је сад господин постао!{S} И просидба се на брзо  
мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уреди 
е волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“ 
ац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога ниј 
ко ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да н 
 па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било  
зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али кал 
каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал 
ође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две к 
 —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, чест 
о „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћ 
немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људ 
ајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у  
е под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек  
 погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити старија од 18—20 година, и 
нокл, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене 
ричам како се око нашег језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обала 
 његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига К 
талоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. 
ром отвори, млади племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славн 
 је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налази се с десне с 
 игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{S} Мати скочи на једа 
 Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{ 
гово лице бацаше. — А да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погну 
о се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је  
да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе з 
 ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа догодила, не знам; али слутим да је овако би 
је могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрс 
иће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на  
у већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сам 
говим, галантним понудама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљ 
могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њег 
ј толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си наша 
а за гемзама. </p> <p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да  
ује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који  
које јевропске монархије; али на жалост та висока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</ 
рцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар с 
а били заљубљени.{S} И беше налик на њу та калуђерица као да су две сестре рођене.{S} Оно исто  
највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој п 
 <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим животом! — -</p> <p>Гроф Отокар до 
ам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених ил 
ферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug< 
еднији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и нас 
амо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p>  
е он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је додавао госп 
сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу 
а та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огла 
 — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти в 
у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати он 
ти, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од п 
дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и девојке који се милују а  
пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срдачна свеза — онда нема краја ве 
ина која се из свију страна скупљаше на тај народни празник, беше ове године три пута многоброј 
 — и Курт стаде својом каљавом ногом на тај драгоцени, златом и бисером израђени, грб — рад ове 
о одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S 
ј планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} 
 у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом оба 
ичност причалова.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу  
</p> <p>— Е, јеси Дина мумџија!{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љ 
 грофа Отокара гледао је да не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, 
 начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у ј 
обројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} 
т снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека  
аше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије 
{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хтео  
шим драгоценостима своје богате ризнице тај надземаљски иди подморски и подјезерски свет, и беј 
ога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше  
а један велики пас најфундлендски.{S} И тај рундов има своје драго на далеко, т. ј. на другој с 
хатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обичај да завирују свакој <pb n="13" /> девој 
вати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен... не помичи се...{S} Избери други какав, ал’ 
..{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи тај камен... пст!...{S} Сад да се неси ни мрднула. — Де 
ину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — поче мој земљак — али ни у к 
ном руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је  
ава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а одм 
, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се ус 
 вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико с 
ше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек ш 
ложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месеч 
ц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако 
ма, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бега 
жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену це 
колико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p>— 
, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казни  
 главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двад 
жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих  
ни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешки 
трински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед 
едају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више з 
на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џин 
у, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор д 
јим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима р 
шевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо  
рани милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па 
свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадосмо 
ељу.{S} Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ 
асним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама,  
еда у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз сред срца прође 
 који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнак 
> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конр 
ко ње.{S} Мене подухвати језа кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на иншти 
S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра да 
љда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то  
о да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене коју ноћ беше преко језера спустила 
е чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао  
 мој згледасмо се.{S} Какав је опет ово тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола 
и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — онде  
читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерњ 
 далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се  
би устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на универзитет 
 планински кланци_, још неко је знао за тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S 
ло прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео да 
пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{ 
амастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> 
 ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме  
једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — али, као што реко 
а је придобије за се.{S} Он истина беше такав развратник коме није могуће заволети девојку са с 
61" /> мегдану, на бојноме пољу не беше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким игра 
и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у нед 
а нигде под небом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друг 
се мрке науснице једва опазити могаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним оч 
бом не би се могао - наћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали к 
на свет без допуштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што с 
та какав камен из свода, да је казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица? 
па и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што с 
вору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори.{S} Н 
ојим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја  
 не изостане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошим 
> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој 
ан пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који је толико исто био к 
 донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу с 
и човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, ка 
еран католик, али поштујем свакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју млад 
тир грдно много изгубио кад би проиграо такву потпору, коју нам је очевидно сам Бог послао.{S}  
еће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. < 
о дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у г 
ости просуо на моју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску м 
клопи своје руке молећи, и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао 
 давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а с онаким разним осећањима  
ма, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима, и  
аке недеље говорио једно исто „слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет 
рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црв 
осеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош 
ао једну младицу која је с нама седела, тако смешно исказивао своје очајање кад му је она казал 
в зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче ни видело свој суморни сада 
и планине громадају се са свију страна, тако да им се на ону страну где је Ишл не може крај дог 
рцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако да је већ једном ваљало ломити колач.{S} Оцу се ос 
паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по це 
д цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци сунца на заходу могу да измаме најмил 
, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У пр 
јим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комшиници казала да сахрани своје лепо те 
оји откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ниш 
ве живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из кој 
 на двору, и поломио скоро све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије  
е још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Про 
у понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу  
 при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у се 
 к небу и стаде се на глас Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемо 
 престају брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепт 
а црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громови 
Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и 
о клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од при 
 гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање прос 
 ни најстарији гмунденац није запамтио, тако силан да је побио сву ситнију живину која се десил 
е време прокоцкао своје последње добро, тако да сад није имао ништа више до коња и оружје, а ка 
н све милији постајаше своме господару, тако да му је много и кроз прсте гледао, јер не прође н 
 али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачк 
н у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p 
ика или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки  
зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>Мој се земљак заценио 
дену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је Конрад сваки дан добивао потпуна извешћа о свем 
рошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из 
ност — и он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свог 
 и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом.{S} Кад беху обе на ка 
га вас судбина нанесе — и поделе се.{S} Тако је поникла она друга половина замка на обали.{S} М 
есмо опазили да на пољу већ свиташе.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већм 
це већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не 
на све стране стизати и потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша 
ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да с 
 га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито о 
 у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека мл 
, све пажљивији и остражнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену... 
з Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Тако ли стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још  
 и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувал 
p>Девојци се једном та причања Лоидлова тако допадну да га стаде молити да и њу један пут повед 
подара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, 
о.{S} А како ли му је било саде, кад га тако из близа задахну њена „мирисава девојачка душа“, к 
ра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест кор 
 се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до тв 
оћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично лепа и савршена, и кад су наша чула ка 
штинске куће кренуше, већ је било свуда тако пуно, да се с муком могао прокрчити пут кроз народ 
 пасла дивљач.{S} Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па ка 
е довуче до прозора, расклопи оба крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у кома 
нрад, па је гледа својим паметним очима тако дуго, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно о 
ми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху  
у, али мало по мало постаде нам врућина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо 
н стићи? — <pb n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уст 
ромрмља неколико кратких молитвица — Па тако је сад и с вама, драго дете.{S} О, нека вас за вре 
„О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамн 
ова, млада, - прилично лепа девојка, са тако здравим мислима да би заиста заслуживала мало боље 
 само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на п 
оју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се нашао и гледао је да се ни најмање не поме 
ду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној 
 од гмунденске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше вит 
слађујући се погледом — мени је већ сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио  
ежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те не 
е на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живот 
ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе  
озару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја испричах? — Јергл махну главом, духну 
вако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће с 
мена — они прво не би нас оставили овде тако на миру а друго не би ни за које благо нашли човек 
 почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове тро 
се могао на св. јеванђеље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад 
хта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље пре 
еш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длак 
ју крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити 
) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни 
но тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у 
ек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких двадесет година пошто је гроф Отокар сазидао 
ког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја нес 
творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесена на о 
>Buss</foreign>“ пољупца и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </ 
сло из малаксалих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши пов 
питомо језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половин 
ању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Д 
едочи јер он се зове Сигесбах.{S} После тако славне победе, Отокар сазида један намастир у име  
 у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и срећан био.{S} Да је ког другог изабрала,  
е.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да ме тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више,  
} Баш и ако не буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем  
м зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се б 
ад језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на ле 
теде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад поди 
и.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око пас 
ијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, него да се непрес 
>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пу 
иновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је  
ао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у б 
 ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим о ономе глупом 
н нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис 
 — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечер 
е поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку земљу да 
иле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обав 
зрезано и на земљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хва 
ио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико 
смо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о ц 
ко им је драго — али опет Лудгарда беше тако лепа да би њене дражи распламтиле и још грђе пропа 
 нашег владике који свакога месеца пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је. 
ло и којекако.{S} Пут нас је водио кроз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али ма 
ебе, ал’ Пепи се тако смејао од срца, и тако је смешно изгледао кад подиже своје сузне очи моле 
ли коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ног 
 тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби 
ила још спремна“ како ваља за свадбу, и тако се она одложи до пролећа; али брига је веренике за 
уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је н 
ожница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим 
b n="77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд  
стирских сестара одговори доста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, с 
алих руку, али господар је тако мирно и тако поуздано веслао као да ни најтиши поветарац није з 
м хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги Сервијанери, мени не беше суђено да мо 
х опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да разагна сваку сумњу, сва 
 уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим 
лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све 
} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не би могла маћи“ — „Охо, молимо, и ми  
ћи такав момак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Ко 
то нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан сарк 
аде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њ 
сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отрго 
.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, к 
ешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да  
 сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и  
е у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разг 
 што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини доби 
е у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линц 
а седога господара издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао н 
на, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Поср 
е своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише  
 он на прстима изађе из собе, отворивши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — 
 на нечастиво лице Куртово.{S} Прса јој тако силно одскакаху да једва после неколико тренутака  
ацени сотонским кикотом.</p> <p>— Немој тако жустро — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога 
ања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који месец у о 
нство на ономе свету, које је он јадник тако богоугодним животом на земљи давно заслужио!.. —</ 
га века начинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове 
г. ....{S} Е, мој суграђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам им 
он на њу није заборавио, да и он за њом тако исто гине, и да их никаква сила овога света не ће  
 фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату н 
д кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју  
азапеше једро, думенџија притисну думен тако силно на десно, да смо се одмах обрнули пут оног з 
једно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да несу за садашњег господара ков 
се „повуче из друштва“ , али му домаћин тако категорички грмну да почека неколико тренутака да  
о да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глупи празноверни народ, нег 
ред оваких пореза и данака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што 
м канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мал 
 што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто задиркивао једну младицу која је с нама  
, стропоштава се код села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бит 
јој је данас прешло преко главе, добило тако мученички тако светињички израз, да би човек и нех 
 ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На послетку ваљало  
то си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста  
ор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу поред њих!{S} Од глади су и на страх заборав 
<p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е, онда запамти ово, мил 
а је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне од 
утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног  
гу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па он 
рдину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње,  
го, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу под какв 
 сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели. 
и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb  
рају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју м 
>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од главе 
амо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо по 
сполажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри сваку и најнежнију разлику обе 
иве у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула 
и као срна, загрли запрепаштену приорку тако страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:< 
евну паклени огањ, па је зграби за руку тако силно да је вриснула од бода, а вез који држаше у  
је на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, та ето 
оскве?{S} Ја се сећам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало 
дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни најстарији гмунденац није запамт 
уцију калуђера мрзим, али калуђерице су тако скрнављење најсветијих природних закона, да „<fore 
илаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштај 
и сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте заслужили да 
’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако  
иру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар 
l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо  
зболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно после по дне на трави пред св 
 смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p> <p>Ловац постајаше, ка 
то допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала исп 
 јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе мој земљак, а и мене заинтересова сад калу 
 обући као Лоидлова љуба...“ — —</p> <p>Тако заврши бурш своју приповетку.{S} Бог зна на колико 
и он ни најмање не протестоваше противу таког поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, п 
или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из отворене кухи 
вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да ти 
у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски ловац.</p> <p>Они загазише онако на добр 
 ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на коњима) раставише борце, и дадоше трубач 
 леп воденичарски момак,</p> <p>који је такође кадар био за љубав своме злату препливати преко  
дашњег господара ковани, и на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места 
ица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном живинчету нема више помоћи и права је б 
да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршо 
 пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да за 
 јер <pb n="100" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме строп 
ли за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини појави се неповређен чамац и  
еним јадним срцем...{S} Од сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је жив 
ртију језера, па стаде просецати крваве таласе право пут намастира.{S} Лудгарда и верни паж ста 
га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! 
јдубље слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше  
чи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао ј 
један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао 
> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у т 
оћ пливао преко језера, докле га једном таласи не избацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У  
 угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је полако један изврн 
колико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подизаше димови из кадионица,  
лим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... —  
а и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лу 
необичан живот који сад беше на његовим таласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Ј 
у језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше се сунчана светлост у црве 
помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како се на језеру љуљуш 
лико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерском, и у свакој кап 
етању, сударању и размрскавању огромних таласова. </p> <pb n="103" /> <p>— Ја не видим ништа, г 
м, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји у ј 
шаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о ост 
дгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спусти 
кви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и грешан жи 
, да јој се отац сав престрави.{S} Њене тамне слутње добише облик, и ако она за живу главу не б 
убом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку  
од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само от 
то јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута н 
цем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле био је некакав млад и леп воденичар 
гледа непомичним погледом преко језера, тамо где се пуна сунчана зрака одбија на оружју и оклоп 
амо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека ост 
хова?{S} Ја не знам да л’ је и код вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али  
мо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до нам 
и једних саоница ево већ десет дана.{S} Тамо мора да је страшно сад!“</p> <p>„Ја идем пешке“ ре 
то је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти  
естрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је нос 
амастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који 
гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а  
 пред њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као  
повеличка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивн 
ајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, к 
 у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један земљак, један књаж-српски Србин.{S} Он 
на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за стол 
 се из Гмундена, али ви већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну  
ице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наруч 
 лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гем 
воје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас најфундлендски.{S} И тај рун 
 што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи ничему не досете.{S} Ш 
 пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, п 
го да се непрестано спрема за онај бољи тамо горе, и т. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није х 
врта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у кал 
ма ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} О 
ваки дан одлазити под изговором да имам тамо неколико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти мо 
мундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мравињака. <foreign xml:lang="de 
е друштво, пароброд иде пет пута на дан тамо и овамо! —</p> <p>— Па повеличка варош, погле кол’ 
шег желудца.{S} Пред станицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише 
век седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и ако је тако близу да изгл 
p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ће 
ки филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један  
љивца?{S} Сутра му могу ловци протерати тане кроз луду главу, па онда?{S} Онда си <hi>имала</hi 
ше помоћи и права је благодат ако му ко танетом из пушке или секиром прекрати самртне муке.</p> 
ћ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима 
>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже песницу према оној  
 ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе шт 
„фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећат 
ечно подмлађује нашу мајку земљу да наш тата — сунце по вас дуги дан за њом гледа, кад она као  
 кроз азурне небеске просторе.{S} И наш тата вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су г 
нако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај галантн 
ући Боже, саслушај молитву вернога роба твога Отокара, не дај да поганици погазе и победе данас 
о — анђеле мој!{S} Саслушај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} 
м месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице мој 
што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га 
 <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне исте руке које  
лико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако  
трану бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од 
ељезницу да набавим за обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, 
е заставе са знамењем крста, на коме је твој син издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист 
ко их има свуд око намастирског зида, и твој милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти и 
а упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ стићи до Ајзеннауа? — </p> <p>— Могао  
ма кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада  
зи ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве користи, то је мене посла 
а знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича нед 
 које је до сад моје срце носило, да ме твоја слика на свакоме кораку прати, и да се никаквим н 
његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих ти 
ист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намасти 
његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће  
ни језера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво порани 
кад мој отац написао...{S} Ово је пород твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се 
ла, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</ 
 међу властелом, али га богме не видеше твоје очи лепе, док је моје главе на раменима. — И запе 
дгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо 
о у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са по 
 породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити гро 
—</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужнос 
се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S} Погле како се славно рађ 
се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у  
добивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже 
ј добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>—  
ше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђ 
’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S 
S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја миш 
урт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како ј 
—</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само  
 за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на стр 
ђанине, и ја сам тако мислио док сам на твоме месту био, јер и ја сам имао не само пет него по  
 ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, д 
хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у мес 
ма више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, што је тако велика жрт 
ваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим вел 
а ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су обично пред зору мекане као паму 
ати силом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему ни 
гнем раменима па се вратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у  
и, попадали око логорских огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је неприј 
а причам? —</p> <p>— Причај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру  
нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда 
је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и саонице. </p> <p>-  
што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прв 
е са свију страна тако брзо згромилаше, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише с 
воје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке.{S} На  
летао с једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново  
шта друго, а он измами бар сузе на очи, те бар тако олакша набреклом срцу.{S} Ако бурно дахћу п 
мбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако спасти грдне љаге и 
чи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога в 
о новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светлости као и други  
које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и последње напрезање да се одржи н 
ј руке, сваки пољубац беше света служба те вечне творачке страсти, која одржава васиону.{S} Пре 
ену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мрак 
онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да 
д главе до пете. </p> <p>— Пепи, дај да те добро видим.{S} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме мој 
ле обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Сервијанер!{S} Наравно да неће 
аг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју звезду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quo 
 с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њег 
тала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледн 
 фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бесмо на оба лаудашка језерца, и видесмо < 
ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ј 
 Конраде, дични витеже, ја те љубим, ја те љубим више но спасење душе своје, јер ја на те мисли 
ада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску нити те могу по 
лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да. 
оче на ново намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је об 
и воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе међ какве планине где нема ни једног, црвеног 
 ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, зграби из једног прикрајка спремљену бук 
м више но спасење душе своје, јер ја на те мислим и кад се Богу молим! — и девојка се приви уз  
 срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по пропису повео племен 
а онда дође пред престо свога господара те му јави да нема ни једнога витеза међу борцима који  
живасмо се дивнога погледа на језеро са те ливаде, — али свуда осећасмо да нема нашега бурша да 
</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? — 
ши; али од свадбе није могло бити ништа те јесени, јер „девојка није била још спремна“ како ваљ 
фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не помаже док не д 
нога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око заранака једн 
 </foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на данашњем  
ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопствено дете жртвује....{ 
о, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видет 
окорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи,  
р. 566) помиње све остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни јед 
дан пут пробијао се кроз снежне брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше  
.{S} Мирцл није могла да се нагледа све те дивоте и величанства које се око ње налажаше.{S} Стр 
ћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је 
очи изађеш, јер имена ми божијега, може те скупо стати — и овде Лудгарда показа оштар врх једно 
нтије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си моја, реци <pb n= 
И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби 
једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онак 
од плача молила и преклињала да се мане те своје кобне страсти, па да ка’ и други људи оде у ка 
им местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу за мање од десет минута вече 
да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице 
ака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S} О пута 
ушака, већ им још по кадшто сами износе те полажу сена или насечене маховине! —</p> <p>Пођоше о 
етви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности 
 као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, т 
и мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беш 
ке републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног 
>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од мошуса, па није вајде ни да т 
е са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се усп 
ој онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског 
амоли госпођица душа! —</p> <p>— Жао ми те је соколе, али лек који би те излечио скупљи је и од 
 могу пустити ни да сабираш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице п 
ој избавитељу мој! — гракну он па скочи те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дво 
у претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници кој 
p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја 
вила јој се богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па  
ss di Gott, Peppi</foreign>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да на 
но момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чек 
о снаге да може говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао кој 
ста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш д 
иначе може догодити каква несрећа и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са н 
те ме загрли — за тај рецепт постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српск 
ри ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на прави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива 
, па кад види мог земљака скочи радосно те му пружи руку. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда  
а шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он 
ховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то 
} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, к 
нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, 
смо кад видесмо да Пепи брзо скине капу те калуђерици пољуби руку, и збуњено се стаде извињават 
прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у с 
ио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је чекала 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign x 
ког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло гмунденца п 
а сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да 
ши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>К 
казао да лаже.{S} О свето искуство, без тебе нема ништа.</p> <p>Ми несмо дали буршу ни да своју 
у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђење рецептирало.{S} Дакле иди кући па нап 
, има још начина којим се могу спасти и тебе и намастира! — и Лудгарда склопи руке на прса као  
 ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на дочек војводе Отокара?</p 
кле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирх 
ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с он 
....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде издаде глас јаднога оца, 
мени доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како  
а по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени до 
 шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта  
и Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћут 
<p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да н 
 не би смео послати ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим  
донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога 
сти наужива.{S} Па и на нас, свакидашње тежатнике, који се не можемо потужити ни на сувише срећ 
нији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Ов 
главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у н 
 Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита напл 
азао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да поступим с њиме као што б 
ом чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, бе 
свећено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у с 
ком одбијао на његовом оклопу и оружју, тек онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> 
га буршеншафта носио преко прслука).{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој 
удиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж при 
ије цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручи 
која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких зав 
еч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— 
чинске љубави — поручиваше му девојка — тек пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегај 
ч приђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, сила 
 n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Соненштајн, који ск 
ева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бит 
 увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити носорог!...{S} Ј 
ши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, 
— ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми онако грозно знојимо само за то, што  
 значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да слу 
их огњева и тако тврдо заспали да су се тек онда пробудили кад је непријатељ већ био продръо у  
м положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестри 
ивости поздрави даму свога господара, и тек онда га нестаде са зида.</p> <p>Али и било је крајњ 
куд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где 
руге, која све више и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознат 
ањеном месту лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хи 
ти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опази 
е сама, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропошта 
већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где 
гледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само му 
ицом.{S} Кад беху обе на камену, а мати тек изненада их гурне с камена, па морају да скачу, хте 
певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Di 
</p> <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из  
<p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких два 
ле и смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну 
а хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостиониц 
е тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богат 
ас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кут 
главе на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p> <p>„Силазите 
о не могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто св 
ви који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> 
 била за каквог витеза, одгурну Куртову телесину, и подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо 
што што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, д 
то сви милиони клетака из којих се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам 
 стегнуте руке клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! 
ковца кад погледа на оно лепо, полунаго тело које без икакве <pb n="83" /> обране лежаше пред њ 
иште...{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију ти 
о вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа од овога света, нег 
 комшиници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за не 
 које већ беху обасјане, са оним витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним  
да за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - с 
еко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није 
ају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у 
ко ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пе 
и опроштај знаде...{S} Овде је могла на тенане дисати благи мирисави вечерњи ваздух, могла је с 
и.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, као пред светињу, п 
злосрећном прежвакању давно преживљених теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици 
 нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били заљубљени.{S} И  
ледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали  
 фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један 
ња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га одне 
бла одваја, па се сад под овако великим теретом ломи!{S} Сад стаде тако силно пуцати и крхати с 
> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“ 
стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као 
чаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхе 
ецептирало.{S} Дакле иди кући па напиши тестамент, а ја идем на жељезницу да набавим за обојицу 
е ни најмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од к 
у песницу претећи, па онда положи лук с тетивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш  
не и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, 
ве душе мрзила и ако јој је био брат од тетке, мрзила га је са његове суровости и крвожедности, 
ера, <pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако 
ени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотин 
да виде како изгледају ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље 
> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, пр 
празника који наступају први овогодишњи теферич до Гмундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ће 
ло прогњавио, па нам не би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас дво 
трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S}  
шега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орма 
ли на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је тако огроман, да се за тили часак и  
 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо 
 гране јарко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке  
ла је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како је знао, али и он сам је видео да не ће бити 
дава дошли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинам 
је обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — ч 
каког господичића који није навикнут на тешке послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опрем 
 у мало није загрлио свога господара од тешке радости, па онда одлете низ кулу као момче од два 
ткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако лешкари Конрад једно  
, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим ба 
та је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он ми 
 га по лабудски савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда  
војко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима 
 и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и страха.</p> <p>— А — рече за т 
а удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташ 
т докле му слуге раскопчаваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} 
са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престоло 
ng="de"> Plätten </foreign>) и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траун 
дно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад међу посвећеним и  
аљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи каквога деча 
то се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса на прозору помоли се једно враголасто лиц 
Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мораше да подне 
Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не б 
оро загуши плачући. </p> <p>Момку стаде тешко око срца.{S} Њему се тако ражали да јој се одмах  
аван дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да ви 
 слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис 
учју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне 
ише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први поглед видела како  
{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и 
им знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око врата и блистало на прс 
има само од снега, и јадни становници с тешком муком одмакну бар који корак онај снежни зид кој 
одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S}  
ну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја 
</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p> <p>—Разумем се 
елом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, 
!</foreign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се 
 штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне 
 то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом  
мо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један  
ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језе 
м шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само су 
p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву л 
и ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами себи жив 
 обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави 
име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја да из 
} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога света, да ј 
>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} Ти... ти... пфф! — </p> <p>Ни један није могао од смеја 
кле.{S} Иди ми се сад одмори, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у с 
што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако  
акве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </p> <p>— О богови, он не з 
Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затре 
е Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал н 
> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред пога 
омче, — поче Сервијанер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм 
> Έυρίνα </foreign>! — додавши полако — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио д 
 <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S} Сад тек знам да се ми 
 помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бри 
ата.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене добро знаш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало 
ље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мојега Конрада? — </p> <p>— Јесам, свет 
 разговараше живо са приорком.</p> <p>— Ти добро познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пр 
ла, истрже се из његових руку.</p> <p>— Ти лажеш, измете и наказо људска, није само у томе спас 
а ја мислим да је све једно? —</p> <p>— Ти знаш, Пепи, да сме те поставили за нашега Настаса, п 
 двојица? — </p> <p>— Ми до Гмундена, а ти? —</p> <p>— Па и ја бежим тамо из овог проклетог мра 
 колишни.</p> <p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим 
ем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните  
жнији. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} 
 од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрж 
пљи је и од мошуса, па није вајде ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни  
а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за паметнија држао.{S} Мршти  
ик морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзен 
апа, Сервијанер, дај ми твоју мараму да ти је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио  
ело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој де 
— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити  
у. </p> <p>— Сервус Сервијанер, од куда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба 
га произведу за бурша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи 
ве цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава,  
још с врата маше картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не з 
ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута дошла па би тако сустала да не б 
 ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани ст 
њешце моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице! 
ени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко 
 то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда 
е су до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки 
у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас д 
нрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај у 
</p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду живети код ку 
ра.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S}  
еко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до по пута 
 па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И Кон 
ву него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна  
ијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него  
 црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, незнани јуначе.{S} Које те добро к мени д 
рце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што н 
ас возе! —</p> <p>— Благословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронс 
; али самом себи не.{S} Ја сумњам да би ти на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто  
ли у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устад 
у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? —</p> <p 
мао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ам 
д престолом грофа Отокара, докле су сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као оч 
} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујућ 
озара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Сто 
и паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо б 
ме Леандар.</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га  
 да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је тако грозно исказао да... тако ми оне три усам 
опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, д 
се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то 
>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти само у о 
и узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине 
ј земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обе 
ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} 
з прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не налазим особите сличност са 
арајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ет 
иком ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. 
евојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти драг?{S} Та ја би се на небо попео, да за те коју зв 
 Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложн 
 разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може 
ш непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, 
ави пут.{S} Седи овамо међу нас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно пр 
а лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи јез 
шај најпре роба твога.{S} Пре свега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, ил 
че:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц 
гледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све др 
а ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да 
погледа од главе до пете.</p> <p>— Како ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име м 
те поставили за нашега Настаса, па како ти наредиш онако нека буде! — одговори мој земљак. - </ 
амиже дивљач да јој броја нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођо 
 изгледа да постану „књаз“?) и дарујемо ти Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми уста 
ико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам калуђ 
 децо, па се добро владајте.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ он 
 Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца  
да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све м 
ворио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело длан 
hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, само  
ти? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књижевник милионар?... —  
ни да ти га предпишем! —</p> <p>— А зар ти не знаш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћа 
 ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несрећа и ако те пречас 
/p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где су ти паре, па још за две карте?{S} Знаш ли ти болан колик 
 ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и д 
ану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</ 
ојих младих срдаца... —</p> <p>— Ја бих ти, са мојим другом, био врло захвалан ако би нам је хт 
здована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела с 
постављамо те за нашег дворског лекара (ти ваљда знаш да сви српски господарчићи имају изгледа  
гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Ло 
шир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребр 
нственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост сваку и најобичнију стварку у при 
ше ни мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир 
упила.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p 
феричлија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смока 
а њ.{S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, д 
мо звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У д 
 ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као какв 
 па се заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој гр 
quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним завршетком из наших народних песама о подоб 
ка, додарну руком поднесене кључеве, за тим загрли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао  
нирфогту и осталој високој властели, за тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојишт 
а десном га опалих по десном образу, за тим му предах на ново ордене, поклоних му се дубоко, па 
ко тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на 
едно колено па пољуби Лудгарди руку, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто  
ајући јој свака по који мудар савет; за тим приђе девојка млађим племенитим госпођицама.{S} Оне 
стеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од 
рој славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита  
довани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мег 
а долазити и осем теферичког воза! — За тим рече нама — овај олупани орман, или „замак“ као што 
спод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина која се спушта до под саму варош.{S} 
чима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио 
ситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму у 
љством — пузиш ли већ ка крсту? — па за тим је стаде миловати по лицу. — Видиш, јагњешце бело,  
е са мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из  
ако ти је име, и одакле си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда 
лијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих о 
 сину од радости.</p> <p>— А! — рече за тим пруживши се на постељу и још непрестано држећи перг 
ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— 
ак брига и страха.</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што 
макао. </p> <p>— Говори — заповедаше за тим слузи.</p> <p>— Г. Гроф ме је — причаше Карло — иза 
 шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да 
рија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену и осети како је од ње одскочио, 
та на коме се могло сањкати.{S} Мало за тим ваљало је опет извући саонице из какве стрме стране 
лизу где један ланац звекну, а одмах за тим веслање.{S} Он се намах врати, али док он дође до к 
ко тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтив 
 и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час пре 
, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостима. </p> <p>— Госпође 
 изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талија 
а, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним по 
огледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да  
одним, лако заталасаним пољима.{S} Пред тим талијански-жарким парчетом гмунденске околине стоји 
 страсти, која одржава васиону.{S} Пред тим великим празником душе не падаше ни једном на ум да 
{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрскати о стење па се тако  
рих слика на десној обали језера, да се тим више нагледају њега самога.{S} Никад ми није жао би 
мисао.{S} После неколико дана лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би  
и преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат 
назад.{S} Он се борио колико је могао с тим ненаданим непријатељем, али та је борба била мучниј 
у зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н. пр 
ти тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближ 
г кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p>Из 
ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагов 
е такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме К 
обедилац задрхта за свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Курт 
 обгрли му колена — више ништа.{S} Међу тим они који су ближе били, они видеше слику, коју не ћ 
воје верне подајнике на оружје.{S} Међу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да 
 друга половина замка на обали.{S} Међу тим... — овде опази Пепи да га ми ни један не слушамо п 
а, као да држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много вр 
скру куражи!...“</p> <p>Лоидл беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које 
шне ноћи!...</p> <pb n="101" /> <p>Међу тим беше се Лудгарда прилично опоравила, па седе у свој 
мог себе, али све забадава.</p> <p>Међу тим нису ни остали момци из околине били без срца и без 
ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо да се воз спрема да стане.{S} Ја протурим  
у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и  
мунден неких 5700 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па 
дара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним најамницима показао, ко је Конрад од Ајзе 
на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места крај прозора одакле се могу пр 
све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној 
их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну рану својој младој љубави.{S}  
ара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бој 
овим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме 
 на олтар! — </p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака н 
ше велике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <bac 
шли, али одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и на 
 последњем даху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и у 
 просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени об 
мо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо  
оду сјајно сунце, оно се спушта баш иза тих брежуљака, и његови потоњи зраци изумиру баш на тим 
ронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вра 
х се подизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много н 
е сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских језера <pb n="9" /> најумиљатије се 
а отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањених) друштва, она осташе на у 
ојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се сам 
оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спасти само једна реч: реци, да си  
Али ја сал видела... — одговори девојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново 
о може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаж 
ко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколик 
ао да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску стра 
 бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, п 
ћури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођоше под дрво, и један рече „Ја остаје 
ла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла  
а, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је лепо возарче Мирцл на брзо припит 
која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете, пуно витких весала која се у 
рава људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p>  
ветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили ч 
н био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу поглед 
а се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах увиде шт 
е ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где ј 
а можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја причи не на 
е могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим 
уставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју  
јавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној св 
ини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{ 
џијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само да се 
ме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо  
листар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева,  
n>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце понос 
овечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> < 
, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о којој певају већ сви минесенгери и 
китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал мед 
 Није далеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попуши 
 <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> 
ова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на кога вас судб 
а Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад морам ја да бришем сузе, кој 
идл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се  
 с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја већа.“)</p> <p>А кад би се сити нап 
и нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S} Ја не смем да заборавим на боје које носи 
лико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да п 
ично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и само се језеро заледи.{S}  
 на моме жесту другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</h 
ва, и т. д. не може много да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезниц 
е“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозн 
певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу свом 
 твој и његов живот без икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких не 
стио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хис 
га је та „небеска ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће н 
>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски књиж 
, питомом језеру може бити буре?{S} Но, то мора изгледати као кад се каква женица с анђелским б 
оје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам, да ли радосно, или она 
а неки и прстом право на ме показиваху, то се стадох огледати и видим код мојих ногу некаку бар 
>Sie Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче 
 и врло збуњено промрмља.</p> <p>— А... то је друга ствар...{S} Од куд сам се ја могао надати г 
т у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лу 
 нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћил 
ара страдају све ђачке душе пред испит; то није ништа ново. —</p> <p>— Ја не знам како је онима 
нце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију с 
.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} Влажни и тамни подруми намастирски т 
ибама а не подижу тако лепих кула...{S} То мора да је каквога витеза кула, који... света богоро 
з кратког сна — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S}  
ајвећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке, смерне калуђерице намастира Тр 
тво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по св 
ш незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или 
еосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p>  
а и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S} То беше једина, али врло срамна љага на њему.{S} Истина 
пуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S 
.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то деси 
, просто нам се људи морају смејати.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекида 
оне, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку 
ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из они 
 мисли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаг 
ки носе.{S} Да л’ су лепе Гмунденке?{S} То зависи од појма који сваки има о лепоме.{S} Мени су  
 доста средњевековно изгледају куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела вар 
љач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећ 
је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета, то беху 
 ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна...{S} А имена ми, право имађаху с 
 поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лутања по  
о да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ј 
то децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у 
ацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито са нашег в 
 се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} В 
 ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму п 
аче границе римске империје! —</p> <p>— То се гроф Отокар већ враћа са својега славног похода?{ 
раво пут оне мале дашчарице! —</p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p 
ле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То не.{S} Овде има само једно друштво за пристојно „уко 
болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан муж не би нашао у свак 
xml:lang="de">Sie Schlimmer</foreign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаво 
увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчење 
 чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на 
лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Пр 
рко сунце.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које 
у у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> <p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питањ 
, које год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако  
даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калу 
ој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и бл 
 начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Али ја сам б 
ђерицама од бенедикћанскога реда.{S} За то су му опет ове свете жене биле свагда на руци кад му 
ш засењене блеском „сунца“ њеног.{S} За то она само климну главом, али не крену очију са језера 
одара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац небески и подарио победу, шт 
што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте девојке да је себи п 
ра, док госпођа приорка није сазнала за то грешно ашиковање...{S} Она заповеди да се зајази пот 
ога једена не даде нам много времена за то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине 
ду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да се сунча у  
жи до пролећа; али брига је веренике за то!{S} Они су се сад могли састајати колико су пута хте 
о; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развиј 
ромах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит мета 
и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p 
 је исцепам од суза; јер ја сам само за то прескочио описивање последње „срцепарајуће“ сцене, ш 
м да се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је  
 кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна жудња за путеном љубављу и о 
и као запета стрела! —</p> <p>— Знам ја то добро, мој Курте, али сада ти највише мени самом тре 
ласима!{S} Али нико нема каде да сад на то пази.{S} Јер ено се обе стране већ здраво примакоше  
а о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да обуче испосничко <pb n="84" /> рухо, и да почне п 
и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бе 
 јер песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на с 
то брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови 
н као да не може да га се нагледа. — Па то ка’ да није победа тако олако задобивена, као што се 
ечена биљка, калуђерица... </p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички 
И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} Отиди само грофовскоме ловцу.... “ Ва 
шке капије! —</p> <p>Ја кад се заталаса то море људи, жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уг 
зговетнији разговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Т 
е руке према светлом госту...{S} Ах, та то је лепа јединица грофа Отокара, то је она лепотица о 
ислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни своме најгрђем непријатељу.</p> <p> 
и и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у он 
но сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне боговске с 
збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанство и страховиту лепоту природну, ту дугу чо 
ила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан, као нека песма која се из 
да осећасмо да нема нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и  
 у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала 
 у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </ 
а стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме мој 
кочијашким испитима прави, покријте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и к 
чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S}  
 тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Са 
зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на страну бацио да само за тебе живим...{S} Твој ота 
— Та оно и јес и није.{S} Ви некако све то на књишку обрћете! <ref target="#SRP18632_N2" /> — п 
 црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој пол 
лрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да пр 
ска брда и планине, а оне боговске сузе то су дивна језера наша.{S} А од тих свију божанских је 
земљак. - </p> <p>— Настас?{S} Каква је то животиња? —</p> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја са 
ћин окренув се Вицвицу. </p> <p>— Да је то све срамна лаж и интрига каквога мога непријатеља! — 
причао?... </p> <p>Мој земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он ст 
наш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Ал 
кну „Језус Марија“ али су мислили да је то њихов друг <pb n="28" /> који је под оним дрветом ос 
оплим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затр 
 Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што п 
што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али жив 
зађоше из њега маше марамом — па кад је то видела она скочи као срна, загрли запрепаштену приор 
ке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језер 
 задиркивања, озбиљније препирке све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни  
лови или краде дивљач, али тек сваки је то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срча 
 некада, она иста дивна девојка, или је то какав анђео с неба, који је дошао да однесе измучену 
по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло ша 
 смо награисали. </p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руко 
зујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно провести дан где ти је драго, сам 
болесницима...{S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, н 
тај им је био издајица.{S} А знате које то?{S} То беше китнасти прозорчић на собици девојчета,  
ету веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како 
и по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за оно неколико дана имао с 
о што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p>  
свака бела кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, к 
која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то разбашарило, рашћеретало и раскокотало да је милина  
..{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу нечаст 
трела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језера, на другој се подизах 
кања њеног нежнога гласа.</p> <p>Док се то догађало пред престолом грофа Отокара, докле су сви  
главом сестрић Отокарев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској оба 
мастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље обухваташе ону ог 
ећ огрејало сунце.{S} Какав поглед беше то зелено, пурпурасто и дијамантасто светлуцање и преле 
ких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара пр 
их је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз т 
врду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</foreign>“ п 
 и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољних 
Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дотакне 
 се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се  
 цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после при 
ћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и намасти 
сле теферича, добијемо писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, н 
 — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па т 
.{S} Само се једна душа није смејала, и то је била моја играчица.{S} Али и на њеном лицу се вид 
и коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци 
народних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову при 
е стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио 
"55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху 
и из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па је метути  
ако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да с 
адесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, с 
сти, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или пр 
ду изрезаног прозора изађе један паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад п 
n="60" /> га не би прзницу савладали, и то ако је могуће без крви, па га онда предаваху турнирс 
 и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која 
рвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести с децом, са старцима, с болесницима...{S} О 
својим комплиментима и добродошлицом, и то скоро оним истим речима којима нас у своје време доч 
шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учин 
 страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му  
једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад 
остати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb 
 који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнс 
.{S} Rodenlierg , Leipzig« </foreign> и то: <foreign xml:lang="de">»Witer in den Alpen«</foreig 
ги какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај га до ивице штап 
амо у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из гемзе“</p> <p>— „Па то није тешко.{S} 
лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој б 
стоје ствари? — мрмљао је паж за се — и то још сутра са зором?{S} Но почекајте, соколови! — и о 
колико болесника да негујем.{S} Јер — и то ти морам казати — ја сам се пријорки казао да сам ка 
е нека необична ведрина и озбиљност — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред  
е би покварио наш теферич.{S} Али има и то своју добру страну.{S} Вас двојица сте барем имали п 
, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она зна и то да је Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, ка 
а да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме и беху т 
није имао куд.{S} И он пристане да се и то последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отми 
ица код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћи 
е срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А  
им начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „А 
 у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако тешким оружјем, изгледаху као да су образи 
..“</p> <p>— „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад 
дито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу дана, а још се нико ни 
старијих витеза рекоше „Да красан ли би то пар био Конрад и Лудгарда!“ — то сам Господ Бог зна. 
ијте све то густим облаком прашине који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво 
овек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти пупољак од некада, она иста дивна девојка, 
<p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер извешћемо те на пр 
а питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама  
 од онда на ново почела да диже.{S} Али то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигн 
 колико се места наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па оп 
ло благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим соб 
ице? — </p> <p>— О богови, он не зна ни то да ми, синови најлепшег језера горњоаустријског, не  
о последње покуша, па ако не помогне ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска во 
г зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одржи људе на окупу, наше војв 
и непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде х 
у да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из д 
е поред којих пролажаху.</p> <p>— Немој то радити Мирцл.{S} Ми већ морамо и говорити лакше.{S}  
хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пр 
најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осет 
(јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонс 
анцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда каквога пустињака који је <pb n="68 
рича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност причалова.{S} Је ли могуће да је т 
чући се с места, на коме нас је очарало то језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушал 
сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> ут 
г језера.</p> <p>— Кажу да је врло лепо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> < 
е морате са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче,  
ањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n="75"  
е сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то беше прва мисао која сену кроз главу младога пажа, ч 
ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, 
пе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то је срдашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну  
авна мета буршева, а то је ждерање (јер то се не може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтова 
рта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с бу 
ихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p 
рев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је поч 
та несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из главе, све забадава.{S} Он је још то веч 
ом своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то 
јатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S 
је време имао.{S} На да видите какви су то славни вртови и паркови, какви двори а какви балкони 
 идеала, зар су оне само копије, зар су то слике које су могле с поља, искуством доћи у душу?“  
куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ к 
и из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осем н 
лици с важним новинама.{S} Богме и беху то важне новости које после по сахата саопшти Отокар св 
ка ливада“ Ја вам кажем, то није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустр 
мо из главе, све забадава.{S} Он је још то вече одпутовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео  
="de">Kreuzschokdonerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ј 
ибе поштапљући се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем то 
ати боље од мене! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам 
илне сентименталности, морам још и ово „То исто-мало друкчије“ додати, као нов доказ да је срце 
слушкује и на све стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува  
рају наши содарски момци рукама огромне товаре до вагона.{S} Или ви и не знате да ми овуда мног 
га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га богме не видеше твоје  
цл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је свежег  
 је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци протера 
мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, али га 
</p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра  
а у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с  
ен, па пошто смо се нагледали са језера тог старинског „зданија“, које је толико много преживел 
и у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит 
а „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — само је један корак! — Али с 
ал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, ни 
ти доле и није могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирно 
ше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много, много пута превезао свога господара п 
 онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" / 
у и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<foreign xml: 
општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави власти где га може 
 лепо возарче Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро донос 
.. —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлекси 
 и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки обесио „дурбин од биљура“ 
које парче пастрме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S 
мо још на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђавола 
есет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широ 
али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете  
сеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце,  
 нити се један борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбу 
ом низа стене и не буде им ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да  
а о језерским вилистанима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кух 
 олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни  
ћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, зависили су сви  
ле га таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</ 
еће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је бабо лепе Мирцле био по 
газдарици да идем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дв 
егова! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лиј 
елу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који одмах уви 
а је осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она па 
ивничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{ 
. —</p> <pb n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га о 
а“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb 
 светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га гос 
јама и звездама велике републике), осем тога промицаху кроз те господске гондоле пуно ајнбајмел 
слугу на кога се поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе 
дострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње  
штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену.{S} Пошто се срдачно поз 
језику</hi>, кад се политичко јединство тога огромног народа не може, и интересу праве слободе  
p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и пријатеља, кад м 
сници које стари војвода беше послао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајер 
а око језера на један пут, него и преко тога далеко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се 
од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и  
ти мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедикћанским сест 
дика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да девојку не може да одржи на ногама н 
и, да се никада не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту 
зи тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи ц 
девојци под нос, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђериц 
тали снегом покривени Алпи, којима се с тога не може да догледа граница што човек не зна где пр 
другаче радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима о 
ица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још 
авом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок 
нсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језера нема онако умиљатих пар 
ашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад нам се може ч 
вакога ко с таквом искреношћу верује, и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та 
никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзен 
роштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> <p>— Зар о 
 неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру, стадоше се пролама 
 тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по кора 
гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично ос 
златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће 
ом“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама, столицама или богме и с мачевима ако се распр 
кога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руц 
ну опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пушку.{S} Девојка пребледе од те помисли, ус 
авина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још ле 
 које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ниш 
е изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше ве 
и попови измислили тајну брака, која им толике приходе носи сваке године.{S} Пошто се лепо помо 
 где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не  
 на леђима пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од у 
аљало сврнути с друма, јер на њему беху толики брегови снега навејани да су коњи још из далека  
пода” или тако нешто, а народ заслепљен толиким самопрегорењем и безграничном љубављу ка Господ 
куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова је 
нда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{ 
е и смреке једва су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу п 
 сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро обележених усни 
скалашнога бурша и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S}  
ору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудгарда могли разговара 
окрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прс 
дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрезања с којима је од 
 војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зида, и твој милосн 
теза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија главу, да рад њега не може да спа 
ло сакровиште интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овд 
и до намастира је подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би 
 зору мекане као памук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити 
ше стари гроф својим племенитим гостима толико замахати њихова млада витешка срца, да не ће има 
и? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустит 
 томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они их знаду тако мешати, да су кадри с 
ти своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара преко зида намасти 
езера тог старинског „зданија“, које је толико много преживело, и коме толике буре у природи и  
н таквим једним погледом бурша, који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустав 
вагда и моје грешне душе...{S} Вишњи је толико милости просуо на моју недостојну главу, и таким 
рски витез ајзенауски могао да наврбује толико јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац  
 А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад ми 
ише и више растијаше, и тек пошто им се толико приближила да су могли распознати да је доиста ч 
/p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена  
астук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепоте, толико достојанства и гипко 
е подалеко, а путем има толико замака и толико бесних младих ритера да је не би смео послати ни 
вори Сервијанер — сама је ствар по себи толико занимљива да можемо лако гледати кроз прсте што  
и себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана,  
 За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек 
 — ти ваљда неси прадедовски језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грч 
ише на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које 
аш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од 
лим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!</p> < 
 — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — опрости, ако те је мој  
 је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах  
огоме момку и многој девојци није стало толико до тог Отокара, али данас је Липштатсонтаг, (<fo 
и као да ни самоме Господу не беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведр 
не „крвав“ зној, ал’ им он донесе скоро толико ка’ неколико месеци тежатника и обичних дана. </ 
а тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очаја 
 теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви 
 ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бегати као сам нечастиви (далек 
ади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села 
 набрбљали.{S} Колико је звезда на небу толико је ситних таласића игрушкало на површју језерско 
ј и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јој и нех 
 гомила ситнога, новца којим они купују толико женских срца колико им је драго — али опет Лудга 
ирисан од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се јо 
ни да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био ж 
 Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С леве стране још лежи на језеру ц 
јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег 
рију која је не само постављена била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по ст 
з, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Вид 
иш о нашој љубави, не дај да антихристи толику невину децу покољу, па ја се ево заклињем спасењ 
 Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко састајаху, ретко 
рслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљено 
, то беху ноћни састанци и ашиковања на том кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „ф 
беше наказни кривошија.{S} Па кад се на том и онако ружном лицу стадоше огледати гадне страсти  
ећ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али ов 
 у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га  
— и он паде на колена, склопи руке пред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео д 
на његовим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе би 
стајао, — ево ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удос 
моје драго дете...{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу  
 просипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак н 
 доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао се кроз снежне б 
 могао живље, с оба весла, али при свем том није могао да се не осврне.{S} Још <pb n="74" /> је 
зачудио кад је мене видео, али при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад  
ај дан остати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и п 
 око јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклица 
и на ајзенауску страну.{S} Али при свем том није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрад 
 на врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у 
невоље)!{S} Ја бих се опкладио да би он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јо 
да л’би смо ми могли коју проговорити с том твојом несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што н 
ста! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка крст 
рви састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав 
чи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и невоља 
а мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио.</p> <p>Девојка скоч 
/> омразо на део свет па се настанио на томе месту да живи само за жарко сунце и планински хлад 
рања; па опет не беше ништа детињско на томе лицу, и ако се мрке науснице једва опазити могаху  
алуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери  
 само је један корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте 
одма на ново склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко  
02.</note> <note xml:id="SRP18632_N2">О томе догађају имају многе варијације око гмунден. језер 
а кроз планине не беше ни помена.{S} По томе и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при с 
да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом  
ом половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте „ 
 ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S}  
ислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду  
еш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и теб 
 би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањ 
д тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко 
и, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми  
ручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље  
енке већ беху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута какв 
упо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести не 
 у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из небе 
а заједно с његовом муницијом и великом торбом од коже, па док он до њих дође, ко зна да л’ се  
м стајала са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону п 
нину, извуче из једног камењара пушку и торбу своју, где их је обично крио, па стаде се пети св 
 брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи нешто допр 
урш, који је пречасној калуђерици однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас 
pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао бр 
 наше „љубведостојне сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, 
</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S 
стаде врискати пишталица на локомотиви, точкови се све лакше и лакше окретаху, најпосле воз ста 
ад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И  
мадним стењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она  
ко лешкари Конрад једно после по дне на трави пред својом кулом и гледа непомичним погледом пре 
 своју — заједно с осталом стоком пасли траву, и ишли голи као и први људи пре греха; она није  
е подогао претећи, клону опет на зелену траву.....</p> <p>— Здраво да си витеже ајзенауски! — з 
ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца,  
 а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пусто 
и се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец дана после теферича, добиј 
9" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка није могла више да издржи ту 
 target="#SRP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас уп 
има, који оставише толике <pb n="87" /> трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S 
 од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш  
м доглавницима и витезовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој св 
шао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истина није ни калуђерица ни испосница, а 
е само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну  
се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочи 
лава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице  
рену очију са језера, на коме као да је тражила да види нешто испод оне тајанствене копрене кој 
ли његову Лудгарду. </p> <p>И несу дуго тражили... </p> <p>На обали, одмах сниже намастира, оба 
hi>имала</hi> љубазника или мужа, можеш тражити другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да и 
ајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу твога, али си нашао господара...{S} Оне ис 
а мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле била је „паклена“ врућина.</p> <p>Ј 
и), а оно сенаторско стање мојега мозга трајало је само док је она жега трајала.</p> <p>Еле бил 
ше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и 
цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S 
знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крене, или ако ј 
аја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха, уздања и очај 
капицама и лушама, са својим мамузама и тракама од којих и данас граде око себе зид као нека ос 
зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које за се одвојене стајаху тек 
кидаше месечеви зраци као какве сребрне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођи 
 боје које носим (и бурш показа немачку траку коју је као знак својега буршеншафта носио преко  
даред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена,  
 а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена била за толику г 
ежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све ближе и ближе примицаше. 
сет година пошто је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</ 
чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се дог 
цу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до вароши нема ниједног већег брега ил 
м?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска ливада“ Ја ва 
зера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у ср 
 какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од језерског огледала подиже  
позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зел 
 отргоше с горостасних облика суморнога Трауенштајна и са ведрих слика на десној обали језера,  
о како изгледа обала.{S} Лево је, испод Трауенштајна село Карбахмиле, а за тим долази планина к 
дан пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден 
p>Поглете, кол’ко смо се већ приближили Трауенштајну!{S} Ено иза оног планинског пресла тамо, о 
воје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi> 
 Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траункирхен, па пошто смо се нагледали са језера тог ст 
ца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савије 
бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности 
је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме ва 
 дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешком  
ежуљку <pb n="48" /> стари намастир <hi>Траункирхен</hi> са својим живописним прњавором и лепим 
и се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и  
и громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола  
ешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се 
штитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и с 
и аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Траункирхена све крај обале.</p> <p>Испрва је ишло и ко 
амаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој ва 
римити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више  
а си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопштимо вољу и 
 спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, 
ава слика поштоване приорке (намеснице) траункирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племен 
, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у 
недикћанке, смерне калуђерице намастира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља  
 се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је почешће из Орта дол 
лдом и са својим војницима пред капијом траункирхенском, па пошто је на све стране, око намасти 
је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубоко  
 на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхенску страну као да тамо баш <pb n="98" /> зал 
 беше на другој обали језера, баш према Траункирхену, где сад беше дивно погледати вечерњу руме 
а на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку зап 
 /> најумиљатије се зове гмунденско или траунско језеро!{S} Тако ваља о њему говорити.</p> <p>М 
етом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру из 
 гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокар 
туна којима по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно сте 
рни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на 
тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим вој 
аше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је при поласку оставио  
мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која баш преко Конрадове куле просецаше  
оче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Серв 
вијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер 
е од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергамента, савијена свако за се у т 
 опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, то је добро било...{S} Сад  
 овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колик 
а извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну ногу, па  
>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После  
и па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питати...{S} То је так 
ебројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гост 
о се мицаху и очима јој исказиваше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика 
атај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n= 
е баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језера, <pb n="17" /> 
кле му је отац њен не обећа за љубу, не треба да их заједно затеку.</p> <p>— Лаку ноћ јагњешце  
ко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје бл 
е удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати да смо ми рад наших демократских начела 
S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглити, јер би намастир грдно много изг 
е може, и интересу праве слободе <hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држа 
сме бити док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људ 
ијег рвача, ни куражнијег ловца, јер ви треба да знате да је мало другаче ловити лаконоге гемзе 
не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили 
и се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да ан 
онтуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> < 
уге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез дове 
 су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијан 
ци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она т 
а смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојка на један пут скочи па притрча 
р. ова два која вам поменух, онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душ 
кита обучена, као да је знала да њој не требају никакви адиђари и никакво богато рухо поред она 
доведе?</p> <p>— Казаше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ет 
вете жене биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у на 
ку обележити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмисли 
ли из Гмундена пре онога времена кад је требало да се наши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио 
ге... — одговори Курт с осмехом који је требало да искаже презирање, али који му ни мало не исп 
улази за два гроша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мо 
арте?{S} Знаш ли ти болан колико би нам требало? —</p> <p>— То би лепо било кад овако славан му 
је грдосија лакеј био, да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што  
 на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога го 
ј Курте, али сада ти највише мени самом требаш.{S} Ја те не могу пустити ни да сабираш војску н 
 таласи изнеше на површину, али од тога тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p 
 ленту око врата за један <pb n="63" /> тренутак мораде да га загрли — ко их је год видео морао 
арче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нестаде као да је опсена била.{S} Воз б 
 помисле где су, да помисле да их сваки тренутак изненадити могу, и да тиме могу задати самртну 
има Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да спасе љубу 
зновере, он ипак не задрхта ни за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинско 
 кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозн 
ас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежн 
о тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и че 
фицира, и Бог ми је сведок, за неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од 
сења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића 
ољубац, још један поглед, и за неколико тренутака беше витез прешао преко високога зида, а брзо 
ко категорички грмну да почека неколико тренутака да се није ни с места макао. </p> <p>— Говори 
ља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три пат 
ни помози Бог — па опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба св 
силно одскакаху да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p 
ред његовим очима, да се после неколико тренутака за тим одма на ново склопе...{S} Али он није  
имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као п 
 страдање, јер она је знала да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је 
сподар видео лепу Лудгарду, па до овога тренутка — и то исприча тако верно, с толико правог сау 
ног погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска с 
 намастирска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки с 
ије жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S} Они и 
и!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду своји 
клетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаж 
творитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онд 
црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просече 
ер му на десној половини стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични уг 
омедија).{S} Та су друштва била страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке др 
 јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитивач приђе онако исто пажљ 
их планина као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанс 
акве велике реке.{S} Брдашца око вароши трепте од јутарње позлате као год и јабуке с крстовима  
те, које далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само коп 
ајмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лиц 
те прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој полови 
е ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је леж 
акогел и остало громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језе 
само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га 
са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подрум 
 га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је грдосија лакеј био, да му је с 
ти“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо — ти песник.{S} Славно сравњење.{S}  
т посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља, а Лоидлу ни трага ни гласа.{S} Девојка ни 
сопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да 
 витез ајзенауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само п 
д наших демократских начела путовали на трећој класи?) Али на жалост број теферичлија био је та 
рену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе у 
је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њ 
врпцом. </p> <p>Курт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које бех 
ма примицали мети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива 
и јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе 
њу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p 
 Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у грофа  
 све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж 
под трбух и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коњ 
тити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је  
војим аждајама један на другог, али сва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклоп 
е у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена, <pb n="14" /> мету пред свакога једа 
 обично раздељени сниским преградама на три одељења али се путници могу преко преграда рахат ви 
столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом  
игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописује закон (према глави, прсима, и 
ицом се гурало тамо и овамо најмање две три стотине путника, а највише их је јуришало у гостион 
е сетих једног сарајевског попа који је три године сваке недеље говорио једно исто „слово“ , та 
на тај народни празник, беше ове године три пута многобројнија јер је свакога мамило да види на 
е тако грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситељ 
="notes"> <note xml:id="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml: 
е било могуће спавати, па сам скрпио из три новеле једног мог сељака, г. <hi>Авг.{S} Силберштај 
.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се виш 
а у том смерном положају, за тим начини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и н 
коварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинс 
да знате каква је та вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнурено 
ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за два месеца,...{S} Х 
 борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани борци са својим аждајама  
сви ти безбројни погледи из народа и са трибина били као очарани на Конраду и Лудгарди, дотле с 
о испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столице за Л 
а!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свакоме витезу ил’ сестра и 
{S} Мало по даље беху подигнуте огромне трибине од дасака, искићене и намештене што може бити г 
 на једном великом камену као на каквој трибини или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а  
роша или сто пара него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде  
 кад није другче спремих се на двоје на троје, рекох забезекнутој газдарици да идем на пут, и с 
хватала. </p> <p>Бог зна колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и  
ете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо  
огледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, т 
мо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра  
мцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb n="52" /> <p>— Опрос 
p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостиони 
аци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се  
кикотања и грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пу 
и ја сам га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сли 
о цару да пред његовим престолом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у нару 
нције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста. 
 сваког новог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или жив 
у својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољу 
знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној к 
војче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад је вече дошло и донело драгог на п 
 разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о моме језеру говори 
се сви витези држати строго правила.{S} Труба јекну још један пут, и обе странке сударише се с  
анас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених к 
 светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, п 
ца о којој певају већ сви минесенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и п 
ху на коњима) раставише борце, и дадоше трубачима знак.</p> <p>Три пута се затркиваху срчани бо 
знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима војници Куртови са дугачким ко 
се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше св 
егдана, са обе стране.{S} Сад затрубише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима  
рскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад  
 се стаде иза ње — он даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође 
 подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опази 
вем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак преко реке, која је још у на 
чета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт згр 
расе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да мо 
интелигенције, које је за толико година труда и трошка привређивано, зар... — Овде му Пепи запу 
ни Вицвиц па ми гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, 
, ако Бога знаш, немој таквим именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па 
сних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, 
како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше  
мо се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде близу гостионице одваја из језера, 
елика грана на којој је он, беше почела трунути на оном месту где се од стабла одваја, па се са 
слетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p 
лу, и ако му ноћас ни мало није било до трчања, али од тога како стоје ствари на бојном пољу, з 
д миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи; то беше као да су виле отка 
личанство и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то мор 
очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја, ту ниједан језик нема речи 
ха, начичкана постављеним столовима.{S} Ту затекосмо доста народа крај јутрењег кригла пива или 
век излепљен огласима од сваке руке.{S} Ту мој земљак као да тражаше неки особити оглас.</p> <p 
авно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико дана, док не наиђох у ли 
х, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама 
оје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Куку 
ој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењ 
 ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свако 
 него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би спо 
твари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У нам 
скати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима 
а се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао врло д 
два су се виделе из снега, толико га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб на 
престано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али испод њега... бруји и гр 
лити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата — и резолут 
ирхенског намастира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислил 
ане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и к 
е може да издржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири 
а.{S} Девојка није могла више да издржи ту страшну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} 
 у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим,  
ћи очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разуме 
када не би споразумели.{S} С тога махни ту ствар, и молим вас обојицу, да више на ту глупост не 
о заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће, и да ћ 
<p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор вите 
д само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да истиснеш све друге слике  
 —</p> <p>— А који гмунденац не би знао ту лепу причу, млади господине? — прихвати возар осмехн 
аху старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла 
шло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то не би пожелео ни с 
у молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молитву ве 
. —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце 
>Они загазише онако на добру срећу, јер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до коле 
ње или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране,  
рекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би тре 
, јер сигурно наша сва три возара знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом 
>Где брегови ближе један другом стајаху ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове  
мареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и пут и правац потка 
>Ако их раздире очајање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу,  
 би преживео ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихо 
ухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом који је требало да ис 
х испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, па заборави на све, и пружи руке према кули, а и 
И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо —  
ј се, Сервијанер, сад се не могу китити туђим перјем, јер сигурно наша сва три возара знаду ту  
 љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обич 
рка није имала када да буде осетљива за туђу несрећу и незаслужено страдање, јер она је знала д 
рао као балавца, па бих га пустио да се тужи нани! —</p> <p>— Е, видиш благо моје, то не иде.{S 
на — немојте ме питати...{S} То је тако тужна прича да вам је ја несмем причати.{S} Ја несам ма 
од).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радост и весеље, на све стране шала и 
мо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како је био раздраган и пија 
жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старцу грунуше су 
и, једна кукумавка са својом једноликом тужном песмом.</p> <p>Конрад скочи, па пољуби још једно 
њом гледа, кад она као вредна газдарица тумара по кујни т. ј. кроз азурне небеске просторе.{S}  
ила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег 
; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бог 
p> <p>— То су двори његове Дулчинеје! — тумачио је Пепи.</p> <p>Међутим и ми стигосмо под Траун 
ети.{S} Само једна појава трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше ј 
 грохота, досетке постају све тромије и тупље пређе, луше се једна по једра гасе а пушачи забор 
еза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најмањи број славних и  
егови не могадијаху данас доћи на његов турнир, па им је сад ваљало башка јавити) заповеди Оток 
 даде руком знак и трубе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред у 
е ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до  
ва немачкога беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихов 
p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узви 
омче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар видео лепу Лудгарду,  
дне страсти још и сва мржња, коју је од турнира гајио према томе „дерану“ који је њега победио. 
тову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не беше ни једнога госта на замку грофа Отокара 
паж, и то онај исти коме је данас после турнира витез Конрад предао коња и оружје.</p> <p>— Так 
то одобравање гледалаца кад се први део турнира, са буздованима сврши.{S} Сад приђе свакоме вит 
енауски.{S} Сад је био ред на трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пу 
аде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, да можеш без бриге пустити и јед 
редовима и гомилама простога народа око турнира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу ле 
ане тај дан са свечаности, јер такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар 
х је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше стари гроф  
ина дојахаше пред престо и сагоше своја турнирска копља до земље одавши тако почаст седоме гроф 
не огромне ограде прочита високе законе турнирске којих се мора строго придржавати сваки витез  
ара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једној пространо 
ова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој  
алежу припада, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу 
итеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачк 
одавши тако почаст седоме грофу и краљу турнирском, поклонише се један другом, па онда спустише 
е могуће без крви, па га онда предаваху турнирскоме суду.{S} Тако је и данас било, и трубе затр 
 ваљда није рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што де 
е Конраду који је данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у  
је био славан борац, који је на многоме турниру до сада однео награду, и ако, као што се причал 
ично прогласи као победиоца на данашњем турниру, и позва га да прими награду из руку красне Луд 
и сам израдила за победиоца на јуначком турниру баба мога.{S} На ленти су моје боје, и ја се по 
а грофа Отокара беше данас и сам светли Турнирфогт (турнирски краљ) од Баварске.</p> <p>На једн 
се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели, за тим спустише 
би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле оног пу 
оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је 
ош питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не  
што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним дендијем? — прихвати мој земљо. </p> <p>—  
е имао куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изаша 
војска гонити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о дол 
и колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи ц 
ачинити од њега особити артикл тако, да ће се наш ваздух с гмунденског језера и његове рајске о 
тим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнск 
клео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да м 
ијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вр 
ах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било  
ења, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све 
амо да још није лисац него нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, 
.{S} Једно их је мало тешило а то је да ће мегдани (турнири и остале јуначке игре које спремаше 
, и мало по мало поче и он да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше па 
да му је одговарала да она не верује да ће је отац, коме је она све на свету била, натерати сил 
нетка...{S} Они би ваљало да помисле да ће се то несрећно женскиње, које је продало своју душу  
е на среду и протелали на све стране да ће се сад борити копљима, и то на коњу, племенити <hi>К 
ти.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем том није хт 
азан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи пру 
ераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити њего 
а душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај 
бао — али се он љуто вара, ако мисли да ће тако лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још ве 
лас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на добро окренути; та зар би народ имао срца  
дух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начинити од њег 
{S} Он јој је неколико пута обећавао да ће јој молбу испунити, али није имао снаге да одржи реч 
се окрену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар  
е ни то — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње мор 
д више нема спасења, сад је већ знао да ће за неколико тренутака бити раздробљен и разбацан на  
ога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p> <p>Тако ле 
ослао до тога дана јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи 
 слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо 
 то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, наклопимо  
о познајеш ону поштену душу, ти знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} 
аћа са својега славног похода?{S} Можда ће сутра прекосутра и он стићи? — <pb n="77" /> Оба ова 
пошто виде да нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он п 
чковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мојега Гмундена! —</p> <p>К 
 је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој вереници Христовој.. 
говоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, она зна, да се Лоидл и Мирцл пазе, а она 
м покажемо све дивоте нашега језера, па ће онда долазити и осем теферичког воза! — За тим рече  
 из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га нико више ни видети не ће а к 
олом положи трофеје које је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сес 
p> <p>— Војвода је неумитан...{S} Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у 
 <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом прећи преко језер 
их двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан  
Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један од  
ки, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је 
пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала д 
ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што ј 
пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу, јер сад  
што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље о 
а; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна сл 
 хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука опростити. -</p> <p>Једним скоком беше 
зађем.{S} Ја сам на време сазнао колике ће страже бити постављене око намастира, па како није м 
 кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и  
ојој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане игре раздавати награде срећним борци 
ене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и 
 похитао на бојиште, живога ми Бога, не ће више на овоме свету ниједну другу мисао помислити —  
махати њихова млада витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарниц 
 толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он 
танима, барем сте од тога сигурни да не ће по вашим сосовима и супама од кухине до стола шетати 
ко је знао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећ 
ако ражали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву с 
{S} Тек пошто би се казао одсечно да не ће самном на двобој, тек онда бих ја имао права да пост 
и?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набавити“: — „Тај се лек само у план 
богородице, зар овим страшним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају 
не, и да их никаква сила овога света не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје 
са тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на кога а камо ли да у 
знаде да има дете куда склонити, где не ће никакву невољу осетити!{S} Па да знате с каквом очин 
 док он до њих дође, ко зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе т 
од дрветом па се разбашари као да се не ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остат 
 и остали племенити гости, којима се не ће више да кушају своју мишицу на мегдану, одатле ће да 
.</p> <p>Ено, где коњи опет зазиру и не ће даље.{S} Ваљало је сићи па повести преко каквог бреж 
мне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво  
а испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све  
ети овамо где га нико више ни видети не ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} З 
а тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до кавана.{S} А, збиља, имамо и једа 
показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p>  
пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да  
 Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особито где се тиче Лоидла.{S} Т 
осподар и даље прелази ноћу амо, ако не ће да мете на коцку твој и његов живот без икакве корис 
одица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака как 
у ближе били, они видеше слику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда н 
gn>! —</p> <p>Ето још једна реч коју не ће превести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да 
им „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се се 
<p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је обави око витког стаса својом 
е ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да Господар право  
ће на прсту небески брачни прстен, који ће је за навек одвојити од овога грешног света, и који  
ема ни једнога витеза међу борцима који ће данас изаћи на турнир који не би имао прописан најма 
мо, јер сад имађасмо барем другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у око 
одвојити од овога грешног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С т 
е ће да знају за твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која т 
S} На послетку освану и жуђени дан који ће одлучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, 
 ће маћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један 
е Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! </p> <pb n="15" /> 
л’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно намештена!{S} Заиста са 
</p> <p>— А који ти је то лисац? — рећи ће Пепи после поздрава показујући руком на ме.</p> <p>Б 
јуначких мишица да прокуша отмицу, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ће 
ице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти један казати којега коња ја најрадије јашем. — И  
азала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинске, тако је мојој комши 
о да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војвода.{S} Док се они из општинске кућ 
главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати него што каже бабова сит 
 откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ларму да ће се</p> 
исто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одржати, јер Курт је био славан борац, који ј 
вно спремаше да га дочека, да види како ће траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктито 
у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јес 
е бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити као мало воде на длану, тамо нека остане д 
ма, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од сваке опасности, тамо ће је носити к 
о заузимали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да поми 
 стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене  
пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} 
 искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лу 
ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Конрад 
и <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су  
аш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испричати 
стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије 
p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби за свагда избити отровни зуб... буди уверена, д 
ју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или 
ти у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима бе 
аклетви оца твога, па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужно 
ре једну ногу, па је метути на савијено ћебе, исто тако један дењчић под трбух и једну стражњу  
!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на врат на нос јести. </p> <p>При свем 
сад тако добро као да сам појео педесет ћевапчића па залио оканицом неготинца!{S} Слушај само к 
да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у 
Сутра ће је покалуђеричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на  
 тебе примити слатки терет из осветљене ћелије траункирхенске, па ће га однети овамо где га ник 
ску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискочи вратима те их закључа, з 
ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и његов  
це!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кла 
акав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље  
, за тим се још дубоко поклони и оде из ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —< 
а грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чем 
рт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред  
љетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празну кад за тим дођох да  
езање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још данас по 
а су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа као да је на 
о-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А зар нам ти не би могао показ 
уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама ко 
а такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком играчу као ш 
дговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У 
е Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, онда ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађат 
 доцкан.{S} Иди и ти отпочини.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље уч 
ље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или жива 
јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у 
о његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш м 
о је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово ши 
а!{S} На тај рачун и за срећна пута сад ћемо још један мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј в 
што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, кој 
огоме и многоме до сад помогао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не 
као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако растати, нас двоје — а? —</p> <p>И тако  
 гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у как 
а до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како  
који је могао врло добро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>—  
сли: да и она постане калуђерица?{S} То ћемо видети.{S} На сваки начин не треба ствар пренаглит 
годило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо  
Вукашинову звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши 
 иза оног планинског пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је ориги 
угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p> <p>— Племениту госпођицу као да 
работаваху.{S} Али највише не забављала ћерка домаћинова, млада, - прилично лепа девојка, са та 
але намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и пречасна госпа склопи на но 
не куће.{S} И он стаде наваљивати да му ћерка пође за њ.</p> <p>Једно вече, кад је Лоидл баш по 
ења своје миле Лудгарде, своје јединице ћерке.{S} Сви витезови из близа и из далека, сви херцез 
ах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ иза мене зачу се тако силан пуцањ, да ј 
гл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница 
ше преда се.</p> <p>Отокар доведе своју ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина  
победоноснога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свет 
амак, и однети мој живот, моју јединицу ћерку!{S} С тога сам одлучио да пошљем Лудгарду бенедик 
ара, поклонише се најпре њему и његовој ћерци, па онда турнирфогту и осталој високој властели,  
ео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоздрави на еве стране машућ 
жје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода с 
 с првим занатлијом на кога наиђете, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина 
 да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћи „преставити себи“ <pb n="42" /> ка 
м кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имати кад да видите, јер ви се морате са истим воз 
ји начин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступ 
прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам  
ај прикупивши сву снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч каж 
ундена, Ишла и Салцбурга.{S} Тај воз за ћеф (<foreign xml:lang="de">Vergnügungs Zug</foreign>)  
 обојицу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за р 
 и по оделу могло познати да путују „за ћеф“ (ја већ морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ 
ај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да види 
о сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио с 
 на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово само сурутка према ономе млеку и м 
ише одрасли крај језера.{S} Покушај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хај 
и и поштењу понудио, већ моја наложница ћеш бити, тако ми раја и пакла и тако ми поноситога орл 
громна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не 
оће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не  
> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места! — рече му Пепи загушеним гласом 
овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној постељи прокуне што си уч 
свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач па да идемо, јер је већ 
ко, далеко...{S} Лоидл се насмеја „Како ћеш се ти пентрати по оном стењу?{S} Та ти не би ни до  
..{S} Не заборави да си том жртвом коју ћеш да поднесеш створитељу и спаситељу твоме, откупила  
си нанео витешком грбу мужа мога, за њу ћеш на другом месту скупо платити! — </p> <p>— Мужа тво 
да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на сунце, па га ди 
Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Кон 
 се ево заклињем спасењем душе моје, да ћу ти ту љубавну жртву принети из моје сопствене куће,  
ву принети из моје сопствене куће, и да ћу, ако нама поклониш победу, најдражу грану на старинс 
алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! —  
а ни из далека не би наслутити могао да ћу то вече још и другим нечим привући пажњу друштва осе 
уштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добити од остале господе по нешто на напојницу! — и  
еше ка’ из земље никао — ја сам знао да ћу их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се 
> <p>— И ти још питаш.{S} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му цело 
разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати непрестано крај тебе остати кад сутра одеш на 
ије ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио  
у по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја сваки дан одлазити под изговором да имам тамо нек 
ем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а да се непријатељи нич 
ошта му се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени н 
 али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смилуј се Сервијанер, немој да 
к се ви пресвучете и попушите једну, ја ћу само да се јавим код куће, па ето ме одмах да идемо  
 са свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти м 
онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским плаивазом да обележим спољашње конту 
о лако извући се из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него 
} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на  
мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у зам 
ичати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причекајте до сутра 
S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошеће 
p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} Еле било је тако неких  
дово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у п 
</p> <p>— Баци мач, сине Конраде, ја не ћу једну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком ча 
ећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо ли провести цео дан с  
другога!{S} Тако ми свију светаца ја не ћу да имам зета кога сваки деран има право да убије. _< 
 значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заборавити.{S} Само се једна душа није смејала 
јим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то,  
ем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S} На тај рачун и за срећна пута са 
 <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу з 
} Та не само да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пас 
 зауставио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад м 
одар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето сутра је највећи празник оних шт 
p>— Е па добро, Јергл, а ти слушај како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или 
>— А, ја испрва ни сам несам знао, коју ћу вам причу да причам, јер их има од више руку а о ист 
има само једна врећа брашна, само један ћупић масти, само које парче пастрме...{S} Па поред све 
додати, као нов доказ да је срце свагда ћуприја где каква дубока вода раставља двоје драгих“ —  
ојом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак на острву са оном половино 
е спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар  
аримо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да господа виде замак са свију страна! —</p> < 
 са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, коју баш беху спустили, кад ал’ ист 
наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико  
то се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда  
у метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о сав 
тање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена  
си ми веома сустала-! -—</p> <p>Девојче ћутећи затресе главом, и њена дуга лепа коса која се бе 
да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога знаш, немој таквим именом да трује 
.. — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати;  
нима варошким (сенаторима, општинарима) у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са ш 
врши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један пут остане с 
 чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најближе околине крену се ц 
ошљем Лудгарду бенедикћанским сестрама, у мој намастир Траункирхен.{S} Тамо ће бити сигурна од  
а мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки с 
едан од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која је данас гола стена, ал’ онд 
о огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и комешања, пролете око зарана 
сее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн< 
воримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с п 
него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде  
д Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих се подиз 
оју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској, пре једанајест година били  
т сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој живи један добар знанац Лоидлов такође грофски  
еше му на јастучићу кључеве гмунденске, у знак варошког поверења, љубави и поштовања.{S} Тако и 
де све више и више осећати да се гране, у којима је он полуседио а пола лежао, нагибају...{S} О 
 колико смо нас троје стајали на обали, у сред онолике гомиле народа и онаке ларме као што само 
е тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, јер му паж беше у 
огама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, 
 хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан мора на молитву, где јо 
нира, него и под грофовским балдахином, у срдашцу лепе Лудгарде борила се нада и зебња, јер то  
чења и мешаху се с балзамским ваздухом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и  
одина.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de"> Fräunkirchen a 
не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Ло 
у стену и осети како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад  
ило 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили смо појам како ће нам бити у в 
ама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се г 
 да је још жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S 
 да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и покајању! — и п 
а трећи део турнира на коњаничку борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херол 
ам само на још једну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназ 
и и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> к 
е и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и на ливадама око механе где се младеж беше иск 
ло остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати,  
 куће?{S} То је све остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на  
спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један ланац звекну, а о 
 сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жарким бојама.{S} Ми људи ми се кочоперимо нашим 
а само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путује, ваља на  
ам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених или тужних лица, сама радос 
е ја могао надати г. бароне... да...{S} У осталом ја вам са свим стојим на расположењу...{S} Ја 
вљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршеншафтима) одрасли људи као н.  
може, под заставу ђерманског ћесара.{S} У неко доба ноћи био је готов седи војвода са првим зап 
 од смеја, а ја стадох мерити бурша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Кост 
поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза  
ва, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу.{S} Он се  
 могао пустити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, гд 
сеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путничког знамења, сваки о 
рчан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни кураж 
мерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше већ пуно наших сапутника  
 трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језера, од теснаца његовог где испад 
ене и клече левим коленом на јастук.{S} У његовом сваком покрету беше толико не принуђене лепот 
је гроф Отокар сазидао Трауенкирхен.{S} У његову двору беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — уч 
коју нам је очевидно сам Бог послао.{S} У овако бурним и тешким данима права је благодат, кад м 
страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена ду 
тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чвр 
сторију.{S} Тако н. пр. једна гласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између  
ацише мртва на обалу.{S} Друга опет:{S} У намастиру је било неко младо девојче истина не онако  
"> Fräunkirchen am Frauncee </foreign>« у III књ. »Салона«, стр. 566) помиње све остале варијац 
 коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлеп 
д вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добил 
порта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с  
ва дубока вода раставља двоје драгих“ — У газде од оне лепе виле тамо, има један велики пас нај 
ну вратима да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико 
м ни ђавола од тога. — Е, сад нас ево — у сред наше вароши — је л’ да доста средњевековно изгле 
едати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за  
се опет окрену своме аброноши.</p> <p>— У колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бар 
колико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p>  
бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног 
 — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из с 
, заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стен 
} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо се мој земљо  
 стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша од главе до пете, и с 
а ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни  
 ни најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S 
ругога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} На његовом <pb n="16" /> 
 на крсташком балчаку дугачкога мача, а у десној је држао бодљикав буздован на коме се црвенила 
ријатељем, и на све стране побеђивао, а у самој ствари долазио је да је придобије за се.{S} Он  
зговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледат 
о ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у овој кутији сардина нема ни помисла на спававање“, па 
и, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једног верног слу 
само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и кр 
а издадоше старе кости тако да се једва у седлу држао, а камо ли да би могао на све стране стиз 
 нема нигде изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код  
убише трубе на ново и двадесет витезова у потпуним панцирима и оклопима, са турнирским мачем о  
е, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором ишао да види да н 
буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним с 
емаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се политичко јединство тога огро 
 га је на капији дочекао, рече му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се 
ју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за ста 
коше да је баш сад међу њима био, па га у тај мах некуд нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек 
 и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S} Ми се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, х 
о, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој 
л.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу з 
у одакле су пошли, једног ритера, свега у тешком гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S 
 све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а 
а и притиснуо је тако силно на прса, да у мал’ није јаукнула од бола. </p> <p>И од тог вечера п 
еч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX веку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облик 
ад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себру моме видим брата мога, да бих 
!... —</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлек 
Старац је видео по лицу девојчетову, да у њеним прсима страшна бура бесни, па поче — сиромах —  
штац са витезовима пред којима треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" />  
 час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под  
а му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзану рану сипа кан по кап најстрашнијег отрова ко 
орбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи себи место.{S} На њој беше дугачка 
уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или пријатно изненађење.</p> <p>— Мо 
огли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе познали што с 
о је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце куца.{S} Па не само међу гостима с 
ке сласти и грешан живот мисли, како да у њој придобијем још једну достојну невесту нашега спас 
нар, и он свако вече преплива језеро да у наручју своје најфундлендкиње изјада своје тешко срце 
тама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и на 
и језера, од теснаца његовог где испада у њ Трауенштајн и Траункирхен, па до Гмундена, који је  
ужио пре ове крајине, и кога сам свагда у лов пратио беше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад у 
 да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово сок 
е беше живе душе: и она се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали 
један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном  
на за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p>  
аше куда треба да гледа.{S} Она погледа у дубину.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној 
ике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке једног целог живот 
 један пут она диже главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори с 
токар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара 
рада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера...{S} Пред њ 
 после вечерња, седела је лепа Лудгарда у малој башти траункирхенског намастира и гледала укоче 
ог херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу нег 
рдо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ моја наложница ће 
епо то гмунденско језеро! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве св 
уда ти овамо?</p> <p>— Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награиса 
итове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујућ 
анова, кад се преживи кад се не развија у духу временском да падне до....{S} Али молим за опрош 
бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Изме 
светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнању можда само на светске сласти и  
reign>!“ то није реч, то је музика која у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле 
 загледајући нас...{S} Њихова лица која у опште не изгледају особито интелигентна, изгледаху у  
риста! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном положају, за тим начини три патентичка кр 
а сваки витез добије другога противника у игри.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки ма 
ркестар оперски сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири к 
едложи да се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци мес 
огаху — таква је силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања бе 
ије ништа говорила, она је само гледала у драго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим ц 
њена на свог драгог, па је само гледала у језеро.{S} И он није речце проговорио.{S} На један пу 
е тако силан пуцањ, да је домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и с 
у оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи нађе кћери грофа Оток 
могу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви мил 
била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједно с његовом муницијом и  
шта, јер обично се та пруга одма губила у оном залетању, сударању и размрскавању огромних талас 
а вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n="71" /> вашој ћелијици; али ја нађох клет празн 
ена дуга лепа коса која се беше следила у сијасет ледених кићанчица <pb n="33" /> зазвекета као 
рв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јел 
оје вредна рука сељачка беше претворила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше в 
а крила тако силно да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје вој 
епи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговори.</p> <p>— Немој бити нос 
крпљеном причом.{S} Рашта је она отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура 
га возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испричати боље од мене! 
мо ветрић љуљушка круне лиснатога дрвља у башти.{S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су 
ер ветар дува све иза нас право гемзама у нос, а кад оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у  
се беше већ давно охладио.{S} Са сузама у очима, молио се Лоидл Богу, да спасе и опрости душу В 
 и погледа га с таким прекором и сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољуп 
де се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он до 
ца?{S} Она се толико пута зарицала сама у себе да не ће више никад мислити на тог витеза — а и  
> <p>Овде се пошт. приорка прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће ут 
ено муцати, на послетку признаде да има у Гмундену љубавцу, па к њој одлази.{S} Више га Конрад  
уштења дотичнога попе, а такве деце има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички број 
оји је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Си 
 гроф Курт још синоћ отишао пријатељима у Ору, он није више ни питао већ похита оном страном ку 
деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздана машта китила најлепшим драгоцено 
ла радозналих теферичлија пође вагонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та еп 
уди као н. пр.{S} Гуцков, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке ко 
ругог звона бесмо већ на својим местима у вагону.{S} Да ми је ко пре те вечере казао да је могу 
них сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер 
Нас тројица такође похитамо за остацима у станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће 
ински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Она је лежала грудима на ивици ј 
 раставе.{S} Свака им је реч била песма у славу љубави, сваки поглед, сваки притиштај руке, сва 
а њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране бе 
кова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S} Овде — 
е к’о бајаги бежати, а гемзица с камена у страху да не остане без мајке на ново скочи, и ено је 
е увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као онда кад су 
ска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху 
е само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда стропошта и није се више ни мрднул 
м и говорећи нешто допрати је до вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши на 
до друге, кад је из оног верног заклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, 
ошани нам завиде за наше мало благовања у лето, а не знају како ми то скупо плаћамо...{S} Они н 
их теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му 
аше, али ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуш 
да ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа ра 
Но — помислих ја у себи — тај с неба па у калабуре.{S} Лепо смо награисали. </p> <p>— А који ти 
оћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? —</p> <p>Возар коме беше име Јергл обрну 
 — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за тај предлог, Се 
диже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (кој 
рони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је намислио да учини, св 
ли другим паробродом прећи преко језера у Ебренсе.{S} Ако и ми с тим паробродом пођемо, можеш с 
и је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме  
 обалама средоземнога мора и око језера у нашим:{S} Алпима, у два тако различна народа као што  
ни лушу. </p> <p>— Па који је јад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руко 
т гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојиста, пред нама 
и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема ник 
 грофа Отокара, па му заповеди да сутра у јутру буде са својим људима на окупу, и да пред замко 
.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... —  
 зором посветиће Лудгарду, та ето сутра у јутру биће та небеска изабраница већ невеста Христова 
 да је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... о 
х пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreign xml:lang="de"> Plätten  
екунданти могу наћи сутра у осам сахата у кавани касине.{S} Господин барон!... — и Вицвиц салут 
, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема више места но за једног возара, пуно оних 
ажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Ту ни један молер нема боја,  
аго лице свога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу 
еше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и ватре по селу беху давно погашене 
 све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Го 
жим спољашње контуре,, и поједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове  
узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар с 
шити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо избл 
 их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога пот 
и племићски пажи којима та велика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпоч 
5" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, дођемо на једну дрвену ћупри 
ча тако верно, с толико правог саучешћа у тој безграничној срећи и очајању, које је корак по ко 
тањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха у снегу, омршавила — саме коже и кости!{S} Колико их по 
и нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм 
ем не могу да откинем од слатких ланаца у које си ме оковао?{S} Конраде, дични витеже, ја те љу 
висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) 
напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кори поломи ноге коњу.{S} Таком несрећном жив 
— Али да ми се не би претворили обојица у паче <pb n="108" /> од силне сентименталности, морам  
ха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква висока госпођа из  
јерског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунден 
уздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага располаже.{ 
 слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи свет божији, могла је ми 
 оделу под врелим зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срц 
 предомислио и како неће оскрнавити оца у себи, нити се огрешити о срећу и живот једног детета  
 шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне  
је он само код ње, кад може да се сунча у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70"  
виц беше стао страшно блед, и он покуша у тај мах да се „повуче из друштва“ , али му домаћин та 
ну сестрића.</p> <p>Гроф Курт дође, сав у гвожђу, спреман да се одмах крене.</p> <p>— На коју с 
праха и олова, и не предавати им се жив у руке.{S} У тај мах сену му још једна мисао кроз главу 
чини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику освет 
 накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више маха наслаже, и сваки слој добије свој покривач  
онда се завесе расклопише, и из дубоког у дебелом зиду изрезаног прозора изађе један паж, и то  
ком пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица под 
зашто је месец наш најстарији брат, кад у дворани се зачу прво звоно, један кондуктер дође пред 
оном половином која је на обали.{S} Сад у томе „граду“ пише надлежна власт своје небројене акте 
јање или каква силна туга, један поглед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране 
 ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад тамо а оно један 
 ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане обл 
е је сама са својим створитељем...{S} Е у мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест годин 
ај предак (овде Пепи састави наше главе у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) д 
да разбацамо капуте да закачимо палчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено ј 
е може бити.{S} Пустињаци — кажу — живе у пећинама или колибама а не подижу тако лепих кула...{ 
 живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо сла 
, па онда разгледаше да види, је ли све у реду; па кад је видео да су верне слуге све до најмањ 
р такви се турнири ретко држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при друго 
вести преко каквог брежуљка или рупчаге у снегу, јер преко њих примамљиваше опет парче пута на  
твом мислио да своју јединицу кћер даде у калуђерице... —</p> <p>— И ми сви тако протумачисмо т 
вају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењ 
осе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне туге... — одговори Курт с осмехом ко 
овскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да 
усијама!{S} Кад... у један мах... стаде у дрвету нешто кврцати и пуцкати, Лоидл стаде све више  
опце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и ја вас по други пут позвах да ми кавалирски д 
 немачкога спаситеља Бизмарка.... (овде у мал’ Пепи на ново не поче да се смеје, али се одмах у 
красти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло 
не на очи болеснику, дале ваљало би где у нашој планини...{S} Али наравно, где је сад тај момак 
лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јесу ли ту годину што је 
се Лудгарда прилично опоравила, па седе у својој постељи, наслони главу на обе руке и гледаше у 
до лакта, па се рукова с Конрадом и оде у кулу.{S} Да витез не беше данас тако расејан, он би о 
бне страсти, па да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хо 
и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери својој, која га у највећем 
 и отишли назад.</p> <p>Лоидл одмах оде у „амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа 
ивом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче 
дали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је  
о би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар  
ронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработаваху.{S} Али највише не забављал 
и да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута јер не 
„има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па се  
језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих 
ло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви 
це буршеве око њених бедрица, па побеже у кухину бацивши буршу само ову испрекидану реченицу ка 
е који то клупче људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћет 
целом моћном великом властелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој св 
 Она никад није видела тако многе гемзе у друштву, па још како су рахат, па како су се разбашар 
се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p>Али не само језеро и планински кла 
е хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека буде с 
фа Курта на један пут нестаде као да је у језеро пао, а оно само Отокар није видео како му сест 
а гмунденском језеру?...{S} Па можда је у тој кули...</p> <p>Овде Лудгарду савлада то необично  
“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где ј 
ад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болеснике да гледа.{S} Тако је К 
 однео торбу до вагона и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с је 
а и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом п 
негу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јарак крај пута, не би било могуће наћи пут.{S 
пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у ком 
ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и сестара, к 
, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и расправљати 
 и Траункирхен, па до Гмундена, који је у сред меко савијенога лука, ево како изгледа обала.{S} 
а љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у сваком и најнижем себр 
да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирск 
 да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима текао с њих, а оба дрхташе ка прутови.</p>  
} То је све.{S} Грађанска касина тек је у зачетку и по свој прилици не ће ништа више бити до ка 
ехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекош 
ћеним дворовима.{S} Та обала вас дан је у сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и проце 
атељских <pb n="86" /> канаџа.{S} Он је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар до 
е он стајао на своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разј 
пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p>  
данас први пут био на турниру, и ако је у многим биткама до сад показао да у њему лавовско срце 
у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гмунденака осем „једног високог  
ж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} К 
 па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је  
у, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, кад га та 
<hi>не треба</hi> да се оствари (јер је у једној огромној држави много лакше да се једна воља д 
опет, после неколико тренутака, опет је у мислима била крај престола баба свога, а пред њом кле 
вима, јер наши непријатељи, и ако их је у тај мах било скоро два пут толико као нас, стадоше бе 
орила у прави рај и за само око, и које у даљини обгрљаваше венац модрих планина као оквир какв 
још рве с маглама, само њих двоје стоје у сред јутарње светлости, и сред милијона росних капљиц 
 па се заваде — да л’ око какве девојке у коју су се н. п. обојица заљубили, иди око бабова рух 
pb n="17" /> на прилику код твоје тетке у Карбахмиле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш 
ска глава — знам ја те свечане тренутке у младој девојачкој души, кад је обузме неки страх од г 
у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико 
се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду ком 
S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у лице.{S} Саонице се крену, али не пређоше ни две ста  
е жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно погледати!{S} Кад се крену  
и вечерњу румен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{ 
, па стаде се пети све више и све дубље у планину, тражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ уве 
пустила. __</p> <p>Али кад једне недеље у обично време не дође драги, па кад још седам других в 
ом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се воз под ноћ крен 
p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао причат 
неколико тренутака био би лешина, да ме у тај мах не зграбише од остраг две снажне руке.</p> <p 
огао Лоидл оставити кућу и родбину саме у ономе мору од снега и леда, не би му Мирцла допустила 
ници беше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала  
Поповима заседоше њихове латинске песме у грлу па ни да квекну више..._ Звона на један пут умук 
а, и племенити гроф ваљао се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану. 
или девет из немачке граматике (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том 
а је није као калуђерицу видела, бар не у траункирхенском намастиру.</p> <p>Калуђерица се дубок 
лаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или 
 јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> < 
н издахнуо; не дај да ова битка испадне у корист ових скотова који не ће да знају за твоје свет 
ју облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној 
 ње налажаше.{S} Стрме расцепљене стене у нежном жару првих зракова, и дубока ждрела међу њима  
д села Роитама преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водо 
 Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запећак, отиђи до најближе жељезничке станице, седи у 
 ноћ сељакуша, којих има још на стотине у пастви св. оца папе! — одговори он слежући раменима.< 
> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу“? —  
ворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог зван 
ере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзе 
рисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју пушку о рамену 
а Гмунден — Ишл — Салцбург нека се пење у кола! — </p> <p>Ми брзо платисмо па појури на поље да 
доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још један пољ 
пе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако 
рела звизну поред пажове руке па продре у воду, попрскавши његов свилени гиздави вамс.</p> <p>— 
који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ак 
S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старин 
ико много преживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — 
ака крштена душа око језера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико огран 
чи, па задршће сиротица као прут, да се у тај мах не стропошта какав камен из свода, да је казн 
 мачеве.{S} Редари измењаше места да се у нову борбу не меша освета за који неправилни или суви 
то умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} На послетку, у неко доба ноћи, видећи  
на се опет загледа у даљину, загледа се у кланац који беше на другој обали језера, баш према Тр 
арчета пергамента, савијена свако за се у трубу, и везана свако особитом врпцом. </p> <p>Курт з 
њег кригла пива или јабуковаче, која се у тим крајевима такође радо пије. <pb n="43" /></p> <p> 
д воде лете, пуно витких весала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху  
рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких алабастарских ручица 
.{S} Отац Мирцлин већ се не љути кад се у кући спомене име Лоидлово, и мало по мало поче и он д 
ука, свако парче снежних лавина које се у падежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џб 
 међу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одв 
тос. </p> <p>Зверске жеље разбукташе се у прсима зликовца кад погледа на оно лепо, полунаго тел 
м кобном ал меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и в 
лике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друштва за међусобно п 
 мазећи се одговори официр окренувши се у пола лакеју који је иза њега стајао, — ево ти моја ка 
њевековни ритерских замкова, накупај се у студеним језерима планин.... —</p> <p>— Стој избавите 
ћи безбожне клетве кроз зубе склонио се у један прикрајак, одакле је могао не опажен да сам пос 
се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрс 
и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само је он стајао на своме 
 се да ће и остати празан па да ћемо се у своје време моћи прућити на тврдим клупама које су об 
, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и моје гре 
, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене гл 
рника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} 
ли отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, које год ж 
 прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би т 
два видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђима и по раменима 
слојеве језера, подижући огромне таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати  
е као какво дете па га на рукама однесе у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц 
b n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног 
тима, и да вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли са 
и, да се нагледам те безграничне лепоте у природи.{S} Наши противници који се, доказујући да је 
е далеко над овом прљавом земљом трепте у сферама немогућних идеала, зар су оне само копије, за 
мислиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb 
, докле још ни слутити није могла да ће у самоме грофу Отокару стећи савезника...{S} Али све за 
зама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, свој затрпаној снегом, и то провести  
и које под тешким теретом до саме ивице у језеро тону, пуно „траунфарера“, пуно белих једара ко 
ле ће да сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица  
ј дворани док се врати из своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>—  
своје пријатеље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званични 
љиваху при сваком смеху две меке рупице у којима како кажу моје еснафлије „божић Амор своје стр 
се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро!{S} Нека их милостива богородица само одбије о 
шега оружја, и да стечемо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S 
н витез! — </p> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се пона 
хат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може догодити каква несре 
опет искобеља.{S} Старцу је пуцало срце у недрима гледајући како му се дете мучи, али Мирцл ниј 
и док му не обећах да ћу „провести вече у његовим салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што н 
S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их раздире очајање или к 
Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необичан живот који  
је данас премишљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро хер 
те, па ћете видети какав благослов ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толи 
и тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 
једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенбратена 
се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, к 
 прекиде сама у речи, и пажљиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што  
ерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева!...</p>  
 беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну дев 
 је вриснула од бода, а вез који држаше у руци паде на под, па се расклопи, и показа дивно изве 
 први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љуб 
ене која се као одсечена одмах спушташе у недогледну провалу, и осећала је како јој срце о стен 
 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у прашину! — -</p> <p>И тако се паштило добро момче да  
која је данас гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна т 
да милосрдних сестара нудиља, која беше у гостима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и  
 да једва после неколико тренутака беше у стању да промуца ово неколико речи:</p> <p>— Ово... н 
исну, па покри дице рукама.{S} Она беше у наручју Конрадовом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти  
љачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над светом, изнад свију брига и нево 
ћерку до испод великог „неба“ које беше у сред трибина подигнуто изнад његовог престола и столи 
 га је ту било нагомилано, и да не беше у снегу плитак жљеб над оним местом где је у дубини јар 
 у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које ј 
е беху ни његове слуге, јер му паж беше у намастиру, а остале момке беше растурио на све стране 
ки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше дв 
его што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време прокоцкао своје последње добро, тако д 
ило од силних гостију.{S} И све то беше у најлепшем стајаћем руву, и старо и младо.{S} Оно исти 
оне омиришу ловачко месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не б 
оме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се лепо рукују и растају за на век 
ога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек да почнем саму причу:{S} 
у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у 
 са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, поклонише се најпре 
оше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека све 
во напрезање, калуђерице је на одведоше у њену ћелију и спустише је белу постељу, која је још д 
да враћа. </p> <p>Они присташе и седоше у саонице.{S} Ледени ветар сипао им је снежне игле у ли 
вим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, већ Сон 
узе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорка није имала када да буде 
друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну као бесомуча 
о да бојадисана стакла у окнима прснуше у комаде, па јој онда показа своје војнике. —Видиш ли т 
лика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало не дрекну од радости.{S} Од ајзенауске стране ис 
 цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљ 
са својим мачевима, и ако би који витез у своме заносу или из какве личне мржње на противника ј 
д Гмундена, зове се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за  
ред том светом појавом с онога света, и у мал’ није почео да је моли:{S} Милост, милост,. немој 
их цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима 
омадно-грдних стена и зелене планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних  
 и безбрижно почивало његово мезимче, и у којима се данас беше распламтао страшан бој између он 
асића игрушкало на површју језерском, и у свакој капљици свакога таласића на по се, разбијаше с 
иста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на наш 
ита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</h 
....{S} Буди моја, лепа, лепа жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве с 
авице одбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, 
јицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашој књижевности неколико глупих комедија).{S} Та су 
нашега живота крај гмунденског језера и у нашим кланцима, које ви по свој прилици, не ћете имат 
 — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенсеа на колима) крпе своје здр 
Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се допадаше ово парче божи 
м шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а Пепију ни трага ни гласа.</p> <p>Месец 
у више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву 
еживело, и коме толике буре у природи и у људском друштву не могоше ништа наудити — обиђемо га  
ња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам 
е победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас млади <hi>Конрад</hi>, витез  
ер овде ћемо не само доручковати него и у друга кола сести, која ће нас кроз брда провући до мо 
мо у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало сам 
она на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> као на какву заједничку з 
во у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго да одр 
вила била пре само три године!{S} Ко би у овој погнутој, бледој и изнуреној калуђерици познао п 
рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао,  
иц салутова још један пут, па се изгуби у гомили, испраћен таквим једним погледом бурша, који ј 
 пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта  
ате по овоме нискоме свету који се дави у својим прљавим страстима, и да вам покажу какво благо 
ан богаташ из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико п 
га нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим крајевима и дан данашњи, дакле д 
ци.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па од 
ричити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору,  
ђи до најближе жељезничке станице, седи у први воз који се буде кренуо па пусти нека те однесе  
 моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.</p> <p>— Кажу да је врло  
ла кућица из Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да ви 
ека по буђење свести и љубави к слободи у немачком народу, особито после наполеоновских ратова, 
>Он је почешће из Орта долазио Лудгарди у походе, к’о бајаги да јој донесе гласе од оца, који с 
 смрт?{S} Ал ено где сви они добри људи у глас кличу „Слава Отокару“, мора бити да ће се све на 
, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушнице па опреми за обојицу коње.{S} Дечак ће ти ј 
а витезу...{S} Мало по даље од њих лежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима,  
вско друштво и који мора бурше да служи у механи и на бојноме пољу докле се не покаже достојан  
. попи, јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни г 
ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима,  
ли пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се све бл 
варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Сервијанер, дај ми твоју 
ир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето долази да своју једини 
а жив-живкањем небројених врабаца, који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању стари 
арким парчетом гмунденске околине стоји у језеру и мали оток <hi>Орт</hi> а на њему <pb n="49"  
а реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речник 
ја, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше живе душе: и она се опет загледа у даљи 
се, истина не у својој плавој крви, али у прашини и песку на мегдану.</p> <p>И на ново се проло 
пуни образи и другдаш онако румени, али у тај мах, ваљаде рад борбе на сунцу и то под онако теш 
> <p>Девојче дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави та 
искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах при 
него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да преноћиш на нашој страни језер 
 њихова добра, добра срца! —</p> <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:< 
де да смо се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би  
товањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више  
јакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клупче какво се може бити само при кочијашким 
аве у гомилу и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи ф 
Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели  
 изласка, сад мораш или жива у гроб или у моја наручја...{S} Ја мислим да би ти код мене топлиј 
тици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме 
а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p 
 време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Лудгарде, да је  
 <pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем. 
итезове до једног који се беху искупили у пространој дворани грофа Отокара, како се оне пред њо 
 <p>— Колико и колико смо га пута нашли у сред језера где плива право пут оне мале дашчарице! — 
 наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S 
 <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и бреж 
>— Ја вас морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем 
к, па не може ни залогаја више да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког кат 
ослетку, у неко доба ноћи, видећи да ни у једној <pb n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљ 
те какав је то празник?{S} Њега нема ни у једном календару, али живи у нашем народу по овим кра 
одавно видео — поче мој земљак — али ни у крај памети да помислим на нас.{S} Из тебе је провиђе 
ашце одавно било Конрадово, и ако он ни у сну није снио толику срећу, и ако се њих двоје ретко  
е ког другог изабрала, не би је нико ни у кући криво погледао, у нас се све женидбе почињу са т 
рд“, и сад насташе мутни и облачни дани у животу лепог девојчета који је дотле тако ведар и сре 
орњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ивица у леденој кор 
илично далеко од њих, још беху завијени у ону тајанствену модру боју.</p> <p>Међу тим осећасмо  
 тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није пл 
ску с лица, па се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти 
са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Ловци дођош 
е ти је драго, само сутра на вече да си у кули, јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у м 
, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одрастао него  
це моје!{S} Лаку ноћ! —</p> <p>— Бог ти у помоћ, животе мој! —</p> <p>— Још ово, Лудгардице!{S} 
пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с тим не 
 су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима 
а оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — п 
оје је задобио, па ће тек онда похитати у наручја својој кћери и своме сестрићу, а за сад вам п 
, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, само да будем близу Л 
а хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригр 
S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час виделе 
тима, добили смо појам како ће нам бити у вечном паклу, кад нас стану пржити за јестаственичке  
е до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит.{S} На послетку и о лицу вредно је споменут 
него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и ја за вр 
их се моје тело састоји могу претворити у саме очи, да се нагледам те безграничне лепоте у прир 
ког пресла тамо, одмах ћемо се спустити у Гмунден.{S} Да видите, како је оригинално кад локомот 
дељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под тим дрветом зијао, те се размрс 
евају једне у друге, тако све то трепти у жаркој светлости сунчаној.{S} У предњој половини језе 
ну све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом срцу сладострасникову, а његове  
положењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу наћи сутра у осам  
 лепоте, толико достојанства и гипкости у један мах да се из прсију племенитих госпођа и госпођ 
} Те су задруге биле од велике важности у почетку овога века по буђење свести и љубави к слобод 
та у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите да је из не 
д Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и светина која се из свију страна скупљаше н 
ху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S} Девојче погледа на ниже преда се... 
ке које су могле с поља, искуством доћи у душу?“ А ја велим, кад је природа тако безгранично ле 
ланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, дична љубо моја! — -</p> <p>Кукумавка на зид 
х црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар који га је на капији дочекао, рече му  
ету, коју је данас смислио сагоревајући у своме гвозденом оделу под врелим зрацима летњега сунц 
 дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови и калуђери са својим  
ство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој.{S} Ви сте, господ 
љавало дубоки планински казан продирући у његове небројене пукотине и ждрела која из њега извод 
о шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разговетнији разговор.{S} Оч 
иц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу тако недостојно понашали према мени да сте засл 
м златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим  
 да их на ново напуне, сваки се повлачи у себе самога па се <pb n="11" /> пусти својим успомена 
лагонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско 
 све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га таласи изнеше на п 
токар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са осталима пут 
, да те лепе плаве очи изгубе свој сјај у ономе вечноме мраку, грехота би било да ову дугачку,  
ти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у праху мил 
 у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиштољима, <pb n= 
е, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако с 
 ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај доиста већ планинс 
 силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природе!{S} Као кад какви нежни прстићи 
ко, и пази да не откотрљаш који камичак у амбиз, јер он ће док слети до доле начинити толику ла 
на цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, али полако и нек није здраво велики! —< 
бадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао један 
S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у вагону могли смо се љуцки разговарати. -</p> <p>— Да, 
 та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац да изгуби очњи вид само з 
 пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале,  
 после ашиковања на прозору, дође Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљен 
на неколико места покушавао да запливам у слог народног причања, али све за бадава!{S} Ми смо с 
ут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то  
 мени мило да јој још који пут погледам у лице — то су <pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него  
едну неправду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и  
 а за тицу ваздух, па опет, од како сам у твоју зеницу погледао, анђеле мој, ја сам све то на с 
 његово дугачко име.{S} Одмах и ја одем у Ишл.{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{ 
акиње, али с онако исто врелим срдашцем у недрима, као оне, а преко језера, тамо код Карбахмиле 
естрински изгрлише и ижљубише, и ако им у тај мах баше тешко на срцу, јер је свака на први погл 
 доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад Бог позове старога гроф 
 Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га паж 
да бих желела да се коју недељу одморим у овом дому божијем, докле не прикупим нове снаге за мо 
олити да и њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, х 
аш војску нити те могу повести са собом у бој! —</p> <p>Куртово лице помрча:</p> <p>— Та ваљда  
литију, одмах за њима сам Отокар главом у своме најсвечанијем руху и ослањујући се као на штап  
верзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А  
ло пред нама, погледа једном, па другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За и 
г намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које допираше до самога  
/p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружава 
ом гвожђу с визиром на лицу, и са луком у руци.{S} Ритер најпре подиже своју песницу претећи, п 
р отпоздрави на еве стране машући руком у којој је мач држао; а Лудгарда само још више порумени 
 две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он оста тако како се 
на левој мишици, и са тешким буздованом у десници стадоше у ред пред престолом грофа Отокара, п 
ку идеш на дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Серви 
сна се поређаше попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је 
ферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по 
агом у левој а са својом дугачком лушом у десној руци.{S} А велите од куд се с поља види да је  
зенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просецати крваве т 
Механџије и свирачи добро знаду тај дан у години, јер их нањ спопадне „крвав“ зној, ал’ им он д 
 сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за тили ч 
ст не мислите.{S} Ја сам толико сигуран у свакоме <pb n="41" /> роду оружја које онај лутак мож 
врх једнога ножа који јој беше сакривен у недрима — а за срамоту коју си нанео витешком грбу му 
> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима... тако... задахни г 
обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору страховања, узда 
} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер тр 
удили кад је непријатељ већ био продръо у срце нашега стана.{S} Крајња забуна <pb n="78" /> и о 
рада; овај сад дочепа мач који је лежао у песку, и положи га на Лудгарду, па својим звучним, кр 
да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач да јој број 
ајпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је 
“ <pb n="91" /> а ако се и сад пазе као у почетку познанства, па се на тај дан понови стара срд 
 буду ваше виле језеркиње тако лепе као у причама о језерским вилистанима, барем сте од тога си 
еко као снег бело платно, намештено као у калуђерица.{S} Она стајаше смерно гледајући преда се, 
ад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи располажу са толико боја!{S 
оме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљак полако, и на његовом д 
Карбахмиле, све се то види у језеру као у каквом каменорезу.{S} А десно, као да вије доста оно  
 залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла за њим две стреле, и ако би њем 
ј чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини се обој 
p> <p>ја сам све побележио и све послао у Ајзенау по поузданим људима из Гмундена, куда ћу ја с 
одице на другу док на послетку није пао у приватно имање нашега императора — кога Бог нека на м 
 Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђеној драг 
 за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет побацаше у  
 на свој грдни мач, који је сав блистао у алемима, и само слабо беше привезан дугачким и широки 
омислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврд 
о било кад овако славан муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А о 
а Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем. 
ој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати 
{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћ 
пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она  
 то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она истин 
ве стране се подиже као какав зид право у небо, мрка стена <hi>Трауенштајн</hi>, која се од јез 
’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се д 
 се згрануло.{S} Како сви гледаху право у мене, а неки и прстом право на ме показиваху, то се с 
ојом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S 
не, или ако је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обич 
, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде 
е једна воља дочепа највише власти него у савезу многих малих слободних државица).</p> <p>Мало  
едно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп  
ергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи и 
а собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак озго ле 
 намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с пр 
к, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко  
 „паклена“ врућина.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и размишљао сам о начину како да се разхл 
<p>Ја несам никад својега земљака видео у тако озбиљном расположењу, па га стадох мерити од гла 
ила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му прои 
тички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се богоро 
о пазиле на све стране и нико није смео у намастир без особитога допуштења.{S} Само смерна и ду 
онрад сишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном с 
о што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржао победу, д 
нте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденске! —</p> <p>Г. гроф стараше се 
а сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах — одговори мој земљ 
морам остати сљедствен кад сам заглибио у_ тај несрећни превод).{S} У место озбиљних замишљених 
о ожиљцима, па и десно око беше изгубио у тим бојевима, који оставише толике <pb n="87" /> траг 
очију мојих.{S} А на коме би је оставио у пустоме двору?{S} Ко зна какви непријатељи и од куда  
ца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби преко среде, ал 
ршовском језику ђака који је тек ступио у буршовско друштво и који мора бурше да служи у механи 
 за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док ј 
лаго нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хвата 
кају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а у другом момче и девојче...{S} 
ахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно 
аци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком руху, са распуштеним власима, лежи  
за кад видех тај живи анахронизам онако у месечини.{S} Ја и на инштитуцију калуђера мрзим, али  
нфарера“, пуно белих једара која далеко у језеру изгледаху као беле тице које изнад воде лете,  
за бадава...{S} На један мах стаде неко у предсобљу звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што н 
!“ </p> <p>И дојиста, пред нама, дубоко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља 
з оних земаља „тамо <pb n="8" /> дубоко у Турској где се народи један с другим чупају“ као што  
и себи“ <pb n="42" /> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буд 
потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак 
борбу, у којој се само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протел 
отине путника, а највише их је јуришало у гостионичку трапезарију која је не само постављена би 
у давно погашене и само се језеро могло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребр 
иници казала да сахрани своје лепо тело у влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеско 
ако ниско да се пола Траунштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{ 
 пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о  
е постављене моје панталоне), али овамо у горњим местима има та реч много више-значења него што 
—</p> <p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо вр 
 Са зором да си на ногама.{S} Ми морамо у намастир траункирхенски да племенитој госпођици саопш 
ажеш, измете и наказо људска, није само у томе спасење, има још начина којим се могу спасти и т 
рофа, међу дамама и витезовима, не само у редовима и гомилама простога народа око турнира, него 
ао свакога витеза у главу, и то не само у баварском турнирском округу него и у рајнском, швапск 
повелико друштво, измешано како се само у купатилима налази.{S} Забављало се прилично, бар је з 
<p>— Јесам, светла госпођо моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице из 
ме такво блаженство обузима кад ти само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је д 
ако тешко набавити“: — „Тај се лек само у планини добија, и то пушком.{S} И то је: слезина из г 
паљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај да ћу ти свагда ту ноћ доћи у наручја, д 
где има свагда пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових пр 
е одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових и мојих познаника и 
е ништа наудити — обиђемо га па станемо у заливу иза намастира, где обично и ветрењаче стоје.{S 
у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или после подне или сутра, већ како буде  
 — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p>  
{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо ка 
оче Пепи на ново предлагати да свратимо у једну механу крај језера, где има свагда пржених риби 
дем на пут, и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходник 
од воза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у с 
 жена сад, императора аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога 
тако глупа, да се ми још више завалисмо у смех.{S} Посрћући дођосмо до прве гондоле, стропоштас 
ко достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу гостионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни 
</p> <p>Ми одпустисмо возаре, па одосмо у намастир г. попи, јер сад само сеоски парох служи у м 
, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха,  
 другом у очи — па сва тројица прснусмо у смех...</p> <p>— За име Бога Пепи, ти си барон?...{S} 
јима својих љубазних и верних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати),  
они главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе мору стр 
о да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан пров 
ст — и то беше лане кад једном случајно у по дне прођох поред бечке опере па видећи где свет ју 
ивала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу го 
прича рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се стукну и погледа 
 уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војника.{S} Конраду се и нехотице развукоше  
за један тренутак, он стајаше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро нег 
 мојих предака којима је сад врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје 
 господине, како је страшно наше језеро у својој срџби! —</p> <p>— Оно истина, страшно је по ка 
и човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у кошта 
оше оне страшне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су нас 
р песмо имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све  
одних песама о подобним приликама, и то у доста рапавом немачком преводу, заври Пепи ову причу, 
шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је 
 код стола на коме се играху карте и то у позамашне суме, слушати пренемагање госпође домаћице, 
дан њеног краљевског и т. д.{S} Особито у нашем одељењу (вагони су обично раздељени сниским пре 
ајмање не помери.{S} Помрчина као тесто у провали — а њега свака коштица боли.{S} Ни од куда ни 
p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице пр 
 се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења,  
оке стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је љу 
 онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као румена  
би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећ 
же дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али кад м 
 нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати се 
 него захтевах да се одмах доведе ствар у ред.{S} Ми одемо у гостионицу, где је било и његових  
бини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут намастира.</p> < 
е све је то прскало као кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ н 
је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној души још је дрхтао јек оних небеских мелодија,  
чисмо ту заклетву нашега Господара, јер у њега нема више деце.{S} За то нам је свемогући творац 
евојку са свом снагом својега срца, јер у тих људи срце није један нераздељив адиђар, који се с 
уздане људе изабрали за секунданте, јер у одређено време није нико био у кавани касине гмунденс 
 беше мило толико нечовечне љубави, јер у исти мах натушти се ведро плаво небо, стаде грмети и  
изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (богаташка пољска  
ају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А  
не победе, Отокар сазида један намастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да п 
а ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај  
, ни Виктор Иго, који је онакав мајстор у описивању до најмање ситнице не би могао дати верну с 
 ја несмем причати.{S} Ја несам мајстор у причању па ћу начинити какву накараду.{S} Боље причек 
а:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао з 
.{S} Као пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у пор 
и то скоро оним истим речима којима нас у своје време дочекиваху наше механџије по Србији, наше 
атрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још ј 
небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </ 
gungs Zug</foreign>) кренуће се вечерас у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p 
е из дуела самном.{S} Ја ћу још вечерас у потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — 
оидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл, како 
<p>— Преласни господин отишли су јутрос у Гмунден, и рекли су вратити се пред вече! — одговори  
аца, који му остале одвезоше још јутрос у Гмунден.</p> <p>— Верна слуго — мрмљао је Конрад — ти 
олике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже б 
стовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да ч 
а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> 
 је под оним дрветом остао, а овај опет у мал’ није онемио и оглувио од страха.{S} Они су се бр 
це око језера има свој романтички накит у причама које прелазе од колена на колено, растући и р 
исио је живот или смрт, срећа или живот у гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница 
је као локомотиви кренуше народни живот у напред, а бурши осташе далеко назад са својим униформ 
е читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зил 
ких „покунпорта“, који нама трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опр 
карев.{S} Ево како се то десило да Курт у то доба буде на траункирхенској обали.</p> <p>Он је п 
шања не помогоше, данас беше дошао Курт у намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на с 
даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину.{S} П 
на по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зр 
 у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одел 
валом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу био у оваком расположењу као у овај мах  
 уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па о 
чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту в 
еше такав јунак.{S} Па како је био вешт у тим јуначким играма могао је лако отети венац младоме 
а не ће раставити. </p> <p>Месец је већ у велике бацио своје сребрне мостове преко језера, а Ко 
да јој донесе гласе од оца, који се већ у велике борио с непријатељем, и на све стране побеђива 
е повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину, извуче из једног камењара пушку и торбу свој 
ме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гр 
ше у тај мах погледати ту витешку борбу у којој стајаше двадесет по избор витезова, све који од 
ошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло као да је пиво.</p> <p>— Каква то машта? —</p> < 
и са свију страна, па онда подиже главу у вис и стаде омирисавати ваздух — али ветрић је високо 
ли дани промицаху а о доласку Отокареву у Траункирхен ни трага ни гласа.{S} Стаде тешко витешко 
ке године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, ј 
о се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пламен.{S} Његово лице ни онако не беше Бог з 
 гласа.{S} Стаде тешко витешком Конраду у пустој кули, у којој сада не беху ни његове слуге, је 
ева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолд 
раховање, које обузимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је  
ледњем прибежишту од сурове силе — ножу у недрима.</p> <p>Курт се зацени сотонским кикотом.</p> 
ду савлада то необично осећање, које ју у исти мах испуњаваше и блаженом срећом и горком тугом, 
 нема другог спасења, онда ће да бегају у свет.{S} Конрад није имао куд.{S} И он пристане да се 
ајповршнију кору леда, и ноге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и  
сму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслепљен толи 
 ми то скупо плаћамо...{S} Они не знају у својим топлим собама и за пуним трпезама шта је то пр 
воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у своје време имао.{S} На да видите какви су то славни  
аклетве?...{S} И ено се заједно враћају у намастир и сад ће његов верни паж његова десна рука,  
ој су насликане све муке на које бацају у паклу велике грешнике.{S} Те слике одузеше јој и посл 
Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова м 
најглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се 
очи, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је нек 
ња светлост сваку и најобичнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најош 
 њена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, ко 
даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла.{S} С 
сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве очи и 
ку сва снага; она покри лице, па бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде 
али у рукама — пребродисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калд 
ма откупила.</p> <p>Њему та мисао јурну у срце ка’ пролетњи сок у дрво.{S} Зар сиромах старац д 
биљно и питајући гледамо, он опет прсну у смех — куку, за Вога, мој трбух, ох... ох... ох... е, 
а с толиким вазалима, припале намастиру у коме би његова јединица ћерка била рукоположена — и п 
 из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, п 
на <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз х 
јне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign xml:lang="la"> Derin 
и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захватала. </p> <p>Бог зна колико 
на грофа Валса, у XV веку, становала су у њему два брата, па се заваде — да л’ око какве девојк 
 руку а о истој ствари.{S} Оне друге су у длаку налик на ту грчку историју.{S} Тако н. пр. једн 
="SRP18632_N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">»Salon, für  
и гадне страсти и безбожне жеље које су у његовим прсима беснеле у тај мах — беше га страшно по 
ер ту није било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно друго 
ајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсбадска или др 
 свим стојим на расположењу...{S} Ја ћу у Гмундену отсести у касини.{S} Наши се секунданти могу 
стове из корена, и они се стропоштаваху у језеро повлачећи за собом по стотину каменова, као да 
апрепаштеним гостима, који га очекиваху у великој дворани док се врати из своје ризнице у коју  
 који у тај мах особито живо дебатоваху у густоме грању старих ораха, као да држе какву скупшти 
гледају особито интелигентна, изгледаху у тај мах од радозналости тако глупа, да се ми још више 
рца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удар 
ту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да су у само злато и сребро захв 
е и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиши листићи у ружиној круни.{S 
сала која се у одмереном такту спуштаху у зелено језеро, и подизаху у зрак да затрепте као да с 
прозоре.</p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш 
оних небеских мелодија, које за њу беху у свакој речи Конрадовој, она је једва видела ту црну с 
ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намастир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, нег 
 да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на  
 читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он с 
ским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причат 
 удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем ковитлању са домаћиновом ћерком, кад ал’ из 
сима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама растављаху борце са својим мачевима,  
зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази до гемзовских стена, па са 
сцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и грохота, досетке постају све тромије 
 опет одмах огласи својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с ва 
не таласе у висину и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и он 
им траг за неколико дана, док не наиђох у листи странаца, који су дошли у Ишл и његово дугачко  
само да би нам заделу ноћ остао желудац у стању турских каса, него нам се не би ни очи наситиле 
га драгоценога накита, тај је победилац у овој игри.{S} И у првој и у другој победио је данас м 
, и видесмо <pb n="111" /> један дворац у коме лети станује по неколико месеци жена сад, импера 
жностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала 
љен да би могао издржати још који месец у овом злосрећном прежвакању давно преживљених теорема. 
ахата разговарао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет 
ас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији постаја 
можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радости, п 
лоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуго докле га  
у, твој ће отац бити овде, и онда мораш у калуђерице, ако не ћеш, да те на својој самртној пост 
рила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда све моје благо овога свет 
на фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бранио сам се ја, ал све не пом 
м ритерски.{S} Камо срећа да сам га још у Линцу мало прогњавио, па нам не би покварио наш тефер 
 тако близу да изгледа као да спада још у Гмунден, јер у среди имају растркане онолике виле (бо 
е на памет да радосно кличе.{S} Кад још у тај мах букну иза намастира огроман пламен од неког џ 
куће са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи 
јање и прелазак преко реке, која је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стре 
 још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутовао с курирским возом. —</p> <p>Бурш 
е на њему одрасла.{S} Половина беше још у магли а другу половину, коју грли зелен лук од најлеп 
ји зрачак светлости.{S} Али он беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, п 
пи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још у два сахата отпутов 
а ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Лудгардиној светлуцало је кандиоце, али и њего 
и се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирх 
је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савијутак некакве в 
у.{S} Каква слика!</p> <pb n="20" /> <p>У једној огромној арени, окруженој са свију страна гром 
мљу, само да се не мучи више... </p> <p>У тај мах врисну паж.{S} Он се грчевито држао за прозор 
овој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита  
есеци тежатника и обичних дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сре 
унденско језеро.{S} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div 
х нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојчету куцаше срдашце тако силно...{S} Колико јој  
 прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске обале неколико 
 што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S 
м шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и весеља кад ја ни из дале 
мојим је прсима страшно кључало.</p> <p>У тај мах приђе несрећни Вицвиц па ми гласно пред свима 
уршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљ 
нгеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У вагону опет оживе народ.{S} Нас тројица такође похита 
страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку,  
а свим са научног гледишта!... —</p> <p>У тај мах зазвони први пут.{S} Док поустајасмо и стадос 
а да му је „срце правоме месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл  
} Крагујевац. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div> <div type="title 
 Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекош 
и грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали  
у снагу.</p> <p>— Да ли ћете бити истог убеђања, ако вам ја, на поштену реч кажем, да сам нехот 
о није ваздух то је медицина.{S} Ја сам убеђен да ће напредна индустрија двадесетога века начин 
подморски и подјезерски свет, и бејасмо убеђени да се ништа сјајније и лепше не може ни замисли 
, па само рече: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету оним 
 неку песму „Блажени они који сами себе убијају у славу Господа” или тако нешто, а народ заслеп 
мисао помислити — али ја не могу сад да убијам кад сваки дах прсију мојих, сваки куцањ срца мог 
а мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у души така тишина и срећа, да у свак 
авио да се играм с’ њиме!{S} Како ћу да убијам људе које је Бог као и мене створио, кад ми је с 
имам зета кога сваки деран има право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до  
 им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девој 
ице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, и ак 
е и више стежу око грла, и она паде као убијена пред њим на колена, грчевито стегнуте руке клон 
 /> <p>Бурш је био и млади Санд који је убио издајицу Коцебуа (онога истог од кога има и у нашо 
нико није ни заљубио а камо ли да се ко убио или отровао или у воду скочио као што се у поштено 
е она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само  
шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, него...ти ме разумеш!... ти!...“</p 
у се на прси. </p> <p>— Лоидл, ја ћу се убити, ако се ти не махнеш „вилдераја“.{S} Мени не даду 
и усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пепи отрча за калуђерицом која као да је  
ише ње; она се трже из својих сањарија, убриса сузе и погледа око себе, али у башти не беше жив 
се стропошта на његов смрзнути и снегом уваљан леш,- који је лежао на поду... </p> <p>Њена се с 
имали да се тај завод подигне, то ће ми увек остати загонетка...{S} Они би ваљало да помисле да 
ражећи згодне бусије.{S} Месец беше већ увелике искочио, и беше красота у планини.{S} Свеће и в 
а ове сочне руже, ови пуначки обрашчићи увену у влажним зидинама намастирским, да те лепе плаве 
онео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо бити „међу собом“, и да ће даме таком 
р само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере да нема више очинске љубави — поручиваше му девој 
би за свагда избити отровни зуб... буди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>К 
к, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је дотична кифла у животу, па тек онда одговор 
. —</p> <p>Курту је сад било прво да се увери да ли Конрад долази тајно у намастир и којим путе 
 протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако било, постави Лоидла за с 
ста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој љубави, не дај да антихристи толику неви 
е пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је ждерање ( 
ина стоји за прслуком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p 
 светла госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} На 
S} Ви ћете, надам се, после ове епизоде увидети, да ја морам са своје стране захвалити на части 
амо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутавци само можемо знацима да наго 
рвих зракова, и дубока ждрела међу њима увијена у оно тајанствено плаветнило као каква бајка.{S 
ласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало није б 
..{S} Грехота би било да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих гре 
 говорити — опрости, ако те је мој смех увредио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да ис 
валирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са  
но с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли с 
и још једаред је у руку пољубио, па нас увуче у трапезарију, зграби с једнога стола три лунгенб 
ј молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном ле 
абучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер му је це 
један једини поглед беше довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ бл 
 он прсну још неколико пута, па се и он угаси...</p> <p>После неколико сахата грану над језером 
зера обрадова се у нади да ће он ако не угасити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар 
алеко одавде, ено она жута кућа, то је „угасити јелен“.{S} Док се ви пресвучете и попушите једн 
боко у дољи у коју се силажасмо, у сред угасито зелених поља и брежуљака, иза којих се горостас 
ву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за то сентим 
о да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, јер то је мој „пламен“ (љубоф)! — </p 
очепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-минстера, поче Пе 
 Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара кутија,  
а трују живот у Бечу. — У то стигосмо и угаситоме јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо 
на кандилу, па пошто се добро разгорела углави је у оквиру од прозора, па стаде размрсивати и р 
 хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „монокл“ у десно очње дупље, па мери бурша 
шко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Је 
 очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа победоноснога грофа свога и његову милу ћерку шт 
, али његово соколово око није могло да угледа ништа, јер обично се та пруга одма губила у оном 
{S} И најсрчанијега обузе нека језа кад угледа ова небеска знамења, ову срџбу божију.,..{S} Поп 
ење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога војводе.{S} У кланци 
оче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па гракну на ново на сав глас 
ач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свију страна и 
лицу за првих неколико тренутака кад ме угледа, па одмах за тим поцрвене као паприка.{S} Ја му  
шт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице, варошке сенаторе и гмунденског  
ну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога го 
ма „коњску жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>—  
еро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беше још 
и ми се кочоперимо нашим говором, а кад угледамо оваку какву појаву природну, ми тек опет морам 
неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји  
гледало језерско.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас 
у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угледан међу гостима мога слаткога грофа!{S} На њему на 
ри пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустоме свету, који му једва беше  
још из далека зазирали.{S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко  
, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима  
Још ово, Лудгардице!{S} Кад год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану кул 
 <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка Отокарева 
ва.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уз 
Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{S} Т 
 на страну с гнушањем од саблазни, коју угледаше...{S} Витезови се згледаху зачуђено а неки и у 
врло добро у дону Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак ( 
ј. елипса која је у среди с’ обе стране угнута.{S} На та два места, где је језеро најуже, налаз 
 док су још на окупу...“ Она пристане и уговоре и дан и место састанка.{S} Тетка ће је пустити, 
е је било и његових и мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици јед 
вреду, и ви по други пут <pb n="116" /> уговористе са мном рок, а ево неколико сахата за тим хт 
дрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св. Бенедикт! — Овде приорка склопи своје руке, 
 греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас дан камџијама шибали  
ан пут помоли Богу — С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и 
 жена и деце!{S} Све живо беше нагло да уграби које месташце на путу којим ће проћи славни војв 
p>Ми брзо платисмо па појури на поље да уграбимо добра места.{S} Под тима се разумевају места к 
ауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на тр 
акуске, која је доиста врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb  
ма.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не се 
 у једном даху каже „Ђаволе, обешењаче, угурсузе, анђеле, душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ н 
месо, онда одлетеше у невидиш.{S} Имају угурсузи носеве да ни сам ђаво не би веровао! — </p> <p 
 лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнског, тамничког 
 влажним зидинама намастирским, и да се уда за небеског заручника.{S} Глупо девојче отрчи прво  
 душо, срце моје!“ Мој земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко каза 
год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откину 
та... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја бих тим бездушним  
ан борац помаче из седла од тога силног удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки  
и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки  
а освета за који неправилни или сувишни ударац буздована, него да сваки витез добије другога пр 
у ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем она три правца која прописуј 
ђаво не би веровао! — </p> <p>Они дакле ударе другим правцем.{S} Мирцл није могла да се нагледа 
играњем, дакле као из ведра неба гром — удари катастрофа. </p> <p>Ја баш бејах у најлепшем кови 
тражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро  
то је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљусак, и свака крштена душа око језера обр 
међу нама догодила! —</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред 
рви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико је људских породица  
ше се проламати громови, и један од њих удари баш иза Траункирхена, у планину Соненштајн, која  
кривљених места, где су тешки буздовани ударили.{S} Лева му рука беше на крсташком балчаку дуга 
 како ћу ја причати овој господи па ако ударим на страну, или станем другаче причати, него што  
рну се к нама:</p> <p>— Ја велим сад да ударимо око Орта, па кад се вратимо испод ћуприје, да г 
рту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио истим путем.{S} Ту му изгубим траг за неколико д 
 а како би пала тија ноћца, па би месец ударио преко језера своје сребрне мостове, одмах би се  
 Ми морамо с друге стране <pb n="18" /> ударити, јер ветар дува све иза нас право гемзама у нос 
ариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на дворишту, витезови јурнуше свак на с 
се опет у веселе гомилице, које на ново ударише у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један 
лико камичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је  
 очајање кад му је она казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и ка 
ева.{S} А који је онај галантни небески удварач наше љубазне мамице? —</p> <p>Пепи потеже подоб 
ћ димио оџак поменутог ловца, па поче с удвојеном снагом грабити напред.{S} Отац је једва могао 
ећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу удева лепо вече у људске груди!... </p> <p>Ако их разди 
 се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’ осети сна 
олико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда вам не треба ни_казати д 
.{S} Ах како је славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јаз 
држе какву скупштину.{S} Међу тим пошт. удовица угаситога једена не даде нам много времена за т 
</p> <p>— Најбоље и најјевтиније је код удовице „угаситога јелена“.{S} Она по себи већ је стара 
 тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране, или се не ћеш маћи с овога места 
 други пут позвах да ми кавалирски дате удовлетворење за нанесену увреду, и ви по други пут <pb 
човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S}  
жавица).</p> <p>Мало по мало, са правом удруживања и јавнога договора, поникоше стотинама и хиљ 
 на којима се такође могла видети доста удубљених и искривљених места, где су тешки буздовани у 
отова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху издухне, доста поштапљу ти 
 онда ми не требају никакви мехови који удухњују и исишу људске душе из тела, градећи од једне  
 ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђерици која  
пнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако пажљиво осврћући се, и пажљиво врата затвара 
авили да смо гладни, и да калуђерица не уђе у један вагон ми би проиграли наших десет минута је 
 да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци капу капут и прслук на клавир, па 
еко језера у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико 
„Карло“ , и један од ливрејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да 
 да их изнутра подупре, али — у тај мах уђе пречасна госпођа пријорка са још неколико сестара,  
 јелену, и ми се опростисмо с буршем па уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних  
сваке недеље и празника у по дне?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна сим 
ијаше на све стране.</p> <p>Најзад, кад уђоше међу стене беше мирније, али каква слика!{S} Јеле 
старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у намастир онда тек видеше да не гори он собом, в 
тим спустише гвоздене решетке на лица и уђоше на бојиште.{S} Редари их поделише на две поле и п 
рсивати и расправљати своје басамаке од ужади, с којима је толико пута претурио свога господара 
аду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођош 
о бар колко толико задрхтати од толиких ужаса који се на један мах око њега просуше...{S} Он је 
коро иза зидова намастирских почиње.{S} Ужасна ватра беше то, и како који сахат све даље и даље 
т, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас! 
решити живот или смрт, јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{ 
аменова, као да није било и онако доста ужасне ломњаве и праске од оних громовних плотуна којим 
сити а оно бар у толико ограничити онај ужасни ножар да не обухвати села око језера, јер онда о 
од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, који нама трују живот  
; то беше као да су виле откале некакав ужасно велики ћилим од самога бисера, па га изнеле на с 
} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, постало главна мета буршева, а то је жд 
м заглавно између две стене попреко над ужасном провалом у коју продираше бесни водопад.{S} Он  
роз тако лепе баште да несмо ни осећали ужасну жегу, али мало по мало постаде нам врућина тако  
и најмање није непријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S}  
ру, да Господар право подањ стане...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или ник 
е као да су од конаца а не од лађарских ужета, па још имађаше времена да по свима правилима вит 
 у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте! —</p> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за ш 
слободно сматрати ствар као свршену, па уживати наш красни Гмунден. -</p> <p>Поглете, кол’ко см 
 неких стотину које труба које бубњева, уз то њискаше стотина преплашених коња, јер иза Отокара 
 уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конр 
којих је онда много више било но данас, уз то трешташе неких стотину које труба које бубњева, у 
потврду својих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</foreign> 
еље и рођаке из престолнице у госте.{S} Уз то помислите непрегледну гомилу званичних и драговољ 
ом, особито кад је овако славан дан.{S} Уз пут има воћа, каквог је тешко и сам Адам у рају у св 
о поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак суров, м 
S} Лепа је била као каква иконица!{S} А уз то тако поносита, да нико није смео ни да је се дота 
тво проживео у - биткама, стојећи вазда уз мога баба, ја сам далеко путовао само да нађено прил 
е крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грмљавину бубњева, уз песме и весел 
има војници Куртови са дугачким копљима уз раме, и маширајући у густим редовима, за њима попови 
дна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са својим ловом  
амо права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У његово 
е гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни мало ниј 
 мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју је од тур 
езеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од оне двојице возара к 
!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко је јошт остао у 
што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који  
ве, одмах би се зачуле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробн 
ако је и данас било, и трубе затрешташе уз громовито одобравање гледалаца кад се први део турни 
ка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се разговар 
еше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после  
кад се Богу молим! — и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланов 
окрену Лудгарди, која се још јаче припи уз свога Конрада; овај сад дочепа мач који је лежао у п 
 сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну пролазаше где ј 
ома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, толико беше сустао од огромних напрез 
војом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у св 
ичка варош, погле кол’ко се отегла тамо уз брежуљке! — рећи ће мој земљо — па како је дивно нам 
мак и таква девојка, који би тако једно уз друго пристајали као њих двоје.</p> <p>Конрад је мно 
 слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаше, мењало се онако исто брзо, а 
ришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела су још и сва звона на свима црквама и нама 
онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а ч 
а нема.{S} Само ти иди смиром и држи се уза страну! — </p> <p>Тако пођоше опет мало даље. </p>  
ебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну, -па ето их на коси планинској.{S} Сенке већ 
менитијих места и одржавао се на коњу и уза онаке стране где је Конрад обично силазио с кова.{S 
јче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог даље. </p> <p>— Стој! — заповедаше он 
љубљеном Богу низ лице кануле кад га је узабрао у - богатој башти васионе, да је поклони несуђе 
.</p> <p>Најзад после дуге и мучне, ал’ узалудне борбе, испаде Курту за руком да протури своје  
чи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже под ајзенауску кулу јед 
е коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} Конрад је 
е Отокар обрну да види ко је јошт остао узањ од оне огромне војске, он угледа само калуђерице,  
емљи за сад, само по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама 
ши секунданти нађу.{S} Ја сам вас гонио узастопце докле вас на послетку ненађох овде у Ишлу, и  
турајући бројанице — моје наговештавање узбудило ју је силно, то нема сумње; сад само не знам,  
 Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S}  
 удара.{S} Међу гледаоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да вид 
 стења и ждрела као какви бесни дуси па узбуркаше и најдубље слојеве језера, подижући огромне т 
ласи, које први састанак и први загрљај узбуркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што с 
 које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фи 
ели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу п 
т или пријатно изненађење.</p> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојно 
лом да се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та 
оза беше још празан и ми поскакасмо у њ уздајући се да ће и остати празан па да ћемо се у своје 
ин да се извучете из афере.{S} Ви ћете, уздам се, савршено одобрити ако сад с вама поступим као 
инесем Богу на жртву једну од последњих узданица старости моје! — и он загрли Лудгарду и Курта. 
Њено лице беше у ономе мору страховања, уздања, бола и очајања, које јој је данас прешло преко  
ају те немилостиве борбе између страха, уздања и очајања, који се играху с њеним јадним срцем.. 
н да верује да ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је до 
у дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?.. 
е довољан да јој угаси и последњи жижак уздања...{S} На таласима, већ близу обале, пливао је по 
ана, који је може бити једина потпора и уздање каквој великој поштеној породици, зар цело сакро 
 потпомагати.{S} Тако стаде и он губити уздање да ће тај дан остати наша победа; али при свем т 
да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово уздање у пажа не беше узалудно.{S} Пред по ноћи стиже п 
стрпљењем а с онаким разним осећањима и уздањима.{S} Сви гласници које стари војвода беше посла 
 према кули, а из прсију јој се оте лак уздах:</p> <p>— Конраде, мили, мили Конраде! —</p> <p>— 
госпођица откину и нехотице један дубок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико с 
о гмунденца па повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја 
 —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и прилично у годинама војни 
 челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир.  
.{S} На вас грех! — Затим извади сахат, уздахну „тек по ноћи“, погледа по вагону, промрмља „а у 
егу.</p> <p>— Ах сироте срне и гемзе! — уздахну девојче и сузе јој грунуше на очи.{S} Сигурно ј 
ајући.</p> <p>— Па зар још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бог 
 онда се сетише да мало дубље и мирније уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче  
ки савијену врату и добаци тешке кићене узде своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред пр 
оћ вратише кули, па му Конрад предаваше узде, потопша га по рамену рече:</p> <p>— Ако сам и ја  
а престо, да не би наши љубазни и верни уздисали и даље за <hi>туђим</hi> орденима, који се као 
е већ од зора.{S} Кочијаш је непрестано уздисао „Не може се даље“: али Мирцл му је свагда умела 
витешка срца, да не ће имати каде много уздисати за њиховом кобном супарницом, за лепом Лудгард 
 На послетку ваљало је испрегнути па за уздице водити коње, те се онда сами вратити па довући и 
рити од главе до пете.{S} Пепи се једва уздржавао од смеха док је он говорио, а кад је свршио,  
 сузама у очима, да се Лоидл није могао уздржати а да јој пољупцем не осуши сузу која кану прек 
и једну стражњу ногу, па онда трзати за узду, јер само тако је било могуће извући коња.{S} На п 
 Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, узе јој торбу из руке и живо машући руком и говорећи не 
се и ми замислили и загледали у даљину, узе реч на ново:</p> <p>— Али да ми се не би претворили 
ити откуда смо и пошли. </p> <p>Девојче узе грисбајл по среди па пође мирно уза својег драгог д 
 није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мојега драгог сестрића...{S} Нека бу 
му било, оклоп, панцире, све, све, само узе го мач у зубе, и — скочи у језеро...{S} Потраја дуг 
рца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог господара, и кад се под  
 за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{S} Наравно да сам и ја ударио и 
p> <p>— Куда болан? — </p> <p>— Овде је узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам неп 
 мајке и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после 
жали да јој се одмах заклео да не ће ни узети пушке у руку, да ће је раздробити о какву стену н 
о да је моли:{S} Милост, милост,. немој узети душу моје добре госпође!{S} Гоподар је не би преж 
} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе није срамота, да у XIX ве 
рамену.{S} Пошто се срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше  
баба и да јој испуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву 
и најлепшег језера горњоаустријског, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовиш 
ахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајн 
алзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио д 
и оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки 
ше у играње...</p> <p>— Добро.{S} А сад узми један камен у руку, протрљај га мало длановима...  
Лудгарда, ово је зеница очију мојих!{S} Узмите је у своја наручја, па јој будите место мајке и  
ху издухне, доста поштапљу тиме, веде: „Узмите сва велика дела славних песника и уметника.{S} З 
вечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад гово 
н по кап најстрашнијег отрова који само узмогне пронаћи или измислити.</p> <p>На крилима тих цр 
 ономе свету онима који сами себи живот узму! — </p> <p>Лудгарда се згрози од ових речи.{S} Пре 
гово лице ни онако не беше Бог зна како узорито, јер му на десној половини стајаше ниже и трепа 
ве који од кога дичнији како племенитим узрастом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу 
ене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Тодор да с 
рици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се најпре увери да је 
</p> <p>— Па то је много интересантнији узрок него онај новелистички, који си ти онако незграпн 
и он том приликом нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> < 
 отишла у калуђере? —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сат 
пољубио руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би с 
 девојке који се милују а ма рад каквих узрока не могу да се венчају, па живе онако као што се  
аоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнији 
ста онако изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и та 
и, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, а 
клоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —< 
 Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт 
<p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p>Ја кад 
 онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође беху на к 
астир? —</p> <p>— Не само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени с 
оје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити 
на памет да залаје на кога а камо ли да уједа! —</p> <p>— Право да ти кажем, Пепи, ја сам те за 
ице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивањ 
а и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих, дочекаше их код онога пото 
 могао трагичнију причу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега ж 
оге пропадају у горњи слој, али коњи су уједно захуктани у напред, и тако се догађа да оштра ив 
ди уверена, да неће више никога за срце ујести! —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом вл 
оју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета стрела! —< 
рофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше стављена од општине наград 
ринском стаблу моје властеоске породице укинути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p>  
де има само једно друштво за пристојно „укопавање лешева“.{S} То је све.{S} Грађанска касина те 
нема опасности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице 
шти траункирхенског намастира и гледала укоченим погледом у мирно површје зеленог језера које д 
гинално кад локомотива не вуче, него са укоченим точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!< 
љи, наслони главу на обе руке и гледаше укочено у један клин у поду.{S} Њено лице беше у ономе  
2" /> најлепше слике које пролазе поред укоченог погледа у даљину, помињући најдраже тренутке ј 
а у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведра неб 
прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особ 
—</p> <p>Он особито удари гласом на реч украсти.{S} Мени се смрче мало пред очима и ја скочим п 
а упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара него би требало неких т 
 обрнули пут оног зеленог брежуљка који улази у језеро и на коме је Трауенкирхен и који нам се  
н корак! — Али сад доста о томе, ми већ улазимо у наш планински ланац.{S} Гледајте, па уживајте 
тима.{S} Он отвори и преплашена приорка улети у собу без душе, и јави му да су сестре мало час  
мо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — 
p> <p>У тај мах обиђосмо један рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадн 
ао пожарни пламен пронесе се глас у све улице и кроза све гомиле народа на тржишту, у порти и н 
ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огромна фабричка фурун 
на својим запенушеним коњима низ главну улицу право пред општинску кућу.{S} Као пожарни пламен  
! </p> <pb n="15" /> <p>То је само било уље у жар наше радозналости.{S} Сад нам је баш морао пр 
као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Јед 
увши нож у висину; ал’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ак 
м празником душе не падаше ни једном на ум да помисле где су, да помисле да их сваки тренутак и 
мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још  
ену нама.</p> <p>— Ја сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још 
onerwefter</foreign>! (то не верујем да уме и Даничић превести, а камо ли ћу ја) То је срећа!{S 
вио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи се окрену,  
заше ми људи да теби требају момци који умеју владати оружјем, на како се ето сврши крајина с Х 
а се покалуђери, и да се она тврдо узда умекшати његово срце ако је доиста у њему никла та стра 
е може се даље“: али Мирцл му је свагда умела доказати <pb n="30" /> да се може још мало. „Ја а 
говестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је стајала наслоњена на свог драг 
оједина места у њој, колико треба да се умемо наћи у топографији ове приче. -</p> <p>Замислите  
 <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео другоме казати; али самом себи не.{S} Ја сумњам да 
није могао ништа опазити, тако је вешто умео Конрадов паж да околиши и да се у сенци држи.{S} Н 
што и око коња, а ваљда би се за невољу умео наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала  
 он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и г 
емен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки терет из осветљене ћелије тр 
ћаше властела и народ око заграда сваки уметни покрет јуначких мишица, сваки сложни звекет с ко 
змите сва велика дела славних песника и уметника.{S} Зар су оне дивоте, које далеко над овом пр 
> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин да покажеш како си звекан?— 
} Девојка је већ била готова, обучена и умивена, спремна за пут, и изађе из колибе поштапљући с 
ед рештаурацијом да доручкујемо и да се умијемо — то вам је наш Линц.{S} Славна варош, особито  
ез мајке на ново скочи, и ено је где се умиљава око матере.{S} Тако је ишло и с другом гемзицом 
верну слику гмунденског језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја  
 половини гмунденског језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, а 
ним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, своју Лудгарду.{S} Она је била без мн 
ну као да тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина! 
шког, јуначког а опет онако безгранично умиљатог лица Конрадовог.{S} Не знам да ли су му пуни о 
сак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без свештеничког благослова, без светог причешћ 
 утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му снаге да се своје среће нагледа, да је с 
родало своју душу нечастивоме, све више умножавати, кад знаде да има дете куда склонити, где не 
омоћ, да бранимо земљу од језичника, да умножимо славу нашега оружја, и да стечемо себи местанц 
Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено  
у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора при летењу преко језера, а нешто их нанесе ветар  
ри, синко.{S} Ти си данас и онако веома уморан! —</p> <p>Курт оде у своју избу, а Отокар кћери  
 И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког напрезања, развалише стражари јаз, и  
тир у велике спава, крене се и он мртав уморан кући; у тај мах зачује врло близу где један лана 
поступања већине, јер и он је био мртав-уморан, па је само за то предлагао да спасе своје цицер 
, највише два, па онда се сви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који о 
шај, па ћеш видети да ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи т 
што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а већ се зачу силио куцање алком на његовим 
стионицу, гладни, жедни, <pb n="110" /> уморни.</p> <p>Данас већ није се могло мислити ни на ка 
 сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни, попадали око логорских огњева и тако тврдо засп 
тамо баш <pb n="98" /> залази умиљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је  
алило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај ње, па се замислио...{S} Бар то бе 
ни један дан, а и ја би од туге за њима умрети морао!{S} Смилуј се на младост њихову, на њихова 
, драго дете.{S} О, нека вас за времена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледат 
а богољубивог реда, моли Бога за нас, и умудри ме како да носим ово ново бреме које је вишња пр 
решним животом, јер онда ме још не беше умудрио милостиви спаситељ и велики божији угодник Св.  
е домаћица пала у несвест, да је клавир умукао, свака игра престала и сви гости јурнуше право м 
још по који откинут гласак, па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на посл 
је бледо јадно девојче!...</p> <p>Песме умукоше, подигнуте стотине весала застадоше у зраку, ча 
ало по мало, бура се стишавала, громови умукоше, муње се више не појавише, и најпосле оста само 
и да квекну више..._ Звона на један пут умукоше и у Гмундену и у Траункирхену, <pb n="96" /> ка 
а треба да у праху милиш! — Куртов глас умуче, јер <pb n="100" /> сад му један велики талас под 
ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсно различни, да се никада не би споразумели.{S} С 
и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он јурну к језеру. 
 крајева пространих немачких земаља, за унапређење немачког јединства у <hi>језику</hi>, кад се 
ади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледали, и да јој она ужасн 
о је на три столице дугачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са 
их и забрањених) друштва, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народног 
га слаткога грофа!{S} На њему најновија униформа, ордени, белило на образима, монокл, и т. д. в 
, а бурши осташе далеко назад са својим униформама и сабљама са својим капицама и лушама, са св 
ља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капица као наши жен 
одвали са какве високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је к 
сад им је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске и 
м багламама, и Курт јурну као бесомучан унутра.{S} Пошто је с приорком само неколико речи прого 
 је тако показао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империј 
еше толико света, опет је свакоме у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са јед 
кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад Пепи, куд 
 именом да трујеш ово млеко ваздушно! — упаде мој земљак у реч, па дисаше са свом снагом онај д 
о можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти си на толико турнира одржа 
кулама ритерским... —</p> <p>Овде Јергл упаде буршу у реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то ш 
слава победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за др 
о грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хо 
кајању! — и пречасна госпа подиже своје упале очи к звезданоме небу, а њени дугачки мршави прст 
већ не види ништа па макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда 
о, народ помисли да је Бог сам намастир упалио па прсну на стотину страна само да побегне од чо 
b n="76" /> клети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и о 
д год под ноћ угледаш из твоје ћелијице упаљену буктињу на алтану куле моје тамо у кланцу, знај 
дног коња извлачити из снега, јер беше, упао до трбуха, и то ваљало му је извући најпре једну н 
е би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, милостиви господине, а 
 то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гласник већ  
е у кулу, и предаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу 
какав племенити витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та св 
м оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> <p>— Моја лепа Лудгардо, кажи право, би ли  
а нађох клет празну кад за тим дођох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући 
ли својега сестрића, па пошто се с њиме упитао за јуначко <pb n="92" /> здравље, рукова се са с 
а, па још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени 
 Витезови се згледаху зачуђено а неки и уплашено....{S} Само један Отокар оста миран.{S} Он при 
аш! —</p> <p>Карло не изгледаше ни мало уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само 
овелистички, који си ти онако незграпно уплео у описивање гмунденске околине.{S} Јавила јој се  
— Да не да Вог и пречиста дева Марија — уплете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура д 
да од овога тренутка зависи богатство и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта  
а, она осташе на универзитетима само за упознавање и братимљење народног подмладка из свију кра 
ичу, поред које сам уједно могао да вас упознам и са оним странама нашега живота крај гмунденск 
с двојица сте барем имали прилику да се упознате са преставником једнога дела наше велике власт 
м одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људ 
ј рај који је са Лоидлом гледала, па га упореди с овим стањем...{S} Јадна дивљач беше до трбуха 
грапном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господичића који није навик 
угом, па онда спустише визире на лице и упоредо ујахаше на мегдан.{S} Редари (који сад такође б 
... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два грош 
десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије нашег желудца. 
ало у зидовима Траункирхена, и могао је употребити тренутак који му се као најудеснији јави, да 
>Лудгарда ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала,  
p>— Ама истина, Пепи, ти на наше питање управо јеси одговорио са оном твојом скрпљеном причом.{ 
—</p> <p>За једним столом седио је, или управо лежао је на три столице дугачак ђак бечкога унив 
и су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу своје узвишене госпође Лудгар 
„амт“ (канцеларију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се пр 
p> <p>Жустри коњићи који беху у саонице упрегнути ознојише се већ од зора.{S} Кочијаш је непрес 
м, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђерица?{S 
тиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на капију, очекујући нестрпљиво да угледа поб 
ррр!....{S} Од тога би и преживар какав упропастио све своје желудце, а камоли госпођица душа!  
 целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} 
вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме би 
мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али господар је т 
овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p> <p>Девојка се с 
де своме пажу, па се <pb n="62" /> онда упути пред престо седога грофа и његове кћери, захваљуј 
улим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беш 
пажена, провуче до новога воза, коме се упутила била.{S} Те несрећне жене боје се света и светл 
ох да упитам за ваше здравље, и тако се упутих овамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамље 
ц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узаном стазом између Траунштајна и језера.{S} К 
лук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За је 
 окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потегао сабљу на ме?{S}  
 права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p> <p>— Ама ј 
{S} Зар један живот који толико обећава урадити за благостање својих суграђана, који је може би 
 да ћу се озбиља тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет  
</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, загледа још један пут у многозначајне  
ја прелевају, а пред њима ужарене главе урнебеских глечера.</p> <p>Још мало пођоше уза страну,  
а свом грацијом која је „нашем“ сталежу урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој в 
као каква бајка.{S} Овде — онде по која усамљена тица прилепила се уза какву као зид усправљену 
ко грозно исказао да... тако ми оне три усамљене длаке на ћелавом темену немачкога спаситеља Би 
пуним сваку жељицу коју узимадне у оном усамљеном и тужном намастирском друштву! —</p> <p>Старц 
и не би се за њих боље старали! — и око усана буршевих заигра враголасти осмех.</p> <p>У тај ма 
ста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се п 
г оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих улила великоварошких.{S} Ту изађи 
“ или град гмунденски са својом кулом и уским прозорима.{S} Дрвена ћуприја једна саставља замак 
ра.{S} Онај олуј радосних и одушевљених усклика којима властела и народ поздрављаше његовог суп 
а ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> <p>— <foreign 
 и грмљавину бубњева, уз песме и веселе усклике, па кад поред њега прође Конрад водећи за руку  
но на десно и на лево за оне одушевљене усклике којима га непрестано поздрављаху.</p> <p>Она дв 
све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега као 
вана од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина на којима је седела свак 
лемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око заграда сваки 
ова који се надвикаваху својим радосним усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p 
дбија се мој грофовски орао? — и у њему ускључа уз остале гадне страсти још и сва мржња, коју ј 
воје мале, па онда сиђе к њима, па опет ускочи, па опет их гледа.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n 
 само Отокар није видео како му сестрић ускочи у најближу племићску гондолу, па побеже са остал 
у до синоћ придржавале стремен докле ти ускочиш на коња; данас ће уместо тебе примити слатки те 
 саоничара, па пристаде да вози али под условом да иду само дотле док не наиђе на очевидну опас 
анер машући главом — ти си нешто сувише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли 
вамо, знајући да ваша смирена душа љуби усмамљеност, у којој се може са свим одати молитви и по 
 савише се око њеног витког стаса, а на уснама осети врео пољубац — први пољубац...</p> <p>Дево 
г старешину...{S} Горак осмех заигра на уснама старчевим... -</p> <pb n="97" /> <p>Кад уђоше у  
 клонуше као одсечене низ тело, а бледе усне прошапташе.</p> <p>— Милост, милост! —</p> <p>— Ах 
теле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се само грчевито напрежу не пуштајући ни гласк 
ог самоуздања беше око оштро обележених усница у оном лаком осмеху, којим само права снага расп 
ика.{S} Конраду се и нехотице развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти  
уелисати? — и официр надиже своју горњу усницу на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју 
вице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но на левом образу, јер  
чне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Трауенштајна одакле он каже д 
му још једна мисао кроз главу.{S} Он се успентра уз дрво као каква дивља мачка, заједно са свој 
 и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омнибус који баш на ону страну  
самога па се <pb n="11" /> пусти својим успоменама, бригама, жељама и надама на вољу, и на посл 
унца на заходу могу да измаме најмилије успомене из душе, па од њих да начине <pb n="12" /> нај 
шку.{S} Девојка пребледе од те помисли, усправи се мало, склопи своје руке молећи, и погледа га 
могао ни наслонити него је морао седети усправљен.{S} Али из почетка није ни било непријатно, ј 
ена тица прилепила се уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциљ 
 Лоидл се на дебљем крају највеће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше 
елијице на поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога 
 тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види рад 
 у овој земљи, која ти се данас на моја уста моли.{S} Ако ти треба жртава, да се увериш о нашој 
ђерица не рече ништа, већ метну прст на уста; дође до прозора, па промоливши главу на поље погл 
ује, опет умало му она не метну руку на уста, јер сад се она још више бојала него он, да гемзе  
риорка склопи своје руке, наслони их на уста и промрмља неколико кратких молитвица — Па тако је 
...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог по 
еше са мном задовољан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне н 
љао на све мушке носеве <pb n="10" /> и уста ка из оџака, тако да је вагон изгледао као каква м 
вређивано, зар... — Овде му Пепи запуши уста.</p> <p>— Ћути, срце моје.{S} То бих ја све умео д 
p> <p>Ви се сад бојите да ја не напуним уста колико могу више појетским сравњењима и громопуцат 
римо у романтику?{S} Или да оклембесимо уста, да завалимо капу на потиљак, да разбацамо капуте  
 види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на коме је седео док је паж причао, па о 
 шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је божанска мисао.{S} После неколико дана лут 
ре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта ко 
pb n="35" /> иначе би смо се пољубили у уста.{S} Него махни ме са твојим вечним запиткивањем.{S 
емачке државе једна но једна отеше себи устав, изгуби се и важност тих (онда тајних и забрањени 
џије по Босни и сви остали гостионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јел 
 је, светла госпођо! — одговори паж, па устаде — и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац н 
е топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја со 
д твоје паклене душе!... — </p> <p>Курт устаде смејући се, отшкрину врата на ћелијици, па јој п 
 на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане и упути се полако у намастир. — —</p> <p>Конрадо 
да му је сигурно требао један сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хт 
 у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се преживи кад се не развија у духу време 
ву звезду I реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни 
 да си ти и онако срдито напућила твоја устанца па велиш „И то ми је новела!{S} Прича недељу да 
итнима, нагледај се румених обрашчића и усташаца сељаначких, насањај се на развалинама средњеве 
д ногу своје узвишене госпође Лудгарде, усташе, те од својих слугу примише своје везене јастуке 
им црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег 
сплакале своје последње сузе, не могоше устегнути, него бризнуше у плач...{S} Само једна приорк 
атентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ па устане  
има, модрим образима и крвавом пеном на устима...{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац  
длану, тамо нека остане докле год војна устраје.{S} Али до намастира је подалеко, а путем има т 
којим само права снага располаже.{S} Он устрча уз степене и клече левим коленом на јастук.{S} У 
же да је гласник грофа Отокара.{S} Курт устрча уз увијене басамаке на кулу, и ако му ноћас ни м 
{S} Коњи стадоше врчати, махати главом, устукњивати, и кад год би покушали да их натерају на бр 
н!...{S} Али пљусак не потраја дуго већ уступи место граду, који груну тако крупан како га ни н 
е моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похит 
м, крепким гласом грмну:</p> <p>— Ко се усуди да моју жену дотакне, тај је готов са овим живото 
роге казне под које потпада сваки ко се усуди да та правила погази.{S} Најзад прегледа тај царс 
аче на језику?{S} Да се неси више никад усудио да ми пред очи изађеш, јер имена ми божијега, мо 
е.{S} Особито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога  
д ћу ја доћи.{S} Сервијанер, да се неси усудио ову пошећерену кифлу да дираш, убићу те! — и Пеп 
 да би се и осмех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p 
аших момака.{S} Ако би се какав странац усудио да је помилује (јер она је са очиним чамцем прев 
 моја, и само у његово име могао сам се усудити да пред твоје лице изађем.{S} Ја сам на време с 
азао да се ни њихових унука унуци не ће усудити да прекораче границе римске империје! —</p> <p> 
ти ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем... —</p 
 била за толику гомилу људи, него већ и усута јела стајаху по столовима само да се драгоцено вр 
 на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој баци нож пред ноге, па само рече: — Ал 
х да се код тебе најмим у службу ако ме усхтеш примити! — </p> <p>Конрад га пажљиво погледа од  
што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главн 
 на двобој.{S} Ви сте, господине грофе, утекли из Гмундена пре онога времена кад је требало да  
 с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради? 
е биле свагда на руци кад му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру  
вио, и уз то нам пружи руку на воз, као утеху да ће нам после причати.{S} Кад не беше другче, н 
асто гледаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирањ 
љиво гледаше у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да ј 
авршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе, као што су н. п 
а и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има овако свечан тренутак у вечном животу природ 
ће бити тако славног водопада, и најзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је 
и гласно пред свима рече, трудећи се да утиша смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, 
он није обећао у томе тренутку, само да утиша своје злато.{S} У потврду својих обећања дао јој  
здржи, овако вече кадро је и ту буру да утиша, и то радосно раздрагано срце да умири, даде му с 
 да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло очи на к 
 па онда све умукне, тако и овде све се утиша мало по мало и на послетку ништа се није чуло осе 
ћи колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подобро изнемогли.</p> <pb 
 натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем с 
у и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако ништа друго, а он изм 
 ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јуначком борбом, па ћу и  
 у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе болесник 
ареву <hi>Мирцлу</hi>! —</p> <p>Он опет ућута, па оста непомичан заборавивши потпуно на кесу ду 
 као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо се и ми замислили и загледал 
ој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Боже благи, кад први пут затопли, па сунце стане рас 
момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека м 
чета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чу 
к, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му 
 из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас двојица однесете кући потпуну слику 
лете се Јергл у разговор — да нас данас ухвати бура далеко од обале, а ви бисте видели, господи 
е дохвати један камичак, али у исти мах ухвати је Лоидл за руку. </p> <p>— Остави тај камен...  
 ново не поче да се смеје, али се одмах ухвати за трбух) Ајао, ја ћу да добијем грчеве.{S} Смил 
ери ни мало бригу.{S} Нас је још једном ухватила овако исто силна бура на језеру, и ја сам мисл 
“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>— Та јеси ти при себи?{S} Где с 
е с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доиста оста под дрветом па се раз 
аже иди јави власти где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог в 
да буду научни а у којима неси могао да ухватиш ни главе ни репа, гледати она овчија лица код с 
нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да ли се данас још онако пазе као он 
о им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само зв 
и стајаше ниже и трепавице и јабучица и ухо и ноздрва и брк и уснични угао, све стајаше ниже но 
 месту.“</p> <p>У пркос свију забрана и уцене повишене, дигне се Лоидл сутра на ноћ у планину,  
n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању...{S} И дојиста није се прева 
 казао да су се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n=" 
зовима вазалима да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драг 
је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — мени је већ  
ад отера у калуђерице? —</p> <p>— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго и 
у беше велико весеље...</p> <p>— Аха, — учини Јергл намештајући се боље на своме месту и захват 
једном скривеном заливу иза намастира — учини се обојици да зачуше кораке на обали.{S} Постајаш 
 за богоугодно дело које је намислио да учини, сви, сви се разбегоше куд који, па и самога гроф 
огурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и камичак одскакута низ 
м хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да ће му заледити сву крв у дамарима.{S} 
главу па му погледа у очи...{S} Њему се учини као да му тај поглед отвори сва ребра, па му кроз 
то би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — — — </p> <p> 
мак, који би се подухватио да тај севап учини?{S} Ловци су истерали из њих и последњу искру кур 
о силно пуцати и крхати се да се Лоидлу учини е ће свет да пропадне, и он препоручи Богу душу,  
нштајна губило у њима а на лепом језеру учини се на један пут ноћ....{S} Све живо премре од стр 
 није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из сво 
 својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у најстрашн 
 који сваки има о лепоме.{S} Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој 
што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су с 
у могли на капији зауставити, јер им се учинило као да је девојка бесомучна па су се распрштали 
едаше око себе кад виде какав је утисак учинило његово признање. </p> <p>Крајње презирање оглед 
и девојци задану реч, и само једно није учинио, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је  
е исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и  
да (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривена заједн 
ог лица прелете израз, који се бар мени учинио као неки дубок бол и сет.{S} Али можда је крива  
хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампа 
огаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо. </p> 
д ће његов верни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што ј 
ворити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на једно колено па пољуби Л 
у девојку да види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене нај 
тезу ил’ сестра или дама срца његовога, учинише да борци долажаху у много већу ватру него што т 
у за по који секудн осветљаваше лице не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Так 
 зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лавине пр 
е друге заслуге, само не за оне које су учињене својој <pb n="3" /> земљи и народу, за које оби 
 и сестара, које јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме  
рцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво свакога који би нашао њено изгубљено псетанце ки 
не као паприка.{S} Ја му приђем са свим учтиво, поздравим га са свом грацијом која је „нашем“ с 
ица престави једног другоме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних речен 
е времена да по свима правилима витешке учтивости поздрави даму свога господара, и тек онда га  
едан пут изниче као из земље, и како је ушао у намастирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта 
да му то његов паж даје знак да је неко ушао у башту, и да то по свој придици њу траже.{S} Она  
о савести говориш?{S} Ти знаш да његове уши допиру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале —  
} Ја не знам да л <pb n="34" /> ме моје уши, или ме моје очи још непрестано варају?{S} Каквим с 
изну гемза на стражи.{S} Гемзе наћулише уши, млађи се помешаше међу старије, све гомиле згромад 
ас дан да гледа.{S} Овде јој не вређаху уши они <pb n="67" /> промукли гласови као из гроба, ко 
акога један и стаде јести да је све иза ушију пуцало.</p> <p>— Пени, ако Бога знаш, каква је он 
 .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како 
 или на кули, и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушк 
ама, пред очима јој стаде светлуцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, с 
заклони очи па дрекну „Језус Марија!“ У ушима му стаде зујати, мало за тим бућну о једну стену  
ена „мирисава девојачка душа“, кад му у ушима зазвони небеска музика њеног слаткога гласа, који 
вагона у који је пречасна госпа Варвара ушла, благословивши нашега бурша још једанпут.{S} Пени  
 војника, и слугу, који још не беху сви ушли ни на варошку капију, кад им је Господар био већ н 
по столовима само да се драгоцено време уштеди!{S} У нашем напредном веку и кад се за ћев путуј 
 морам молити, г. грофе, да ми у будуће уштедите ту непријатну дужност, да вам покажем врата —  
ито ти Сервијанер да се не си усудио да уштинеш за образ ону лепу келнерку угаситога јелена, је 
S} Одатле се већ види Ебенсее са својим фабрикама.{S} Околина на тој половини гмунденског језер 
 већ знате да је тамо Ебенсее са својим фабрикама.{S} Иза језера, у дну панораме подижу се гром 
трењачом у Ебенсее, прегледасмо огромне фабрике, пентрасмо се по планинама иза те варошице, бес 
се <hi>Ебенсее</hi>, и у њој су највеће фабрике <pb n="46" /> императорске за добивање соли из  
ако да је вагон изгледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зази 
лицу која нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те вид 
гуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у Ебенсее ићи или 
ског, болничког, касарнског, тамничког, фабричког и театарског ваздуха, а он само отпуши стакло 
анине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, и смрдљивих у 
ише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведостојне сопутнице“ к 
ЈАТЕЉУ</p> <p>СТЕВАНУ РАЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p>  
 лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежани стома 
ти глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блес 
може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цери 
м монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање наше локомотиве.</p> <p>На пољу беше сунце зашло 
л, и т. д. ви већ знате како изгледа та фела људи. </p> <p>И он ка да се зачудио кад је мене ви 
рло озбиљно одговори.</p> <p>— Г. Марс, фелдмаршаллајтнант звездане небеске војске.{S} Таман Пе 
ао, у нас се све женидбе почињу са тим „фенстерл’н“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује. 
меденом прозорчићу, који се у нас зову „фенстерл’н“....</p> <p>Не потраја дуго, и већ су све ко 
Колико је сласти и среће било на првом „фенстерлисању“ после тога, можете мислити!{S} Сад је ба 
вно сажвакане залогаје један мали потоп феславскога вина, платисмо (не питајте колико), и пре д 
.{S} На глави му капица као наши женски фесови и још плића сва извезена златом тако да се једва 
 (само не у дневнику већ на пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене м 
 може назвати само пијанчењем) пива, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно ра 
 учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — з 
 замислите уз то сијасет кола и колица, фијакера и „екипажа“ који се беху смотали у некакво клу 
је још у нашим рукама била, него у сред фијукања отровних стрела око његове главе, скиде шлем,  
о све прозоре, тако да је олујина могла фијукати и кроз најсклонитије собе по кућама...{S} Ни г 
да од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних зема 
 ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, знаш Пепи, из оних земаља „тамо <pb n="8" />  
уштва, за коју је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужа 
 па онда рече.</p> <p>— Доиста изгледаш филистарски... али то немари ништа, ја и мој Сервијанер 
 сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осећаје, које смо ми још кадри осећ 
роде!{S} Као кад какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, т 
павицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, с 
беше на носу још незарасто па покривен „фластером“.{S} То су јуначке ране из бојева са тојагама 
 <p>„У Линцу, на каси, распитах за мога фон Вицвица, и рекоше ми да је узео карту за Салцбург.{ 
о: </p> <p>- Г. грофе Лео Карло Стефане фон Вицвиц!{S} Ви сте се на жељезничкој станици у Линцу 
е сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбрижније забаве и  
 се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Вицвиц може само са себи равнима дуелисати? — и офи 
арту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон Вицвиц зграби карту, прочита име, па онда салутова  
, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, али ја изађох предањ и рекох му од при 
него би требало неких тричавих 80 — 100 форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушиј 
 беше стављена од општине награда од 25 форината ономе ко тог страшног лопова поткаже иди јави  
 високим господствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп,  
дника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни словца слагао, јер — ти мене до 
ст стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. елипса која је у 
 појетским сравњењима и громопуцателним фразама о дивоти језера.{S} Не бојте се.{S} Ни један мо 
ом округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа грбове на  
ованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила  
, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дисао толико је морао уз ветар да гони, т 
од њега.</p> <pb n="99" /> <p>— Говори, Фрице, ако Бога знаш! —</p> <p>Сирома Фриц једва је дис 
кад баћа Стувер у пратеру запали главни фронт каквог свог „ватромета“ на тезоименити дан њеног  
мен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и  
зговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гостионици, јер ти се иначе може до 
 нас задахну као каква огромна фабричка фуруна.</p> <p>— Та куд ћеш у сунце Бог те видео? — бра 
ју) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од т 
у Костића?{S} И ако јесте, како он сме „фушеровати“ у туђ занат? </p> <p>— Пепи, Пепи — тресо с 
а страх и трепет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи 
цу карте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</ 
арте за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> < 
 за твој бесмртни „воз за ћеф“, ха, ха, ха!... — и он пође, ал ја га ухватим за раме.</p> <p>—  
 ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једно 
таде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки ист 
а би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од ј 
се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја неки 
им да би ти код мене топлије било...{S} Ха, ха, ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе  
епи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви доиста мислите да сам вам ја  
котало да је милина погледати.</p> <p>— Ха-а-а! — учини мој земљак наслађујући се погледом — ме 
да тражаше неки особити оглас.</p> <p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим сл 
џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</p> <p>За једним столом седио је, или упр 
 куле као какав заточеник. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{ 
срдачно поздравише, узеше се за руке па хајд’ уз брдо. </p> <p>Ваздух беше пријатан ал’ ипак су 
 децо! — кликну Пепи и ми се дигнемо па хајд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашл 
о неизхристића нико на свету...{S} Него хајде везуј пртљаг ако ћеш понети коју кошуљу и огртач  
а ћеш се ти још пре уморити него ја“ — „Хајде баш да видимо.{S} Али у очи тога дана треба да пр 
оз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и он је оба 
места на коме је беше језеро очарало. — Хајдемо, само полако, и пази да не откотрљаш који камич 
 па му кроз сред срца прође...</p> <p>— Хајдемо, хајдемо, душице.{S} Сунце ће нас претећи! — и  
у а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко г 
в, Лаубе, с њима у свези стајаху Берне, Хајне и остале делије немачке који су познати под имено 
 се тиче Лоидла.{S} Та и он је с нама у хајци, ено га где је у јарку ухватио бусију!“ И он доис 
ву, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз халштатско и кроз наше гмунденско језеро, стропоштава с 
а имају, ја сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хла 
 се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увераваше да ћемо би 
као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекивати могло. </p> <p>И тако, моји драги  
х ногу некаку бару, стадох се пипати по хаљинама, и — богови силни, ко ми је то учинио?{S} Из м 
а ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на витезу...{S} Мало по даље од њи 
огинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвал 
, и племенити сок кипи из њега низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио.. 
 скоком беше Курт пред њом, раздера јој хаљину и кошуљу на прсима, па јој оте ножић из недара.< 
макар му сто свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лек 
 буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се 
 имали кад ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке н 
 то сентиментално размишљање о небеској хармонији кухине и остале природе, јер нас обасу својим 
чнију стварку у природи, какву божанску хармонију склапа она из најоштријих противности, које н 
чање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са жив-живкањем небројених врабаца, који у та 
reign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан обича 
p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате сваг 
 од куд се с поља види да је он ђак?{S} Хвала Богу, по униформи буршовској.{S} На глави му капи 
отпуну слику нашега језера! — </p> <p>— Хвала лепо на тој потпуности — рече земљак</p> <p>— кад 
о гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвала што се у ваши 
ардине, али она му пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ 
пружи руку:</p> <p>— Хвала, по сто пута хвала, добро срце!{S} Али сад је већ доцкан.{S} Иди и т 
 прве борбе и занос прве победе...{S} О хвала вам миле, миле слике!....</p> <p>На један пут ста 
{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хвалио, па откуд да се он родбини девојачкој не допада? 
визе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио.{S} С десна, почевши од Трауенкирхена па до варо 
ко језеро?{S} Јесам ли претеривао мојом хвалом? —</p> <p>— Ја сам само један пут у своме животу 
гле колике су леденице!{S} Имена ми има хват у свакој, та изгледају као дрва од леда...{S} Ух Б 
} Запамти ову ноћ деране, па се више не хватај у коштац са витезовима пред којима треба да у пр 
 потеру за витезом ајзенауским, који се хватао у коштац и са 3—4 своја парњака, па их опет поба 
ваљало испразнити од снега.{S} Неколико хвати даље ваљало је једног коња извлачити из снега, је 
удари пливачу у лице и баци га неколико хвати у језеро назад.{S} Он се борио колико је могао с  
оје се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p> <p>— Ето децо — п 
један градић, кад оток није ни двадесет хвати од обале? — </p> <p>— Е, и то има своју причу.{S} 
их хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушкацоне“, т. ј. ел 
његово ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли јо 
во ћупче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још ов 
упче мерценскога пива дебелога, хе, хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде д 
ако може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се  
се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што 
 се он родбини девојачкој не допада?{S} Хе, он јест истина био дичан и вредан, али... сви Гмунд 
еје се како може бити глупље. </p> <p>— Хе, хе, хе, фамоз! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— 
{S} Није тај оглас, већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех чита 
едан мас (од прилике ока) да пијемо!{S} Хеј вирцауз! —.</p> <p>Донеше пиво, и ми стадосмо пити. 
ност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у А 
 према ономе млеку и меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{ 
 и Менделсона и на послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“  
</p> <p>— Сервијанер знаш ли ти причу о Хери и Леандру? — рече за тим прекинувши га у речи.{S}  
јама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драг 
ним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никако не могадијаше да у њима види радост или п 
Eisenau </foreign>! — </p> <p>Сад изађе херолд те и он га званично прогласи као победиоца на да 
као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са свим назад, <pb n="59" /> а мегдански  
м по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му  
 је морао бити особито на опрезу строги херолд, јер међу гостима грофа Отокара беше данас и сам 
им гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S} Богме 
еље заклети да је тако било! — одговори херолд.</p> <p>— Добро је.{S} Сад иди па се одмори.{S}  
> <p>— Мој узвишени Господар — одговори херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред њег 
славних и племенитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита висо 
бе огласише да се турнир отвара.</p> <p>Херолд прође још једанпут поред уређених бораца, заглед 
 само по двоје пуштало у ограду.</p> <p>Херолд на ново изађе на среду и протелали на све стране 
аклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p>Херолд га само погледа са стране, али није имао куд већ 
шкрину врата на ћелијици, па јој показа херолда Отокарева који на сред двора разговараше живо с 
да, да их разгледа оштро око турнирског херолда, који је знао свакога витеза у главу, и то не с 
ђу тим Отокар одмах посла свога речитог херолда у народ да му јави <pb n="65" /> какви су гласи 
шљао.{S} Он заиста затече у својој соби херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита 
</p> <p>Курт махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изг 
неколико речи проговорио, и оставио јој херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли,  
и херолда ујаковог.</p> <p>— Које добро херолде? — запита га Курт докле му слуге раскопчаваху и 
> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај како је ишло у последњој великој  
не вршке Траунштајна, беше гроф Курт са херолдом и са својим војницима пред капијом траункирхен 
победиочева... —</p> <p>Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пу 
не налазим особите сличност са причом о Херу и Леандри.</p> <p>— А, ја испрва ни сам несам знао 
и бориле све непрегледне небеске војске херувима и серавима, јер наши непријатељи, и ако их је  
ра.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињеном војском пред њих 
бине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детешце које се гнушало грешнога живота  
ласи:{S} У намастиру је била нека млада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав 
 јер одатле ће да гледају седи кнезови, херцези, грофови и баруни и остали племенити гости, кој 
 Сви витезови из близа и из далека, сви херцези, грофови и барони из ове окрајине ондашњега цар 
глупи празноверни народ, него и сви они херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Ото 
у?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учтиво сваког 
вати опет Пепи — али ја бих не само из „хеца“ него и рад тога желео да нас ухвати бура, да вас  
воме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих храмова од  
нска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S}  
е жељезница по једно десетак — двадесет хиљада странаца који овде и у Ишлу (два сахата од Ебенс 
 на језеру како полако и сложно маше са хиљадама својих крила, видео је дивно искићени чун, кој 
аситељу твоме, откупила живот и поштење хиљадама хиљада људи, да си спасла стотинама божијих хр 
 јавнога договора, поникоше стотинама и хиљадама разноликих дружина које као локомотиви кренуше 
а добра, сви замци и куле, све земље би хиљадама подајника с толиким вазалима, припале намастир 
оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа несрећну девојку — па  
оја се од језерског огледала подиже две хиљаде и две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је 
екаквих средњековних калуђера — али ове хиљаде сирових грчких и латинских имена без икаква смис 
има пливају.{S} Збиља од куда их толике хиљаде у језеру? —</p> <p>— Нешто их попада од умора пр 
и своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је ка 
’ одмах му паде на ум да се она може на хиљаду начина и осем ножа убити ако усхте, за то јој ба 
тренутака бити раздробљен и разбацан на хиљаду комадића, јер ево, он већ лети у <pb n="27" /> п 
у, да ће је раздробити о какву стену на хиљаду комада (и да му је при руци била за цело би учин 
а се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <div type="notes"> < 
ирхена и Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радо 
оче Пепи — <pb n="55" /> сазидан је пре хиљаду година, и то ево којом приликом.{S} Дивље и бесн 
е од прилике био живот у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме 
стивог грофа, загрми са свију страна из хиљаду грла:</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> Heil, Hei 
Ајзенауа, проламаху се јеци од хиљаду и хиљаду гласова који се надвикаваху својим радосним ускл 
ање једне лавине, које се проламало као хиљаду громова у једаред, па како је он јутрос зором иш 
евима и дан данашњи, дакле далеко преко хиљаду година.{S} На тај дан се искупе сви момци и дево 
и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужарене глав 
мљу спуштено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форм 
ну.</p> <p>И на ново се проломи небо од хиљадугласних усклика, и са свију страна се захори:</p> 
арош.{S} Наједном њеном осоју налази се Химелрајхвизе коју нам је бурш још у Линцу онако хвалио 
 том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мал 
, Сервијанер, кад се довече попнемо на „химелрајхвизе“ више Гмундена, онда ћеш видети да је ово 
ра аустриског, бесмо у Алт-Минстеру, на химелрајхвизи, науживасмо се дивнога погледа на језеро  
еђ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахмиле, св 
ну к језеру.{S} Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се с 
вне преда се па га стаде испитивати.{S} Хинц поцрвени, па стаде збуњено муцати, на послетку при 
 вас дан сутра будеш с твојом драгом? — Хинц разрогачи очи:</p> <p>— Па ја мишљах да ћу морати  
ти, нас двоје — а? —</p> <p>И тако оста Хинц у служби Конрадовој, и како који дан све милији по 
 послове.</p> <p>После по сахата изведе Хинц опремне коње, и обоје узјахаше, па се упутише узан 
редаде га својим људима, и упита где је Хинц?</p> <p>Сви рекоше да је баш сад међу њима био, па 
си? — Запита за тим.</p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли ј 
 он се смејао од свега срца.{S} Тако је Хинц за неколико сахата узео на јуриш срце свога новог  
божијој... </p> <p>У очи тога дана беше Хинц нешто веома снужден.{S} Пита га господар за што је 
у планину.{S} Па како је разговоран био Хинц!{S} Колико је он знао старинских песама о страшном 
ом, и Конрад је могао јасно видети како Хинц трже маску с лица, па се на један мах претвори у г 
 јер можда ћеш ми требати!... — </p> <p>Хинц у мало није загрлио свога господара од тешке радос 
На лову имао је Конрад прилике да позна Хинца са многе руке.{S} Он је гађао не може бити боље,  
мундена док се он не врати из лова, али Хинца као да тај разговор ни мало не занимаше.{S} Он је 
о је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су мог 
оченик. </p> <p>— Па хајд’ да огледамо, Хинце, пристајемо ли један другоме.{S} Отиђи у коњушниц 
>— Ако сам и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо так 
анас тако расејан, он би опазио да рука Хинцова ни мало <pb n="88" /> не одговараше суровом и н 
ан! — </p> <p>Конрад уста код ових речи Хинцових.{S} Како да њему не падне на памет планински л 
 „Аха!“ осмехну се Лоидл „И то, настави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на 
иди само грофовскоме ловцу.... “ Валзер Хис му упаде у реч смејући се и жмиркајући очима. „Знам 
 је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој јадан бабо на дому, како који дан  
а у лице_.{S} Велики боже, то је Валзер Хис, убијен оном истом граном на којој се Лоидл спасао, 
ђе Лоидл у механу.{S} Кад тамо и Валзер Хис у њој, седи замишљено и тужно за столом.{S} Лоидл,  
лач.{S} Оцу се особито допао <hi>Валзер Хис</hi>, леп, здрав деран, из добре имућне куће.{S} И  
 n="24" /> пођем за недрага, за Валзера Хиса!... — и овде се девојка скоро загуши плачући. </p> 
ће се момче поправити, а уздања Валзера Хиса стадоше падати.</p> <p>Лојидл је доиста био прегао 
их места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, о 
е, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама 
л Богу, да спасе и опрости душу Валзера Хиса.</p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четво 
анини десило, и јави где је леш Валзера Хиса.{S} Гроф заповеди да се све узме на протокол, испи 
ти док је Лоидл жив.{S} А најмање треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да 
иљада француских и инглиских глава, рад хистерије.{S} Јавила јој се света богородица на једном  
 намастир. — —</p> <p>Конрадов паж беше хитро потресно момче.{S} Он је после тог вечера много,  
то знао.{S} И доиста, он се само својом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које  
да живи само за жарко сунце и планински хлад, за питомо језеро и кршно стење...{S} Али то не мо 
од планинског биља, ал’ опет још толико хладан да се јежила кожа од њега.{S} Магла се још витла 
ца али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у прв 
р, па се прући колико је дуг на канабе, хладећи се својом раздрљеном кошуљом.{S} Ја се нагох ви 
лед у ту величанствену и мирну природу, хлади запаљене ране, утољава и најбешње бодове, па ако  
астави Хис, не сме слезина бити са свим хладна кад се метне на очи болеснику, дале ваљало би гд 
 могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, но с њега је све киптио зној.{S} На по пута сед 
S} Отишао је са свим мирно кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у офиц 
ро отиснуо од обале, па се смејао неким хладним страховитим смехом од кога се учини Конраду, да 
смех сам а камо ли с Љељом усудио на то хладно, строго ал достојанствено лице. </p> <p>Ми бејас 
ваку тајну која им се повери, као и дно хладнога језера.</p> <p>Бурш ућута, али кад виде да смо 
рех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико мн 
е што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „угаситога јелена.“ Кад дођосмо до Алт-ми 
и сахат после тога били смо у пријатној хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици 
— и девојка се приви уз момка као витки хладолеж уз поносито стабло јабланово.</p> <p>И тако се 
уђосмо у авлију која беше сва у дебелом хладу огромних ораха, начичкана постављеним столовима.{ 
вас, тамо на „доњем Дунаву“, било 28° у хладу тако рано али ми овамо, у горњим местима, добили  
е са својим кићеним баштама леже још у „хладу дебеломе“.</p> <p>— Ама да није ово Линц, Пепи? — 
 код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с поштеним пријатељима, већ са сами 
 за које обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безб 
 да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не иште?{S} Нека је нек стоји!“</p> <p>Једном, оп 
S} Они не сањају како је то немати коре хлеба, а не моћи нигде ништа зарадити, нити набавити... 
љена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројанице — мо 
о смо примили паре за два месеца,...{S} Хм...“ прође по соби неколико пута, па онда од једаред  
ужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи  
увише услужан према тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> 
да прими у се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пре 
кола ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, не састављају друшт 
> <p>— А одакле ћеш вратити? —</p> <p>— Хм, то је наивно.{S} Зар ти не знаш да је сваки српски  
 замишљена на Лудгардину месту.-</p> <p>Хм... хм! — размишљаше мудра госпа претурајући бројаниц 
ревести ни друштво српске словесносги. „Хм, како да није? <foreign xml:lang="de"> Schlimm </for 
таде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три недеље како смо примили паре за  
 лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S}  
чах? — Јергл махну главом, духну једно „Хм“ кроз нос, па онда рече:</p> <p>— Та оно и јес и ниј 
рављенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са оним дугим сребрним  
во тајанствени разговор?</p> <p>Пепи је ходао испред стола, са прекрштеним рукама на прсима и д 
иврејисаних слугу уђе у собу. </p> <p>— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си с 
ој хладовини дивних мермерних дворана и ходника на станици.{S} У баштицама гостионичким беше ве 
ао са г. грофом од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S}  
е у очи упадала једна жена која је пред ходником стајала са једном повеликом путничком торбом,  
м га сад познао, по оном његовом тромом ходу! — и Конрад гледаше за суморном сликом, сликом сво 
а повуче неколико поштених уздаха...{S} Хола!{S} Ено моје калуђерице!{S} Сад ћу ја доћи.{S} Сер 
 лаке дољице и „<foreign xml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован 
урати главом докле није имало куд, него хоп — ено га на стени.{S} Она га је гледала малко, па о 
љу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабије и слабије ч 
о са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога 
то ево којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им  
племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у ц 
стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче 
 и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успентра на највише вршке Тр 
 њу један пут поведе са собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она  
дах прсију мојих, сваки куцањ срца мога хоће само да љуби; ја не могу да убијам, кад ми је у ду 
— и Лудгарда склопи руке на прса као да хоће још боље да прикрије оштрице које ће је свију мука 
алтану куле ајзенауске, гологлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерње 
ас девојчета дрхташе као да је грозница хоће да ухвати.</p> <p>Паж се оштро загледа у ону пругу 
ка или друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, каса 
 шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови, а не да меће сваки пут свој живот на  
 покушали да их натерају на брег, а они хоће да се стрмоглаве на страну.{S} Зној је у млазовима 
ње треба Хисов отац да ослепи.{S} Лоидл хоће да покаже људима да му је „срце правоме месту.“</p 
ван муж не би нашао у свако доба колико хоће новаца у зајам. —</p> <p>— А одакле ћеш вратити? — 
рану, повадише мачеве и пажљиво гледаху хоће ли се сви витези држати строго правила.{S} Труба ј 
едан пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неизхристића 
ена дужност ће ме спасти.{S} Хеј Јергл, хоћемо ли испод ћуприје или око замка па у Алт-Минстер? 
 хе, хе!{S} А куда велиш да седнемо?{S} Хоћемо ли још овде да’ се загњуримо у романтику?{S} Или 
е Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, о 
се насмејасмо.</p> <p>— Е па кад знате, хоћете ли да вам испричам како се око нашег језера сачу 
Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђерица не могаше бити стар 
— </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пор 
 није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђерица 
 мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим гостим 
ем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш сестрицу у намасти 
ега ево ти једна ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? 
да ћемо прилећи на земљу... — </p> <p>— Хоћеш одатле гађати јадне гемзе?.—</p> <p>— Аја, ми ћем 
скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац  
— грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог лумпова и крадљивца?{S} Сутра му могу ловци  
мејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ловац, 
 Овамо с рецептом! —</p> <p>— Добро кад хоћеш.{S} Мој савет гласи:{S} Баци све књижурине у запе 
е: — Али ја сам будала.{S} Убиј се, ако хоћеш, ти знаш како је на ономе свету онима који сами с 
ле?{S} Јер нам ваља здраво поранити ако хоћеш да видиш гемзе док су још на окупу...“ Она приста 
е само то, племенити ујаче, него ћу ако хоћеш <pb n="66" /> утулити у мени сваку жудњу за јунач 
ко... задахни га...{S} Сад га баци како хоћеш!</p> <p>И други камен паде.{S} Стражар - гемза зв 
онраде мој!“...</p> <p>— Зови га колико хоћеш, тог срамног милосника, тог себра међу властелом, 
 за паметнија држао.{S} Мршти се колико хоћеш, ал’ ја не могу узети реч натраг.{S} Зар тебе ниј 
 А сад обрните право у Трауенкирхен, ја хоћу да баш на самоме месту где се догодило причам.{S}  
епи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари разапеше једро, думенџија при 
ти ни по коме, осем по теби, мој добри, храбри Курте!{S} Хоћеш ли да с твојим људима отпратиш с 
то не хајем...{S} Није да ме моја стара храброст издала; ко год се усуди да тиме <pb n="69" />  
шке“ рече Мирцла кратко, па пође.{S} Та храброст њена окуражи мало најсрчанијег саоничара, па п 
ом тако и јуначком опремом, и срчанијом храброшћу, и коју обасјаваше јарко сунце одбијајући се  
та на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни ред стављао — Бог з 
да људи, да си спасла стотинама божијих храмова од скрнављења безбожних руку....{S} Радуј се, ш 
си витеже ајзенауски! — зачу се некакав храпав глас иза њега.</p> <p>Конрад се окрену и виде пр 
ежу заглавило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из 
могло даље јахати, везаше коње за један храст у добром заклону, па онда опучише пешке у планину 
бунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да одавде није девојче  
достојну невесту нашега спаситеља Исуса Христа! — Овде поћута неколико тренутака у том смерном  
„слово“ , тако да су га сви благовјерни христијани знали на памет, а ми крај певнице обично смо 
 биће та небеска изабраница већ невеста Христова и носиће на прсту небески брачни прстен, који  
о долази да своју јединицу посвети вери Христовој и светој служби божијој... </p> <p>У очи тога 
утра бити брачна постеља новој вереници Христовој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само 
 погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сахата после турнира не  
брне траке.</p> <p>— О моја племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново нама 
тира.</p> <p>— А, ви сте ту племенита и христољубива госпођице?{S} Ми смо мислиле, кад на пету  
чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме Отокару слава светоме срцу његовоме!{S}  
ш, бездушни материјалисто, да ми смерни Хришћани радо дајемо и кошуљу с леђа за спасеније своје 
ни развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју с првим занатлијо 
ци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље од безбожника! —</p> <p>Уз то грмела с 
слушати пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо 
се! — </p> <pb n="2" /> <p>— Хм! од тог хроничког катара страдају све ђачке душе пред испит; то 
S} Сад да се неси ни мрднула. — Девојка хтеде да удесније положи поред себе свој грисбајл, ал’  
а његову дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му п 
ао као да је полудео.{S} Земљак плану и хтеде да га одгурне од себе, ал’ Пепи се тако смејао од 
 звездане небеске војске.{S} Таман Пепи хтеде на даља запиткивања мога земљака о осталим нашим  
ицир видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да ништа није ни било пође да 
гло мислити ни на какву екскурзију, већ хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо при 
 мном рок, а ево неколико сахата за тим хтедосте на много срамнији начин да се извучете из афер 
ешење нашега спора... —</p> <p>Ја га не хтедох пустити да даље тороче, него захтевах да се одма 
овских ратова,- кад оно г.г. монарси не хтедоше да знаду више за златна брда грађанске слободе  
остима у намастиру, смела је кад је год хтела ући и изаћи, јер она је у Гмундену имала многе бо 
има, па се под грлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јунач 
ојаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... онамо где ће се решити живот или см 
. д.{S} Све за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде 
 просили, па све за бадава!{S} Она није хтела ни да погледа на оно силно благо које су јој нуди 
ше облик, и ако она за живу главу не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако  
раза сустизале су се сузе као да су оне хтеле да кажу нешто кад издадоше неверне усне, па се са 
у се сад могли састајати колико су пута хтели на дан, могли су ћаскати у друштву колико им срце 
азујемо својим начином — па сад, кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кип 
ти.{S} То би тако исто било, као кад би хтели да наш испрекидан саркастички смех онако од срца  
а забава слушати оне разговоре, који су хтели да буду научни а у којима неси могао да ухватиш н 
степену пустињачке сиротиње (т. ј. несу хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назв 
 их гурне с камена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем кој 
ена, па морају да скачу, хтело им се не хтело...</p> <p>— Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл  
оф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне  
и, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јо 
о куда племенити гроф.{S} Морао се тући хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из  
ом који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо к 
ега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милиони клетака из којих се моје т 
 беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прош 
да је Лудгарда пут његовом срцу, сад је хтео кап по кап да срче грозну освету, коју је данас см 
зрацима летњега сунца у по дне — сад је хтео да му као дивља звер рашчупа срце, па да у искрзан 
астаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се  
ше мало за онолики народ — јер сваки је хтео да прати војводу преко језера у Траункирхен.</p> < 
другом, био врло захвалан ако би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прич 
тати наша победа; али при свем том није хтео још да заповеди да се труби сузбијање и прелазак п 
ним заклетву — али свевишњи творац није хтео да ми остави избор.{S} Он ми узе у место кћери, мо 
 се врло обрадова кад ме виде и није ме хтео пустити док му не обећах да ћу „провести вече у ње 
ј милосник морао би имати крила, ако би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски вит 
ио.{S} Ја сам појмио лепу мисао коју си хтео да искажеш и ја те за њу поштујем, али ти си је та 
 који задршће под плавим небом пољубити хтео, да би свако јагњешце које путем покрај мене прође 
> <p>— Молим за опроштење, Пепи, ја сам хтео рећи да си ти наш кнез Хохенлое! -</p> <p>Возари р 
 се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да вам разбијем сан, кад није било могуће спа 
огу једну грану моје породице, и ја сам хтео да испуним заклетву — али свевишњи творац није хте 
ли молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Проклети бурш!< 
 доћи пред теткину кућу и викнути „Ју — хуј!“ да одјекне од стотине стена.{S} Девојка је већ би 
Мора бити да се каква несрећа догодила“ хукала је јадница непрестано.{S} Отац ју је тешио како  
ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку буку и праску фабричку допуњавале су наше „љубведо 
} Разгони ли још бесне хорде антихриста Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, не 
 којом приликом.{S} Дивље и бесне хорде Хуна беху продрле и у наше крајеве, па као да им се доп 
 дошао у помоћ са својим људима противу Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је заустав 
аником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хуна прешле су на ново границе светога римског царства, 
ем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли до нашег језера, и поклони га ка 
а тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он  
је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном руком водећи своје умиљато јагњешце, с 
оружјем, на како се ето сврши крајина с Хунима, ја дођох да се код тебе најмим у службу ако ме  
рста, и за кратко беше сва грдна војска хунска побијена, и на њеноме месту <pb n="79" /> стајах 
ва тројица и угледамо једног врло малог хусарског официра где стоји пред нама, углавио свој „мо 
foreign xml:lang="cu">просто плюнутъ да цҕхатъ</foreign>“.</p> <p>- Бурни имају и тај ружан оби 
 покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује приликом светлих праз 
осрну, но срећом беше близу једнога сто’ца, па се за њ прихвати.{S} Лице јој беше бело као креч 
њиме да се све блиста, сјаји, засењује, цакли, сагорева, да се све топи <pb n="19" /> у оним жа 
огло у дубини видети како се у месечини цакли као исто сребро.{S} На један пут искрсне диван ге 
але и пустоше где их год пут нанесе.{S} Цар ме зове на оружје да бранимо земљу од Антихриста.{S 
о држе, и то све у великим варошима кад цар кроз њих прође или при другој каквој необичној прид 
као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после победе над бесним Хунима, а десном р 
само за тебе живим...{S} Твој отац, мој цар ме зове у помоћ, да бранимо земљу од језичника, да  
ужје сви који не жали погинути за свога цара и за свету веру Христову! —</p> <p>За неколико сах 
му јави <pb n="65" /> какви су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под  
анака, остали дуго тако верни подајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ст 
а дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума сваке го 
 је свакога мамило да види најславнијег царевог војводу са његовом сјајном свитом најодабранији 
 надлежна власт своје небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српск 
та Хуна? —</p> <p>— У славу божију, и у цареву здрављу, нема више ни једног безбожника на нашој 
 части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Терезије, а од тог званија до баронства — 
своме била за краљицу ол’ <pb n="94" /> царицу, а сад је испосница...{S} Па гле, како је бледо  
нда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тући са  
си својим гостима да их у замку очекује царски херолд и то по свој прилици с важним новинама.{S 
 правила погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи д 
своје ризнице у коју се био затворио са царским послаником.</p> <p>— Бесне хорде крволочних Хун 
 овој дивној земљи коју покривају крила царскога орла, и то, сад им је тако показао да се ни њи 
тајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> <p>— Слава избавитељу хришћанске земље о 
фови и барони из ове окрајине ондашњега царства немачкога беху се искупили на сјајни турнир гро 
један од најбогатијих витезова римскога царства.</p> <p>Пошто му сва околишења и кушања не помо 
ешле су на ново границе светога римског царства, па кољу, пале и пустоше где их год пут нанесе. 
нимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна с 
 херолд — отишао је с бојног поља право цару да пред његовим престолом положи трофеје које је з 
 прву дужност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на  
Бог као и мене створио, кад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће б 
ојим буршовским ручендама згњечим њежни цветак, ви сте криви.{S} На вас грех! — Затим извади са 
скићен белим спретним сеоцима као белим цветићима, беше већ огрејало сунце.{S} Какав поглед беш 
речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци старијим госпођама,  
 његови потоњи зраци изумиру баш на тим цветним баштама, на тим родним, лако заталасаним пољима 
грудима наше мајке земље има једна кита цвећа која јој ево већ преко - милион година стоји за п 
та вечно сагорева од љубави.{S} Та кита цвећа то су горњо-аустријска брда и планине, а оне бого 
ако јутро доносио јој је свежег алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук 
ци сунца на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстов 
ођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече,  
, да је поклони несуђеној драгој.{S} То цвеће тако дивно краси и вечно подмлађује нашу мајку зе 
 постељу, која је још данас посута била цвећем и која ће сутра бити брачна постеља новој верени 
ком а ни најмање није увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Бо 
вечерњи ваздух, могла је слушати весело цвркутање и певање тица у грању, могла је гледати лепи  
е дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хармонију са 
опет како близу беше ловачка смртоносна цев!...</p> <p>— Гурни један камичак у амбиз, Мирцл, ал 
рудима Конрада ајзенауског, а с њега се цеди вода у млазовима као да је сад изашао из језера... 
есни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади  
о — онда отмица, па макар знао да ће га цела царска војска гонити, па макар се рад ње морао тућ 
иљато и уморно сунце а не да гори једна цела планина!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шиб 
 Тако исто још на капији дочека Отокара цела властела из околине, са његовим драгим Куртом на ч 
маца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 година а иза те најбл 
те са истим возом вратити.{S} Ето то је цела ствар! —</p> <p>— А калуђерица, несрећниче, калуђе 
јаше ниже но на левом образу, јер му је цела глава била померена на лево и <pb n="64" /> на виш 
ему никла та страшна одлука, и ако није цела ствар само интрига Куртова.{S} Тек пошто се увере  
ти штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети би 
и господичићима, и онда даде знак да се цела литија крене.{S} Напред трубе и бубњеви, за њима в 
 славно опружити згрчене удове пошто се цела ноћ проседела!...</p> <p>— Ето, јазичници, — поуча 
дина а иза те најближе околине крену се цела остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> < 
 беше још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али 
ве остало од 1440 год. у којој нам беше цела варош изгорела, па се од онда на ново почела да ди 
тву колико им срце иште, та ту ће проћи цела зима као какав сан!...</p> <p>Али зима беше те год 
е га страшно погледати!{S} Кад се крену цела светла скупштина пут замка уз трештање труба и грм 
за јуначком борбом, па ћу и ја за време целе војне остати у Гмундену или у замку на острву, сам 
обро да пешачи — ми ћемо апостолски дуж целе обале па у Гмунден!—</p> <p>— Дај да те бацим за т 
 главу, да рад њега не може да спава по целе ноћи?{S} Нит’јој род ни помози Бог — па опет, посл 
ан.{S} Он приђе мртвоме сестрићу своме, целива га, па онда се окрену Лудгарди, која се још јаче 
дичну љубу да погинем? — и паж хтеде да целива скут од хаљине Лудгардине, али она му пружи руку 
роьрвасмо с једним амалином који је, са целим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали 
онити, па макар се рад ње морао тући са целим светом.</p> <p>Али дани промицаху а о доласку Ото 
ку жељезницу“? — запитах га ја, угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то  
 је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњ 
ше из тела, градећи од једне нераздељне целине, двоје! — </p> <p>Ја несам никад својега земљака 
оницу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспјешествованије н 
лавине пригњечило и Лоидлову колибу.{S} Цело пре подне су копали и разгртали снег док су га јед 
домаћин му доиста показа руком врата, а цело друштво стаде пљескати.</p> <p>Фон Вицвиц пође, ал 
врћем да видим одакле је пуцањ дошао, а цело друштво стаде се смејати као да се згрануло.{S} Ка 
до....{S} Али молим за опроштење, ја за цело несам хтео толико о тој ствари да говорим.{S} Прок 
аду комада (и да му је при руци била за цело би учинио, али она је била у планини добро скривен 
ћи с места до зоре.{S} А и остали ће за цело остати на својим бусијама!{S} Кад... у један мах.. 
гледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Јер треба... —</p> <p>Девојк 
 заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сваком помисл 
ад Конрад — ја сам војник, ја сам своје цело детињство проживео у - биткама, стојећи вазда уз м 
шта осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се надао да ћу добит 
 он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око језера на један п 
 <p>Код последњих речи обли жарка румен цело лице нежнога цветка, и лепа Лудгарда приђе руци ст 
о језеро.{S} Она га још никад није тако цело угледала и ако је на њему одрасла.{S} Половина беш 
е каквој великој поштеној породици, зар цело сакровиште интелигенције, које је за толико година 
задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику торбу па је упрти на леђа, и 
љину, помињући најдраже тренутке једног целог живота...{S} Отаџбина, детињска срећа, браћа и се 
о?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа друго радио! — </p> <p>— А 
.</p> <p>Она два пажа, који су за време целога турнира седели или управо лешкарили код ногу сво 
о чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота није осетило. —</p> <p>Курту је сад било  
S} Не бојте се.{S} Ни један молер, који целога живота само „ландшафте“ слика, ни Виктор Иго, ко 
а тући, него ћу пса тако уредити, да му целога живота не ће више пасти на памет да залаје на ко 
раве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Сервијанер — зачу се на ј 
ко се никад молио није...</p> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле 
 из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пред нама, п 
ан момак, какве само планина гаји.{S} У целој нашој околини не беше снажнијег рвача, ни куражни 
ма преко тако огромне стене у дољу да у целој Аустрији не ће бити тако славног водопада, и најз 
 иста фино просечена усташца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху 
гмунденској, и пред нама беше језеро са целокупним величанством својим. </p> <p>Ви се сад бојит 
из Беча који преко лета живи у Ишлу, са целом породицом и код кога сам ја неколико пута до сад  
а је, као Лудгарда, блиски род скоро са целом моћном великом властелом, па може у свако доба пр 
 —</p> <p>Конрад и Лудгарда и Отокар са целом властелом беху таман дошли до ћуприје на ланцима, 
своје госпође.</p> <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку  
о дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом и оштро мотрећи на ајзенауску страну.{S} А 
Лудгарда за се, и нека језа је прође по целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тич 
.{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад ника 
 и по његовом живом мрдању ушију а и по целом његовом држању видело се да прислушкује и на све  
а и његове рајске околине разашиљати по целом свету у запечаћеним боцама као рохичка иди карлсб 
у што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чека 
сијају дичне госпе и госпођице у својој целоти и драгоценом накиту, одатле ће краљица свечане и 
ајну, и она око по ноћи беше обухватила целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасј 
веди да се све узме на протокол, испита целу ствар, на кад се уверио да је доиста све онако бил 
 у дамарима.{S} Огањ соненштајнски беше целу слику осветлио својом скерлет-бојом, и Конрад је м 
и један није могао од смеја да изговори целу реч.{S} Све сама междуметија и кикот.{S} Тек у ваг 
ким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за прву дужност сматрам, пошто  
еда, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допа 
зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнира на коме је његов Господар ви 
омак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <pb n="89" /> Он га зовне преда се па 
 још у животу, и његова пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што  
у 7 сахата.{S} Карта за половину обичне цене и т. д.</p> <p>— Ја сам тај оглас поодавно видео — 
ху оштрије, ваздух беше мало топлији, а цео је свет изгледао као ружа задахнута каквим злаћеним 
ети нема жишка ни кандила упаљена, и да цео намастир у велике спава, крене се и он мртав уморан 
 се тако спасти грдне љаге и срамоте за цео живот, или се бранити јуначки докле траје праха и о 
е тренутака где је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше об 
исока места раздају г.г. монарси <hi>на цео живот</hi> најдостојнијима својих љубазних и верних 
у, ми тек опет морамо да признамо да је цео наш говор само муцање, ми увидимо да и ми као мутав 
племениту госпођицу за руку (јер сад се цео збор подиже) — ништа он то није знао, он ни трубе н 
?... —</p> <p>— Му... му... му!. — беше цео одговор буршев који се довио, и уз то нам пружи рук 
 какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како с 
 видети својега злата, камо ли провести цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне  
е био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p> <p>Г. гроф био је мрта 
едав на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако бли 
амастир и којим путем.{S} С тога је тај цео дан провео пред намастиром стражарећи целом обалом  
и тој вери жртвује своју младост и свој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило д 
утовао. </p> <p>Тај догађај поквари нам цео остали теферич.{S} Сутра дан смо ишли ватрењачом у  
им точковима клизи низ стрмен, а за њом цео воз!</p> <p>И дојиста фрчање машине све се слабије  
прштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође са својим  
енштајна одакле он каже да види не само цео Гмунден, и цело језеро и сва брда и сва села око је 
одним пустињацима Месопотамије, који су цео живот провели у трећем степену пустињачке сиротиње  
од којих је један ка и други, код којих цео живот пролази у насуштни хлеб, и у борби, не с пошт 
, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим сузама!... —</p> <p>— Ето видите, госп 
ви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несвест од силне т 
рефлексија да... —</p> <p>Пепи се стаде церекати као дуд.</p> <p>— Ха, ха, ха...{S} И ви сви до 
тако гледаш... - —</p> <p>— Та немој се церекати више, доста један пут.{S} Кажи људима куда ваљ 
 се једном сврши она дугачка бесмислена церемонија, у којој је постала испосницом, па да један  
з! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други начин д 
не руке.</p> <p>— Пуштајте господине, — цикнем ја и обрнем се.{S} Мене је држао домаћин.</p> <p 
купо платити! — </p> <p>— Мужа твога? — цикну Курт — зар смо тако далеко, блуднице моја?{S} Е,  
има, отворише, и — девојка као згранута цикну „Лоидл“, па се стропошта на његов смрзнути и снег 
се покалуђери.</p> <p>Девојка у тај мах цикну од радости.{S} Она је на оној траци месечине која 
еше обишао последњи савијутак на својој цикцак путањи низ брдо, и сад је јурио право на ниже.{S 
 о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који на 
а његовом <pb n="16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певају 
уле и слатке песмице уз нежне тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерск 
 какви нежни прстићи на финим жицама од цитре, стану мамити најслађе гласове, тако потоњи зраци 
а сам посматрао њено рухо.{S} Хаљина од цица али без рукава, тако да се до рамена хладе стројне 
 је само за то предлагао да спасе своје цицеронско достојанство.</p> <p>Најзад стигосмо у нашу  
ма затоциља да у којој пукотини потражи црвака.{S} Дубоко, дубоко под њеним ногама види се варо 
 целу планину свуд у наоколо, и паклена црвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чи 
де је на језеру лежала пламена, као крв црвена слика, пожара соненштајнског.</p> <p>Паж у мало  
ивицом Алпа, на небу јављаше се као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-цр 
езена златом тако да се једва види мало црвене кадиве.{S} На врату нема никакве мараме, него он 
 по се, разбијаше се сунчана светлост у црвене, неранџасте, жуте, зелене модре и љубичасте зрак 
која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке.{S} Јеле и смреке које  
ј је држао бодљикав буздован на коме се црвенила рђа и осушена крв.</p> <p>— И ти ми здраво, не 
о рамена хладе стројне руке, које су се црвениле као да су у првом степену сагорења (<foreign x 
но гондола са китнастим балдахинима, са црвеним јастуцима, са заставама свију народа на свету ( 
закопчан повеликом павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велик 
p>— Ха, ено га, видиш ону белу артију с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја 
 одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</ 
е међ какве планине где нема ни једног, црвеног оџака фабричког а камо ли загушљивих, усијаних, 
{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велик 
чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од  
не с поштеним пријатељима, већ са самим црвима и подлацима, па и на нас, какав силан утицај има 
ри основна разреда, али за то имамо пет цркава, један велики намастир и они развијају народ за  
лтминстер?{S} И тамо и амо је старинска црква и леп изглед на језеро, па ја мислим да је све је 
з то грмела су још и сва звона на свима црквама и намастирима којих је онда много више било но  
твоје свето име и који ће оскврнити све цркве и намастире у овој земљи, која ти се данас на мој 
тина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници се у вас још не буде, н 
инути даје положим на олтар твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да с 
а њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подиг 
ница, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније много лепше, и са њих  
позлате као год и јабуке с крстовима на црквеним кулама, а питоме куће са својим кићеним баштам 
су вратити се пред вече! — одговори нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и 
астелом, па може у свако доба прибавити цркви и кћерима божијим у њој сваку заштиту...{S} А кад 
трашне слике које је она скоро у свакој цркви и намастирској видела, и на којој су насликане св 
јер сад само сеоски парох служи у малој цркви, а намастир је пуст. </p> <p>— Преласни господин  
аба рамена, и како да придобијем светој цркви ову изгубљену овчицу, која у својој тами и незнањ 
чити... ноћас све ћелије пусте... сви у цркви...{S} Паж ће држати луч на Лудгардину прозору, да 
 године.{S} Пошто се лепо помоле Богу у цркви, они седну где у порти па једно друго питају, јес 
а своју причу.{S} Сваки брежуљак, свака црквица, свако местанце око језера има свој романтички  
је у суморној, важној, хладној и тамној црквици манастирској, у коју толико много пута на дан м 
</hi>, село са једном врло стародревном црквом.{S} Ето така је околина гмунденскога језера — ал 
 <p>— А зар нам ти не би могао показати цркву и намастир? — упита Пепи. </p> <p>— Жао ми је, ми 
слиле, кад на пету молитву не дођосте у цркву, да вас је каква мала бољетица зауставила у <pb n 
овој...{S} За тим се вратише све опет у цркву само оставише сестру од милостивих нудиља, да чув 
да пржених рибица, да одемо у старинску цркву и т. д.{S} Али преко свију његових предлога прешл 
рлом састави, као да је хтела да начини црн сјајан оквир око оног мушког, јуначког а опет онако 
и.{S} Од ајзенауске стране искочи један црн балван у осветљену партију језера, па стаде просеца 
 чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена марама, онако <pb n="44" /> исто намештена 
ражи себи место.{S} На њој беше дугачка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на  
а га онда скиде с главе, и његова густа црна коса, која се једва видела испод грднога шлема, ра 
их тако затећи.{S} Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати де 
 више не појавише, и најпосле оста само црна ноћ и тишина као у гробу.{S} Само још у ћелији Луд 
ка.{S} С леве стране још лежи на језеру црна сенка нагромадно-грдних стена и зелене планине, и  
јих права људских — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! — 
у својим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим пер 
 И Херолд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета п 
 душу поносита слика Конрадова и његове црне ал’ онако љубазне очи, па задршће сиротица као пру 
ило да ово витко тело увију у оне гадне црне мантије...{S} А од свију тих грехова може те спаст 
 ни речице пратили су свако кретање оне црне пруге, која све више и више растијаше, и тек пошто 
а своме алтану и гледао је у страховите црне дубине језера, које се по кадшто разјапиваше пред  
о канџијом срџбе своје, макар громом из црне тмине која на пољу сакриваше и небо и земљу, само  
о стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све снажниј 
, те покрише небо над језером беху тако црни и спустише се тако ниско да се пола Траунштајна гу 
јакама од хермелина, са белим перјем на црним баретима, и са драгоценим знамењем својега чина,  
ка црна мантија опасана у струку грубим црним гајтаном на коме с леве стране беху обешене броја 
е силна ватра сагоревала у оним великим црним очима, толико мушког самоуздања беше око оштро об 
им витким телом и танким ногама, с оним црним, влажним и сјајним носићима, с оним великим, сјај 
гим лако узвијеним трепавицама и густим црним веђама она иста фино просечена усташца, онај исти 
мршави прсти пропушташе зрно по зрно од црних коштаних бројаница.</p> <p>Лудгарда ништа не одго 
ћи или измислити.</p> <p>На крилима тих црних мисли дошао је Курт око по ноћи у Орт.{S} Вратар  
јглупље безпослице већ су многу мајку у црно завили.{S} Тако може и најлепша установа, кад се п 
горке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомота.{S} Ето тако је у главноме одело свију гму 
аш катранџија.{S} Капут му је кратак од црнога „сомота“ па ишаран-гајтанима ко прибогу наше душ 
4" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек од црног сомот 
утао неколико врста које беху црвеном и црном бојом нашаране.{S} Његово лице сину од радости.</ 
 трагове на њему, јер и оно беше везано црном марамом.{S} Дугачка и густа брада риђе боје, спуш 
рвен која обасјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и она 
е боје се света и светлости као и други црнорисци.{S} Пепи је брзо стиже, и смерно поздрави, уз 
у две сестре рођене.{S} Оно исто српско црнпурасто лице, оне исте жарке очи које још црње долаж 
S} Овај закачи буздован о балчак, скиде црну гвоздену рукавицу која досезаше скоро до лакта, па 
речи Конрадовој, она је једва видела ту црну слику из живога гробља, њене очи беху још засењене 
расто лице, оне исте жарке очи које још црње долажаху, под дугим лако узвијеним трепавицама и г 
на!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ село Алтминстер и а 
це не учинише ама ни да се једна једина црта поремети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек  
вога баба, тражећи да прочита у његовим цртама милост или страшну пресуду, која за њу беше гроз 
ont> <div type="titlepage"> <p>ПУТНИЧКЕ ЦРТЕ ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА</p> <p>КЊИГА ДРУГА.</p> <p>Гмунд 
у брегови а где настају облаци, тако се црте прелевају једне у друге, тако све то трепти у жарк 
 —</p> <p>— Из истог узрока рад кога је цура орлеанска, Јованка од Арка, сатарила онолико хиљад 
о и донело драгог на прозор, онда му је цура пала око врата, па га је јецајући од плача молила  
кови, какви двори а какви балкони какве цуре и какви аргуси! — .</p> <p>И ми се кренемо из Трау 
p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па 
вече, кад је Лоидл баш пошао био својој цури, истрчи она као без душе пред њега и стропошта му  
з недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ од 
аравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање мојега моз 
ичака са собом на које је путем ударно, чак до у дивни гемзовски станак.{S} Још док је камичак  
reign> с једног краја језера почевши па чак до Линца, стропоштавају се заједно с реком низа сте 
нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би  
а са још неколико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде 
00" /> сад му један велики талас подиже чаман у висину, па се заједно с њиме стропошта, али за  
до камена одакле се могао видети залив, чамац беше већ прилично одмакао у језеро.{S} Курт посла 
чи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача баш мало час проху 
ила да су могли распознати да је доиста чамац и да у њему један ритер весла, а то су по томе по 
обито од ајзенауске стране отисне какав чамац — уђе на двор намастирски и грмну бледој калуђери 
 у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала властела, у својих 20 годи 
 — рече земљак</p> <p>— кад нам се може чамац изврнути, а ја богме несам Леандар да препливам.. 
искићених заставама, а међу њима велики чамац варошки са драгоценим небом од голубије боје <pb  
сирота Лудгарда!... -</p> <p>Кад велики чамац пристаде уз обалу, па се Отокар обрну да види ко  
у Траункирхен.</p> <p>Отокар уђе у свој чамац и с њиме варошки сенат Курт и неколико њих од вел 
ишао преко баштенског зида и сео у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривено 
ове куле просецаше језеро опазила један чамац како пристаде уз обалу, и видела је како већи од  
 на његовој грбини појави се неповређен чамац и возар у њему, који је сад озбиљно веслао пут на 
{S} На језеру љуљушкао се један изврнут чамац са грбом ајзенауским...</p> <p>Приорка и остале к 
у обале, пливао је полако један изврнут чамац...{S} Мало даље једно весло <pb n="104" /> и једа 
ом — један звизг — и стрела се пободе у чамац баш до Конрада.</p> <p>— Доста добро гађа пашче ј 
 и ја мислим да ћемо скоро угледати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога јез 
 окрену прозору. </p> <p>— Видиш ли још чамац? —</p> <p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џ 
дизаше димови из кадионица, и са тих се чамаца зачуше на брзо црквене песме само много нежније  
ла остала једва прегледна маса весала и чамаца.</p> <p>У исти мах отиште се и од Траункирхенске 
е се и од Траункирхенске обале неколико чамаца, у сретање овој вароши на таласима.{S} И са њих  
огледати на питомо језеро!{S} Небројено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених за 
е попови са својом свитом у једно десет чамаца, лево уз Отокарев чамац пловила је цела остала в 
у не падне на памет планински лов, него чами код своје куле као какав заточеник. </p> <p>— Па х 
 видети како се на језеру љуљушкају два чамца један до другога, и како у једноме нема никога, а 
ед пријорком, над самим кљуном великога чамца, где клечи па пружа своје беле руке према светлом 
 онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као да је грозни 
аше непомично у сред великог општинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода  
аклона у намастирској башти, гледала за чамцем својега драгог, а сада!...{S} О света богородице 
 тренута пливао је као стрела, право за чамцем...</p> <p>Док се то догађало с једне стране језе 
Међутим док он до воде, Хинц беше се са чамцем жустро отиснуо од обале, па се смејао неким хлад 
ио да је помилује (јер она је са очиним чамцем превозила путнике преко језера) она би га шинула 
половину језера беху већ покриле сенке, чамци и лађе на њему нестајаху једна по једна, и сад су 
гнуте стотине весала застадоше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тиши 
елеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тргом гмунденским на ком 
вију страна језера забелеше се једра на чамцима.{S} Небројени чамци и лађице пристајаху пред тр 
к од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамцима опет све то беше мало за онолики народ — јер св 
еч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше с 
 црквене заставе, и на њиховом највећем чамцу беше подигнут олтар...{S} То иду св. бенедикћанке 
м пут Орта, па се прући колики је дуг у чамцу.{S} Кад смо се утишали, бејасмо сва тројица подоб 
м Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, стења, гемза, прича и песама, али  
тонове са цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло ви 
ене светлости.{S} Каквом тајанственом и чаробном копреном покрива та тија вечерња светлост свак 
 старци витезови!{S} Ко је год видео ту чаробну групу, како Конрад клечи, а девојка се нагла на 
ојекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео 
село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, 
/p> <p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико 
зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини потражи црвака 
ихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле песмице!{S} Он 
 певајући тихо, а она га обгрлила па га час љуби а час опет помаже певати.{S} Па какве миле пес 
ех је прилепчива опасна болест...{S} За час се скупи гомила сељака и раденика из содаре око нас 
но, а које дражење Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p 
доше у зраку, чамци се зауставише, и за час настаде нека свечана тишина.{S} Сваки је хтео, ако  
а су се распрштали куд који. </p> <p>За час је био цео намастир на ногама, и стари војвода пође 
а.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се опет искобеља 
 уза какву као зид усправљену стену, па час поклизне а час се сама затоциља да у којој пукотини 
прости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијице продрем...  
ије било избора.{S} Пропадали су у снег час до колена час и више, и помагаше једно другом да се 
ун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову и Лудгардину су 
 њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљењем а  
 Лоидл поштено момче. — И освану жељени час, кад је Лоидлу ваљало доћи пред теткину кућу и викн 
еру, и ја сам мислио да нам је последњи час куцнуо, и упустио сам весло из малаксалих руку, али 
штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како се цело друштво од срца смеја, ја сам се 
у без душе, и јави му да су сестре мало час виделе како Лудгарда јурну из намастира напоље, как 
ражар - гемза звизну још јаче него мало час.{S} На ново страх и трепет међу гемзама.{S} Испитив 
ети и севати, а из неба које се до мало час љупко смешило тој величанственој појави на језеру,  
 херцези грофови и барони, који до мало час подизаху Отокара у небо за богоугодно дело које је  
што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху као да је какав полубог, побегоше од њега 
смо послали назад, а ватрењача баш мало час прохуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати дв 
лику, коју не ће заборавити до смртнога часа свога.</p> <p>Лудгарда није ништа говорила, она је 
р твоје свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни борил 
 мрднуло.{S} Лоидл му прискочи, за тили часак очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стр 
.</p> <p>— Стигоше аброноше!{S} За тили часак ујахаће и сам Отокар на варошке капије! —</p> <p> 
лија био је тако огроман, да се за тили часак и крајњи вагон напуни као каква кутија смокава.{S 
S} Грдна гомила путника беше се за тили часак искупила око нас. </p> <p>— Удовлетворење, деране 
изне, одмах стругне цела руља и за тили часак их нестане као да су авети биле“.</p> <p>У девојч 
ешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче ме на улицу која нас задахну као каква огр 
е заједно с њиме стропошта, али за тили часак пропе се други огромни талас и на његовој грбини  
рме...{S} Па поред свега тога, ни један часак не бити сигуран за свој живот...{S} Умирати без с 
ише?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најс 
зимаше његову госпођу у те дуге — тешке часе!{S} Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило  
штеници и доктори, које не остављају ни часка да се код своје куће скрасе...{S} Па бар да добиј 
ого лепше, и са њих се скоро заблисташе часни крсти и црквене заставе, и на њиховом највећем ча 
N1">Те три новеле издашде су у I свесци часописа <foreign xml:lang="de">»Salon, für Literatur,  
мо што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене на страну те уђе у моју собу, баци ка 
а ја морам са своје стране захвалити на части да се с вама дуелишем, рад оне ствари која се међ 
у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у собама „велике“ царице Марије Те 
мачевима ако се распра дотицала његове „части“.</p> <p>Мој земљо канда се с буршом добро знао ј 
авду светити другом.{S} Ја сам у тешком часу обећао Богу једну грану моје породице, и ја сам хт 
а пешкирима и фесовима којима су на том часу обично биле постављене моје панталоне), али овамо  
 беше међу тим подобро потегао из своје чаше, па које вино, а које дражење Валзера Хиса, еле за 
а му Господ не даде да испије ову горку чашу.</p> <p>— Стегни срце, моје драго дете...{S} Не за 
ачак ђак бечкога универзитета са својом чворновитом тојагом у левој а са својом дугачком лушом  
 нам црквењак један са бакарно-црвеним, чворугастим носом, и великом ћелом на глави.</p> <p>— А 
ојих обећања дао јој је руку, уз то трп чврста „<foreign xml:lang="de">Buss</foreign>“ пољупца  
у уста — </p> <p>Кати се најзад изви из чврстих клешта које беху саставиле крепке мишице буршев 
 <p>И тако се разговараху даље обгрљени чврсто једно с другим, као да су се бојали да их какви  
јзад опусти једну руку, пошто се другом чврсто држао, па стаде око себе пипати.{S} Нигде дна.{S 
а свога љубимца; међу тим витез је тако чврсто седио у своме седлу да се Куртово копље преби пр 
pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус Мари 
херолда да јој овај потанко исприча рад чега су дошли, упути се журно у Лудгардину ћелију.</p>  
ледао као каква мала фабричка варош, од чега смо ја и мој земљо највише зазирали; осталу хуку б 
</p> <p>— А — рече за тим паж, појмивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он 
, иди око бабова руха и оружја, или око чега другог, то зависи од особне наклоности причала на  
да л’ оној необичној лепоти или смерној чедности <pb n="56" /> са којом свака гледаше преда се, 
сенгери и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу о 
и, па пољуби још једном своју девојку у чедо, рече јој да му то његов паж даје знак да је неко  
јој се по целом телу, нека срећа и нека чежња како је до сад никад није осетила обузе јој срце, 
 је то на теби само машкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само  
не...{S} Ужета спремљена...{S} Лудгарда чека...{S} Ноћас или никад!... — и јадник се стропошта  
је у својим порукама наваљивао да се не чека док Отокар дође, али Лудгарда му је одговарала да  
> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкара? —</p 
да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна што се не 
војим људима на окупу, и да пред замком чека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце п 
че му да га у његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа От 
намести намастирске слуге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир п 
а са једном повеликом путничком торбом, чекајући док се гомила разиђе да у ком вагону потражи с 
зрично заповедаше.{S} Сиротица је једва чекала да се једном сврши она дугачка бесмислена церемо 
епи отрча за калуђерицом која као да је чекала док сви путници буду за доручком да се неопажена 
 благо које су јој нудили!...{S} Она је чекала свога суђеног.{S} И он се брзо јави.{S} Душа ваљ 
о и уплив намастирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с 
у на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племић 
 <p>— Где сте, г. бароне, ја вас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у го 
мало уљудисмо, сиђемо и ми под орахе да чекамо бурша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта з 
длучити њихову судбину, куцну тај давно чекани час, који изгледаху сви с таким једнаким нестрпљ 
ске стране, којега је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега 
 у свој чамац, с којим га је паж обично чекао у једном скривеном заливу иза намастира — учини с 
охуја поред нас у Гмунден, па би ваљало чекати два сахата док оде још један пут у Ебенсее па се 
едлог, Сервијанер!{S} Наравно да нећемо чекати оног инглиског медведа са његовом ватрењачом, ос 
ерна слуго — мрмљао је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш свак 
 сопутнице“ које су торокале као да сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, зад 
 шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л истина Јергл? —</p> <p>Возар климну главо 
 <p>Али у то махну Лудгарда руком преко чела, па упита полако:</p> <p>— Да ли је могао твој гла 
— Ах! — учини Пепи па махну руком преко чела, као да се, трго из кратког сна — немојте ме питат 
а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одл 
кара?</p> <pb n="90" /> <p>Конрадово се чело напушти:</p> <p>— Ја га не ћу дочекати.{S} Он се с 
е? — запитаће Курт растројено, и тарући чело дланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски 
логлав као да хоће да расхлади угрејано чело на тихом ветрићу вечерњем и гледаше на траункирхен 
евојка тихо, а на њено ведро и поносито чело спусти се на ново онај тешки мрки облак брига и ст 
из околине, са његовим драгим Куртом на челу.{S} Лице му се од радости сијало скоро живље но ње 
ини три патентичка крста палцем и то на челу, на устима и на усахнулим прсима, уздахну „Амин“ п 
кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или друге заклоне, само 
ародима само да ови својом крвљу зајазе чељусти аждаје Наполеона.{S} У тим су дружинама (буршен 
ати наш чамац на таласима...</p> <p>— У чељустима страшнога језера... — промрмља Лудгарда за се 
че — сиромах — да говори и не мислећи о чем само да је мало разговори...</p> <p>— Да, моје дете 
поклањају, него кад виде какав је јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају... 
 је Конрад заборављао на цео свој јад и чемер, на цело очајање које га мораше обузимати при сва 
нитијих жеља и уздања, то море сласти и чемера о коме нам је причао?... </p> <p>Мој земљак ка’  
буркаше у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад 
поље, а остави Лудгарду саму усред тако чемерних осећања каквих јадно девојче целога живота ниј 
знадосмо да је Пепи и родом из Гмундена чему се нас двојица особито обрадовасмо, јер сад имађас 
ха нападнути са свију страна, кад се ни чему надали несмо, и то нападе непријатељ са новим одмо 
красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти или с 
из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем тешкоме буздовану и оштроме мачу? — </p 
љине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак стаде памет.{S 
онда показа своје војнике. —Видиш ли те честе страже.{S} Толико их има свуд око намастирског зи 
е бурш своје највеће лаворике тражи.{S} Чести и крвави дуели за најглупље безпослице већ су мно 
то нема никога ко би се упустио у један честит метак за њ?{S} Јок, то не сме бити док је Лоидл  
икакве користи, то је мене послао да му честита љуба у сред оволиких непријатеља има барем једн 
е свете цркве.“ </p> <p>И од тога часа, честити грофе, као да су се на нашој страни бориле све  
је рад моје данашње несреће на турниру, честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто п 
уком могао прокрчити пут кроз народ.{S} Честити старешина грађански са осталим онима варошким ( 
p>— На коју страну заповедаш да похитам честити ујко?{S} Моји су људи сви спремни као запета ст 
 да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу од оног турнир 
 <p>Конрад се поклони целом властеоском честитом збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па 
јом хитрошћу и срчаношћу умео спасти од честих потера које су сеоски кметови и грофски шумари ш 
језеро...{S} Ми смо, док смо били деца, често слушали приче о вилистанима у којима је необуздан 
вој труд и метање живота на коцку!..{S} Често не само да морају лекарије да поклањају, него кад 
лађи донеше Конраду да његов нови момак често кришом излази из куле, те по целу ноћ не дође. <p 
амо што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су оштро пазиле на све стране и нико није 
 то нападе непријатељ са новим одморним четама, које му то вече беху упомоћ стигле, као што пос 
лако... полако...{S} Овде морамо пузити четвероношке...{S} Пст... немој главе дизати.. обиђи та 
нице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатнице, и оне се прве виде кад се с језера погл 
<p>За тим је којекако сишао у село, час четвороношке, час прескачући, час клизањем.{S} Нико жив 
че тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкоте“ или „мушка 
ке, јер су знали да одатле нема више но четврт сахата до <pb n="31" /> једне колибе, у којој жи 
стадоше, кондуктери заграјаше „Линц“ и „четврт сахата останка“, ми покуљасмо из вагона.{S} Ах к 
иде кад се с језера погледа, јер оно је четврта страна наше пијаце.{S} Сад ћемо ми тамо! —</p>  
ледасмо. </p> <p>Ми смо били на великој четвртастој пијаци гмунденској, и пред нама беше језеро 
о другог.{S} Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да  
једнога краја бојишта на други, те тако чете својом личном храброшћу куражио и на ново у бојни  
шких.{S} Ту изађи из кола тумарај три — четири дана по планинама надиши се свежег планинског ме 
ота већ беше пронела по целоме свету на четири стране. </p> <p>И несу дуго чекали, а капија се  
енитих предака.{S} За тим херолд на све четири стране огромне ограде прочита високе законе турн 
д тог вечера прође 10, 15 дана, прођоше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој 
 су пород изродили</l> <l>Двије кћери и четири сина,</l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </q 
ко школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна разреда, али за то имамо пет цркава, јед 
е?) и ја уђох.{S} На програму беше само четири комада, једна симфонија Бетховена, по нешто од М 
форината! — .</p> <p>Мој земљо стаде се чешати иза ушију па гунђајући: „Хм...{S} А има већ три  
 павтом од сребра, са црвеним и зеленим чешким дијамантима.{S} На глави велика црна свилена мар 
 сваке године, а од земљаних бројаница, чешљева, и т. д. не може много да се заради, то је врло 
 брегове те долазио својој драгој.{S} О чешћем долажењу не беше збора.{S} Баш и да је могао Лои 
о су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад загазити у какав рит 
ен на прозорима једне куле у кланцу.{S} Чија ли је бела кула?...{S} Ко то зна?...{S} Можда какв 
рију) који је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у пла 
ких — показаћемо ми вама, црне тице, на чијој је страни милостиви отац небесни! —</p> <p>У тај  
исао која сену кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да в 
 Па опет како је та сва лепота ишчезла, чим стари гроф међу њих доведе за руку својег анђелка п 
иљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију се изнад зеленог језера и  
 махну руком и тиме отпусти херолда.{S} Чим се јек од његових корака низа стубе изгуби, Курт от 
рдом.{S} И доиста несу се превариле.{S} Чим затрешташе дугачке трубе, ударише бубњеви на двориш 
ому, како који дан све више не види.{S} Чим се присумрачи већ не види ништа па макар му сто све 
својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела  
намастир да изигра и последњу коцку.{S} Чим оста на само с Лудгардом, он је одмах упита: </p> < 
pb n="80" /> заповедио да му одмах јаве чим би опазили да се с друге обале, особито од ајзенаус 
м... —</p> <p>Лудгарда скочи са постеље чим зачу тај познати глас. </p> <p>— Ти си верни паж мо 
ћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим се јадник приближио обали, мртав уморан од толиког  
репет свију ондашњих Б.... и Х...., али чим немачке државе једна но једна отеше себи устав, изг 
 реда с лентом, коју ћемо ми установити чим ступимо на престо, да не би наши љубазни и верни уз 
рбом или мач својега господара. </p> <p>Чим народ угледа свога милостивог грофа, загрми са свиј 
и једно с другим, да се није које нашло чиме увређено, да није он или она ухваћена у невери, да 
етима, и са драгоценим знамењем својега чина, које им је на тешком златном ланцу висило око вра 
јводе.{S} У кланцима, који се из далека чине као да су одмах иза Траункирхена и Ајзенауа, прола 
послетку композиција Хектора Берлиоза — чини ми се да се звала „Мирно море“ или „тишина на мору 
оизволела саопштити.{S} Г. попа који је чини ми се доктор теологије, падне пред њу на колена, к 
е у гостима особито допало вино — то је чини ми се прешло <pb n="114" /> сваку меру.{S} Ви ћете 
ароди један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар и песни 
то јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хла 
ја у српскоме гласи „жив ми Тодор да се чини говор“ — Између замка и вароши има још <hi>Алтминс 
« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може д 
ад ми је сваки цветак рођак кад се мени чини да су ми и тице и цвеће браћа рођена?.. —</p> <p>— 
еза кула, који... света богородице, они чини ми се једном рекоше да је Ајзенау негде на гмунден 
 Како јој се пре — ах кад је то било! — чинило да је кратак пут од једне обале језерске до друг 
шним мукама не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе изм 
 дама једнога витеза, и по каткад му се чинило да ће се разболети од тешке срџбе и жудње. </p>  
адовољни са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати св 
асјаваше узрујане облаке на црноме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S}  
.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не задрхта ни за један трен 
ао, али и он сам је видео да не ће бити чист посао.{S} Прође <pb n="29" /> богме и трећа недеља 
 обично награђује парче поштена хлеба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уст 
а вам покажу какво благо имате у својим чистим девичким прсима, како бисте га могли сачувати не 
S} Кочијаш беше угледао са стране нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су пу 
у — па гракну на ново на сав глас да је чисто Траунштајн јекнуо.</p> <p>— Слава христољубивоме  
ајаху пред тргом гмунденским на коме је чисто врило од силних гостију.{S} И све то беше у најле 
даоцима беше огромно узбуђење, сваки је чисто сагоревао од нестрпљења да види ко ће мегдан одрж 
још отрована... — и његове се очи упише чисто на ономе камену где још стајаше тајанствени стрел 
урт зграби пергаменте, трже подвезице и чисто је гутао неколико врста које беху црвеном и црном 
е на какву змију згазила...{S} Рука јој чисто нехотице полете њеном последњем прибежишту од сур 
под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту буру  
з најоштријих противности, које на дану чисто вређају осећање о лепоме.{S} Па какву благу срећу 
тоји.{S} Каква мешавина боја!{S} Очи су чисто засенуте од толике дражи, толиког одблеска.{S} С  
емена умудре сви свеци да здравим очима чистога духа погледате по овоме нискоме свету који се д 
 подижу, лежаше парче језера, као парче чистога плавога неба — али само за тренутак, па га нест 
 теорема.{S} После тако свежег купања у чистој романтици.... — </p> <p>— Да, да — прекинем му ј 
ање и нерадњу живи, који нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће  
 од како је Лудгарда постала испосница, читав месец тешких мука за које нема речи, ал’ које мор 
таде код ње, морала је јадница да слуша читав низ предика, које је пречасна госпа пријорка саст 
 кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је Лудгарда постала испосница, чит 
 ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с густим крунама, тако да ода 
ог напрезања, развалише стражари јаз, и читав брег зајажене воде удари пливачу у лице и баци га 
паробродом пођемо, можеш се разговарати читав сахат.{S} Али, кажем ти фукс, остави срце у гости 
 Док је мој земљак наручивао и развезао читав разговор о разним особинама сваког појединог пића 
ама и т. д. да би та једна епизода била читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја  
 видим каква је станица, кад преда мном читава варош у једној дољи; иза ње се види један савију 
жити, за коју би нама јадницима требале читаве стране, па опет ко зна какву би несмислицу набрб 
ту је ветар још махнитији био, подизаше читаве брегове снега, витлаше их и разбијаше на све стр 
поштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху у језе 
х имена без икаква смисла и соса гутати читаве месеце од јутра до мрака, бррр!....{S} Од тога б 
тући и разгранавајући се док не постану читави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање п 
 људи, коња и кола диже у небо, тако да читаво помрачење сунца наступи — па ћете од прилике моћ 
а као оквир какву љупку слику, трепташе читаво море румене светлости.{S} Каквом тајанственом и  
а је до појаса гола вода, а од појаса у читавом панциру од леда; она је хтела даље, даље... она 
а не ће бити краја?{S} Њој се чинило да читаву вечност трају те немилостиве борбе између страха 
с црвеним и плавим словима нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока  
ивели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „фине“ и „заплетене“ осе 
а.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Лудгарда му истрже перг 
вију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од прилике био живот у овоме рају пре  
ас.{S} Ево ти пива да видим како лочеш (читатељ зна да ја верно преводим) — па онда се окрете њ 
читава новела — ал не бој се вазљубљена читатељице, ја знам да си ти и онако срдито напућила тв 
ујући руком на ме.</p> <p>Благонадеждна читатељнице, „лисац“ значи у буршовском језику ђака кој 
а му истрже пергаменат из руке па стаде читати.{S} На један пут јој стадоше руке дрхтати а слов 
<p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.кр. западна жељезница приређује п 
а нашарану?{S} Читај —</p> <p>Ја стадох читати: „Херцогиња де ла Рока умољава <pb n="4" /> учти 
на ситна књига од оца.{S} Хоћеш да сама читаш, или да ти ја читам, голубице бела? — </p> <p>Луд 
 они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мер 
 и његовог Сервијанера, толико рад оног чиче којега видесмо још на станици.{S} Он је поред свег 
и твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена дужност ће ме спасти.{S} Х 
ра.</p> <p>— Ето децо — поче Пепи своје чичеронство — то је наша бесна <hi>Траун</hi> или како  
 чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујући у вама кавалира позвао вас на двобој. 
ријатно (је ли?), а у ужем смислу значи члана какве „академичке задруге“.{S} Те су задруге биле 
родисмо кроз прашину у коју смо до више чланака упадали, и дочепасмо се калдрме.</p> <p>— Сад П 
} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xml:lang="de"> Fräunkirchen am Fraunc 
 нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> <p>Његово у 
 била Конрадова, јер не прође колико да човек изброји двадесет, а он избаци свога противника из 
о је дивно намештена!{S} Заиста само да човек седне па да црта! —</p> <p>— Е, оно тамо је већ с 
амук, само кад их има толико празних да човек своје иструцкане удове опружити може (јер ваљда в 
 његовој соби још од синоћ чека некакав човек, који се каже да је гласник грофа Отокара.{S} Кур 
тао.{S} Њему се особито допадало кад је човек искрен.</p> <p>Тако прође читав месец, од како је 
> <p>Па при целој тој страхоти један је човек стајао на алтану куле ајзенауске, гологлав као да 
на лутања по тим планинама вратио би се човек тако поткрепљен да би могао издржати још који мес 
и број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућин 
и друга која лековита вода, па кад хоће човек да се угуши од сецирсалског, болничког, касарнско 
 пише тако масна пастирска писма, да би човек помислио да је... </p> <p>— Ћути, Пепи, ако Бога  
 мученички тако светињички израз, да би човек и нехотице морао да посумња, је ли то онај исти п 
шташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни 
остојанством.</p> <p>— Зна ли он, млади човек, да се гроф Лео Карло <pb n="39" /> Стефан фон Ви 
мети.{S} Тако се држи јунак, тако стоји човек који је готов да се ухвати и с громовима у коштац 
а погази.{S} Најзад прегледа тај царски човек и све оружје појединих бораца, па огласи да су св 
а.{S} Је ли могуће да је тај забатаљени човек, који само за лумповање и нерадњу живи, који нигд 
ло уплашено, него само мало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Виц 
убе и красне кћери, на којима није знао човек чему више да се диви, да л’ оној необичној лепоти 
е с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају облаци, 
дахћу под каквом ненаданом срећом, коју човек чисто не може да издржи, овако вече кадро је и ту 
 па забадава.{S} Оно, мени је један наш човек у Салцбургу који више зна него сви доктори, казао 
p> <pb n="109" /> <p>Последње речи тога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах  
ену и виде пред собом са свим непозната човека са непријатним али доста јуначким изгледом.{S} Л 
</p> <p>— Ето видите, господо, да у тог човека нема срца, кад он може после онаких рефлексија д 
ну на стотину страна само да побегне од човека, на кога се небо тако срди...{S} Па не само глуп 
ру а друго не би ни за које благо нашли човека, који би данас скочио у језеро у потеру за витез 
ео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити  
во ти моја камџија па покажи том младом човеку да држи језик за зубе кад га ја, удостојим погле 
у ватру:</p> <p>— Ама јеси ти при себи, човече?{S} Зар један живот који толико обећава урадити  
раћа рођена?.. —</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство  
а душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу удухне, и при последњем даху и 
 па само да начује дивљач и најмањи јек човечијега гласа, онда збогом свако ловљење, и онда се  
а дуел и то с онаквом пачавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да 
{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл му сагледа у лице_.{S} Велики бо 
више бојала него он, да гемзе не начују човечији глас, па да не ишчезне тај лепи вилински сан ш 
како је од ње одскочио, у исти мах зачу човечији врисак и — обнесвесну.{S} Кад је дошао к себи  
још мало даље играху се таласи с једним човечијим лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума  
о и страховиту лепоту природну, ту дугу човечијих најплеменитијих жеља и уздања, то море сласти 
његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Как 
сности, врати се на своје си, а укочени чопор оживе и растури се опет у веселе гомилице, које н 
а све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који угледаше у снегу.</p> <p>— Ах сироте 
 на ону страну — па погле како овај цео чопор мирно стоји као да ми и не пролазимо тако близу п 
еђу старије, све гомиле згромадаше се у чопор оштро мотрећи на све стране.{S} Једна гемза одвој 
је могла да одвоји очију од тог веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа б 
ати ваздух — али ветрић је високо изнад чопора лахорио — па кад виде да нема опасности, врати с 
све стране.{S} Једна гемза одвоји се из чопора, па пажљиво приђе ономе месту где је камичак <pb 
а собом у лов.{S} Хоће и она да види те чопоре дичне дивљачи, хоће и она један пут да се успент 
јим до земље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем н 
ролд извади испод везене кецеље од црне чохе која му покриваше прса и трбух, два парчета пергам 
ојено чамаца застртих скрлетном црвеном чохом, и искићених заставама, а међу њима велики чамац  
ставише сестру од милостивих нудиља, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врат 
 нудиља, која је била одређена ноћас да чува испосницу па раскопчава хаљине које још беху на ви 
ођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одм 
 Кати, Кати невернице црна, зар се тако чува задана реч? — и бурш обухвати девојку око паса, да 
мни подруми намастирски тако исто верно чувају сваку тајну која им се повери, као и дно хладног 
 с дериштем каквим поступа, али ја сам, чувајући достојанство друштва коме сам члан, и поштујућ 
нима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно ли беше у тај мах погледати ту в 
а је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угледаше у каквоме стању лежи на поду — ћерка  
 </p> <pb n="5" /> <p>Ја се прекрсти од чуда па кад није другче спремих се на двоје на троје, р 
гонима у живом жагору, а ми се бесмо од чуда укочили.{S} Та епизода беше тако напрасна, из ведр 
и језерцима о којима Мирцл још никад ни чуда није, и на које је Лоидл наилазио рад својег непре 
лико сестара, јер оне беху чак на двору чуде врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p>  
с, поред које прођу, па с тога се несам чудио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој 
веселог чопора поносите дивљачи.{S} Ала чудна мирноћа и срећа беше у том рају, високо над свето 
уцати, у ушима јој стадоше звонити неки чудни непојамни гласи, соба се стаде око ње окретати, и 
77" /> Оба ова питања тако силно и тако чудним гласом излетеше на Куртова уста, да херолд никак 
има да траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, 
у и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече у планинама и стењу око језера тај необича 
о, тако од срца, тако слатко...{S} Неко чудно осећање просу јој се по целом телу, нека срећа и  
ек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, ал’ непријатан глас, да се гемзе једна 
руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конр 
 језера сачувала та бајка?{S} Заиста је чудновато да се на златним обалама средоземнога мора и  
амастира, обасјаваху први сунчани зраци чудновату слику.{S} Лудгарда, онако у њеном испосничком 
т у овоме рају пре хиљаду година.{S} За чудо ми је да Зилберштајн, у своме чланку (»<foreign xm 
елики намастир и они развијају народ за чудо у духу праве хришћанске науке.{S} Проговорите коју 
 са заставама свију народа на свету (за чудо много застава беше са бојама и звездама велике реп 
ста мирно и тако гласно да се на далеко чудо.</p> <p>— Хвала вам, свете служитељке божије, хвал 
осећала како јој се гвоздене канџе тога чудовишта све више и више стежу око грла, и она паде ка 
своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, него из меких ал 
очи још непрестано варају?{S} Каквим се чудом ти преобрази у тако... —</p> <p>— Папрлапа, Серви 
оју недостојну главу, и таким очевидним чудом избавио од пропасти целу војску моју да ево за пр 
ованци у тој прилици казала где ће наћи чудотворни мач, којим ће победити непријатеље отаџбинск 
 да се малчице одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у ка 
а.{S} Сваки је хтео, ако се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамц 
 у светлости његових очију, кад може да чује <pb n="70" /> да и он на њу није заборавио, да и о 
за бадава.{S} Лудгарда није хтела ни да чује ништа о калуђерству.{S} Једва пристаде и на то да  
“, али Лоидла — о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам  
и сан, као нека песма која се из далека чује, ал’ човек не може да разбере ни једне речи.</p> < 
а кулиса удаљава, све слабије и слабије чује, још по који откинут гласак, па онда све умукне, т 
бали.{S} Постајаше и поћуташе мало — не чује се ништа, само ветрић љуљушка круне лиснатога дрвљ 
оше четири недеље, нигде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Ми 
.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја ако те чује Бог полиције да о савести говориш?{S} Ти знаш да њ 
 кажем, да сам нехотице био принуђен да чујем од речи до речи цео разговор ваш с Карлом? —</p>  
емо себи местанце у рају а ја све то не чујем, ја за све то не хајем...{S} Није да ме моја стар 
само у очи погледам, кад само твој глас чујем?{S} Ко ти је дао ту страшну владу нада мном да ис 
} Дошао сам, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа св 
 и настави полако да остали у вагону не чују) додворио се те велике части да ложи фуруне у соба 
ote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је 
— Ходи ближе и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофо 
 дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и звона из Траункирхена...{S} О, како чудно одјече 
амо на пијаци бити може, не видећи и не чујући ништа, не мичући се с места, на коме нас је очар 
планине, и у њој се види сваки кланац и чука, свако парче снежних лавина које се у падежу загла 
ута каквим злаћеним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгле 
орити лакше.{S} Јер како зађемо иза оне чуке тамо, ето нас одмах у кланцу кроз који се долази д 
 ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гамиже дивљач  
/p> <p>сва дивљач разбећи.{S} Видиш ону чуку тамо?{S} То је Кајзершпиц.{S} Кад и њу обиђемо, он 
гранично лепа и савршена, и кад су наша чула кадра такве утиске да доносе нашој души из природе 
} Лудгарда није ни слушала, она није ни чула с каквим је одушевљењем приорка причала о богоугод 
 као и први људи пре греха; она није ни чула приче о светим угодницима божијим који су по вас д 
ништа не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њено 
ео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Марија“ али су мислили да 
ста, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он не ће вући никога за нос, особит 
а наш воз заустављао, ми то ништа несмо чули, ми несмо ни један задремали, па опет ни један нес 
ога човека са замјечателним носом несмо чули, јер га одмах остависмо.{S} Пепи се најпре поче љу 
с Богу молити, тако да нас је стотинама чуло ту молитву; „Велики свемогући Боже, саслушај молит 
 фрчање машине све се слабије и слабије чуло, а стење и дрвље које баш уз саме прозоре_промицаш 
ало по мало и на послетку ништа се није чуло осем монотоно труцкање нашега воза и бесно фачање  
бризну у плач, и кроз њено горко јецање чуло се само: „Конраде, Конраде мој!“...</p> <p>— Зови  
розора не могаше видети језеро, само се чуло брујање и стропоштавање реке Труне, која се негде  
амењеном старцу, како се још прошлу ноћ чуло стропоштавање једне лавине, које се проламало као  
гу да претворим све живце мојега тела у чуло за слушање, тако би сад хтео да се нешто сви милио 
рачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањем окрену од њега. < 
о.{S} Ако ми само једном угледамо његов чун у језеру, онда смо за цело још ноћас спасени!{S} Је 
а својих крила, видео је дивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном ре 
еда према пожару Хинца где дреши једини чун свога господара, који су могли да отму од оних небр 
p>Паж се оштро загледа у ону пругу коју чун остављаше иза себе, али његово соколово око није мо 
овог таласа, који се дочепавао трошнога чуна, зависио је живот или смрт, срећа или живот у гроб 
зе по Салцкамергуту, и коју довлаче све чунковима до у фабричке казане у Ебенсеу!{S} Ми ћемо у  
 те господске гондоле пуно ајнбајмелна, чунова из једног <pb n="50" /> дрвета у којима нема виш 
о што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} А сад обрните право у Трауенкирхен, ј 
арских ручица женских! — </p> <p>— Јес’ чуо, Пепи, ви сте паметни људи.{S} Баш и ако не буду ва 
Пени се одмах врати нама.</p> <p>— Јес’ чуо, момче, — поче Сервијанер машући главом — ти си неш 
мору“ — од кога ја донда не бејах ништа чуо.{S} Кад одсвираше, браћо, мени — мени је исто овако 
рша.{S} У мало га несам запитао да л је чуо кадгод за Лазу Костића?{S} И ако јесте, како он сме 
народ имао срца да онако кличе, да није чуо како се стари војвода предомислио и како неће оскрн 
ништа он то није знао, он ни трубе није чуо, он ни Куртов демонски поглед није опазио, он није  
лако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно вече беше  
 потказан.{S} А и пуцањ се с ове стране чуо.{S} Он нам не ће више утећи,- само се држите тако р 
низ моје хаљине на патос...{S} Пуцањ се чуо кад је чеп искочио...{S} Мени за један тренутак ста 
подиже свој вез са земље.</p> <p>— Јеси чуо, јуначе на језику?{S} Да се неси више никад усудио  
мунден. језера.{S} Ја сам ову, коју сам чуо од једног »собњег молера« у Гмундену, с тога изради 
та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора да је.{S} Та нама је и п 
 узео карту само до Линца, то сам добро чуо, јер сам непрестано ишао за њим! —</p> <p>Ја и земљ 
е, па га стадох гледати. </p> <p>— Је с чуо? — поче мој земљак пошто се мало одморио — Ја сам б 
 ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p> <p>— То пише у књигама, Јергл, а сад ћу тек 
 у Турској где се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадаш 
годној заклетви оца њеног.{S} Она стаде чупати косе, цепати своје рухо, и најпосле паде у несве 
 и стропоштавајући их у амбис — стадоше чупати читаве растове из корена, и они се стропоштаваху 
адосмо плаћати, звекну сабља иза нас, и чусмо где се неко смеје.{S} Обрнемо се сва тројица и уг 
тио мојега момка да пази на њега, и ето чусте да је загребао — али се он љуто вара, ако мисли д 
 штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима пропраћаше властела и народ око з 
теже и да је се ко близу десио могао би чути:</p> <p>— Глатка, сјајна змијо...{S} Курт ће теби  
ти цео дан с њоме! —</p> <p>Беше смешно чути таке љубавне уздахе од ћошкастог, ружног и приличн 
есмом.{S} И љубавници могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе н 
 обесио „дурбин од биљура“ или стаклену чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која с 
ио кад Пепи, пролазећи поред калуђерице чучну да јој испод беле настрешнице види лице; али поми 
бок уздах; а како им је у срцу било кад чуше где неколико старијих витеза рекоше „Да красан ли  
фовскоме.{S} Али они који беху поиздаље чуше само један очајни врисак, и видеше како Лудгарда п 
оје год жељезницом путовао, знаће да то џакање и весеље у вагону не траје дуго, особито ако се  
 ме стадоше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде 
авило међ испуцано стење, сваки храст и џбун с Химелрајшке ливаде, свака бела кућица из Карбахм 
тењем и окићеној са мало зелене траве и џбунића, лешкарила је иди пасла дивљач.{S} Она никад ни 
 врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбунова се појави дугачка, мршава слика поштоване приор 
а на заходу.{S} Свуд око ње беше цвеће, џбунови, а мало по даље читав зид старих храстова с гус 
ака одбија на оружју и оклопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако  
лчеве у прслук па да се начинимо „О јес џентлмен!“ Ура, ено још једног ђака!{S} Хајд овамо!-—</ 
а г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре исечем канапе на џе 
е то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок 
у на десној страни.</p> <p>Пепи трже из џепа своју карту па је баци официру у лице. </p> <p>Фон 
осетио, и то да најпре исечем канапе на џепу.{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус 
су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући ње 
како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућу 
само како су зацвркутали они девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине с 
 одсечен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небе 
че Мирцл на брзо припитомило тог дивљег џина, тог бесног ловца!{S} Свако јутро доносио јој је с 
стенама које изгледаху као да су добиле џиновска крила.{S} Над најдаљом ивицом Алпа, на небу ја 
p>— Како га не бих видео?{S} Та просеца џиновске таласе као да целога века свога није ништа дру 
ог језера и његове умиљате а опет онако џиновске — огромне околине.{S} Ја ћу само дунђерским пл 
довом.</p> <p>Дуго је трајало док се ти џиновски таласи, које први састанак и први загрљај узбу 
сима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био начичкан чамц 
чај овим мртвим тврдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Зб 
у иза намастира огроман пламен од неког џиновског огња који је гром запалио, народ помисли да ј 
зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу преко њега разлију с 
не нешто чистине, па стаде терати преко џомаба и јарака да су путници све скакали са својих мес 
них дана. </p> <p>У сред тако огромнога џумбуса, певаније и играња, у сред те необичне вреве и  
ајно да угане т.... обртње, па да падне шака каквом паметном лекару за женске болести (јер калу 
ба и чиста савест...</p> <p>Ја му метух шаку на безбожна уста.</p> <p>— Ћут несретниче!{S} Ја а 
алежу много кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се г 
ца, сама радост и весеље, на све стране шала и задевање.{S} У место саравских кеса, тога путнич 
ви изговоре, уморе, анекдоте се исцрпе, шале изазивљу само по који осмех у место кикотања и гро 
д ни да помишљамо на то у оном хаосу од шале смеја и дима који је куљао на све мушке носеве <pb 
ру до Беча!... </p> <p>— Ал не, без све шале — поче он наново тргнувши печат с уста — то је бож 
ше салетати све играчице, па у џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најма 
ратим кући, држећи тврдо да се мој сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не пр 
 картама. </p> <p>— Ама ти се истина не шалиш? — </p> <p>— Молимо знате да не заборавите да сам 
ма нашега бурша да све то зачини својом шалом и причама.</p> <p>Ми се богме и у Беч вратисмо а  
ало збуњен, као човек који је само неку шалу покварио, и он погледа Вицвица смешећи се, као да  
у се сви гости договорили да учине малу шалу са г. ђаком, који је данас имао <pb n="115" /> сре 
 и своме сестрићу, а за сад вам по мени шаље ове две ситне књиге. — И Херолд извади испод везен 
сто чекрка уједан пут ради.{S} Досетке, шаљиве причице, задиркивања, озбиљније препирке све је  
итеру с гвозденом руком!{S} Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тре 
 који је толико исто био као и неколико шамара. 1</p> <p>Заустављена гомила радозналих теферичл 
вака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гостима особито допало вино —  
 Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племенити сок кипи из њега н 
а врло славна била угрејах се и ја мало шампањским вином, па се несам <pb n="113" /> дао много  
 десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, и то да најпре ис 
огле онамо ону гемзу са двоје младих! — шану опет Лоидл па пружи прст, али не макнувши руком. < 
.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши нож у висину; ал’ одмах му п 
ве стране пази. </p> <p>„То им је вођ — шану Лоидл својој цури на ухо — он чува стражу.{S} Чим  
 Хоћеш да ти убијем коју гемзу, Мирцл — шану опет ловац својој девојци, и маши се токорсе за пу 
ко страсно као да грли свога Конрада, и шанувши јој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерн 
г, не узимамо своје криглове из рутавих шапа брадатих чудовишта која се у Бечу зову келнери, не 
воје тешко срце, да му она својим меким шапама углади брижне боре са паметнога чела.{S} Је л ис 
а један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све јаснији и разг 
је уздахну.</p> <p>— Он је!{S} Он је! — шапутало је момче тарући руке радосно, па онда подиже п 
} Беле панталоне са разним <pb n="6" /> шарама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађа 
 голубије боје <pb n="93" /> са златним шарама и кићанкама — љуљушкаше се на његовим таласима.{ 
, загледа још један пут у многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред пр 
лемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога д 
а господара преко зида намастирског.{S} Шат га послужи и ове страшне ноћи!...</p> <pb n="101" / 
е. -</p> <p>Замислите да је из небеског шатора изрезано и на земљу спуштено једно парче тако од 
>! (Поздравио те Бог Јосипе!{S} Е, јесу Швабе, не умеду ни Бога да назову љуцки).</p> <p>Пепи с 
ом турнирском округу него и у рајнском, швапском и франачком.{S} Њему је ваљало само да погледа 
или у речнику Исајиловића.{S} Кад какво швапче рекне некоме „<foreign xml:lang="de">Sie Schlimm 
/p> <p>— Име ми је Хинц, а родом сам из Шварцвалда! —</p> <p>— А јеси ли још чему вичан осем те 
Па какав је шаљивчина био тај чудновати Шварцвалдац!{S} Било је тренутака где је Конрад заборав 
 сељо шали и да је_на омнибусу отишао у Шенбрун.{S} Кад не прође ни два сахата, а он се врати,  
 мене су били такви тренутци, кад ми је шеснаест година било, али ја то онда држах да је грешна 
но, и то с пиштољима, <pb n="112" /> на шест корачаји.{S} Сад је било пред сведоцима сад није и 
ено једно парче тако од својих хиљаду и шест стотина четвороугалних хвати, и то у форми „пишкот 
лико сахата полази први воз?</p> <p>— У шест г. бароне. </p> <p>Пепи погледа на сахат. -</p> <p 
мојих познаника и уговоримо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никог 
p>На један пут гракнуше гласови са свих шест прозора у вагону „Језеро, Језеро!“ </p> <p>И дојис 
им сосовима и супама од кухине до стола шетати један од оних ужасних келнерских „покунпорта“, к 
 што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак по 
ха! — и он устаде с постеље па узбуђено шеташе од једнога краја собњега до другог.{S} Најзад зо 
и то је само овде тако, на пијаци и око шетнице су подигнуте све нове трокатнице и четворокатни 
{S} Још исти дан пред вече сретнем га у шетници.{S} Ја мислим да није имао капи крви у лицу за  
ите, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам сматрао за кавалирску дужн 
ојим младим гемзицама игра.{S} Да је од шећера била наређена та група, не би могла слађа бити!{ 
ој:</p> <p>— Сутра, сутра драга медена, шећерна госпо пријорко! — одлети кроз башту намастиру.. 
 очупа прегрш вуне с кичме задену је за шешир, стрпа <pb n="26" /> целог јарца у своју велику т 
него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом и за тили часак одвуче м 
г алпског цвећа да јој задене за зелени шешир, и за везени прслук; а како би пала тија ноћца, п 
!{S} То је Конрад.</p> <p>Бесни ветрови шибају га са свију страна, цела се кула из темеља тресе 
ма божијим који су по вас дан камџијама шибали своје грешно тело да му се тако не прижели ништа 
које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетку беше  
и да су сва копља без оштрога гвозденог шиљка, да су мачеви кратки и на врху затубасто зарубљен 
сунцу, јер први зраци који позлате мрке шиљке и процепе џиновскога Трауенштајна, чим пређу прек 
еним дахом.{S} Планинске чуке и највиши шиљци од стена који стајаху у колу изгледаше као највиш 
 угледав целим путем куда смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају ве 
 —</p> <p>— А је ли, Пепи, какве су ово шине у калдрми, зар и Гмунден већ има „коњску жељезницу 
а смо пролазили шине. </p> <p>— Несу то шине за кола, већ састављају велики магацин за со’ који 
евозила путнике преко језера) она би га шинула по руци, а богме кадкад није јој ни весло сувише 
громадно стење на сваки тресак којим би шинули црни облаци све вршкове око језера.{S} Олуј све  
ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни на 
е као крв црвена пруга која се све више ширила у зелене, бледо-црвене и бисерасто-сјајне траке. 
 преда се...{S} На дну планинског котла ширило се питомо језеро.{S} Она га још никад није тако  
а у језеру (који је ипак два пут толико широк као Дунаво) не види се из Гмундена, али ви већ зн 
matosa</foreign>).{S} На лабудовом грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не 
.{S} Сад зацаклише и зазвекеташе кратки широки мачеви које ударајући један о други а које о шле 
мље дугачким мантијама од црне чохе, са широким јакама од хермелина, са белим перјем на црним б 
, и само слабо беше привезан дугачким и широким ланцем од самих златних павата око бедара старо 
ољу беше сунце зашло, и над непрегледно широким њивама и ливадама, које вредна рука сељачка беш 
 ко ми је то учинио?{S} Из мојег задњег широког џепа вири грло шампањске боце отпушено, и племе 
 несу дуго чекали, а капија се на граду широм отвори, млади племићски пажи којима та велика сре 
> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обу 
ру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сваки испр 
и без срца и без очију за лепоту красне Шифер - Мирцл и просиоци нагрнуше са свих страна, тако  
 тајно миловање дичнога Лоидла са лепом Шифер-Мирцлом!{S} И тај им је био издајица.{S} А знате  
пренемагање госпође домаћице, и хронику шкандалозну коју старије госпође у друштву живо обработ 
ниче у крајевима где истина нема сувише школа ал’ имају толике цркве! —</p> <p>— Хм, а радници  
мој ствари! — </p> <p>— Имате ли колико школа? — </p> <p>— Нема много; имамо четири основна раз 
а, и „фехтовање“ које је у осталом само школа за међусобно разбијање глава у коме бурш своје на 
 грду широк ђердан од бисера — из какве шкољке специјално, не знам — испод јабуке адамове беше  
могаху доиста већ чути лаке кораке како шкрипе у песку којим беху стазе набијене.</p> <p>Још је 
ла на своју постељу да се сита наплаче, шкрипнуше врата на ново, и једна калуђерица уђе полако  
</p> <p>И друге тешке гвоздене вратнице шкрипнуше у својим заьрђалим багламама, и Курт јурну ка 
м збору, забаци тешку решетку с лица на шлем, па га онда скиде с главе, и његова густа црна кос 
отровних стрела око његове главе, скиде шлем, па подиже руке к небу и стаде се на глас Богу мол 
 изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која му по сталежу припада, да их ра 
и циљао на челенке и шаре противничкога шлема.{S} Који највише одломи тога драгоценога накита,  
оса, која се једва видела испод грднога шлема, расу се у небројено дражесним променама по леђим 
ћи се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим усклицима проп 
из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и све живо беше упрло  
и које ударајући један о други а које о шлемове, јер је сваки циљао на челенке и шаре противнич 
о оклопа на прсима који беше заједно са шлемом доста незграпно начињен тако да изгледаше као да 
 чутурицу пуну наше православне сремске шљивовице која се овде зове „слигобиц“.{S} Све се то ра 
по неколико пута одјекиваху Траунштајн, Шпицлштајн, Ерлакогел и остало громадно стење на сваки  
у панораме подижу се громадне стене <hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<f 
ада херцегиња а тамо између Ерлакогла и Шпицлштајна некакав ритер, који је сваку ноћ пливао пре 
есу никад пазили њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој  
м грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини десило, и јави где је леш В 
тирску ограду, и да ли га је ко опазио, шта она за то пита, кад је он само код ње, кад може да  
цање и прелевање на језеру!{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарч 
која беше промолила главу кроз решетку, шта не отвара вас дан.</p> <p>И друге тешке гвоздене вр 
ш жив, и да је још непрестано, у грању, шта више, и јарац је ту.{S} Он лежи на њему.{S} Али исп 
рема тој калуђерици... — Хм...{S} Хм... шта ли је томе узрок, бого благи?...</p> <p>Пепи се нај 
} Али и на њеном лицу се видело питање: шта то значи? </p> <p>Ја сам само ћутао и гледао редом  
.{S} Мирцл одмах разумеде <pb n="21" /> шта та игра значи.{S} Мати је учила своје младе скакању 
 потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу радили с њиме па забадава.{S} Оно, мени је јед 
> <p>Конраду задрхта срце у недрима.{S} Шта је одговорио на те речи, како се понашао, је ли по  
 да се непријатељи ничему не досете.{S} Шта се данас овде догодило, <pb n="85" /> и какви су гл 
и самртну рану својој младој љубави.{S} Шта је Лудгарди стало да распитује од куда он на један  
ше мрачне дубине језерске за на век.{S} Шта је било с његовом љубом?...{S} То нико не зна.{S} В 
, да ме лечиш! —</p> <p>— Да чујемо.{S} Шта ти фали? —</p> <p>— Покварила ми душа свој разнежан 
 Мени за један тренутак стаде памет.{S} Шта значи све то?{S} Оно грозно смејање не ћу никад заб 
иже и говори тако јасно да сви чују.{S} Шта си се пре по сахата разговарао са г. грофом од Вицв 
и ову причу, па се онда обрну возару: — шта велиш, Јергл?{S} Је ли све тако било како ја исприч 
аваху и скидаху тешки оклоп и панцире — шта ради мој племенити ујак?{S} Разгони ли још бесне хо 
и боље написао...{S} Аха лепа вештице — шта ћемо сад?{S} Сад нема нигде изласка, сад мораш или  
у не би хтела да погледа у њ. </p> <p>— Шта је, дете моје, ако Бога знаш? —</p> <p>— Ништа, ниш 
о! — приметим ја у разговору. </p> <p>— Шта „лепо“, ја не трпим такве свакидашње речи кад се о  
елика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Шта си нашао? —</p> <p>— Начин како да се спасемо из ов 
ије био од најфинијег паркета.</p> <p>— Шта велите на ово г. грофе? — питаше строги домаћин окр 
ас одавно чекам? — Пепи скочи:</p> <p>— Шта је?{S} Је ли још у гостионици? —</p> <p>— Он је још 
утећи,- само се држите тако раздељени!“ Шта да се ради?{S} Или скочити у амбис који је баш под  
е казни за такве безбожне мисли...{S} А шта је она крива сиротица?{S} Она се толико пута зарица 
 па јој оте ножић из недара.</p> <p>— А шта ћемо сад, бела цуро? — шану јој за тим подигнувши н 
ее па се врати под намастир.</p> <p>— А шта ту ваздан лонџања? — грмну земљак, који је могао вр 
чавром у облику човечијем? —</p> <p>— А шта би ти радио, Сервијанер, да си на моме месту био? — 
ли њих двоје, па га пита, шта му је? „А шта ће ми бити, одговара Валзер Хис, мој старац, мој ја 
! — — </p> <pb n="106" /> <p>После тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су 
 не одговараше, она није управо ни чула шта је пречасна госпођа приорка казала, јер у њеној душ 
војим топлим собама и за пуним трпезама шта је то провести недеље и месеце у дрвеној колиби, св 
и на ново у бојни ред стављао — Бог зна шта би у први мах било!{S} Али ни то није могло на дуго 
с тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо  
на ужасна машта не дође у главу, ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! 
а пушка беше цела целцата крај њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге ча 
 још није доста — уздахну Лудгарда — та шта хоћете још од мене за име Бога? —</p> <p>Али калуђе 
ша.{S} Једна келнерица дође да нас пита шта заповедамо?{S} Док је мој земљак наручивао и развез 
е врисак Лудгардин, па похиташе да виде шта је.</p> <p>Калуђерице се скаменише од чуда кад угле 
{S} Сви с нестрпљењем очекиваху да виде шта ће да буде. </p> <p>Домаћин викну „Карло“ , и један 
а госпођо привати паж, који одмах увиде шта Лудгарда мисли — не бери ни мало бригу.{S} Нас је ј 
.{S} Али Мирцл, Мирцл, слатко дете моје шта је теби?{S} Ти си ми веома сустала-! -—</p> <p>Дево 
шио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шта се обично зове хаос.</p> <p>Нас троје изађосмо из в 
право да убије. _</p> <p>Сирото девојче шта је знало да ради до плакати и трпети...{S} Али кад  
. </p> <p>Одушевљење народно не знађаше шта је доста кад угледа поштено и лепо лице старога вој 
зна да л’ се не ће предомислити!...), и шта вам он није обећао у томе тренутку, само да утиша с 
ко је ишло у последњој великој битци, и шта је са том заклетвом о којој ми ујак пише! —</p> <p> 
 више никад мислити на тог витеза — а и шта јој је он к’о бајаги, да толико с њиме разбија глав 
 како је...{S} Како се свршила литија и шта је иза ње настало, све то беше Конраду као неки сан 
</p> <p>— Кажи ми, мили човече, ко си и шта си ти мени, да ме такво блаженство обузима кад ти с 
тирски, и она је дршћући чекала да види шта ће сад да ради.</p> <p>Отокар уста с камена, на ком 
рашну неизвесност, и подигне се да види шта је.{S} Отац је наравно није могао пустити саму, па  
е имао да спреми, па се окренуо да види шта му ради госпођа, — и он паде на колена, склопи руке 
при свем том несмо дали никоме да опази шта је међу нама, и кад нас домаћица престави једног др 
уза.</p> <p>— Јадно момче!{S} А знаш ли шта те чека, ако те ухвате да је то на теби само машкар 
ашкара? —</p> <p>— Чека ме смрт.{S} Али шта је мени до тога кад могу само за мога господара и п 
ли по његовој причи и т. д. </p> <p>Али шта ћемо сад?{S} Чамац смо послали назад, а ватрењача б 
напрасна, из ведра неба, да несмо знали шта да о целој ствари мислимо.{S} Пепи постаја мало пре 
ра знаду ту причу.{S} Јергл, знаш ли ти шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокар 
рже него што би човек могао представити шта се то учини не беше више ни једне гемзе у дољи — —  
раде, а најмање сам имао каде да гледам шта мој драги фон Вицвиц ради.</p> <p>У сред најбезбриж 
еч смејући се и жмиркајући очима. „Знам шта хоћеш да кажеш, али ту гемзу не сме убити обичан ло 
у Хуна, — а ја опет не ћу да му казујем шта ме је зауставило...{S} Ако је то, ти можеш слободно 
гли бар покушати да искажу једно другом шта су осећали, и колико једно другом драги беху.</p> < 
рша.{S} Него збиља ја ти нисам ни казао шта је то „бурш“ У ширем смислу значи момче, дакле нешт 
писма од њега, и то из Гмундена.{S} Ево шта нам пише:</p> <p>„У Линцу, на каси, распитах за мог 
овараше суровом и незграпном лицу, него шта више могла би се упоредити са руком ма каког господ 
 џакању и шали с њима несам ништа видео шта господа раде, а најмање сам имао каде да гледам шта 
авци само можемо знацима да наговестимо шта осећамо, али исказати— не умемо.</p> <p>Девојка је  
по девојче отрчи прво попи и исприча му шта јој је богородица благоизволела саопштити.{S} Г. по 
ити саму, па пође с њоме.{S} У Гмундену шта несу радили да добију саонице за ***, где је била к 
 језик свој толико заборавио да не знаш шта значи та велика реч грчка?{S} Нашао сам!</p> <p>— Ш 
две ста педесет стопа у висину. </p> <p>Шта је иза тога теснаца у језеру (који је ипак два пут  
дубоко, па онда му окренух леђа.</p> <p>Шта мислите да је урадио високородни г. гроф?{S} Потега 
таде на ново шетати пред столом.</p> <p>Шта несмо ја и мој земљак покушали да му то избијемо из 
 где га може на делу ухватити. </p> <p>„Шта? — грмио је Мирцлин отац — тог вилдерера хоћеш, тог 
а племенита и христољубива госпођице од Штајера — започе на ново намастирска глава — знам ја те 
м најлепши летњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи умо 
ане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од Штајера и Леополд херцег аустријски изађоше с уједињено 
 јављаху подударно да ће гроф Отокар од Штајера, лицем на Липштатсонтаг стићи у Гмунден, и свет 
ас беше на њему. </p> <p>Гроф Отокар од Штајера прими милостиво поздрав грађанскога старешине и 
ежи у песку гроф <pb n="105" /> Курт од Штајера на леђима, са избуљеним крвавим очима, модрим о 
 да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па прионуше око сироте де 
енувши се Конраду — оно је Курт гроф од Штајера! —</p> <p>— Јесте, соколе, и ја сам га сад позн 
решног света, и који ће јој сам владика Штајерски наденути на прст...{S} С тога кад видеше да д 
ланом. </p> <p>— Од речи до речи, грофе штајерски, ја бих се могао на св. јеванђеље заклети да  
и:</p> <p>— Како заповедаш, млади грофе штајерски.{S} Ми смо ону ноћ из убаха нападнути са свиј 
о на коњу, племенити <hi>Курт</hi> гроф штајерски, мио сестрић грофа Отокара, са племенитим <hi 
</foreign>! — (Живео, живео Отокар гроф штајерски, живела његова ћерчица!).</p> <p>Отокар отпоз 
 се на један мах претвори у грофа Курта штајерског.</p> <p>— Себре ајзенауски, ти тражиш слугу  
и шта је било са јединицом ћерком грофа штајерског Стокара, која је била испосница у штауенкирх 
е ће а камо ли љубити, осем мене, грофа штајерскога!{S} Запамти ову ноћ деране, па се више не х 
беху се искупили на сјајни турнир грофа штајерскога.{S} Са њима беху дошле и њихове верне љубе  
пакла и тако ми поноситога орла на грбу штајерском! — па за тим јурну из ћелијице на поље, а ос 
 усклицима:</p> <p>Слава Отокару, грофу штајерском! —</p> <p>— Слава десној руци царској: —</p> 
наћи и у витешком лову.{S} Бар витез од Штајнтала код кога сам служио пре ове крајине, и кога с 
АЈИЧЕВИЋУ</p> <p>ФАКТОРУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>ЗА СПОМЕН</p> <p>Dr Владан Ђорђевић.< 
ц. </p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ 1869.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>С 
кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу штампе, хоћемо пороту или друго нешто, онда нам то неиз 
јсвечанијем руху и ослањујући се као на штап на онај исти мач који му је цар припасао после поб 
и се великим „грисбајлом“ (то је велики штап за пењање у Алпима).{S} Он је осем тога имао своју 
ји. </p> <p>— Тако сад добро пази да ти штап не звекне где о стену...{S} Ни речце више...{S} По 
пају некога виса, и девојче играјући се штапом лупаше њиме о стене поред којих пролажаху.</p> < 
си додирнула руком; догурај га до ивице штапом! —</p> <p>Она учини све, како је драги казао, и  
рског Стокара, која је била испосница у штауенкирхенском намастиру? —</p> <p>— А који гмунденац 
стаде, а кондуктори заграјаше.</p> <p>— Штација Дингеда!{S} Десет минута одмора! —</p> <p>У ваг 
 казала да је већ удата, да је на првој штацији чека њен слатки муж, и како је и она неутешна ш 
Овде Курт упаде херолду у реч:</p> <p>— Штеди твоју мудрост за други пут херолде, па ми причај  
— С свети Бенедикте, угодниче божији, о штедри заштитниче нашега намастира и велики основатељу  
ира Траункирхенскога, да поздраве свога штедрог дароватеља и заштитника.{S} Сад се већ чују и з 
 траункирхенскн намастир дочекати свога штедрог ктитора, који у својој безграничној љубави ето  
гда или каква висока госпођа из родбине штедрога ктитора, или другога кога херцега смерно детеш 
јутрос зором ишао да види да није каква штета учињена, и како је видео да је једно крило од лав 
игде се ни речце не чује о каквој новој штети иди крађи дивљачи.{S} Отац Мирцлин већ се не љути 
 опет.{S} Отац девојчин обећаваше сваку штету накнадити.{S} Обично се тај грдни снег у више мах 
>, т. ј. да је он починио сву ону грдну штету по забранима и ловачким <pb n="23" /> потесима.{S 
<hi>Шпицлштајн</hi>, <hi>Ерлакогл</hi>, штирски гребени (<foreign xml:lang="de"> Grate </foreig 
 <hi>Траун</hi> или како је на извору у Штирској, зову, <hi>Труна</hi>.{S} Она протиче кроз хал 
лика срећа у део паде да носе заставу и штит славнога грофа, отпочеше велику литију, одмах за њ 
оје место, јер је свакоме ваљало изнети штит са породичним грбом и свој шлем са перјаницом која 
ким племенитим паром ишао је паж носећи штит са грбом или мач својега господара. </p> <p>Чим на 
даље једно весло <pb n="104" /> и један штит... а још мало даље играху се таласи с једним човеч 
ва три пута склизнуше дуга копља или са штита или са оклопа на прсима, а нити се једно копље сл 
е одбијајући се са оних сјајних оклопа, штитова и шлемова!{S} Да дивно ли беше чути каквим ускл 
дскакаше двадесет буздована од двадесет штитова!{S} Али баш ти усклици и одобравање с трибина н 
ад витезови сиђоше из замка да поређају штитове и гвоздене шлемове утиша се граја у народу, и с 
 сударише се с подигнутим буздованима и штитовима, којима је сваки главу чувао.</p> <p>Да дивно 
а погледа грбове на поређаним ритерским штитовима, па да одмах поброји колико је који витез има 
 многозначајне шаре и грбове на сјајним штитовима па онда дође пред престо свога господара те м 
 турнирским мачем о бедрима, са сјајним штитом на левој мишици, и са тешким буздованом у десниц 
 заставник са барјаком и паж са сјајним штитом.{S} За њима су ишли смерни оци варошки са својим 
писује закон (према глави, прсима, и по штиту).{S} Али редари на мах у таким приликама раставља 
 ко зна шта би било данас!...{S} А, ба, што је прошло — прошло! — и бурш сасу своју каву у грло 
унце стане растапати ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа ст 
е радио, и ако би, то је просто с тога, што си у <hi>са свим другачијим</hi> одношајима одраста 
у том недогледном мору сласти и чемера, што се зове љубав, толико слегоше, да су Конрад и Лудга 
у она небројена смејом искривљена лица, што ме окружавају; али у мојим је прсима страшно кључал 
ову пропаст снега, што ће ту бити воде, што ће се тај потоп рушити низа стене и кланце у језеро 
н“ (љубоф)! — </p> <p>— Какве келнерке, што булазниш којешта?{S} Ти ваљда мислиш собарице? — </ 
ли одмах поче и себе и нас тешити тиме, што и онако нема Бог зна шта у тим зидинама, и нађе чак 
писивање последње „срцепарајуће“ сцене, што сам се бојао да нам ти не потопиш цео вагон твојим  
нављења безбожних руку....{S} Радуј се, што је Господ Бог баш тебе изабрао... - </p> <p>Овде из 
 око сироте девојке да је себи поврате, што им брзо испаде за руком.{S} Пошто се Лудгарда опора 
у урођена:</p> <p>— Извините, г. грофе, што вас у вашој вечерњој шетњи заустављам, али ја сам с 
едну тако лепу девојку, у коју смо сви, што нас је год имало срца, у полугимназији теразиској,  
што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже савладати то је и слава победиочева... — 
 Нико живи није га срео. </p> <p>Ловци, што беху на бусијама чули су да неко дрекну „Језус Мари 
чен као ножем?{S} Оно је планински џин, што се зове Трауенштајн.{S} Испод њега је та „небеска л 
и.</p> <p>— Опрости ми, светла госпођо, што у овакав час усудих се да прерушен до твоје ћелијиц 
њег молера« у Гмундену, с тога израдио, што ми се чини да је најлепша од свију и што колико-тол 
 се ми онако грозно знојимо само за то, што наш тата још непрестано сагорева.{S} А који је онај 
веру; јуначки је мегдан био за мене то, што за рибу вода а за тицу ваздух, па опет, од како сам 
ке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу, што је он мислио ту најстрашнију ноћ његова живота то н 
е остале варијације од те приче, а ову, што је овде израђена, не помиње ни једном речцом.</note 
могући творац небески и подарио победу, што је тако велика жртва од срца и праве љубави поднесе 
виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је твоје срдашце поноситије, то је и радост моја ве 
 од овога погледа.{S} Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце 
</hi>,!...<ref target="#SRP18632_N1" /> што сан могао трагичнију причу, поред које сам уједно м 
 је сваки други грађанин „филистар“.{S} Што је пре било разбибрига, то је сад ужасно увећано, п 
и зима беше те године необично јака.{S} Што ни старци не памтише, то се те зиме догоди т. ј. и  
ој цео живот, као та сирота девојка.{S} Што је мени мило да јој још који пут погледам у лице —  
.{S} Тако нас све занимаше та прича.{S} Што је мене још већма занимало то беше сама личност при 
у звонити ка да ће да откине звонце.{S} Што нас је год у квартиру било полетимо на врата, кад т 
ледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не потражите доктора?“ — „Хм, доктори!{S} Шта несу  
целом телу па се сва стресе...</p> <p>— Што се тога тиче, - светла госпођо привати паж, који од 
з! фамоз! —</p> <p>Пепи скочи.</p> <p>— Што се цериш, блесане?{S} Зар не умеш ни на који други  
о, т. ј. није ни дирнуо своју пушку. „А што да је дирам — помишљао је у себи — кад хлеба не ишт 
могао; али где ћемо га ми добити?“ — „А што?{S} Де да видимо, ваљда не ће бити тако тешко набав 
о се узмогне, да чује коју реч од онога што се буде сад говорило на чамцу грофовскоме.{S} Али о 
еше распламтао страшан бој између онога што ледена памет зове светом дужношћу и нежног очинског 
ш на станици.{S} Он је поред свега тога што је најмање педесет година претурио тако ђаволасто з 
и нигде ништа не чита, нити има када да што збиљски мисли, је ли могуће да он осећа то величанс 
ра које допираше до самога високог зида што беше ограда намастирска.{S} Већу половину језера бе 
а једног возара, пуно оних пљоштих лађа што преносе со из Ебенса у гмунденске магацине (<foreig 
 — заборави на мах на оно мало милосрђа што се доче кретати у хиљадама његових срца кад угледа  
линама....</p> <p>Ето, господо моја, за што је дивна Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што  
а Шифер-Мирцл постала мајка Варвара, за што је волела обући калуђеричку мантију него невестинск 
лопима његових џелата... „О девојко, за што ми твоја молба удара тако тешке ланце на руке, а ја 
ком нашао и <hi>анатомски узрок</hi> за што јој се јавила св. Богородица! —</p> <p>Тако развезе 
ки бројеви сваке године доказују.{S} За што су се наши многобројни калуђери толико заузимали да 
 несуђеном? —</p> <pb n="38" /> <p>— За што не?{S} Сутра ће она са првим или другим паробродом  
гнушањем окрену од њега. </p> <p>— А за што то, круно девојачка? — рече Курт задављеним <pb n=" 
развукоше уснице па рече:</p> <p>— А за што голубе мој?{S} Ко ти брани да вас дан сутра будеш с 
унуше сузе на очи, а сама није знала за што.</p> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну ви 
о њему не ће тата ни да чује.{S} Ама за што, за Бога?{S} Ви се сећате како сам га у почетку, хв 
м од Вицвиц у левом крилу ходника, и за што ти је дао г. гроф десет Форината.{S} Да неси ни сло 
> <pb n="40" /> <p>— Нећу да знам ни за што; док нам не кажеш, мислиш се озбиља тући са оним де 
ионичари уставне Јевропе.{S} Не знам за што, ал’ кад госпођа Јеленовица изговори своју беседу,  
о веома снужден.{S} Пита га господар за што је невесео.</p> <p>— А како ћу бити весео, кад ето  
ивно искићени чун, који је носио човека што ће до који час, једном речцом својом решити његову  
ену ћуприју испод које се пенушила река што се на неколико хвати на више одвајала из језера.</p 
Најзад зовну старешину оне чете војника што је с њиме остала у Орту и Гмундену да се на невољи  
 руку? —</p> <p>— Из тог простог узрока што несмо били на само, <pb n="35" /> иначе би смо се п 
ала вам, свете служитељке божије, хвала што се у вашим благоугодним молитвама сећате свагда и м 
е и беше огроман доказ љубави од Лоидла што је при свем том сваке недеље по један пут пробијао  
 што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од врућине то је грозно.{S} Бог и душа за 
врдокрилцима и осталим џиновским бубама што по језеру на леђима пливају.{S} Збиља од куда их то 
во. —</p> <p>— Ја не знам како је онима што разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају 
о да се приближујемо горостасним Алпима што у својим недрима крију тај чаробни свет језера, сте 
 високе стене па смрви и уништи све, на што у своме падању удари.{S} Колико је колиба, колико ј 
н сахат док устане.{S} Официр видећи на што изађе његово беснило хтеде да се извуче, и као да н 
ен слатки муж, и како је и она неутешна што се не може користити његовим, галантним понудама и  
свећа упали!“ — „О сиромах Хамер!{S} Па што не гледате, ваљда би се могло наћи лека?{S} Што не  
говори он слежући раменима.</p> <p>— Па што си јој онда синоћ пољубио руку? —</p> <p>— Из тог п 
 већ онај више њега, Хеј! —</p> <p>— Па што љуцки не покажеш — Ја почех читати други оглас „Ц.к 
ге на стражу, да чекају младога млинара што сваку ноћ скрнави намастир правом љубављу.{S} И чим 
по језеру, запитајте ма кога возара, са што је Шифер-Мирцл отишла у калуђере?{S} Они ће вам сва 
ад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што ти не треба да идеш у бој: ти знаш да је Лудгарда с 
 сам знао да ће ми умаћи угурсуз.{S} Та што ме гледате тако?{S} Зар се још не сећате да говорим 
станичку гостионицу да тих десет минута што је могуће целисходније употребимо на благо и поспје 
су хтели да имају никаквог имања, ништа што би својим назвати могли) и који су — да би што више 
о да се заради, то је врло велика срећа што сваког лета донесе жељезница по једно десетак — два 
етлости, и сред милијона росних капљица што се у хиљаду светлих боја прелевају, а пред њима ужа 
ма се с тога не може да догледа граница што човек не зна где престају брегови а где настају обл 
.. видиш ли онај леш, или онога пливача што се иза чамца вуче? — и глас девојчета дрхташе као д 
девојчићи „Џив, џив, џив!“ Па онај чича што се растапа од милине сркућући његово ћупче мерценск 
ом, у коме дише срећни Гмунден, као год што се и цврчање и пржење из кухине слеваше у једну хар 
 надама на вољу, и на послетку, као год што се какав хор који се иза кулиса удаљава, све слабиј 
 и заповеди му да гласно прича све, све што зна.{S} И честито момче нацрта у кратко целу причу  
шати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад опусти једну руку, по 
трже је из те тупе неосетљивости за све што око ње бива.{S} То беше један чопор дивљачи који уг 
пи свет божији, могла је мислити на све што јој срце хтело, а да не зебе да тиме чини какав гре 
егових прсију...{S} Он баци са себе све што је од гвожђа на њему било, оклоп, панцире, све, све 
 су гласи од цара стигли, и да зове све што оружје понети може, под заставу ђерманског ћесара.{ 
ње Валзера Хиса, еле за час пропаде све што је Мирцл горким сузама откупила.</p> <p>Њему та мис 
о, он се не само обукао него и нађе све што мени треба, наби ми шешир на очи, огрну ме капутом  
е што је у човечијом силама да јави све што је и како је...{S} Како се свршила литија и шта је  
ерни паж његова десна рука, учинити све што је у човечијом силама да јави све што је и како је. 
 жено! — и у последњим речима плану све што је заостало од праве страсти у разореном испорченом 
увехла.{S} На том цвећу још трепте сузе што су неком</p> <p>заљубљеном Богу низ лице кануле кад 
ју ове године бечке теферечлије, а које што многи очекиваху своје пријатеље и рођаке из престол 
а у тим зидинама, и нађе чак да је боље што их несмо изближе разгледали, јер би можда покварили 
 га не ћу дочекати.{S} Он се срди на ме што му несам дошао у помоћ са својим људима противу Хун 
салонима“ Ја сам се бранио донекле тиме што несам понео хаљина за такво друштво, али он ме увер 
лике властеле, која се врло поноси тиме што има предке од хиљаду година!“</p> </body> <back> <d 
и.{S} Сутра ћемо се разговорити о ономе што нађемо да је најбоље учинити! —</p> <p>Паж клече на 
лим нужним поштовањем, хтео да нам отме што смо имали у рукама — пребродисмо кроз прашину у кој 
поуздати може.{S} Осем тога ако ваљадне што предузимати, ја ћу преносити гласе тамо и овамо а д 
трибине од дасака, искићене и намештене што може бити господски, јер одатле ће да гледају седи  
торбу па је упрти на леђа, и онда запне што је могао брже назад.{S} Ноћ беше прилично хладна, н 
а те на својој самртној постељи прокуне што си учинила да погази заклетву, којом се заклео у на 
ог супарника, разбукташе оно мало мржње што се у Куртову срцу нашло према Конраду у огроман пла 
 да је страхота слушати.{S} Он се припе што силније за све што је могао дохватити.{S} Најзад оп 
ћина тако несносна да смо грабили да се што скорије дочепамо Гмундена и дивне хладовине код „уг 
мљива да можемо лако гледати кроз прсте што се тиче облика, који си јој ти дао.{S} Него ја прич 
е тако силно...{S} Колико јој мило беше што је драги обавешћује, опет умало му она не метну рук 
јер њу обузимаше ужасна слутња све више што су се већма примицали мети.{S} Само једна појава тр 
 најстрашнијем тренутку живота свога, и што си му проиграла вечно блаженство на ономе свету, ко 
у румени обрашчићи као румена јабука, и што се на њима појављиваху при сваком смеху две меке ру 
страна, цела се кула из темеља тресе, и што је год било чељади посакривало се у подруме или дру 
то ми се чини да је најлепша од свију и што колико-толико може да покаже читаоцу какав је од пр 
својим назвати могли) и који су — да би што више спасли душу своју — заједно с осталом стоком п 
 бурш гледајући око себе да не заборави што — покупите своју сиротињу, јер овде ћемо не само до 
? —</p> <p>— Није племенити витеже, али што су силнији и страшнији непријатељи, што их је теже  
ј њега, па шта је хтео више?</p> <p>Али што је у те тешке, дуге часе прошло Лоидлу кроз главу,  
ан ритер весла, а то су по томе познали што се огањ, с блеском одбијао на његовом оклопу и оруж 
о разбијају главу са „Ја“ и „Не-ја“ или што претурају прашњаве и буђаве романе којекаквих средњ 
е слуге све до најмање ситнице спремили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез  
"16" /> крилу лежи мала цитра и он мами што може срдачније гласиће из ње певајући тихо, а она г 
мивши чега се Лудгарда боји — да су они што намирисали — и он показа палцем преко рамена — они  
ицир погледа око себе, па онда одговори што је могао с већим достојанством.</p> <p>— Зна ли он, 
м другара који ће нам све моћи показати што је вредно да се види у околини гмунденског језера.< 
 па си спасена и отац ће те благосиљати што си га избавила од те грозне дужности да своје сопст 
о нема наде да ће икада од њега постати што ваљано.{S} То је филистар, и то српски филистар, зн 
и са мојом сатисфакцијом, можете чинити што хоћете. —</p> <p>За тим се домаћин обрати својим го 
стависмо.{S} Пепи се најпре поче љутити што смо за бадава дошли, али одмах поче и себе и нас те 
земљак у мал’ не удави бурша од зависти што му је Кати онако слатко казала да је <foreign xml:l 
е смилује на своје робље, да им опрости што му тако дуго затезаше обећану жртву, да се смилује, 
гословен да си и ти и сви твоји потомци што ме подсећаш на моју чичеронску дужност, гвоздена ду 
д се усуди да тиме <pb n="69" /> тумачи што несам и ја похитао на бојиште, живога ми Бога, не ћ 
 тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала на своју постељу да се сита наплаче, 
ека даље наредбе.</p> <p>Сутра дан, тек што је сунце позлатило снежне вршке Траунштајна, беше г 
ено око не опази.{S} Али једну ноћ, тек што је Конрад сишао преко баштенског зида и сео у свој  
а, да чува зеницу намастирску...{S} Тек што се затворише врата на ћелији, прерушени паж прискоч 
 га у највећем страху очекиваше.{S} Тек што се врата за старцем затворише, а иза тешких завеса  
иђе онако исто пажљиво к месту, ал’ тек што прињуши камен, даде од себе тако чудноват, силан, а 
етњи даа.{S} Гроф Отокар од Штајера тек што беше пред зору легао мало да склопи уморне очи, а в 
нестаде.{S} Конрад јурну на поље, и тек што је из куле изашао угледа према пожару Хинца где дре 
S} И они се отисну од обаде.{S} Али тек што су једно двадесет пута захватили веслима, опазише н 
ма, да један пут душом дане.{S} Али тек што је доведоше до њене клети, тек што се стропоштала н 
хтедосмо да се одмарамо.</p> <p>Али тек што седосмо приђе буршу некакво момче.</p> <p>— Где сте 
 <p>Али и било је крајње време, јер тек што нестаде врагуљастог лица пажевог са зида, а из џбун 
 смреке које за се одвојене стајаху тек што почеше да бацају прву, дугачку, скоро прозрачну сен 
јд’ у варош. _</p> <pb n="45" /> <p>Тек што смо изашли из сокачића у коме је наша гостионица, д 
ћи хтело му се или не хтело.</p> <p>Тек што сам изашао из гостионице, сретне ме један богаташ и 
је Конрад — ти и не чекаш да ја искажем што мислим, ти унапред погађаш сваку моју жељу, — и он  
витез да их ово иди оно упита или да им што лепо каже.{S} Па опет како је та сва лепота ишчезла 
 На ленти су моје боје, и ја се поносим што ће их од сад носити такав дичан витез! — </p> <p>Ко 
еговим таласима.{S} Па ипак при све том што је део џиновски лук од Орта до Химелрајхвизе био на 
сипа најкужнију заразу.{S} При свем том што ни старац не беше чист од празновере, он ипак не за 
 јадне кћери своје.{S} Али при свем том што све те хиљаде људи, које му до мало час усклицаху к 
врат на нос јести. </p> <p>При свем том што на станици беше толико света, опет је свакоме у очи 
 па да не ишчезне тај лепи вилински сан што јој трептијаше пред очима у јутарњој позлати.{S} Он 
 Као <pb n="51" /> што ми онда беше жао што не могу да претворим све живце мојега тела у чуло з 
 има у нас више но „брачно рођене“, као што статистички бројеви сваке године доказују.{S} За шт 
о кроз прсте гледа, али овака шала, као што је украсти целу боцу шампања ако нам се где у гости 
 није победа тако олако задобивена, као што се мени у први мах до твојим речима учинило? —</p>  
во, мила Лудгардо!{S} Не моја жена, као што сам ти ја у лаковерности и поштењу понудио, већ мој 
 близу гостионице одваја из језера, као што рече собарица — и пошто се мало уљудисмо, сиђемо и  
 Ово је једно од најважнијих места, као што сте и сами од Валзера Хиса чули; а ви знате да он н 
одајници цара небеског и земаљског, као што смо данас у самој ствари! — </p> <p>— Имате ли коли 
ерних, (наравно у интересу слободе, као што и г. Ч.... може доказати), а оно сенаторско стање м 
ке да доносе нашој души из природе, као што су н. пр. ова два која вам поменух, онда ми не треб 
које му то вече беху упомоћ стигле, као што после сазнадосмо.{S} Наши су људи били мртви уморни 
ају друштва за међусобно поучавање, као што н. пр. доле већ почињу на све стране? —</p> <p>— То 
и ја теби у вољи, мој вредни Хинце, као што си се ти мени допао, онда се не ћемо тако лако раст 
 кући да меће хладне крпе на образ, као што се од таке пачавре у официрским хаљинама и очекиват 
 околина гмунденскога језера — али, као што рекох, нацртана дунђерском писаљком.</p> <p>Али наш 
исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој срећи и несрећи, о своме живо 
изговорио заклетву мој светли ујак, као што ти рече? — запитаће Курт растројено, и тарући чело  
о позиву и дужностима калуђеричким, као што јој отац у писму изрично заповедаше.{S} Сиротица је 
рниру до сада однео награду, и ако, као што се причало, на крвавом <pb n="61" /> мегдану, на бо 
и разговарати. -</p> <p>— Да, децо, као што ме гледате ја сам барон.{S} Како ми се та несрећа д 
је неко „затворено“ друштво у њему, као што је наше, па он и не стаје на свима обичним станицам 
устити и једном голобрадом момчету, као што је Конрад, да малко поодрасту крила.{S} Ево са што  
да не зебе да тиме чини какав грех, као што јој је у суморној, важној, хладној и тамној црквици 
је небројене акте „о царевој бради“ као што нем. узречица каже, која у српскоме гласи „жив ми Т 
а — овај олупани орман, или „замак“ као што га Јергл зове, био је гмунденски град пуних осам ст 
де се народи један с другим чупају“ као што је чини ми се рекла Њ. Екс. ваш некадашњи министар  
 Алпима, у два тако различна народа као што су грчки и немачки сачувала скоро <pb n="54" /> јед 
 језера нема онако умиљатих партија као што су оне на десно од Гмундена, али стене и планине гр 
пим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му левом руком отргох ордене с прсиј 
 онако <pb n="44" /> исто намештена као што носе у нас Црногорке.{S} Витак стас утегнут у јелек 
родица на једном златном облаку, па као што је Јованци у тој прилици казала где ће наћи чудотво 
 и ако те пречасна госпа интересује као што видим са свим са научног гледишта!... —</p> <p>У та 
ајзад утиче у Дунаво код Линца, еле као што видите дугачка је неких 48 сахата, или да се земљоп 
их ја имао права да поступим с њиме као што би ти урадио! —</p> <p>Мој земљо дође у ватру:</p>  
онолике гомиле народа и онаке ларме као што само на пијаци бити може, не видећи и не чујући ниш 
за <hi>туђим</hi> орденима, који се као што ти је познато обично дају за сваке друге заслуге, с 
атубасто зарубљени, да су буздовани као што правила прописују.{S} За тим се херолд повуче са св 
но одобрити ако сад с вама поступим као што се пристоји тако људима као што сте ви! — овде му л 
 убио или отровао или у воду скочио као што се у поштеној новели приличи!“</p> <p>Међу тим, кој 
е могу да се венчају, па живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили т 
би нам је хтео испричати, али онако као што доиста сам народ прича, а не да нас вучеш за нос ка 
 ћелијице, тако исто тихо и нечујно као што је дошао. —</p> <p>Прође неколико дана после ових д 
су око намастира стајале онако исто као што их је Курт први дан разредио, само што их млади гро 
шта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и име онога потока сведочи јер он се зове Сигесбах. 
у собом“, и да ће даме таком играчу као што сам ја радо опростити његово буршовско рухо и т. д. 
ml:lang="cu"> холмитьи </foreign>“ (као што би наш роман-баша Милован Видаковић рекао), застрти 
ног бута Конрадовог и седла, и све живо што је желело да млади Конрад остане данас победилац за 
ће гране успужа до једне стене.{S} Прво што је на њој видео беше један човечији леш.{S} Лоидл м 
Мени су се учиниле здраве, а то је прво што треба физиолошки целој жени.</p> <p>— Проклети Серв 
мзе по нашим вратоломним кршевима, него што је газити кроз какав рит за тицама.{S} Па како је л 
трану, или станем другаче причати, него што је било, а ти ме поправи.{S} Јес’ чуо?{S} Добро.{S} 
ре би се венчала с мрачним гробом, него што би пошла за те, чумо девојачка! — и она се с гнушањ 
ишта да покајете пре <pb n="72" /> него што бисте се са свим посветили служби божијој, ако је в 
ељем, али та је борба била мучнија него што је мислио...{S} И њега прогуташе мрачне дубине језе 
и још грђе пропалог сладострасника него што беше Курт.{S} Осем тога он беше у последње време пр 
тима има та реч много више-значења него што стоји у граматици г. преводиоца краљице Хортензе ил 
е распршташе на све стране, и брже него што би човек могао представити шта се то учини не беше  
<pb n="37" /> стари јади...{S} Пре него што сам ја отишао на универзитет, ми смо се радо гледал 
итави <pb n="53" /> романи.{S} Пре него што ће имање прећи на грофа Валса, у XV веку, становала 
 би хтео да ти ипак дође.{S} А пре него што би себарски витез ајзенауски могао да наврбује толи 
ухвати девојку око паса, да је пре него што се она отети могла пољуби у уста — </p> <p>Кати се  
 је Конрад тако жељно чекао, и пре него што је он сјахао, беше витез код њега.</p> <pb n="99" / 
ски књижевник милионар?... — и пре него што сам га могао зауставити успентра се он уз један омн 
pb n="82" /> да смо се венчали пре него што је до нас дошао глас о заклетви оца твога, па си сп 
/> како је изгледало у васиони пре него што се Бог решио да загрми „Нека буде свет“, знаћете шт 
лушао о лепоти Отокарове кћери пре него што је видео, али кад ју је угледао он се смејао пустом 
 потеру за њим, на ћу га стићи пре него што се нада! — и Пепи се стаде на ново шетати пред стол 
а живе онако као што се живело пре него што су жрци и попови измислили тајну брака, која им тол 
 као гладни вуци на вагоне још пре него што се беху љуцки зауставили, замислите уз то сијасет к 
ну Аврамову, био је мало угледнији него што је моје благородије.{S} Тај предак (овде Пепи саста 
 Он ће ти још много више испричати него што каже бабова ситна књига! — </p> <pb n="81" /> <p>Ов 
оме небу чињаше га само страшнијим него што је и онако било.{S} У неко доба ноћи удари силан пљ 
ругачијим</hi> одношајима одрастао него што сам ја.{S} Наши су погледи на ту ствар тако унакрсн 
иста заслуживала мало боље друштво него што је оно у коме мора да живи.</p> <p>У један пут угле 
штинског чамца, исправљенији скоро него што обично може да хода и стоји, његова лепа глава са о 
и знаш да ће он пре изгубити главу него што ће какву лаж рећи.{S} Он ће ти још много више испри 
 борци долажаху у много већу ватру него што треба за голу игру, па удараше буздованима и осем о 
 му је требала утеха небеска, или друго што.{S} Намесница у намастиру била је свагда или каква  
ри и трубадури, то је оно вилинско чедо што би по лепоти и по срцу своме била за краљицу ол’ <p 
јанствени стрелац.</p> <p>Паж је грабио што је могао живље, с оба весла, али при свем том није  
 склопе...{S} Али он није о томе мислио што је гледао, јер би онда морао бар колко толико задрх 
ag </foreign>) , па ко се не би накитио што може бити боље!{S} А знате какав је то празник?{S}  
ме свету, који му једва беше наговестио што је у ствари видео.{S} А како ли му је било саде, ка 
 кроз главу младога пажа, чим је свршио што је имао да спреми, па се окренуо да види шта му рад 
честити ујаче?</p> <p>— Како можеш тако што детињасто помислити? — упаде брзо у реч Отокар — Ти 
 њега самога.{S} Никад ми није жао било што несам молер као у томе тренутку.{S} Ти људи распола 
удгардину, па се и њему самоме сажалило што тако млада и лепа мора већ да умре, те је сео крај  
шца, онај исти целокупни тип лица, само што у нашег београђанчета беху румени обрашчићи као рум 
 што их је Курт први дан разредио, само што их млади гроф не обилажаше тако често.{S} Оне су ош 
а, да — прекинем му ја упоређење — само што се у ту илиџу не улази за два гроша или сто пара не 
ц — први пољубац...</p> <p>Девојка само што полако врисну, па покри дице рукама.{S} Она беше у  
су јој витице од костију...{S} Она само што пружи руку напред где се већ димио оџак поменутог л 
S} Кажу, да ловци <pb n="32" /> не само што зими немају срца да их бију из пушака, већ им још п 
проломи се кроза стене.{S} Живинче само што једном скочи, али три аршина у висину, па се онда с 
стропоштасмо се на јастуке, а Пепи само што показа возарима руком пут Орта, па се прући колики  
, удостојим погледа! —</p> <p>Пепи само што пребледи.{S} Жан похита да испуни заповест свога го 
је он говорио, а кад је свршио, он само што прсну и паде му на прса, па се тресао као да је пол 
 у <pb n="27" /> провалу!...{S} Он само што чвршће пригрли гране, заклони очи па дрекну „Језус  
ак, један књаж-српски Србин.{S} Он само што дувну газдарици, под нос да „има част“, отури мене  
ан рогаљ од улице и ја и мој земљо само што учинисмо једно изненадно „А!...“ па се погледасмо.  
же полако главу, а ја и Сервијанер само што се погледасмо...{S} Хоћете ми веровати да та калуђе 
 њих, дочекаше их код онога потока тамо што се спушта у језеро, и побише Хуне до ногу као што и 
кад би хтели да онако просто исказујемо што у нашим прсима кипи, као што народ говори о својој  
ава!{S} Ми смо сувише живели другаче но што народ живи, сувише читали и сувише навикли да оне „ 
е догодило причам.{S} Вама је све једно што ћемо данас пре у намастир него у Алтминстер?{S} И т 
 траже дете своје.{S} Учини му се чудно што у његовој свити нема његовог драгог сестрића, али к 
се ухвати и с громовима у коштац за оно што он мисли да му је дужност!...{S} Сирота, сирота Луд 
ли ни једна није смела да посумња у оно што каже гроф Курт од Штајера, па га за то махнуше, па  
{S} Па опет, шта су те речи да кажу оно што угледаше лепе очи возарчета у свом заносу од миља!{ 
>— Опрости Сервијанер — започе Пепи, по што је опет прикупио толико снаге да може говорити — оп 
 <p>Нас троје изађосмо из вагона, па по што се мало проьрвасмо с једним амалином који је, са це 
ме, ми се врло учтиво поклонисмо, па по што смо неколико празних реченица изговорили, окренусмо 
које ми је смех натерао на очи! — па по што се са свим утишао настави: — Та ја сам хтео само да 
емили што треба за витешки турнир, и по што и последњи витез доведе своју даму до њеног места п 
.{S} Избери други какав, ал’ овај ни по што више.{S} И то да га неси додирнула руком; догурај г 
ј земљак ка’ да је то исто размишљао по што се приповетка сврши, јер он стаде мерити бурша од г 
 гробу...{S} Најзад је издаде снага; то што је јадница данас претрпила беше сувише!...{S} Лудга 
ах старац да изгуби очњи вид само за то што нема никога ко би се упустио у један честит метак з 
брзо, али ја не знам да л’ је истина то што бурш рече. </p> <p>На један пут гракнуше гласови са 
реч:</p> <p>— Ама, господине, ја све то што ви причате несам ни од кога у Гмундену чуо! — </p>  
а види какав ће утисак на њу учинити то што је она одавно спремала да јој помене најпре из дале 
 се, доказујући да је људска душа нешто што се као готова целина у човечије тело при рођењу уду 
У ширем смислу значи момче, дакле нешто што по себи ни најмање није непријатно (је ли?), а у уж 
 по који број „Матице“ узапте...{S} Већ што се човек зноји, то ни по јада, ама што се оглупи од 
мастир у име захвалности свевишњем Богу што им је помогао да побију све Хуне који беху продрли  
 душа које се занимају тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово посл 
е „одношај“.{S} Ако једно другоме имају што замерити, или ако се више у опште не слажу они се л 
воје куће скрасе...{S} Па бар да добију што за свој труд и метање живота на коцку!..{S} Често н 
носнога грофа свога и његову милу ћерку што јој се лепота већ беше пронела по целоме свету на ч 
p>— Аја, ми ћемо само да гледамо у дољу што је под чуком, као у какав рибњак.{S} Тамо ври и гам 
е јој је Бог давно узео, учите је свему што је добро и поштено да се после њоме поносити може и 
аки дан добивао потпуна извешћа о свему што се догађало у зидовима Траункирхена, и могао је упо 
а једно друго питају, јесу ли ту годину што је прошла били задовољни једно с другим, да се није 
меду.{S} Видите ли хеј тамо ону планину што јој је врх одсечен као ножем?{S} Оно је планински џ 
 не знам, да ли радосно, или она врисну што се упрепастила од те мисли: да и она постане калуђе 
у тим да дају Богу што је божије а цару што је царево, па како је ово последње позамашна сума с 
е богородица!{S} Гледај молим те!{S} Ах што не ће случајно да угане т.... обртње, па да падне ш 
, кад ето сутра је највећи празник оних што се милују, а ја не ћу ни видети својега злата, камо 
јад и чемер у колиби оставе и цео новац што при себи имају...{S} А погле Мирцл како су коре на  
ност сматрам, пошто сам вратио цару мач што ми га је поверио био, да принесем Богу на жртву јед 
ie Freud !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с ње; што је т 
а ухо — он чува стражу.{S} Чим он осети штогод па само звизне, одмах стругне цела руља и за тил 
асвираше један дивни валцер мога Јована Штрауса.{S} Играо сам као бесан, тако да ме стадоше сал 
рама од пива мало су се виделе јер брат штудијо имађаше чизме до преко колена ка да ће сад зага 
ствима, и дао мије десет форината да г. штудијозу завучем шампањску боцу у џеп, а да не осетио, 
{S} Ја сам то и учинио тако вешто да г. штудијозус није ништа осети, и кад мало час зачух како  
 смеј. </p> <p>— Ја разумем потпуно, г. штудиозус, да се вашем сталежу много кроз прсте гледа,  
адаше ово парче божијега раја на земљи, шћаху да се настане око нашег језера.{S} Гроф Отокар од 
заједно са својим ловом и пушком, па се шћућури у густом лишћу као каква скамењена тица.{S} Лов 
лешом који је на леђима лежао...</p> <p>Шума на Соненштајну беше с језерске стране сва изгорела 
нате да не заборавите да сам и ја парче Шумадинца, а кад ми један пут рекнемо хоћемо слободу шт 
азговор.{S} Оче небески, та то су ловци шумареви!{S} Он је добро чуо где говоре: „Ту негде мора 
а да ка’ и други људи оде у канцеларију шумареву па да лепо узме допуштење кад хоће где да лови 
потера које су сеоски кметови и грофски шумари шиљали, само да га једном укебају.{S} На послетк 
ле се не изгуби иза намастирског зида и шуме.</p> <p>И доиста нису се преварили.{S} То беше гла 
ји је још био под управом грофа чије су шуме, и исприча му све, шта се прошлу ноћ у планини дес 
с гола стена, ал’ онда беше у најгушћој шуми...{S} Облаци који се са свију страна тако брзо згр 
римо:{S} Сутра у шест сахата изјутра, у шумици једној у којој нема никога тако рано, и то с пиш 
 све даље и даље обухваташе ону огромну шуму у којој донда још ни једна секира не беше засекла. 
вши тако полако врата, да се ни најмањи шушањ није чуо. — — —</p> <p>После неколико дана, једно 
> <p>На један мах учини јој се да нешто шушну више ње; она се трже из својих сањарија, убриса с 
е одмори.{S} На један пут: чује се неко шуштање, неко шаптање, па онда кораци у камењару и све  
 цитре, који би се помешали са чаробним шуштањем језерских таласића, одмах се могло видети како 
У тај мах осети он да га Лудгарда силно шчепа за руку, па га на ново окрену прозору. </p> <p>—  
и заповест свога господара, али га бурш шчепа за прса па га тако силно тресну о земљу, и ако је 
рани 614; — <foreign xml:lang="de">»Der Gemsenjäger vom Attersee«</foreign> на страни 290; — <f 
t, herausgegeben v.{S} E.{S} Dohm &amp; J.{S} Rodenlierg , Leipzig« </foreign> и то: <foreign x 
oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="de">Jch steig auf n Himmel u auf;</foreign> </l> <l> <forei 
oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="de">Je gröser die Freud !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што  
oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="de">Je stolzer dein Herzerl,</foreign> </l> <l> <foreign xm 
l> <l>Тако било, сад се помињало.</l> </quote> <p>Вама браћо здравље и весеље!“ тим обичним зав 
>Je gröser die Freud !</foreign>“</l> </quote> <p>(„Што је виша кула, то се лепше чују звона с  
">Und hol dir a Stern!</foreign>“</l> </quote> <p>„(Девојче, ти ме волеш; девојче јел да сам ти 
ду скинем“).{S} А она му одговара:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Је höher der Turm,</ 
е миле песмице!{S} Он тек започне:</p> <quote> <l> <foreign xml:lang="de">„Dirnl du hast mich l 
тога шта хоћете да вам још причам?</p> <quote> <l>И лијеп су пород изродили</l> <l>Двије кћери